Seminarska rabota

"Verbalna komunikacija - Mislewe i govor"

Sodr`ina

Voved............................................................................................................................

Sodr`ina....................................................................................................................

Op{to za mislewe i govor.....................................................................................

1. Mislewe...........................................................................................................

Faza na mislovniot proces...................................................................................

2. Govor.................................................................................................................

1
Funkcii na govorot ...............................................................................................

Odnosot me|u misleweto i govorot....................................................................

Va`nosta na misleweto i govorot vo `ivotot na ~ovekot...........................

Zaklu~ok.------------------------------------------------------------------------------------0
Koristena literature--------------------------------------------------------------------11

Voved

Psihologijata kako nauka za du{ata postoi odkako postoi i postoi i ~ovekot. Du{ata
e subjektivnata realnost na ~ovekot kako subjekt na psihi~kata aktivnost.~ovekovata
prakti~na potreba za samosoznanie, no i za zapoznavawe na drugite,koja verojatno
se javila koga i sposobnostaza apstraktno mislewe i zboruvawe, dovel do formirawe
na prakti~nata psihologija, koja egzistira iljadnici godini pred nau~nata psihologija.
Soop{tuvaweto na informacii vo forma na usno ili pismeno obra}awe spa|a vo sferata
na verbalna komumikacija me|u lu|eto.Spored ^omovski postoewe na avtonomna
jazi~na sposobnaost koja e sfatena kako specifi~na funkcija koja slu`i za operirawe
so jazi~nite sredstv, se javuva od ne soznaniot proces,tuka se zboruva za
dominantnosta na govorot pred misleweto.Od druga strana Pija`e zboruva deka mora
da postojat kognitivni pretpostavki za da mo`e da se razvie govorot odnosno ~ovekot

2
mora prvo da svati fizi~ki i socijalni pojavi vo odredeni jazi~ni formi. 1Sposobnsta na
komunikacija e koga ~ovekot ima sposobnost i ve{tina dobienite informacii koi gi
dobiva od drugite lu|e ili od sredstvata za komunikacija da gi prerabotuva.Verbalnata
komunikacija e zna~awa vo procesot na razuznavawe taka {to potrebno e da se znaat
site ve{tini za da se proceni strankata dali ja zboruva vistinata ili ne la`e, potrebno i da
se znaat ve{tinite na neverbalnata komunikacija i taka mo`e da ja peocenime strankata
od druga strana.

Sodr`ina

Op{to za mislewe i govor

1.Mislewe

Op{tite odredbi na misleweto se istaknuvaat:

Slo`ena determiniranost - ~ovekot mo`e da misli nabquduvaj}i, mo`e da misli

istovremeno nabquduvaj}i i koristej}i go steknatoto iskustvo.

Vospostavenos - sposobnosta na ~ovekot da misli i rasuduva so pomo{ na voop{teni

prestavii.

1
Psihologija na komunikacija od prof.d-r Stevan Aleksoski - Skopje 2006 god

3
Apstraktnosta - na mislew,sposobnosta na ~ovekot da se oslobodi od neznajnite i
vtorostepeni karakteristiki na pojavata, a da ja naso~uva mislata kon su{tinskata, da
formira poim vrz osnova na su{tinskoto vo predmetot i nivnite odredeni
karakteristiki vo prestavite.

Posrednost - na misleweto sposobnost na ~ovekot da rasuduva i otkriva odnosi i

vrski me|u predmetite i pojavite posredno preku prestavite, poimite i sudovite.

 Mislewe razre{uvawe na problemi. Postojat razli~ni problemi i razli~en na~ini

na nivno re{avawe. No dali sekoe re{avawe na problem e isto {to i misleweto?
Odgovorot na pra{aweto e negativen.Re{avaweto na nekoi problemi mo`e da
bide potpolno slepo kako {to e toa slu~aj kaj `ivotnite. Na primer se
Prondajkovite eksperimenti so me~kata. Za da go otvori kafezot i da dojde do
hrana me~kata vr{i bezbroj dvi`ewa i do vistinsko dvi`ewe koe ovozmo`uva
ostvaruvawe na celta doa|a slepo i slu~awo. Ponekoga{ i lu|eto na slu~aen
na~in re{avaat problem.

 Misleweto koe se javuva pri re{avawe na problemi e celishodna cel koja

zadovoluvawe na nekoja potreba.2

2
Psihologija od Prof.d-r V.T

4
 Razre{uvawe na Reproduktino
problemot mislewe

Produktivno Proces na
mislewe mislewe

Motorni procesi

Faza na mislovniot proces

1. Postavuvawe na problemot.
2. Lokalizacija ili definirawe na te{kotite - stesnuvawe na
problemot .
3. Javuvawe na hipotezi - sugestija za mo`ni re{enija .
4. Proveruvawe na hipotezata.

