LOGISTICKI KONTROLING

1. Definicija logistickog kontrolinga?

Praksa u oblasti logistike i distribucije je pokazala da za uspjeh nije dovoljno biti fleksibilan i
prilagodljiv zahtjevima trzista, vec je neophodno predvidjeti promjene i nove zahtjeve i
blagovremeno izvrsiti pripreme.
Logistički kontroling prikuplja, obradjuje i prosledjuje relevantne informacije za
planiranje, upravljanje i kontrolu procesa i sistema u logistici.
2. Pojam logistickih pokazatelja?
Logistički pokazatelji su kvantitativan i kvalitativan opis logističkih procesa i sistema, i njihovim
permanentnim praćenjem stvaraju se podloge za planiranje i odlučivanje na različitim
hijerarhijskim nivoima.
3. Osnovne funkcije logistickog kontrolinga?
 Funkcija informisanja-identifikacija podtaka
 prikupljanje i kontrola podataka
 obrada podataka
 koriscenje podataka
 Funkcija planiranja- definisanje logistickih ciljeva
 prognoziranje logistickih pojava
 planiranje logistickih procesa
 planiranje logistickih Sistema
 Funkcija upravljanja-definisanje pravila i procedure
 utvrdjivanje prioriteta
 izdavanje dispozicije
 izrada opertivnih strategija
 Funkcija kontrole- kontrola realizacije logistickih ciljeva
 kontrola odvijanja logistickih procesa
 kontrola funkcionisanja logistickih Sistema
 kontrola tacnosti informacija
4. Objasniti funkciju informisanja kao funkciju logističkog kontrolinga?
Funkcija informisanja. Obuhvata procese i aktivnosti registrovanja, prikupljanja, obrade,
prosleđivanja i korišćenja informacija i podataka o logističkim pokazateljima (logistički troškovi,
vremenska struktura, proizvodnost, logistička usluga, logistički učinak, produktivnost i dr.). LC
preko funkcije informisanja obezbeđuje podatke u realnom vremenu i stvara kvalitetne podloge
za
donošenje adekvatnih logističko-poslovnih odluka u preduzeću.
5. Objasniti funkciju planiranja kao funkciju logističkog kontrolinga?
Podrazumeva definisanje strateških i operativnih logističkih ciljeva, izradu različitih prognoza
dugoročnih i kratkoročnih planova na području logistike preduzeća. Sistem LC obezbeđuje
podršku odlučivanju: vezanom za strategije MAKE-OR BUY, o donošenju investicionih odluka,
o reorganizaciji distributivnog sistema i sistema nabavke, zatim odluke o mestu, vremenu,
tehnologiji i organizaciji realizacije logističkih aktivnosti, izboru nosioca logističke usluge,
izboru kooperanata u logističkom lancu i dr.
6. Objasniti funkciju upravljanja kao funkciju logističkog kontrolinga?
Obuhvata definisanje pravila i proceduraprioriteta realizacije logističkih procesa i aktivnosti u
sistemu. LC obezbeĎuje podršku odlukama: vezanim za operativne strategije funkcionisanja
logističkih sistema (skladišta, voznih parkova, mehanizacije pretovara, ...) dispozicionim
zadacima i operativnim MAKE-OR-BUY odlukama.
7. Objasniti funkciju kontrole kao funkciju logističkog kontrolinga?
Podrazumeva praćenje i kontrolu realizacije logističkih ciljeva i planski veličine za konkretne
logističke zadatke i to kroz uporeĎivanje planiranih i stvarnih logističkih pokazatelja. Kontrolna
funkcija LC obuhvata: kontrolu logističkih troškova i logističkih usluga na području transporta,
skladištenja pretovara, kontrola kvaliteta isporuke proizvoda i dr. Sistem kontrole obuhvata i
postupak utvrĎivanja logističkih rezervi.
8. Zadaci logistickog kontrolinga?
Na području logistike industrijskih i trgovačkih preduzeća mogu se izdvojiti dve klase zadataka
logističkog kontrolinga
 Definisanje i kvantifikacija logističkih troškova (definisanje, postavka strukture i
razgraničenje logističkih troškova, prikupljanje podataka za planiranje troškova, odlučivanje
o troškovnoj strukturi, troškovna kontrola procesa, proračun i projekcija troškova po
proizvodima i dr.),
 Definisanje i kvantifikacija logističke usluge i logističkog učinka (analiza i dokumentacija
procesa, definisanje smetnji i odstupanja, sistematizacija utvrĎivanje i vrednovanje mernih
veličina, priprema podataka o uslugama i učinku logističkih sistema, formiranje podloga za
