ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „НОВИ БЕОГРАД“

СЕМИНАРСКИ РАД

ПРЕДМЕТ: ХИДРАУЛИКА И ПНЕУМАТИКА

TEMA: РАДИЈАЛНА БУШИЛИЦА

Предметни наставник: Студент:

Др. Драган Живковић Вук Бакић
Број индекса: 82/14

САДРЖАЈ:
1. УВОД............................................................................................................ 2
2. ИСТОРИЈСКИ ПРЕГЛЕД РАЗВОЈА МАШИНА АЛАТКИ
ЗА ОБРАДУ СКИДАЊЕМ СТРУГОТИНЕ.............................................. 4
2.1. Развој бушилице.................................................................................... 6
3. ПРИКАЗ САВРЕМЕНИХ РЕШЕЊА БУШИЛИЦЕ................................ 8
4. КОНСТРУКТИВНА АНАЛИЗА РАДИЈАЛНЕ БУШИЛИЦЕ............. 15
4.1. Постављање машине........................................................................... 17
4.2. Главни делови радијалне бушилице.................................................. 17
4.3. Геометрија алата за обраду бушењем............................................... 19
4.4. Параметри бушења............................................................................. 20
4.5. Алати у обради бушењем................................................................... 23
4.5.1. Алати за бушење отвора............................................................. 23
4.5.2. Алати за проширивање, развртање и упуштање...................... 24
4.5.3. Алати за израду унутрашњег навоја.......................................... 26
5. ЕКСПЛОАТАЦИОНИ ТРОШКОВИ РАДИЈАЛНЕ БУШИЛИЦЕ...... 27
6. ОДРЖАВАЊЕ РАДИЈАЛНЕ БУШИЛИЦЕ........................................... 29
6.1. Превентивно одржавање.................................................................... 30
6.1.1. Подмазивање радијалне бушилице.............................................. 30
6.2. Корективно одржавање...................................................................... 31
7. ЗАКЉУЧАК............................................................................................... 33
ЛИТЕРАТУРА............................................................................................... 34

1. УВОД

1
 Хидраулика је примењена наука и инжењерска дисциплина која се бави механичким
особинама течности као и преношењем сила путем течних медија. Преко притиска у течности
преносе се силе, базирајући се на једноставној једначини:

F
p= A
при чему су:
p - притисак,
F - сила и
А - површина на коју притисак делује.
Пнеуматика је научна и техничка дисциплина која проучава коришћење компримованих гасова за
обављање рада.
Механика флуида је теоријска основа хидраулике која се концентрише на инжењерску употребу
особина течности. У хидроенергији, хидраулика се користи за производњу, контролу и пренос
снаге преко течности под дејством притиска.
Хидраулика се такође дефинише као физички опис флуида у кретању који се базира на законима
конзервације масе, момента и енергије. Математички опис тих закона може се формирати са
теоријске тачке гледишта и употребом напредне математике. Резултати који се добијају оваквим
приступом могу бити многоструке природе. За практичну примену и инжењеринг хидрауличних
система ти физички принципи се замењују емпиријским и експерименталним приступом, на шта
се обично и односи појам хидраулика.
Једна јако важна особина хидрауличних уља, која су најчешће употребљавани медији, је њихова
некомпресибилност. То је уједно и основна разлика између хидраулике и пнеуматике. То значи да
се сила која делује на уље мање-више директно преноси, без претходног компримовања медија,
као што је то случај код пнеуматике. Мање-више значи да су хидрауличка уља ипак минимално
компресибилнa. При прорачунима је неопходно узети и компресибилност цеви у обзир, коју код
високих притисака не можемо занемарити.
Типични притисци у хидраулици су до око 200 бара иако су и виши притисци могући, као на
пример на системима за убризгавање горива (дизела), где се употребљавају притисци и до 2000
бара.
Главна предност хидраулике је могућност да се мотор одвоји од погона, као на пример код
комбајна, где се мотор обично налази високо (на пример иза кабине) док је погон остварен преко
хидрауличних мотора који су директно код предњих точкова. Снага се преноси путем
хидрауличног уља које тече кроз цеви и црева. При њиховом распореду конструктор има знатно
више слободе него са механичким погоном, где би мотор комбајна морао бити тако постављен да
има директну механичку везу са точковима.
Друга велика предност је претварање ротационих покрета у линеарне употребом хидрауличних
цилиндара.
Још једна предност је могућност употребе хидраулике за регулацију и аутоматизацију. Ток уља
може да буде регулисан разним врстама вентила. Вентили са електричним управљањем (такозвани
серво-вентили) се користе за регулацију и аутоматизацију.

Циљ рада

2
 У оквиру предмета Хидраулика и пнеуматика као предиспитна обавеза студената је и израда
семинарског рада.
Семинарски рад је самостални, стручан рад студента који подразумева обраду изабране теме
из предмета – Хидраулика и пнеуматика. Сврха израде семинарског рада је у проширивању и
продубљивању теоријских и практичних знања из одређених области, развијању способности
коришћења различитих извора података као и усавршавање вештине писања. Израдом
семинарског рада студент треба да поред вештине писања стручних радова из одређене области
треба да докаже и оспособљеност успешног решавања теоријских и практичних проблема
одређеног наставног предмета као и проширење и продубљивање знања из садржаја хидраулике и
пнеуматике.
Овај семинарски рад има за циљ да покаже да студент:
 Разуме производне операције у обради бушењем;
 Зна да планира алате у обради бушењем;
 Објасни отпоре и снагу при резању;
 Зна да планира режиме обраде у обради бушењем и
 Разуме рад радијалне бушилице у обради бушењем.
Приликом израде овог рада студент треба да се служи релевантном домаћом и страном
литературом, али и претраживањем одговарајућих база података на интернету.

Слика 1.1. – Радијална бушилица1

2. ИСТОРИЈСКИ ПРЕГЛЕД РАЗВОЈА МАШИНА АЛАТКИ ЗА

ОБРАДУ СКИДАЊЕМ СТРУГОТИНЕ

1
Извор: http://web-trgovina.metal-kovis.hr

3
 У првобитној људској заједници човек се служио средствима за рад која је, пре свега, могао да
нађе у природи (камен, мотка и други слични предмети). Још у том периоду, бирајући неко од
средстава које ће да употреби, свакако је размишљао о томе да узме оно које ће бити
најприкладније за одређену намену. У тежњи за лакшом обрадом предмета, човек је увек водио
рачуна о томе да рад буде што лакши и безбеднији, или другим речима, да са што мање труда и
енергије, а са што више безбедности обавља свакодневне послове.
Симбол индустријске револуције свакако је парна машина. Њена примена као погонског система
имала је битан утицај на развој машина у Европи. На слици 2.1. је приказана Watt-ова парна
машина са ниским притиском као покретач гвозденог чекића.