5
 2.Govor

Govorot e sredstvo za socijalno op{tewe sredstvo za iska`uvawe i razbirawe.

Govorot e bitie za ~ovekot i za negovata komunikacija so lu|eto,koristewe na
razni sistemi i znaci .Znacite mo`at da bidat: verbalni znaci - zborovi i neverbalni
znaci kako {to se: izrazite na liceto,gestovi i polo`ba na telo.
Govorot ima dve funkcii i toa,funkcija na socijalna komunikacija i simboli~ka
funkcija
Govorot kako jazik i sistem na znaci e socijalen,konvencionalen, arbitraren,
kodifikuvan, institucionaliziran. Deteto govorot go u~i od svojata sredina.
Postojat pove}e teorii za razvojot na govorot. Spored ^omski negovoto tvrdewe
deka deteto se ra|a so vrodena sposobnost za gramatika,uneverzalna za site
jazici.Govorot e vroden i se javuva pred mislewe,decata koristat nekoi svrznici i
na predu~ili{nata vozrast i pred da se intelektualno sozreani za toj vid mislewe
.Spored Pija`e prviot detski govor e egocentri~en govor za sebe koj so
socijalizacija na deteto se gubi i na negovo mesto se pojavuva socijaliziraniot
govor.3

Funkcii na govorot
Govorot ima tri glavni funkcii:
1. Komunikacija
2. Ekspresija
3. Reprezentacija
 Komunikativnata funkcija se odnesuva na govorno op{tewe me|u lu|eto.
 Ekspresivnata na izrazuvawe na vnatre{ni sostojbi.
 Reprezentativnata na zna~aweto {to go imaat zborovite i re~enicite
Zborovite imaat dva vida na zna~ewe:denotativno i konotativno.
 Denotativnoto e ona strogo ograni~eno i nedvosmisleno zna~ewe na zborot
koe, site {to toj zbor go upotrebuva dobro go znaat

3
Psihologija so kriminalisti~ka psihologija od Prof. d-r Stevan Aleksoski - Skopje 2005 god.

6
  Konotativnoto zna~ewe e dodatno zna~ewe na zborot, dodatnoto zna~ewe
mo`e da razlikuva kaj sekoj poedinec vo zavisnost od negovata li~nost.4
Lu|eto me|u sebno se razlikuvaatvo odnosot na svojata sposobnost da go koristat
jazikot. Postojat takvi lu|e koi vo toa se osobeno ve{ti no i takvi koi te{ko se
razbiraat so drugite. Uspe{noto i ve{to koristewe na jazikot igra osobeno zna~awa
uloga vo procesot na vospituvaweto i obrazovanieto.]e navedam nekolku primeri i
toa:

Primer -1 Majkata mu veli na sinot izmisigi zabite, a deteto nesaka da go napravi toa.

Majkata: Izmij gi zabite!

Deteto: Zo{to da gi izmijam?
Majkata: Mora da gi izmie{. Ako ne gi izmie{toga{ si lo{o dete!
Deteto: Zo{to da gi izmijam?Ne sakam da gi izmijam.
Majkata: Mora{da gi izmie{ i gotovo!

Primer-2
Majkata: Izmijgi zabite!
Deteto: Zo{to da gi izmijam?
Majkata: Ako ne gi mie{ redovno, toga{ }e ti se rasipat.
Deteto: Zo{to }e mi se rasipaat?
Majkata: Zatoa {to vo niv po jadewe ostanuva hrana koja.............

Vo prviot primer Majkata go korist jazikot samo za da zadr`i svojot formalen

avtoritet i su{tinski ne komunicira so deteto bidej}i ne odgovara na negovite
pra{awa.Vo vtoriot primer realizirana e vistinska jazi~na komunikacija. Majkata go
koristi jazikot za da ponudi novi informacii i da ja zadovoli detskata prirodna
qubopitnost. Koristeweto na jazikot vo dvata slu~ai ima sosema poinakva cel.