planiranje logističkih procesa i resursa, za planiranje logističkih troškova-budžeta, itd.).
Logistički kontroling daje podršku postavci logističkih ciljeva kompanije, strateškom i
operativnom planiranju logistike, kao i formiranju planova logističkih troškova u okviru budžeta
kompanije.
9. Kriterijumi izbora pokazatelja za logisticki kontroling?
Svi pokazatelji koji se prikupljaju, obraĎuju i prosleĎuju u funkciji cilja logističkog kontrolinga
moraju biti pažljivo selektovani jer njihovo utvrĎivanje i praćenje zahteva odreĎeno vreme i
ljudske i materijalne resurse i stvara troškove. Pokazatelji mogu da budu definisani i izabrani na
bazi sledećih kriterijuma:
 Validnost. Pokazatelj mora da opiše realan sistem i da pravu sliku stanja procesa i sistema
logistike.
 Relevantnost. Pokazatelj na bazi kog se može izvršiti selekcija alternativnih rešenja, ponuda
ili nekih tehnologija ima dimenziju relevantnosti za donosioca odluke.
 Moćnost. Pokazatelj koji daje višestruku sliku problema ili procesa i sistema koji se
posmatraju, smatra se moćnim, koristnim.
 Potpunost. Ako se na bazi jednog podatka ne može sagledati problem, moraju se uvesti novi
pokazatelji u cilju potpunog opisa posmatranog entiteta u logistici.
 Uporedivost. Dimenzije pokazatelja moraju biti uporedive, posebno one koji se svode na
vremenske jedinice posmatranja.
 Kompatibilnost. Pokazatelji se prikupljaju i dobijaju od spoljnih sistema, a prosleđuju se
različitim unutrašnjim strukturama odlučivanja, tako da moraju biti kompatibilni.
 Korisnost i troškovi. Prikupljanje, obrada i prosleđivanje pokazatelja prouzrokuje troškove
koji moraju biti u proporciji sa koristima koje mogu uslediti raspolaganjem informacijama o
sitemu koji se opisuje.
10. Logisticki troskovi-struktura i ucesce?
Logistički troškovi obuhvataju troškove logističkih podsistema i procesa. Na bazi velikog broja
istraživanja, u različitim kompanijama i u različitim zemljama, ovi troškovi uzimaju promenjive
vrednosti . U najvećem broju istraživanja dominiraju transportni troškovi (često i preko 50 %
ukupnih troškova logistike), a značajno učešće imaju i troškovi skladištenja i zaliha. Troškovi
pakovanja i poručivanja imaju manje učešće u strukturi troškova logistike (zajedno do 15 %).
11. Faktori koji uticu na logisticke troskove?
 Vrsta, asortiman, vrednost robe. Logistički troškovi nisu isti za rasute, tečne, gasovite i
komadne materijale, odnosno rude, naftu, plin, dijamante, prehrambenu robu, auto delove,
opasne terete, pamuk itd. Fizičko-hemijske karakteristike robe zahtevaju različite uslove i
rešenja transportnih, skladišnih, pretovarnih i ostalih logističkih podsistema i procesa. Tako,
za odreĎene robe, kao što su zapaljive, eksplozivne ili otrovne robe, ali i robe visoke
vrednosti, postoje strogo definisane preporuke i propisi realizacije svake aktivnosti.
 Količina robe. Ova dimenzija utiče na izbor vida transporta i potreban broj vozila za
realizaciju konkretnog transportnog zadatka, na veličinu i primenjenu tehnologiju skladišnog
prostora, veličinu zaliha u hijerarhiji distributivnih lanaca itd.
 Rastojanja prevoza, distribucije. Troškovi transporta direktno zavise od rastojanja prevoza,
odnosno obračunavaju se po jedinici preĎenog puta. MeĎutim, ovo nije jedini uticaj ovog
faktora na logističke troškove. Na većim relacijama menja se i strukrura distributivnog
sistema, broj skladišnih objekata i mesta držanja zaliha.
 Tehnologije logističkih sistema. Primenjena tehnologija u realizaciji logističkih tokova se
veoma razlikuje i može biti prosta (manuelna), ali i veoma kompleksna sa potpuno
automatizo-vanim procesima. Manuelni, mehanizovani, poluautomatizovani i automatizovani
logistički sistemi zahtevaju različite investicije i imaju različitu dimenziju troškova
eksploatacije.
 Organizacija. Centralizovana ili decentralizovana organizaciona forma logistike i lanaca
snabdevanja, insourcing ili outsourcing, make or buy, gurani ili vučeni tokovi, su strategije u
logističkoj organizaciji na koje selektivno deluje kriterijum logističkih troškova.