Слика 2.1. - Watt-ова парна машина2

Производња оружја, бицикла и аутомобила била је важна за развој различитих машина. Наиме,
ова производња је условила усавршавање машина као што су стругови, брусилице, бушилице и
машине за израду све сложенијих делова.
У току развоја аутомобилске индустрије настао је низ нових машина. На пример, за завршну
обраду вратила конструисана је 1903. године брусилица за ту намену која је омогућила да време
обраде буде скраћено са 5 часова на 15 минута, при чему су уједно и олакшани услови рада. Прве
каросерије аутомобила биле су конструисане од дрвета, да би се тек 1924.године оне производиле
од метала. За тај начин производње било је потребно конструисати машине за ваљање и просецање
лима. Дакле, може се констатовати да је са потребом нових производа било неопходно
конструисати и одговарајуће машине.
Производња све сложенијих делова авиона захтевала је њихову прецизну израду, која се могла
остварити на нумерички управљаним машинама (1950). Од тада, ови системи управљања
машинама имају доминантан утицај у индустрији, тако да се увођењем рачунара прелази на виши
технолошки ниво – рачунарски управљане машине. Коришћењем ових машина знатно су се
побољшали услови у погледу безбедности радника. Радник је мање ангажован крај машине и није
изложен опасности од механичког повређивања .
У табели 1 приказани су неки основни типови машина за обраду резањем, чији је проналазак имао
значајан утицај на индустријску производњу током историјског развоја.

2
Извор: ftp://is.fin.kg.ac.rs/Arhiva/radovi/5250.pdf

4
 Табела 1. Преглед проналаска машина3

За смањење производних трошкова по јединици производа било је потребно конструисати

машине специјалне намене, при чему су се постављали захтеви за аутоматизацијом радног
циклуса, односно вршењем појединих операција аутоматски. Првобитне специјалне машине су
грађене строго наменски, искључиво за једну врсту предмета. Свака машина је уствари била
прототип и грађена је као уникат. Међутим, машине пројектоване на овим принципима показале
су изванредне предности не само са гледишта економичности и продуктивности, већ и са
гледишта испуњавања све већих захтева у погледу тачности, мањег ангажовања радника у процесу
обраде, а самим тим и смањења могућих повреда на раду.
Развој индустријске производње има за последицу увођење нумеричког управљања машинама,
којим се постиже аутоматска обрада унапред жељених предмета.
Америчка војна индустрија је 1947.године имала потребу за аутоматизованом обрадом сложених
површина. Већ крајем 1956.године написан је први програмски језик, (АРТ – Automatically
Programmed Tools – аутоматско програмирање алата).
У Европи су се нумерички управљане машине појавиле средином 1960.године на основy захтева
аутоматизовања претежно малосеријске производње. За ове машине програм се израђивао ручно
за сваку серију обраде, што је захтевало много рада и постојала је могућност појаве грешака код
писања програма.
У Немачкој се 1964.године појављује прва нумерички управљана машина, која је за управљање
користила перфорирану траку. За овакве машине је написан програмски језик EXAPT (Extended
Subset of ATP), који омогућује аутоматски избор алата као и одређивање режима обраде.
Интезиван развој електронике омогућио је масовно коришћење нумерички управљаних машина.
Новије генерације управљачких система имају вишеструко веће могућности, нарочито у погледу
прилагођавања. Посебно је значајно што су управљачки системи постали јефтинији, поузданији и
безбеднији.
Даљи корак ка аутоматизацији машина и производње представља управљање и пројектовање
помоћу рачунара где се решава проблем конструисања веома сложених делова и скраћује време од
момента завршеног цртежа до израде готовог предмета на машини.

3
Извор: ftp://is.fin.kg.ac.rs/Arhiva/radovi/5250.pdf

5
Улога човека у оваквом процесу производње је припрема улазних података за рачунар и касније
коришћење добијених резултата.У суштини, да би се могао писати програм за рачунар претходно
треба решити алгоритам. При формирању алгоритма аутоматског пројектовања први задатак је
правилно описивање проблема.
Даљи развој машина алатки иде ка изградњи сложених обрадних система, који су састављени од
више машина и уређаја. Тај систем представља наставак трансфер линија, које су грађене на бази
повезивања групе специјалних машина са транспортним средствима за извођење већег броја
операција на једном или групи сличних делова.
Значајан корак у даљем развоју сложених обрадних система представља изградња рачунарски
управљаних машина и уређаја за транспорт и манипулацију радних предмета. Увођењем
флексибилне аутоматизације, комбиновањем јединица за нумеричко управљање и рачунара,
извршено је повезивање машина алатки са релативно нефлексибилним транспортним уређајима и
уређајима за руковање командама машине где је човек удаљен из процеса обраде.
Виши ниво флексибилних система представља увођење робота за опслуживање већег броја
машина.На овај начин су спроведени услови за развој аутоматизованих интегралних производних
система, који врше интеграцију планирања производње и самопраћење процеса рада.
За тотално аутоматизован вид производње потребно је извршити даље повећање аутоматизације
машина алатки, тако што се оне компонују према захтеву израде предмета непосредно у процесу
обраде, али тако да оне врше самодијагностику са способношћу да саме уочавају и отклањају
грешке које могу настати у процесу рада. На тај начин би се сасвим елиминисало присуство
радника у непосредној производњи.

2.1. Развој бушилице

Преса за бушење као машински алат је еволуирала од бушилице са луком и старе су много
векова. Покретане су различитим изворима снаге кроз векове, као што је људска снага,
воденицама, ветрењачама, често уз коришћење каишева за пренос снаге.

Слика 2.2. - ручна бушилица у облику лука4

Чурн бушилице датирају чак толико рано из Кин династије у Кини. Чурн бушилице у старој
Кини су биле прављене од дрвета и покретане интензивним људским радом, али су могле да прођу
кроз чврст камен. Са доласком електричног мотора у каснијем делу деветнаестог века почело је
велико интересовање за покретање машинских алата са таквим моторима, и бушилице су биле
међу њима. Изум прве електричне бушилице приписан је Arthur James Arnot and William Blanch
4
Извор: http://sh.wikipedia.org/wiki/Bušilica

6
Brain,1989 у Мелбурну, Аустралија. Wilhelm Fein је измислио портабилну електричну бушилицу
1895 у Штутгарту, немачка а 1917, Blek и Deker су патентирали окидач на држачу ручне
бушилице.
Бушилица је измишљена за бушење метала али није било потребно много времена да и дрводеље
открију предности пресе. Једна бушилица је могла да се користи за понављање прављења
прецизних рупа што је дозволило једном раднику за бушилицом да уради исту количину посла за
коју је некад требало више људи. Бушилица са пресом се може подесити да буши под скоро било
којим углом и са разним брзинама бушења.
Прве бушилице са пресом, које су се појавиле у ковачницама и машинским радњама пре више од
200 година, су направљене за сечење метала и покретане су ручном полугом, слика 2.3.

Слика 2.3. - Бушилица са вођењем5

Прецизност ове стационарне бушилице је била предност у фабрикама и ковачима, пошто им је

дозволила да понављају бушење до тада невиђеном прецизношћу. Чак и без електричне енергије,
ове пресе за бушење монтиране на зид су биле много брже и много прецизније него руком
управљане електричне бушилице.

3. ПРИКАЗ САВРЕМЕНИХ РЕШЕЊА БУШИЛИЦЕ

Подела бушилица

5
Извор: https://www.scribd.com/doc/148823394/Seminarski-rad-Sistemsko-in%C5%BEenjerstvo-Stubna-bu%C5%A1ilica

7
 Бушилице имају широку примену у свим гранама металопрерађивачке индустрије и шире, па
је разумљиво што се у пракси употребљава велики број бушилица различитих конструкција и
величина.

