Она има само време урезбарено на њеном бакарном своду
Једну монолитну стену над литицом коју одвози за репом И лист чуваркуће између својих зуба Она корача увек али никада ка циљу Она смокве и кактусе обрадује грмљавином Она спава усправно и снове јој декламују на јапанском
Како да је назовем? Првим пергаментом, последњим палимпсестом?