 Informacione tehnologije. Primena sve moćnijih i po ceni dostupnijih telematskih sistema
(telematika = telekomunikacije + informatika) u logistici razlikuje se od kompanije do
kompanije. Troškovi uvoĎenja i eksploatacije se različito prihvataju od strane korisnika, a to
direktno utiče na logističke troškove.
 Vrsta transporta. Izbor vida ili kombinacije više vidova transporta za realizaciju konkretnog
transportnog zadatka je predmet optimizacije transportih lanaca. Svaki vid transporta ima
odreĎene prednosti i nedostatke i u skladu sa tim i područje primene. Sa aspekta troškova,
posebno pri realizaciji transporta na družim relacijama, prednost imaju vodni i železnički
transport.
 Zemlja, region. Kompanije koje su prisutne u različitim regionima, zemljama, najčešće
imaju različite troškove logistike. Osnovni razlog su različite karakteristike saobraćajno-
transportne infrastrukture, ali i razlike u pogledu politike cena, zakona, propisa, standarda,
odnosa prema održivosti i ekologiji itd
 Struktura sistema. Sistemi logistike koji realizuju robne tokove razlikuju se po strukturi
logističke mreže, primenjenoj strategiji, broju i lokaciji skladišnih sistema, broju i rasporedu
klijenata itd
 Metodologija utvrđivanja. U početnim fazama promocije logističkih troškova bilo je teško
izvršiti efikasnu identifikaciju i jasno razgraničavanje troškova poručivanja, pakovanja,
skladištenja, zaliha i transporta. Kontni planovi nisu omogućavali jednostavnu i efikasnu
kvantifikaciju ovih veličina. I danas su prisutne metodologije koje ne obuhvataju sve
troškovne kategorije logistike, pa ni rezultati nisu poredivi i relevantni za ozbiljnije analize.
 Logistička svest o potrebi utvrđivanja. Mnoge kompanije još uvek ne prate logističke
troškove ili to rade samo do određenog, nepotpunog nivoa. Ovo se karakteriše kao nedostak
svesti o značaju logistike i njenom uticaju na poslovni uspeh, konkurentnost kompanije.
12. Objasniti uticaj vrste, asortimana robe na logističke troškove?
Logistički troškovi nisu isti za rasute, tečne, gasovite i komadne materijale, odnosno rude, naftu,
plin, dijamante, prehrambenu robu, auto delove, opasne terete, pamuk itd. Fizičko-hemijske
karakteristike robe zahtevaju različite uslove i rešenja transportnih, skladišnih, pretovarnih i
ostalih logističkih podsistema i procesa. Tako, za odreĎene robe, kao što su zapaljive,
eksplozivne ili otrovne robe, ali i robe visoke vrednosti, postoje strogo definisane preporuke i
propisi realizacije svake aktivnosti.
13. Objasniti uticaj tehnologije logističkih sistema na logističke troškove?
Primenjena tehnologija u realizaciji logističkih tokova se veoma razlikuje i može biti prosta
(manuelna), ali i veoma kompleksna sa potpuno automatizo-vanim procesima. Manuelni,
mehanizovani, poluautomatizovani i automatizovani logistički sistemi zahtevaju različite
investicije i imaju različitu dimenziju troškova eksploatacije.
14. Objasniti uticaj organizacije na logističke troškove?
Centralizovana ili decentralizovana organizaciona forma logistike i lanaca snabdevanja,
insourcing ili outsourcing, make or buy, gurani ili vučeni tokovi, su strategije u logističkoj
organizaciji na koje selektivno deluje kriterijum logističkih troškova.
15. Objasniti uticaj zemlje, regiona na logističke troškove?
Kompanije koje su prisutne u različitim regionima, zemljama, najčešće imaju različite troškove
logistike. Osnovni razlog su različite karakteristike saobraćajno- transportne infrastrukture, ali i
razlike u pogledu politike cena, zakona, propisa, standarda, odnosa prema održivosti i ekologiji
itd
16. Objasniti uticaj metodologije utvrđivanja na logističke troškove?
U početnim fazama promocije logističkih troškova bilo je teško izvršiti efikasnu identifikaciju i
jasno razgraničavanje troškova poručivanja, pakovanja, skladištenja, zaliha i transporta. Kontni
planovi nisu omogućavali jednostavnu i efikasnu kvantifikaciju ovih veličina. I danas su prisutne
metodologije koje ne obuhvataju sve troškovne kategorije logistike, pa ni rezultati nisu poredivi i