Тако, на пример, према погону, бушилице можемо поделити на:

 Бушилице са електричним погоном и
 Бушилице са пнеуматским погоном.

Према положају радног вретена бушилице могу бити:

 вертикалне,
 хоризонталне,
 са косим радним вретеном.

Према броју радних вретена, разликујемо:

 једновретене,
 вишевретене бушилице.

Машинске бушилице могу бити:

 стоне,
 стубне,
 радијалне,
 хоризонталне,
 координантне,
 вишевретене,
 агрегатне,
 комбиноване.

Бушилице можемо поделити и на:

 ручне бушилице,
 ручне бушилице са погоном и
 машинске бушилице (алатне машине).

Основне експлоатацијске карактеристике бушилица значајне при избору и набавци машина су:
- коефицијент прецизности и тачности машине
- погонска снага машине и механички степен искоришћења снаге
- распон бројева обртаја
- геометријски фактор промене преносника главног кретања
- распон корака и геометријски фактор промене преносника помоћног кретања
- габарити предмета обраде (максимални пречник и дубина бушења) и сл.
Ручне бушилице

Прве ручне бушилице у историји су се појавиле пре отприлике 35.000 година, а то је био
једноставан камени шиљак, који се окретао трљањем између руку. Главни напредак су биле ручне

8
бушилице у облику лука, које су се појавиле у долини Инда и древном Египту, а користиле су се и
за паљење ватре на огњиштима. И данас постоје ручне бушилице које користи столари за бушење
једноставних рупа у дрвету.

Слика 3.1.- ручна бушилица6

Ручне бушилице са погоном

Ручне бушилице са погоном као погон користе електромотор који се покреће електричном
струјом 220 Волти или једносмерном струјом из батерије или акумулатора (различитог напона - 12
Волти, 24 Волта). У просторима где не сме доћи до варница, која се појављују код електричних
бушилица, практичније је коришћење пнеуматских бушилица. Код електричних бушилица
потребно је у близини имати прикључак на електричну енергију. Акумулаторске бушилице су
самосталне, али ограничење им је капацитет батерије. Код пнеуматских бушилица потребно је у
близини имати компресор за снадбевање бушилице ваздухом.
Због прецизности израде рупе приликом бушења, често је потребно коришћење и других направа.
За прецизно спуштање алата и бушење потребни су различити сталци за бушилице, било са
подножјем, стубом из радног стола или магнетски сталак. Сталци омогућавају велику прецизност
ручних алата (у правцу осе ротације). Приликом бушења обавезно је стезање обртка, како би
обрада била прецизна. Може се стезати различитим стегама, клиновима, планским плочама...

Стона бушилица

Ова бушилица служи за бушење малих рупа пречника до 10 милиметара. Због малог пречника
морају да располажу великим бројевима обртаја ради постизања потребне брзине резања. Радни
сто код стоних бушилица налази се на подложној плочи. Вретениште се може висински кретати.
6
Извор: http://sh.wikipedia.org/wiki/Bušilica

9
Помоћно кретање се углавном обавља ручно, помоћу ручице. Код полуаутоматске бушилице
главно вретено обавља радни ход и враћа се, након чега се помоћно кретање зауставља. Пренос
снаге у вретеништу са мотора на главно вретено врши се клинастим ременом.

Слика 3.2.- стона бушилица7

Стоно стубна бушилица

Разлика између стоно стубних и стоних бушилица је у радном столу, који се налази конзолно
смештен на стубу бушилице и који се може кретати и закретати. Стоне и стоно стубне бушилице
морају бити смештене на повишеном радном месту или радном столу.

Слика 3.3.- стоно стубна бушилица8

Стубна бушилица

Стубна бушилица се израђује са округлим стубом за мање пречнике бушења или са

сандучасти обликованим сталком за веће дубине и пречнике бушења. Подложна плоча се код
стубних бушилица причвршћује на темеље. За пренос снаге се користи вишеосовински зупчасти

7
Извор: http://www.alatshop.rs/proizvod/optimum/stona_busilica_b_17_pro
8
Извор: http://hr.wikipedia.org/wiki/Bušenje

10
преносник. Носач главног вретена се налази на стубу који истовремено носи и радни сто који се
висински помера и могуће га је, код ових бушилица, закретати. Помоћно кретање може бити ручно
или аутоматски. У подножју ове бушилице се налази пумпа и резервоар за расхладну течност.

Слика 3.4.- стубна бушилица9

Редне бушилице

Редне бушилице се састоје од једног чврстог стола на који је причвршћено више стоних, стоно
стубних бушилица или бушилица на сталку. Служе за обраду већег броја рупа разних димензија у
истом обратку или када једну рупу треба обрадити у више операција при чему радник помера
радни предмет од вретена до вретена. Употребљавају се због боље економичности у серијској
производњи. Лако се аутоматизују.

Слика 3.5.- редне бушилице10

Револверска бушилица

Револверска бушилица наменски је слична редним бушилицама, али јој је својствена

специјална револверска глава. Њом се обрађује рупа чија обрада захтева различите операције.
Обрадак стегнут у стезној направи обрађује се у једном захвату.

9
Извор: http://predmet.singidunum.ac.rs/pluginfile.php/539/mod.../Vežba%206.pdf?
10
Извор: http://www.masfak.ni.ac.rs/sitegenius/article.php?aid=12

11
 Слика 3.6.- Револверска бушилица11

Вишевретена бушилица

Служи у серијској и масовној производњи за истовремену обраду више рупа, односно свих
врста отвора, упуштања, навоја, на једном обратку у једном захвату. Развила се из стубне
бушилице, додавањем носача са низом паралелно укопчаних радних вретена. Носач главних
вретена се вертикално помера по вођицама дуж стуба. Регулисање поретка рупа се врши
радијалним померањем држача вретена при чему се променљивост растојања између карданских
зглобова компензује телескопским цевима са уздужним клиновима.

Слика 3.7 - вишевретена бушилица12

Агрегатна бушилица

Ово су бушилице састављене од појединих простих бушилица. Постављањем више агрегата на

посебно постоље могу се добити разноврсне машине за специјалне потребе. Агрегати су

11
Извор: http://www.bijuk-hpc.hr/abouts
12
Извор: http://www.masfak.ni.ac.rs/sitegenius/article.php?aid=12

12
стандардне јединице које се серијски израђују док се постоље посебно израђује за сваки
специјални случај.

Слика 3.8 - агрегатна бушилица13

Хоризонтална бушилица

Хоризонтална бушилица служи за врло тачну обраду бушењем, највећих делова у једном
захвату.Тиме се омогућава тачан однос међу осима разних отвора.Због тражене тачности
хоризонтална бушилица мора бити јако крута.На постољу је радни сто који може прихватити
изразито велике и тешке обратке.Један стуб носи вретениште с главним вретеном, док други стуб
има прихватни лежај за прихват и центрирање бушне мотке.

