Nabavka i lanac

snabdevanja

Doc. dr Goran Avlijaš gavlijas@sinergija.edu.ba

Kupovine i nabavke

 Nabavka je funkcija odgovorna za snabdevanje organizacije svim

potrebnim materijalima (širi pojam od kupovine).

 Nabavka se sastoji od niza povezanih aktivnosti koje omogućavaju da

organizacija dobije robu, usluge i druge materijale od dobavljača.

 Upravljanje nabavkom je usmereno na:

1. predviđanje zahteva, potražnju i realizaciju nabavke,

2. pokretanje nabavljenog materijala u preduzeću i
3. stalno praćenje stanja nabavljenog materijala kao tekuće imovine.

1
 Značaj nabavke

 Nabavka je značajna za preduzeće zbog: troškovne i operativne

efikasnosti preduzeća.

 Troškovno - jaki poslovni odnosi sa dobavljačima mogu rezultovati znatnim

uštedama (niža nabavna cena) bitnim za konkurentnost na tržištu.

 Operativno - bolja kontrola dobavljača, ušteda pri nabavkama, bolje

upravljanje dokumentacijom i veća brzina rada.

Osnovni cilj nabavke

 Osnovni cilj nabavke je da garantuje da organizacija ima pouzdano

snabdevanje materijalom.

Ciljevi nabavke su sastavni deo ciljeva integrisane logistike (7 P)

2
 Izvedeni ciljevi nabavke

 Osigurati neprekidni tok materijala - sirovina, potrošnog materijala i

usluga potrebnih za rad preduzeća.
 Svesti na minimum investicije i gubitke vezane uz zalihe.
 Održavati odgovarajuće standarde kvaliteta.
 Naći ili razviti kompetentne dobavljače.
 Standardizovati kupljene predmete gde i kad god je moguće.
 Snabdevati se potrebnim materijalima i uslugama po nižim krajnjim
cenama.
 Unaprediti konkurentnu poziciju preduzeća.
 Uskladiti delovanja sa svim organizacionim celinama preduzeća.
 Svesti administrativne troškove na minimum uz ostvarenje

Ciklus nabavke

3
 Proces nabavke

 Osnovni proces nabavke sastoji se iz sledećih koraka:

1. Prepoznavanje potreba
2. Odabir dobavljača
3. Definisanje i uspostavljanje porudžbenice
4. Nadzor i upravljanje procesom isporuke
5. Vrednovanje snabdevanja i isporučilaca

1. Prepoznavanje potreba nabavke

 Organizacione celine zavisno od svoje funkcije pred odeljenje za

snabdevanje postavljaju raznovrsne zadatke za snabdevanjem.

 Procesu nabavke prethodi analiza potreba, odnosno prednabavna

analiza koja obuhvata:

1. definisanja pozicije proizvoda u kompaniji u proizvodnom

programu i strategiji rasta i razvoja (nisko i visoko rizični proizvodi)

2. definisanja pozicije kompanije na nabavnom tržištu, njene

nabavne snage i pregovaračke moći (slaba i jaka pozovija)

4
 1. Prepoznavanje potreba nabavke

 Većina nabavki može se razvrstati u sledeće kategorije:

1. delovi / komponente (proizvodne nabavke),

2. sirovine (proizvodne nabavke),
3. procesni materijali (neproizvodne nabavke),
4. pomoćna oprema (nabavke delova i usluga),
5. glavna oprema (neproizvodne nabavke),
6. operativno snabdevanje / tekuće (neproizvodne nabavke),
7. gotovi proizvodi (korporativne nabavke) i
8. usluge (neproizvodne nabavke).

1. Prepoznavanje potreba nabavke

 Navedene kategorije se mogu razvrstati u različite nabavne situacije:

1. Rutinske porudžbine - česte i uhodane procedure nabavke;

2. Proceduralni problemi – ne rutinske nabavke često zahtevaju da

zaposleni uče;

3. Problemi performansi – ne rutinske nabavke supstituta; moraju se

testirati njihove performanse

4. Politički problemi – ne rutinske nabavke, a koje imaju uticaj na više

delova preduzeća, odn. više ljudi je uključeno u odlučivanje.

5
1. Prepoznavanje potreba nabavke

Tok unutrašnjih / internih informacija ka nabavci

1. Prepoznavanje potreba nabavke

Tok spoljnih / eksternih informacija ka nabavci

6
 2. Odabir dobavljača

 Možda najvažniji deo nabavke jeste pronalaženje pravog dobavljača.

 Nema smisla imati dobro dizajniran proizvod ukoliko dobavljač ne može

da ga u stvarnosti isporuči.

 Dobavljači moraju biti u stanju da obave posao, pruže visok kvalitet i

poštuju rokove uz prihvatljive cene.

 Većina organizacija ima liste odobrenih dobavljača koji su im pružili

dobre usluge u prošlosti ili onih za koje se inače zna da su pouzdani.

2. Odabir dobavljača
 Organizacije traže dobavljače koji:

1. imaju finansijsku sigurnost i dobru dugoročnu perspektivu;

2. imaju sposobnost i kapacitet da isporuče neophodan materijal;
3. precizno isporučuju zahtevane materijale;
4. šalju materijale garantovano visokog kvaliteta;
5. pouzdano i u kratkom roku vrše isporuke;
6. navode prihvatljive cene i finansijske aranžmane;
7. fleksibilni su u odnosu na potrebe i promene kupaca;
8. imaju iskustva i stručnosti u proizvodnji;
9. stekli su dobru reputaciju;
10. korišćeni su uspešno u prošlosti i mogu da razvijaju dugoročne odnose.