relevantni za ozbiljnije analize.
17. Osnovna podrucja upravljanja promjenama preko logistickog kontrolinga?
LC je sistem podrške upravljanja na strateškom i operativnom nivou odlučivanja. Ulogu i značaj
LC moguće je prikazati kroz sedam osnovnih područja (prema: The McKinsey 7-S Frame-work)
upravljanja promenama:
 Struktura logističkog sistema (centralizovani i decentralizovani sistemi skladišta distribucije,
lokacijski problemi i sl.);
 Strategija logističkih tokova (strategije guranih/vučenih tokova, make or buy, outsourcing,
JIT (eng. Just In Time, tačno na vreme) itd.);
 Sistemi i procesi (tehnika, tehnologija, informacioni sistemi, kooperacija, integracija itd.);
 Stil, način rada u logističkim sistemima (kvalitet, marketing, logistički servis klijenta, želje
klijenata u pogledu vremena isporuke, itd.);
 Sposobnosti, veštine, znanje i shvatanje logistike i njenih principa;
 Struktura stručnih ljudi koji prihvataju ili ne prihvataju logistiku kao faktor sveukupnog
uspeha preduzeć;
 Sistem vrednosti logističke koncepcije kao sastavnog dela gotovog proizvoda na tržištu.
18. Objasni promjene u strukturi logistickog sistema?
Promene u strukturi logističkog sistema odnose se na upravljačko-organizacionu i fizičku
strukturu sistema. Upravljačko-organizacione promene podrazumevaju različite stepene
zastupljenosti centralizovane, decentralizovane ili kombinovane strukture planiranja i upravljanja
logističkim sistemima i procesima. Promene u fizičkoj strukturi logističko-distributivnog sistema
odnose se na: broj stepeni kanala distribucije, tip i stepen centralizacije skladišno-distributivnog
sistema, prostornu disperziju privrednih entiteta u logističkom lancu i dr. Izbor strukture
logističko-distributivnog sistema prvenstveno zavisi od zahteva tržišta i niza logističkih
pokazatelja, elemenata LC:
 kvalitet logističke usluge,
 troškovi poslovanja i funkcionisanja logističkih podsistema,
 stepen iskorišćenja transportnih,
 skladišnih,
 pretovarnih kapaciteta i dr.
 19. Objasni promjene u oblasti logisticke strategije?
Promene u oblasti logističke strategije odnose se na različite trendove i kombinacije realizacije
logističkih tokova . Savremena logistička koncepcija podrazumeva potpunu integraciju
materijalnih i informacionih tokova, proizvodnju za poznatog kupca, primenu strategije vučenog
toka, JIT principa i direktne isporuke proizvoda uz minimizaciju skladištenja i zaliha. Primena
odreĎene strategija realizacije logističkog toka direktno zavisi od pokazatelja kao što su:
 logistički troškovi,
 vremenska struktura,
 nivo zaliha,
 rok isporuke,
 struktura i veličina zahteva,
 broj realizovanih i nerealizovanih isporuka
 20. Objasni promjene u logistickim sistemima i procesima?
Promene u logističkim sistemima i procesima mogu biti tehničkog, tehnološkog, organizacionog,
informatičkog karaktera i kreću se u pravcu kooperacije i integracije logističkih sistema.
Stalno se pojavljuju novi zahtevi i potrebe za čvršćom kooperacijom i integracijom logističkih
sistema. Izbor strukture, tehnologije, organizacije i informatike logističkog sistema prvenstveno
zavisi od logističkih pokazatelja, kao što su: troškovi funksionisanja sistema i strukturnih
elemenata, stepen iskorišćenja, nivo tehnologije, broj zaposlenih, produktivnost i efikasnost
sistema i sl.
 21. Objasniti promene stila, načina rada?
Promene stila, načina rada ogledaju se kroz promene marketing principa, stalno poboljšanje
kvalitata logističke usluge, uvećanje logističkog servisa klijenta, poštovanje rokova i želja
klijenta u pogledu vremena i tačnosti isporuke. Savremena logistička koncepcija podrazumeva
nov stil i način rada baziran na jednovremenoj i sveobuhvatnoj optimizaciji logističkih lanaca
(slika 8.7). Upravljanje promenama u načinu rada i realizaciji logističkih zadataka zasnovano je
na nizu logističkih pokazatelja koje obezbeđuje LC, a mogu biti: broj realizovanih i
nerealizovanih porudžbina, broj nekompletnih isporuka, troškovi isporuke, ponašanje
konkurencije na tržištu i dr.