Слика 3.9.- хоризонтална бушилица14

Координатна бушилица

Координатна бушилица обезбеђује бушење односно обраду према задатим координатама

центра отвора, у складу са програмом утврђеним координатама. Омогућава бушење рупа на
тачном међусобном одстојању без претходног мерења и обележавања на радном предмету. Због
тражене прецизности у изради рупа на овим бушилицама захтевају се посебни радни услови у
13
Извор: http://www.masfak.ni.ac.rs/sitegenius/article.php?aid=12
14
Извор: http://www.jelastil.com/n-pojedinacne.htm

13
погледу микроклиме и обезбеђује висок квалитет обраде. Ова бушилица се може користити и као
глодалица за уздужно глодање.

Слика 3.10.- координатна бушилица15

Комбинована бушилица

Конструкција ове бушилице је комбинација бушилице, глодалице и струга. Служи за обраду

тежих и тешких радних предмета, већином ливених, који се могу обрађивати истовремено у више
операција.

Слика 3.11.- комбинована бушилица16

4. КОНСТРУКТИВНА АНАЛИЗА РАДИЈАЛНЕ БУШИЛИЦЕ

Радијална бушилица је оруђе за рад на електро-механички погон намењена изради отвора и

нарезивању навоја на радним предметима, обрадцима. Основне карактеристике су пречник
бушења и вертикални радни ход алата, бургије. Опсег пречника бушења одређен је пречником
алата - бургије.

15
Извор: http://predmet.singidunum.ac.rs/pluginfile.php/539/mod.../Vežba%206.pdf?
16
Извор: http://www.masfak.ni.ac.rs/sitegenius/article.php?aid=12

14
 Радијалне бушилице се користе за обраду већих предмета које због њихове масе не би било
лако наместити у правилан положај на машини. При бушењу више рупа радни предмет не мора да
се помера за сваку рупу.Шематски приказ радијалне бушилице са њеним основним деловима је
дат на слици 4.1. На темељној плочи која служи као радни сто, налази се стуб око којег се окреће
водећа цев. Она служи као вертикална вођица конзоле. Конзола носи вретениште бушилице и
омогућава померање вретеништа у хоризонталном смеру по конзоли, у вертикалном смеру заједно
са конзолом, а заједно са цеви окреће се вретениште и конзола око осе стуба. Тако резни алат у
главном вретену може заузети сваки положај у односу на обрадак који се ставља на радни сто.
Овим се повећава радни простор у којем се може прецизно бушити. Дакле, радијална бушилица
има два праволинијска и једно ротационо кретање које изводи резни алат односно вретениште.
Водећа цев окреће се помоћу два котрљајућа лежаја око стуба. Да не дође до окретања приликом
рада машине, цев се стеже према стубу помоћу прстена. За стезање прстена служи механизам који
истовремено служи за стезање вретеништа према конзоли. Тај механизам за стезање, односно
укрућивање машине може бити на ручни, електрични или електрохидраулични погон. За подизање
конзоле са вретеништем служи електромотор на врху цеви који делује преко редуктора на навојно
вретено. Исти електромотор обично након подизања или спуштања стеже конзолу уз цев.

Слика 4.1.- Шематски приказ радијалне бушилице17

Главно вретено добија погон од електромотора на врху вретеништа. У самом вретеништу налази
се преносник са зупчаницима за погон главног вретена и преносник за аутоматски праволинијски
помак главног вретена у вертикалном смеру. На овим радијалним бушилицама буше се проврти
још већег пречника, чак до 100 милиметара.

17
Извор: Бранко Тадић, Алати и прибори, Крагујевац, 2008.

15
На слици 4.2. је приказана модерна радијална бушилица са свим претходно поменутим деловима.
Она такође има шупљу темељну плочу у коју је смештено средство за хлађење, испирање и
подмазивање, које се пумпом и цревима доводи у зону резања.

Слика 4.2.- Радијална бушилица18

Руковање са радијалном бушилицом је дозвољено само запосленима који испуњавају посебне

услове за рад на тим пословима:
- да је запослени обучен за безбедан и здрав рад;
- да су на радијалној бушилици примењене мере за безбедан и здрав рад;
- да запослени примењује прописана средства личне заштите.
Приликом рада на бушилици треба обратити пажњу на изворе опасности при раду:
1 - Ротирајућа бургија или покретни делови бушилице (вретено, преносни механизам) могу
захватити делове тела и одеће.
2 - Захватање одеће или косе од бургије.
3 - Кључ за стезање бургије може излетети из стезне главе бушилице.
4 - Предмет обраде може се закренути и одлетети ако није сигурно причвршћен.
5 - Одскакање отпадних делова предмета у току бушења.
6 - Опасност од летећих честица струготине или течности за хлађење.
7 - Оштра метална струготина при уклањању са радних површина може повредити руке, шаке и
друге делове тела радника.
8 - Услед преоптерећења при раду може доћи до лома бургије.

18
Извор: Бранко Тадић, Алати и прибори, Крагујевац, 2008

16
9 - Струјни удар услед неисправности електричне инсталације.
10 - Пад радника ако је под клизав и закрчен.

4.1. Постављање машине

Приликом постављања и размештања машине треба водити рачуна о пролазима, прилазима и

слободним површинама око бушилице а све у циљу лаког и безбедног руковања, послуживања и
одржавања бушилице, надгледања процеса рада.
Обезбедити и прописати место за одлагање сировина и готових производа. Само на прописаном
месту исти се могу остављати.
Машина се прикључује на напон 220 V, 50 Hz.
Напајање се врши преко прикључног кабла који директно улази у прикључну кутију машине.
Заштита од кратког споја изводи се преко осигурача прикључног система електричне инсталације.
Машина се сме прикључити само на инсталацију на којој је извршена заштита од индиректног
додира.
Пре почетка рада треба проверити:
- да ли су на бушилици постављене све потребне заштитне направе, а нарочито она на ременском
преносу;
- да ли уређај за укључивање делује исправно.
Пре укључења бушилице треба добро и сигурно учврстити предмет обраде на радни сто бушилице
или у механизам за држање предмета обраде и чврсто стегнути сврдло. Пре активирања бушилице
извадити кључ из стезне главе.
Када је обрадак, односно радни предмет постављен у стезну главу у радном простору, извршавају
се подешавања постављањем жељеног алата и центрирањем главе бушилице у жељени радни
положај. Глава се вертикално спушта и улази у радни захват. Након бушења алат-бургија која
нема могућност кочења, зауставља се сама после престанка деловања инерцијалне силе.
Струготина се не уклања руком већ четком или другим одговарајућим алатом али само када је
бушилица искључена.

4.2. Главни делови радијалне бушилице

Главни делови радијалне бушилице као и њихови међуодноси и везе су:

Мотор - Монтира се на горњи део конструкције - конзолу и обично се монтира на покретно
постоље како би се олакшало затезање погонског клинастог ремена.
Радно вретено - добија погон од мотора и састоји се од више делова - спољни и унутрашњи део, с
тим да је зависно од конструкције један од њих фиксни и може само да се окреће док други може
да се окреће и помера по вертикалној оси.
Погонски ремен и ременице - за пренос снаге и обртног момента са мотора на радно вретено
користи се клинасти ремен и вишестепене ременице, тако да се једноставним премештањем
ременице може остварити већи број радних брзина.
Постоље - има улогу да носи конзолу.
Прибор за стезање обрадка - како би се омогућио сигуран рад обавезно је да бушилица има
прибор за стезање тј. фиксирање обрадака, посебно оних који су мањих димензија.