7
 2. Odabir dobavljača

 Kod državnih organa, nabavka mora da bude vidljivo poštena i svim

potencijalnim dobavljačima mora se dati prilika da daju ponude.

 Javlja se u dva oblika:

1. Otvoreni tender - organizacija naširoko traži ponude za određene

radove ili materijale, poredi dostavljene ponude i bira najpovoljniju.

2. Ograničeni tender – organizacija smanjuje napore administracije

dodajući određene kvalifikacije za dobavljače (iskustvo, veličina ili
finansijski status).

2. Odabir dobavljača

Primer vrednovanja ponuda

8
 3. Definisanje porudžbenice

Primer specifikacije proizvoda za nabavku

4. Nadzor i upravljanje procesom isporuke

 Ocenjivanje i praćenje dobavljača često se vrši neformalno, subjektivnom

revizijom; ponekad postoje kompleksne mere za svaki aspekt rada.

 Često primenjivan pristup jeste da se napravi lista važnih faktora i da se

proverava da li dobavljač zadovoljava prihvatljive standarde.

 Da li je finansijski solidan; da li vrši isporuke na vreme; da li je kvalitet

materijala dovoljno dobar; ima li tehničku podršku; da li su cene
konkurentne; kakvi su relevantni trendovi, itd.

 Ako dobavljač ne ispunjava bilo koji kriterijum, kupac može da porazgovara

o poboljšanjima ili da traži nove izvore.

9
 5. Vrednovanje snabdevanja i isporučilaca

 Strategija manjeg i većeg broja isporučilaca, danas se smatra ja je bolje

poslovati sa većim učinkom sa manje dobavljača

 Razlog za smanjenje isporučilaca je:

1. pronalaženje isporučilaca i razvijanje odnosa sa njima je skupo i traži

vreme,
2. bliski odnosi sa odabranim isporučiocem traže vreme,
3. imati samo nekoliko isporučilaca znači da svaki od njih dobija više
poslova od kupca što čini tog kupca važnijim,
4. realizacija tražnje kvalitetnijih materijala lakša je sa manje isporučilaca.

5. Vrednovanje snabdevanja i isporučilaca

 Najčešće korištene metode proveravanja dobavljača su sertifikati serije ISO 9000 -

Organizacija za međunarodne standarde (international Standards Organization)

10
 Nabavka iz jednog ili više izvora

 Prednosti nabavke iz jednog izvora:

1. jača veza između kupaca i dobavljača, često formalizovana;

2. posvećenost svih strana uspehu ovog odnosa;
3. ekonomije obima i diskontne cene za veće porudžbine;
4. lakša komunikacija, manja administracija i jednostavnije procedure;
5. manje varijacije u materijalima i njihovoj isporuci;
6. lakše poštovanje odnosa poverljivosti u pogledu zahteva, uslova itd.

Nabavka iz jednog ili više izvora

 Prednosti nabavke iz više izvora:

1. konkurencija među dobavljačima snižava cene;

2. manja šansa da dođe do prekida u isporuci – promena dobavljača;
3. lakše se izlazi na kraj sa varijacijama u tražnji;
4. uključivanje većeg broja organizacija - veći značaj znanja i informacija;
5. verovatnije će podstaći inovacije i usavršavanja;
6. ne oslanja se na poverenje prema jednoj spoljašnjoj organizaciji.

11
 Interno i eksterno snabdevanje

 Interno snabdevanje (proizvodnja) i eksterno snabdevanje (autsorsing)

 Razlozi za nabavke iz spoljašnjih izvora:

1. materijali nisu lokalno raspoloživi (međunarodni izvori),

2. zahtevi za višim kvalitetom materijala (domaći i strani),
3. niži troškovi nabavke (domaći i strani),
4. “čvršće” i kontinualne isporuke (domaće i strane),
5. raspoloživost novih tehnologija izvan firmi ili off-shore (domaće i strane),
6. bolje tehničke usluge (domaće i strane),
7. širenje mreže snabdevača (domaće i strane),
8. politički – poslovanje u drugim zemljama i sl.

Interno i eksterno snabdevanje

 Rizici nabavke iz spoljašnjih izvora:

1. Zalihe - dugi rokovi isporuke mogu izazvati potrebu povećanja zaliha

2. Politika - nestabilnost političke situacije u svetu može ugroziti snabdevanje,
3. Valuta - fluktuacija kursa valuta može ugroziti budžet firme,
4. Plaćanje - Nema isporuke pre konačne uplate
5. Kvalitet - i rezon i rizik,
6. Tarife, takse i carine - utiču na uvoz i na izvoz materijala,
7. Pravo - posebno na stranom tržištu,
8. Transport - u inostranstvu restriktivan,
9. Jezik / kultura / društvo - neke reči / termini su neprevodivi na neke jezike,
10. Lokacija – prevelika udaljenost

12
 Just-In-Time Snabdevanje

Proizvodnja zahteva snabdevanje/isporuke upravo na vreme (Just-In-Time, JIT) - cilj je

"0-zaliha", ali se to u praksi teško ostvaruje i nije poželjno.

13