4
Psihologija od D-r. Ilina Todorova- Skopje 2002 god.

7
 Odnosot me|u misleweto i govorot

Misleweto i govorot se tesno povrzani ne samo me|usebno tuku i so site drugi

procesi. Vo procesot na percipiraw ~ovekot ja verbalizira svojata misla,prestavite
koi gi koristi vo procesot na misleweto naj~esto se govorni prestavi,problem koj
razmisluva go formulira so zborovi poimite so koi oprerira vo misleweto gi
izrazuva so zborovi,koga ~ustvuva gi istaknuva i imenuva svoite ~ustva.Vrskata
pome|u misleweto i govorot. Vigotski ja nao|a vo vo

zna~eweto na zborot. Zna~eweto na zborot e takov na dvata procesi za koi ne

mo`e da se re~e deka e fenomen na govor ili poim ima zna~ewe na zborot
sinonim.5
 Zna~eweto na zbotot ne e konstantno toa se menuva vo tekot na razvojot.
Se menuva pri razni na~ini na funkcionirawe na mislata.Odnosot na
mislata kon zborot pred se ne e predmet tuku proces toj odnos e dvi`ewe
od mislata kon zborot i obratno od zborot kon mislata.Mislata ne se
izrazuva so zborot tuku se realizira vo zborot. Sekoja misla se razviva
izvr{uva nekoja funkcija odnosno re{ava nekoja zada~a. Govorot ne slu`i
za izrazuvawe na govornata misla. Pretvaraj}i se vo govorot, mislata se
preobrazuva i izmenuva. Zatoa soprotivno naso~enite procesi na razvojot
na mislovnata i glasovnata strana na govorot formiraat vistinsko edinsvo,
blagodarenie na sprotivnata naso~enost.

Va`nosta na misleweto i govorot vo `ivotot na ~ovekot

Misleweto i govorot na ~ovekot se najrazvieni i najslo`eni psihi~ki procesi.Tie se
su{tesvenite belezi sporet koi ~ovekot se razlikuva od drugite `ivotinski
vidovi.Misleweto i govorot se tesno povrzani so site drugi psihi~ki procesi i svojstva
na li~nosta. Misleweto e povrzano i so interesite, stavovite, sposobnostite, karakterot i

5
Psihologija od Prof.d-r V.T

8
tempreramentotna ~ovekot.^ovekot ~ii interesi se naso~eni kon umetnost go razviva
apstraknoto i imaginarnoto mislewe.6 Vo sekojdnevniot `ivot ~ovekot postojano se
izlo`uva na situacii koi barat novi re{enija i sogleduvawa. Samostojnoto re{avawe na
problemite, misleweto i govorot postojano se razvivaat i usovr{uvaat.Na toj na~in se
razviva i usovr{uva celokupnata ~ovekova li~nost.
Procesot na misleweto i govorot e osobeno zna~aen vo dejnosta na nastavnikot i
u~enikot. U~enikot gi re{ava ednostavnite {kolski zada~i, za podocna re{avaj}i gi
poe{kite pote{kite zada~i, da ja pottikne svojata kreativnost. Na po~etok mislewetoe
bazirano vrz setilni i perceptivni podatoci za da posle toa da se usovr{uva i
zbogatuva pri {to se vklu~uvaat i logi~kite operacii: analiza sinteza apstrakcija,
generalizacija i.t.n.
misleweto na Nastavnikot nekoi psiholzi go sporeduvaat so tvore~ko mislewe na
nau~nikot,zo{ko vo pedago{kata praktika edna ista pri~ina ne doveduva sekoga{ do
isti posledici.Edna ista informacija prezentirana na u~enici od ista vozrast sosema
razli~no }e bide primena i obrabotena od niv . 7Misleweto na nastavnikot treba da
bide osobeno fleksibilna, divergirana i kreativno, no i dosledno, brzo, kriti~no i
temelno. I taka najdobro mo`e da se sledi razvojot na li~nosta na u~enikot.

Zaklu~ok

Sopred ova mo`e da zaklu~ime deka misleweto i govorot i edno i drugo ne ide
sam zna~i iako imaat razliki vo psihi~kiot razvoj sepak idat zaedno. Zna~eweto na
zborovite razli~no se odnesuvaat vo op{testvoto kako Primer: poimot
"demokratija" ima razli~no ili poinakvo zna~ewe za eden Makedonec, a sosema
poinakvo zna~ewe za eden Amerikanec.

6
Psihologija od D-r. Ilina Todorova- Skopje 2002 god.
7
Psihologija od D-r. Ilina Todorova- Skopje 2002 god

9
Koristena literatura:

1. Psiholigija na komunikacija vo razuznava~kite aktivnosti

od Prof. d-r. Stevan Aleksoski,Skopje 2006 god.

2. Psihologija od d-r. Ilina Todorov,Skopje 2002 god.

3. Psihologija so kriminalisti~ka psihologija od d-r.Stevan

Aleksoski, Skopje 2005 god.

4. Psihologija od Prof.d-r V.T

10