17
Радијална бушилица (слика 4.3.) је бушилица код које се на носећем стубу (1) налазе конзола
радног стола (2) и радно вретено (3). Радни предмет (4) се поставља на радни сто (5) машине.
Поред ових основних делова радијалне бушилице може се користити и брзо изменљива глава за
бушење (модуларни флексибилни системи алата) у циљу повећања производности.

Слика 4.3.- шематски приказ главних делова радијалне бушилице19

Обрада бушењем спада у ротациону обраду. Овим поступком се обрађују унутрашње ротационе
површине. Пошто се унутрашње ротационе површине могу обрађивати и другим поступцима
(стругање, провлачење...) често се у пракси говори о ширем појму „обраде отвора и рупа“. Према
томе, обрада бушењем спада у групу операција којима се обрађују ротациони отвори и рупе.

Слика 4.4.- Принцип обраде бушилицом:1-алат, 2- предмет обраде, 3-радни сто, 4-стезач алата20
Бушилица је алат који се најчешће користи у обради отвора и рупа. У њу се уграђује секућа
алатка, у већини случајева бургија, која служи за израду рупа у разним материјалима.

19
Извор: http://predmet.singidunum.ac.rs
20
Извор: www.bezbednost021.com

18
Бушилице се користе у домаћинству те у разним индустријама и гранама науке. У свакој
радионици (кућној, мајсторској или великом погону) главни је алат бушилица. Код израде
конструкција, монтаже, састављања делова машина или изради предмета, увек се мора избушити
рупа, па тек онда убацити шраф, клин, или уже. Бушилице постоје од најједноставнијих ручних
бушилица до координатних или бројчано управљивих бушилица. Обрада материјала на
бушилицама се врши резањем, скидањем струготине поступком бушења. Главно кретање код
бушилица је обртно кретање алата којим се остварује потребна брзина резања. Помоћно кретање је
аксијално померање алата (бургије, проширивача, развртача...) којим се остварује потребан корак у
процесу резања. Радни предмет (обрадак) је непокретан на радном столу бушилице. Кинематика
процеса резања при обради бушењем се може остварити и тако што ће обрадак изводити главно
обртно кретање а алат помоћно - на пример обрада бушењем на стругу. Бушилице могу имати
једну или више брзина, те различите начине промене брзине и смера обртања.
На бушилицама се уз помоћ одговарајућих резних алата може вршити велики број операција као
што су:
 забушивање забушивачем,
 бушење дубоких отвора (дубоко бушење)
 бушење рупа и отвора,
 проширивање рупа и отвора,
 развртање рупа и отвора,
 конусно упуштање отвора рупа и отвора,
 израда завојница урезницима.
За извођење ових операција обраде отвора и рупа у пракси се користи низ алата изведених по
специфичним конструкцијским варијантама. Због специфичних проблема који се јављају у обради
отвора и рупа као и често строгих захтева у погледу тачности и квалитета обрађених површина,
операције везане за ову врсту обраде материјала резањем су сложеније у односу на операције које
се изводе резањем стругарским ножевима. Ова сложеност произилази из облика конструкцијских
елемената резних клинова алата за обраду отвора бушењем, начина одвођења струготине из зоне
резања и сл.

4.3. Геометрија алата за обраду бушењем

Тело бургије чини цилиндрични део који одговара номиналном пречнику бургије. На телу се
налазе два наспрамна завојна жљеба за одвођење струготине. Завојни жљебови су сложеног
профила израђени тако да образују конично централно језгро замишљеног пречника од око 2/15D
на врху бургије, са повећањем пречника ка врату бургије.
Резну геометрију спиралне бургије као двосечног алата, поред углова резног клина (α,β,γ),
дефинишу и углови:
2φ - угао врха спиралне бургије
ψ - угао нагиба помоћног сечива
ω - угао завојнице
Врх бургије се формира користећи два конуса брушењем на специјалном уређају за оштрење
бургија. На резном врху се уочавају две грудне и две леђне површине. Грудне површине се
поклапају са површинама завојних жљебова.

19
Леђне површине не образују централни конус са углом 2φ, јер би у том случају дошло до
директног контакта са материјалом. Због тога се леђне површине образују користећи два конуса,
као пресек конуса и тела бургије. Пресеком леђних и грудних површина настају два главна сечива.
Главна сечива су повезана помоћним сечивом насталим пресеком леђних површина.

Слика 4.5.- резна геометрија спиралне бургије21

4.4. Параметри бушења

Код бушења сваке рупе потребно је одредити параметре или режиме рада.Основни параметри
су брзина резања, брзина обртаја главног радног вретена, пречник и дубина бушења.

Број обртаја главног радног вретена се прерачунава према:

Vc ∙1000
n= D ∙π
где је: D – пречник обратка.

Брзина резања:

Брзина резања је обимна брзина на бургији, тј брзина са којом алат обрађује материјал. Она
зависи од материјала који се обрађује. Сваки материјал има своју брзину којом се може резати.
Брзина резања зависи о алата којим се буши, о потребном стању површине након бушења, о
хлађењу за време бушења, о снази машине. Брзине резања се могу наћи у облику дијаграма,
табела, а има и програм који сам рачуна потребне параметре.

Брзина резања представља обимну брзину алата на спољашњем пречнику:

21
Извор: http://predmet.singidunum.ac.rs

20
Избор брзине резања се врши на бази:
 препорука
 прорачуном
Препоручена брзина резања се бира у функцији материјала предмета обраде, јачине
материјала на кидање, корака, пречника бургије и сл., најчешће на основу препорука произвођача.
Прорачун (провера) брзине резања се изводи с обзиром на искоришћење:
 постојаности алата и
 снаге машине
Пузање vf је релативна брзина кретања алата према обратку, а код бушења увек у правцу осе
ротације. То је брзина улаза (пенетрације) алата у материјал. Мери се у mm/min.
Пузање по циклусу fn (mm/okr) одређује се као аксијални помак алата у току једног обртаја.
Користи се за рачунање дубине пенетрације, те за дефинисање пречника бушења.

Слика 4.6.- елементи процеса резања22

n - број обрта алата

Vs - брзина помоћног кретања
s - корак,померање алата за један обрт алата
L - ход алата,дубина бушења
b1 - дужина сечива у контакту
D - пречник отвора
Kr - нападни угао

22
Извор: http://predmet.singidunum.ac.rs

21
Ширина и дебљина резног слоја при бушењу:

Слика 4.7.- основна кретања и резни слој у обради бушењем23

где су:
b - ширина резног слоја
h - дебљина резног слоја
D - пречник отвора
S - корак
φ - полуугао врха спиралне бургије

Дубина резања у обради проширивањем и развртањем:

Додаци за обраду:
dr = Dr = Dn
dp = Dp ≤Dr - δ2
db = Db ≤Dp - δ1
db > 30mm
db1 = Db1 ≈ 0.6·Db
ar = (Dr - Dp) / 2
ap = (Dp - Db) / 2
ab = (Db - Db1) / 2

Слика 4.8.- додаци за обраду у обради бушењем24

δ1 - додатак за обраду проширивањем

23
Извор: http://predmet.singidunum.ac.rs
24
Извор:http://predmet.singidunum.ac.rs