22. Objasniti promene u oblasti sposobnosti (znanja i veštine)?

Promene u oblasti sposobnosti (znanja i veštine) podrazumevaju izgradnju inovativnih
sposobnosti i odgovarajućih znanja i veština kao faktora uspeha i konkuretnosti preduzeća.
Logistika se nalazi u preseku više stručnih disciplina, što zahteva multidisciplinarne timove za
rešavanje različitih problema. . Logistika sve više preduzima ulogu koordinatora, inicijatora i
mobilizatora povezujući, pri tome, sve neophodne subjekte u preduzeću i njegovom okruženju,
usmeravajući njihove aktivnosti ka ostvarenju postavljenih ciljeva. Da bi se promene
blagovremeno uočilele, usmeravale i kontrolisale, neophodno je pratiti odreĎene pokazatelje,
kao što su: broj inovacija po radnim timovima, troškovi i efekti pojedinih inovacija i rešenja,
vreme realizacije novih odluka i rešenja itd.
23. Objasniti promene sistema vrednosti?
Promene sistema vrednosti su uslov efikasnog planiranja i upravljanja logističkim sistema i
procesima. Sistem vrednosti je podložan promenama što je uslovljeno različitim faktorima
funkcionisanja preduzeća. Tako, poslednjih godina, vodeće mesto u sistemu vrednosti zauzima
kvalitet i to preko pet osnovnih dimenzija (slika 8.8): dimenzija logističke usluge i servisa
klijenta; humana dimenzija kvaliteta života i rada motivisanih i mobilisanih nosioca logističke
usluge; tehnička dimenzija koja podrazumeva optimizaciju svih logističkih postupaka, metoda,
tehnologija, tehnika; ekonomska dimenzija, odnosno sniženje logističkih troškova; dimenzija
menadžmenta koja omogućava izlazak kvaliteta logisitike iz geta kontrolnih funkcija i pomoćnih
usluga. Jedan od glavnih problema primene plana poboljšanja kvaliteta je precizno postaviti
indikatore i pokazatelje koji omogućavaju merenje i vrednovanje dobijenih rezultata i rešenja.
Ovo je moguće otkloniti primenom koncepta logističkog kontrolinga. Prema dosadašnjim
iskustvima područje logistike svakog privrednog subjekta krije najveće potencijale
racionalizacije. UvoĎenjem logističkog kontrolinga ilogističkih principa u industrijska i
trgovačka preduzeća ostvaruju se veliki efekti koji omogućavaju konkurentnost kompanije na
tržištu. Uspostavljanje efikasnog koncepta LC u praksi je često praćeno nizom problema različite
prirode. Etapnost primene uz stalno uočavanje i rešavanje problema je nužna predpostavka
uvođenja LC.

