Professional Documents
Culture Documents
Metaforično I Metonimijsko Značenje Reči Priprema Za Čas (Ucionica - RS)
Metaforično I Metonimijsko Značenje Reči Priprema Za Čas (Ucionica - RS)
Функционални:
Оспособљавати ученике да самостално употребљавају пренесена значења ријечи у
језику и да их препознају у књижевним дјелима као и да разумију и тумаче њихову
стилску функцију.
Подстицати кориштење уџбеника у усвајању нових знања
Развијање самосталности у раду ученика и могућности самоучења
Развијати код ученика моћ запажања и закључивања, те појачати радозналост и
истраживачки дух.
Васпитни:
Подстицати ученике да богате свој рјечнички фонд новим и ширим језичким
изразима.
Развити код ученика склоност ка коришћењу разноликости форме и конструкција
матерњег језика.
Временска структура часа:
Уводни дио часа: 10 мин.
Главни дио часа: 25 мин.
Завршни дио часа: 10 мин.
Литература:
Живојин Станојчић и Љубомир Поповић, Граматика српског језика за гимназије и
средње школе, Завод за уџбенике, Београд, 2008.
Српски језик, Милош Ковачевић Метонимија и синегдоха,број 4/1-2, година IV,
стр. 171-202, Београд, 1999.
Др Бранко Савић, Лексика и настава лексике у школи, Учитељски факултет,
Бијељина, 2000.
Рајна Драгићевић, Лексикологија српског језика, Завод за уџбенике, Београд, 2007
Иво Андрић, Изабране приповијетке, Сарајево, 1987.
Драгиша Живковић, Теорија књижевности са теоријом писмености, Драганић,
Београд, 2001.
Павле Илић, Српски језик и књижевност у наставној теорији и пракси, Змај, Нови
Сад, 2003.
Милија Николић, Методика наставе српског језика и књижевности, Завод за
уџбенике и наставна средства, Београд, 2006.
Љиљана Петровачки, Синтакса у настави српског језика и књижевности, Змај,
Нови Сад, 2004.
Уводни дио часа:
У уводном дијелу часа ученици ће рјешавати задатке из прве секвенце која се односи на
понављање градива са претходног часа и повезивања са новом наставном јединицом.
Главни дио часа:
Ученици рјешавају задатке из друге секвенце гдје је предвиђено понављање знања о
метафори и метонимији, те проширивање знања о метафоричном и метонимијском
значењу ријечи.
Завршни дио часа:
Рјешавање задатака из треће секвенце који се односи на понављaње и систематизацију
градива обрађеног на часу.
Метафорично и метонимијско значење ријечи
- Ја дошо да ово шљива, што је моје, смирим – каже ага муклим гласом.
- Ниси моро долазити. Шљиве су мирне, а колико их буде требало смиривати,
умијем их и ја смирити – одговара му Симан.
(Иво Андрић Прича о кмету Симану)
I СЕКВЕНЦА
(понављање градива о полисемији-вишезначности ријечи)
2. Како се зове појава у језику да једна ријеч има више различитих значења?
________________________________________________________________________
____________
О: (Полисемија.)
II СЕКВЕНЦА
(проширивање знања о метафоричном и метонимијском значењу ријечи)
5. Чиме објашњавамо појаву у језику да су бисери зуби, кутија шећера уста, као у
примјерима:
Коса јој је кита ибришима,
Очи су јој два драга камена,
Обрвице с мора пијавице,
Сред образа румена ружица,
Зуби су јој два низа бисера,
Уста су јој кутија шећера;
(народна пјесма – Женидба
Милића барјактара)
________________________________________________________________________
____________
О: (Стилском фигуром метафором.)
5.Шта је метафора?
______________________________________________________________________________
____________
______________________________________________________________________________
____________
О: (Стилска фигура која се заснива на заједничкој особини двају предмета гдје се примјер
са којим се пореди упућује на примјер који се пореди.)
6.Објасни метафорско значење ријечи. (в. књигу стр. 175. чланак 373.)
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
________________________
О: (За ријеч која се употребљава да означи непоменути појам на који се мисли, а који се
пореди са оним што сама та употребљена ријеч значи , кажемо да има метафорско –
пренесено значење.)
7.На основу чега се заснива веза изеђу појмова у примјеру из народне пјесме?
______________________________________________________________________________
____________
______________________________________________________________________________
____________
О: (Двије ствари или двије појаве у датим примјерима доводе се у везу по сличности
између њих.)
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
________________________
10.Наведи у основном и пренесеном значењу шта све може бити : слатко, горко, бијело,
црно.
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
________________________
О: (сладак: шећер, колач, живот, дијете. горак: пелин, чај, живот, искуство. бијело: платно,
боја, образ, дан. црно: одијело, коса, живот, дијете.)
11. Када се метафора најчешће употребљава? (в. књигу стр. 175. чланак 374.)
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
________________________
12.У примјеру из књиге (в. књигу стр. 175. чланак 374.) пронађи ријечи употребњене у
метафоричном значењу и објасни на основу чега се појмови доводе у везу са правим
значењем ријечи.
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
________________________
O: (бакрено небо-боја неба и боја бакра, распаљено сија-јачина сјаја на небу, вечерњи жар-
боја сунца и жара, подмукли пожар-тихи, непримјетни ).
_____________________________________________________________________________
_____________
______________________________________________________________________________
____________
О: (Метонимијом.)
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
________________________
О: (Метонимија је промјена значења ријечи која је употребљена умјесто неке друге ријечи
са којом је логички повезана.)
(Народна пјесма)
Сеоску кућу не може задесити грђа несрећа него да остане без мушке главе.
(Милован Глишић, Прва бразда)
______________________________________________________________________________
____________
О: (мушка глава-мушкарац, мушко дијете)
Држава је дијелила свакој кући кило кукурузног брашна.
(Иво Андрић, Немири)
______________________________________________________________________________
____________
О: (дијелила кући-дијелила породици, људима из куће)
28.Како се зове појава у језику када ријеч има два и више значења?
______________________________________________________________________________
____________
О: (Полисемија.)