22
δ2 - додатак за обраду грубим развртањем
δ3 - додатак за обраду финим развртањем
Db - пречник отвора при бушењу
Dp - пречник отвора при проширивању
Dr - пречник отвора при развртању

Снага машине:

На основу обртног момента у обради бушењем:

дефинише се снага машине:

при чему су:

η - механички степен искоришћења снаге машине
n, o/min - број обрта алата
Cm,x,y - константа и параметри обрадљивости (експоненти отпора)
D, mm - пречник бургије
S, mm/o - корак

4.5. Алати у обради бушењем

4.5.1. Алати за бушење отвора

Сви алати за обраду отвора се састоје од дршке, врата, тела и врха. Дршка обезбеђује
позиционирање, центрирање и стезање бургије. Може бити цилиндрична (за бургије пречника до
20 мм) или конична (за бургије пречника преко 5 мм). Врат се користи за уписивање основних
карактеристика бургије (материјал и пречник).
За бушење отвора и рупа користе се бургије, забушивачи и бургије за дубоко бушење.
Бургије су дефинисане стандардима SRPS K.D3.001-063. Према облику деле се на равне и
спиралне (са цилиндричном и коничном дршком), специјалне и сл. Према врсти алатног
материјала бургије се деле на бургије од брзорезног челика и са плочицама од тврдог метала,
према поступку израде на бургије израђене глодањем, ваљањем и брушењем .

23
 Слика 4.9. - алати у процесу бушења25

У савременим производним условима све чешће се користе бургије са изменљивим плочицама

од тврдог метала, резне керамике и супер тврдих материјала.

Слика 4.10.- Бургија са изменљивим плочицама26

4.5.2. Алати за проширивање, развртање и упуштање

Накнадна и коначна обрада отвора се остварује операцијама проширивања и развртања, које

обезбеђују остварење задатих димензија отвора и прописаног квалитета површина. Обрада крајева
отвора се изводи упуштањем. Све операције упуштања имају за циљ обезбеђење правилног
налегања вијака различитог типа (поравнање чеоне површине и упуштање главе вијака).
Равно упуштање се примењује за обраду чеоне површине отвора кроз који пролази вијак са равним
седиштем (шестоугаоне главе и сл.), цилиндрично за имбус вијак, а конично за вијак са конусном
главом. За проширивање и упуштање отвора користе се проширивачи и упуштачи. Према облику
разврставају се на: спиралне прошириваче са цилиндричном и коничном дршком, вратне, са
вођицама, насадне, са плочицом од тврдог метала, специјалне и сл. односно цилиндричне,
коничне, специјалне упуштаче итд.

25
Извор: www.singipedia.singidunum.ac.rs
26
Извор: http://predmet.singidunum.ac.rs

24
 Слика 4.11. - производне операције упуштања27

Слика 4.12.- Алати за упуштање и проширивање отвора28

Алати за развртање (развртачи) се деле на ручне и машинске. Према конструкцији се деле на

подешљиве и неподешљиве, према врсти алатног материјала на развртаче од брзорезног челика и
са плочицама од тврдог метала а према облику на цилиндричне и коничне.

Слика 4.13.- Врсте развртача29

27
Извор: http://predmet.singidunum.ac.rs
28
Извор: http://predmet.singidunum.ac.rs
29
Извор: http://predmet.singidunum.ac.rs

25
Забушивање пре бушења отвора или гнезда за центрирање се користи пре бушења или пре обраде
осовина и вратила. Забушивање пре бушења обезбеђује центрирање и правилно вођење спиралне
бургије. Изводи се забушивачима са једноструким конусом.

Слика 4.14.- забушивање гнезда за центрирање30

Забушивање гнезда за центрирање, на вратилима и осовинама, обезбеђује правилно центрирање и

стезање осовина и вратила у обради стругањем и брушењем.

4.5.3. Алати за израду унутрашњег навоја

Израда унутрашњег навоја на бушилици се остварује коришћењем једноструких урезника. Пре

израде навоја буши се отвор чији пречник одговара унутрашњем пречнику навоја.

Слика 4.15 - израда унутрашњег навоја на бушилици31

5. ЕКСПЛОАТАЦИОНИ ТРОШКОВИ РАДИЈАЛНЕ БУШИЛИЦЕ

30
Извор: http://predmet.singidunum.ac.rs
31
Извор: http://predmet.singidunum.ac.rs

26
 Експлоатациони трошкови обухватају оне трошкове који су непосредно у вези са бушилицом
током њеног производног рада. Овде улазе:
 трошкови одржавања
 трошкови хабајућих делова
 трошкови погонске енергије, мазива и помоћног материјала
 трошкови руковаоца бушилицом и њихових помоћника

Трошкови одржавања се процењују и утврђују на основу искуствених података код извршења

истих или сличних радова. Могу се користити и препоруке произвођача који се опет базирају на
великом броју статистички обрађених података. Трошкови одржавања обухватају мале и средње
поправке, дневни сервис, прање и подмазивање.
Они зависе од:
 конкретне машине
 услова рада
 квалитета одржавања

Трошкови хабајућих делова су трошкови замене и одржавања делова радијалне бушилице

изложених непосредном хабању. Трошкови одржавања се обрачунавају по радном часу бушилице.
Трошкови енергије се обрачунавају у зависности од тога да ли је електромотор потпуно или
делимично оптерећен.
Како се код машинског рада узима у обзир коришћење радног времена преко одговарајућег
коефицијента, на исти начин треба и код прорачуна утрошка енергије о томе водити рачуна.

Општи образац за прорачун утрошка енергије има облик:

G = No∙gs∙ke
No- номинална снага мотора
gs – специфична потрошња енергије
ke - коефицијент потрошње креће се од 0,45 до 0,75 (средња вредност око 0,60) аналогно
коефицијенту коришћења радног времена

Уобичајено је да се трошкови мазива и рад на подмазивању бушилице узима у износу од 10% од

вредности бушилице.
Трошкови радне снаге су одређени према томе каква се квалификација захтева за рад на
бушилици. Радник је плаћен за сваки сат проведен у фабрици, радила бушилица или не.
На разним врстама машина раде радници различитог нивоа стручности. Ниво стручности код
радника се дефинише категоријом од I до IX. I категорија је потпуно неквалификован радник и она
је практично нестала из фабрике док IX категорија радника подразумева искусног радника, то је
ранг високе школе. Pуковалац бушилицом обично има IV категорију стручности.
У трошак радне снаге не спада само плата већ и превоз радника, топли оброк као и законске
дажбине држави у којој се ради.
Трошкови основног средства обухватају одржавање бушилице, амортизацију, трошкове камате и
осигурање бушилице. Збир трошкова се множи калкулативним фактором да би се добило коштање
радног часа бушилице.