24. Objasniti ABC analizu, grafički prikaz?

ABC analiza je postupak izdvajanja bitnih od manje bitnih elemenata skupa prema nekom od
prethodno definisanih kriterijuma. ABC analiza se bazira na "zakonu 80-20" koji opisuje mnoge
pojave u pripodi, društvu, privredi, a najčešće se objašnjava na sledeći način: 80 % ukupnog
prometa obezbeđuje 20 proizvoda nekog skupa. Ovaj princip i česta istina u industriji, trgovini i
logistici se posmatra kroz klasifikaciju skupa na tri grupe artikala: A, B i C.
 25. Kada se koristi ABC analiza?
ABC analiza se primenjuje za kompleksne, složene, dinamičke sisteme. Ovo su najčešče
karakteristike logističkih sistema i procesa, pa se za njihovo planiranje, upravljanje i kontrolu
često koristi ABC analiza, kao metoda za utvrđivanje značaja pojedinih elemenata i pojava,
odnosno grupisanje elemenata skupa po njihovoj značajnosti sa stanovišta odredenog
kriterijuma. U logističkim sistemima i procesima ABC analiza se koristi za:
 Izbor reprezentadvnog uzorka pri istraživanju i analizi logističkih procesa (npr. izbor
transportnog lanca).
 Operativno upravljanje i racionalizaciju logističkih sistema i procesa (npr. optimizacija
troškovne ili vremenske strukture, upravljanje zalihama itd).
 Strateško odlučivanje i upravijanje (npr. izbor dobavljača, izbor tržišta nabavke i prodaje,
nabavka transportnih sredstava i dr.)
26. ABC analiza – karakteristike grupe elemenata, skupova A, B i C?
Kao što je pomenuto, ABC analiza grupiše elemenate skupa u tri kategorije:
Grupa A: Mali broj elemenata skupa koji značajno učestvuju u njegovoj strukturi. Broj
elemenata određuje se na osnovu zadate verovatnoće koja zavisi od konkretnih uslova. Elementi
ove grupe čine reprenzentativni uzorak koji bezuslovno ulazi u dalju analizu.
Grupa B: Elementi skupa za koje se može reći da po njihovom broju proporcionalno učestvuju u
strukturi skupa. Broj elemenata određuje se na osnovu verovatnoće p2. Ova grupa se koristi za
proširenje reprenzentativnog uzorka u slučaju postojanja zahteva za dodatnim analizama.
Grupa C: Veliki broj elemenata skupa za koje se može reći da vrlo malo učestvuju u strukturi
sistema. Broj elemenata odreduje se na bazi verovatnoće p3. Ova grupa se isključuju iz dalje
analize složenog, dinamičkog sistema.