27
 Eos = Einv + Eam + Ek + Eo (дин/год)

Eos - трошкови основног средства

Einv - трошкови инвестиционог одржавања
Eam - трошкови амортизације бушилице
Ek - трошкови камате на кредит узет за набавку бушилице
Eo - трошкови осигурања

Трошкови амортизације се морају узети у обзир јер се бушилица током рада троши, радни век јој
је ограничен и зависи од много фактора (квалитета материјала, конструктивних карактеристика,
услова рада бушилице). Лоше одржавање бушилице утиче на радни век.
Трошкови амортизације се обрачунавају по формули:

Eam = NV/h ek (din/h)

NV - набавна вредност бушилице

hek - експлоатациони век бушилице, процењен број радних сати према карактеристикама бушилице

Треба обратити пажњу и на:

- трошкове инвестиционог одржавања
- трошкове камата на основу средстава
- трошкове осигурања и камате осигурања
Трошкови који су непосредно везани за рад бушилице:

Ee = Ers + Een + Emaz + Eto + Ehab

Ee - експлоатациони трошкови бушилице

Ers - трошкови радне снаге радника ангажованих при раду бушилице ( бруто износ din/h)
Een - трошкови утрошене енергије при раду бушилице (din/h)
Emaz - трошкови утрошеног мазива за један ефективан сат рада
Eto - трошкови текућих поправки (din)
Ehab - трошкови хабајућих делова (din/h)

Прорачун коштања једног ефективног часа рада бушилице:

Kh = Jt/hgr + (Ee + Eos) (1 + fi)

Jt - једнократни трошкови (трошкови транспорта и постављања и монтаже бушилице)

hgr - фонд радних часова бушилице који је планиран на основу обима посла
fi - фактор којим се калкулишу трошкови режије и добит предузећа

6. ОДРЖАВАЊЕ РАДИЈАЛНЕ БУШИЛИЦЕ

28
 Одржавање техничких система (машина и уређаја), односно средстава за рад, као функција и
део процеса производње заузима данас важно место у производном систему сваке компаније. На
развој одржавања утицао је брз индустријски напредак, као и стални пораст аутоматизације и
повезаности средстава за рад, затим нагли пораст фиксних трошкова у односу на променљиве.
Одржавање се дефинише као стална контрола над свим средствима за рад, као и вршење
одређених поправки и превентивних радњи, чији је циљ стално функционално оспособљавање и
чување производне опреме, постројења и других машина и уређаја. Појам одржавања долази уз
сваки појам производње одређених добара. Током времена и употребе долази до старења
материјала и средстава за рад, смањује се технолошка ефикасност, а долази и до евидентног
технолошког застаревања. Средства се током времена троше и смањује им се радна способност.
Средства за рад су подложна кваровима, ломовима и оштећењима, па се појављују прекиди у раду.
То узрокује појаву трошкова због замене и поправке делова, али и трошкове због застоја у процесу
производње.

Постоје две стратегије одржавања. То су:

• Корективно одржавање,
• Превентивно одржавање.

При пријему нове радијалне бушилице у фабрику врши се њен квалитативан пријем и дефинише
се табела за одржавање која се ажурира по следећим корацима:
1) По успешном пријему бушилице додељује јој се идентификациони број и класификациона
шифра и отвара ставка радијална бушилица у табели машина. У табели машине води се
комплетан материјал о историјату бушилице од дана пријема у фабрику.
2) Машинска карта радне способности је нова табела која се отвара по пријему и води се
заједно са са табелом машине. Њена сврха је пружање информација о основним
карактеристикама бушилице. Саставни део овог документа је и Листа резервних делова у
коју се уписује назив резервног дела, димензије, каталошки број произвођача и број
уграђених комада у бушилицу.
3) План подмазивања садржи шифру бушилице, период подмазивања и количину. Пословођа
одржавања одређује план подмазивања на основу упутства произвођача и претходне
историје бушилице. Промену плана подмазивања оверава шеф погона за израду и
одржавања алата и опреме.
4) Табела о ремонту бушилице и замени оштећених делова се отвара при ремонту бушилице и
у њу се уноси почетак и крај ремонта, врста поправке, извршилац радова, назив дела
који је замењен и потпис пословође одржавања. Ову табелу попуњава пословођа
одржавања који води ремонт бушилице.
5) Табела о опису отказа се попуњава на основу извештаја о застоју и оправци бушилице. У
ову табелу се уноси датум и време настанка и отклањања отказа, списак уграђених
делова и број требовања. Ова табела служи за праћење бушилице током експлоатације и
пружа информације за превентивно и инвестиционо деловање на бушилици.
Попуњава га пословођа одржавања.

Преглед бушилице може бити редован и ванредан. Редован преглед бушилице врши се на основу
задатог периода. Ванредни преглед се врши онда када се сумња у исправност рада бушилице,

29
уколико се дешавају чести откази или нека друга манифестација која указује на потребу чешћег
прегледа бушилице. Редован и ванредни преглед врши пословођа одржавања заједно са радницима
одржавања и одговорни су за исправност бушилице. Налази се уписују у табелу о редовним и
ванредним прегледима бушилице.

6.1. Превентивно одржавање

Превентивно одржавање је одржавање приликом којег се квар предвиђа и само одржавање се

врши пре него квар настане. Овај начин одржавања пружа одређену сигурност при раду уређаја.
Превентивно одржавање је врста планског одржавања.

Предности превентивног одржавања:

 већа поузданост уређаја и система у раду,
 могућност планирања тренутка одржавања,
 могућност предвиђања трошкова одржавања а самим тим и лакша контрола.
Недостаци превентивног одржавања:
 повећани трошкови одржавања,
 повећана могућност квара уређаја услед људске грешке особља које врши одржавање,
 високи трошкови одржавања узроковани често непотребном заменом делова.
Овај начин укида негативна својства корективног одржавања, али са собом носи нека друга
негативна својства. Превентивне активности одржавања могу бити периодичне, предвиђене или
планиране и изводе се пре него што дође до отказа система, структуре или његових компонената,
како би се продужио век трајања систему и рада.
Превентивно одржавaње се може вршити на неколико начина. Може бити изведено као Планирано
одржавање, које се врши у задатим временским интервалима или на основу броја пређених
километара, на основу броја радних сати, након одређеног броја извршених радних операција, итд;
или као предиктивно одржавање (одржавање по стању) код које се активности одржавања
реализују на основу стања делова и система.

6.1.1. Подмазивање радијалне бушилице

Појам "подмазивање" представља скуп начина, техника и метода које се примењују у

триболошким системима како би се смањило трошење површина. Овај циљ се остварује тако што
пумпа погони уље на тачно одређена мазна места која су битна за функцију подмазивања и
хлађења у процесу резања. Доток мазива према главним деловима врши се централним системом
подмазивања а за остало је потребна ручна техника. Пумпа испоручује мазиво из централног
спремника путем цевовода до мазних тачака и елемената машине. Све се то обавља аутоматски, у
тренутку када је то потребно и тачно дефинисаним количинама. На тај начин се смањује трење и
трошење чиме се продужава животни век елемената машине уз истовремену уштеду мазива.
Радијална бушилица треба увек да се очисти и подмаже. За чишћење се не смеју користити
агресивни раствори. У уређај не сме да доспе течност. Након завршетка рада треба подмазати
сјајне делове. Нарочито редовно треба подмазивати стуб бушилице, сјајне делове постоља и сто за
бушење.