27. Kriterijumi za ABC analizu?

Kriterijumi za grupisanje elemenata u ABC analizi mogu biti: količina, odnosno obim robnih
tokova, rastojanje prevoza, vrednost robe, odnosno učešče u prometu, frekvencija isporuke,
troškovi, vreme itd.
ABC analiza se često radi u odnosu na dva i više kriterijuma, na osnovu kojih se utvrduju
elementi koji su najbitniji sa aspekta izabranih kriterijuma. Primena ABC analize po dva
kriterijuma, najčešče se označava kao ABC-XYZ analiza.
28. Objasniti ABC-XYZ analizu?

Primenom ABC analize u prometu robe, definiše se i mesto držanja zaliha proizvoda, odnosno
blizina proizvoda, artikala klijentima:
Grupa A: Proizvodi koji se skladište u svim skladištima, bez obzira na hijerarhijski nivo.
Grupa B: Proizvodi koji se skladište u regionalnim skladištima, ali ih nema u skladištima za
isporuku.
Grupa C: Proizvodi koji se drž.e samo u centralnom, fabričkom skla-dištu.
Grupa D: Proizvodi kojih nije na zalihama. Proizvode se i isporučuju samo na zahtev klijenta.

29. ABCD politika skladištenja robe?

Primenom ABC analize u prometu robe, definiše se i mesto držanja zaliha proizvoda, odnosno
blizina proizvoda, artikala klijentima:
Grupa A: Proizvodi koji se skladište u svim skladištima, bez obzira na hijerarhijski nivo.
Grupa B: Proizvodi koji se skladište u regionalnim skladištima, ali ih nema u skladištima za
isporuku.
Grupa C: Proizvodi koji se drž.e samo u centralnom, fabričkom skla-dištu.
Grupa D: Proizvodi kojih nije na zalihama. Proizvode se i isporučuju samo na zahtev klijenta.
 30. Kriterijumi za izbor lokacije držanja zaliha robe u hijerarhijskoj strukturi
skladišta?

31. Objasniti vreme realizacije porudžbine – šta predstavlja i koje aktivnosti obuhvata?
Ukupno vreme realizacije porudžbine sastoji se od vremena pripreme i unosa podataka u
porudžbenicu od stane klijenta, vremena prenosa porudžbenice, vremena prijema porudžbenice i
njenog unosa u sistem snabdevača, vremena procesuiranja, vremena proizvodnje, odnosno
pripreme, komisioniranja i pakovanja robe po porudžbenici, vremena utovara robe u vozilo i
njenog transporta od snabdevača do primaoca, odnosno klijenta i vremena potrebnog za istovar i
prijem robe kod klijenta (slika 4.5).

Vreme trajanja svake aktivnosti u sistemu realizacije porudžbine je slučajno promenljiva veličina
koja zavisi od više faktora i može se opisati nekim zakonom ra-spodele verovatnoće. Najčešče,
vreme pojedinih aktivnosti se posmatra kao slu-čajna veličina čije je trajanje opisano Gausovom
ili Normalnom jaspodelom verovatnoća. Ovu raspodelu definiše srednja vrednost i standardno
odstupanje, odnosno varijacija. Prema zakonitostima koje su prikazane na slici 4.6, srednje
vreme realizacije porudžbine je 13 dana sa varijacijom od 4,5 do 21,5 dana.
 32. Karakteristike vremenske komponente aktivnosti u procesu realizacije
porudžbenice?

33. Objasniti uticaj vremena realizacije porudžbenice na sigurnosne i ukupne zalihe?

34. Uticaj kraćeg vremena realizacije porudžbenice na sigurnosne i ukupne zalihe?
35. Uticaj manjeg odstupanja vremena realizacije porudžbenice (smanjenja sigurnosnih
zaliha) na sigurnosne i ukupne zalihe?

Crvenom bojom su naznačena pitanja za koja nemamo literaturu!

Žutom su ona pitanja koja su obavezna da bi položili ispit !