30
За подмазивање се користи стандардна маст без киселина или масни сапун. Не треба користити
средства за чишћење ни раствараче; она могу да оштете делове уређаја. Крпе за чишћење
натопљене уљем и машћу као и остатке уља и масти се не бацају у кућно смеће. Морају да се
збрину на прописан начин у складу са заштитом околине. Морају се редовно контролисати и
чистити отвори за проветравање. Бушилица треба да је у сувој просторији.
Контрола триболошких процеса подразумева смањење вредности коефицијента трења а на тај
начин и смањења трошења површина машинских елемената у контакту. Без обзира на врсту и
количину употребљеног средства за подмазивање не може се у потпуности елиминисати трење али
се може увелико утицати на век трајања алатне машине.

6.2. Корективно одржавање

Корективно одржавање се може описати као врста одржавања које се предузима када је
поједини део отказао или је истрошен.То је одржавање које се реализује након јављања квара. Оно
се предузима ради повратка тог дела у првобитно, радно стање. Овај начин одржавања је
најзаступљенији упркос целом низу негативних својстава које са собом носи. Овај начин
одржавања назива се и „не дирај док ради“. Корективне активности одржавања подразумевају
враћање система, његових компонената и структуре у првобитно стање. Подразумевају исто тако
поправку, ремонт или замену делова како би систем у отказу поново изводио функције
дефинисане унутар прихватљивог нивоа.
У случају неисправног рада машине или појаве веће количине шкарта руковаоц машине је
дужан да обавести пословођу који писменим путем обавештава пословођу одржавања о насталом
проблему. Пословођа одржавања уписује у Дневни лист одржавања идентификациони број
машине, време настанка квара и кратак опис квара. Након тога, пословођа одржавања одређује
радника који ће извршити оправку, или ако је квар теже природе обавештава управника
одржавања о квару, а он даље предузима неопходне кораке да се машина врати у радно стање. По
завршеној операцији корективног одржавања у Дневни лист одржавања уписује се стање отказа,
опис операција и број требовања уколико су коришћени резервни делови. На основу дневних
листа одржавања пословођа одржавања попуњава Картон о опису отказа.
Корективно одржавање се најчешће реализује неплански и ургентно, а превентивно одржавање се
реализује плански, односно када се за то укаже потреба. Приликом одржавања уређаја користе се
оба наведена начина, витални делови се већином одржавају активним начином, односно
превентивно, а мање битни пасивно, односно корективним начином.
Правилно и редовно одржавање радијалне бушилице има за циљ повећање њеног века трајања.
Бушилицу може одржавати, поправљати и подешавати само стручно и овлашћено лице. Радник
који ради на одржавању, поправци и подешавању бушилице не сме произвољно мењати делове
бушилице, мењајући им тако особине и функцију.
Пре приступања чишћењу, поправкама и дуготрајним прекидима, довод електричне струје мора се
искључити на месту прикључка на електричну мрежу.
Мање сметње могу се отклонити у току рада само уколико се нису јавиле у опасним просторима,
односно у просторима опасних кретања бушилице.
Редовно одржавање обухвата знатан број радова и активности а најзначајније међу њима су
следеће:

31
  редовно и правилно подмазивање погонких преносника снаге (лежаји, вратила, осовине);
 контрола стања алата;
 контрола исправности рада управљачких уређаја.
Ако се бургија заглави у предмету обраде, треба искључити бушилицу и затим извадити бургију
руком. У случају било каквог квара на уређају или алату, заштитној направи или уређајима за
укључивање треба зауставити бушилицу и квар пријавити одговорном руководиоцу.
Клинасти каиш радијалне бушилице мора се у случају истрошености заменити. Оставити машину
да ради у празном ходу и полако подешавати полугу за број обртаја на минимални број обртаја.
Искључити уређај и извући мрежни утикач.
Ставити ручицу за подешавање броја обртаја на максимални број, чиме се растерећује клинасти
каиш. Затим се отвори поклопац клинастог каиша. Полако се обрће клинасти каиш са погонске
ременице, тако да на страни погонске ременице повуче се каиш према горе и при томе се полако
обрће. Погонска ременица се састоји од две половине које се стисну помоћу опруге. Ако клинасти
каиш не би имао довољан зазор да би се скинуо, доњу половину погонске ременице треба мало
притиснути како би се олабавио клинасти каиш. Нови клинасти каиш треба положити на једну
страну погонске ременице у отвор њене вођице и обртати га тако да се каиш навуче на ременицу.
Затворити поклопац клинастог каиша и фиксирати га завртњем.

7. ЗАКЉУЧАК

Машине алатке за обраду метала скидањем струготине су врло комплексни техничко-

технолошки системи са свим својим бројним заједничким и посебним радним карактеристикама.

32
 Обрада бушењем спада у ротациону обраду. Овим поступком се обрађују унутрашње
ротационе површине. Према томе, обрада бушењем спада у групу операција којима се обрађују
ротациони отвори и рупе. За извођење операција обраде отвора и рупа у пракси се користи низ
алата изведених по специфичним конструкцијским варијантама. Због специфичних проблема који
се јављају у обради отвора и рупа као и често строгих захтева у погледу тачности и квалитета
обрађених површина, операције везане за ову врсту обраде материјала резањем су сложеније у
односу на операције које се изводе стругарским ножевима. Ова сложеност произилази из облика
конструкцијских елемената резних клинова алата за обраду отвора бушењем, начина одвођења
струготине из зоне резања и сл.
Рад са радијалном бушилицом захтева употребу широког спектра резних алата различитог
облика и димензија, броја сечива, брзине резања, попречног пресека струготине итд), стезног
прибора (стандардног или специјалне израде), као и начина постављања прибора на машину. Све
ово захтева, обавезно, високо стручно обучене и увежбане извршиоце за рад на овим машинама.

ЛИТЕРАТУРА:

1 - Тадић Б., Алати и прибори, Крагујевац, 2008

2 - Ивковић Б., „Продуктивност у индустрији“, Међународна менаџерска академија, Нови Сад,

33
 2006 год.
3 – Др. Екиновић С., „Основи трибологије и система подмазивања“, Зеница, 2000 год.
4 - Сладе И., дипл.инж. машинства, "Алатне машине I", 2012 год.
5 - Сладе И., дипл.инж. машинства, "Обрада материјала II", 2012 год.
6 - Савић П. и група аутора, „Инжењерско машински приручник“, Завод за уџбенике и
наставна средства, Београд, 1992 год.
7 - Милосављевић П., „Одржавање алатних машина-технички век и циклуси“, Београд,1999 год.
8 - Урошевић С., „Производно машинство I део“, Научна књига, Београд, 1987 год.
9 - Адамовић Ж., Стојковић Б., Јованов Г. „Поузданост и дијагностика хидрауличних система“,
ОМО, 2002 год.

Материјал са интернета:

ftp://is.fin.kg.ac.rs/Arhiva/radovi/5250.pdf
https://www.scribd.com/doc/148823394/Seminarski-rad-Sistemsko-in%C5%BEenjerstvo-Stubna- bu
%C5%A1ilica
http://sh.wikipedia.org/wiki/Bušilica
http://hr.wikipedia.org/wiki/Bušenje
http://predmet.singidunum.ac.rs/pluginfile.php/539/mod.../Vežba%206.pdf?
http://www.masfak.ni.ac.rs/sitegenius/article.php?aid=12
http://www.bijuk-hpc.hr/abouts
http://www.jelastil.com/n-pojedinacne.htm
http://predmet.singidunum.ac.rs
www.bezbednost021.com
www.singipedia.singidunum.ac.rs

34