1

LEAN PROIZVODNJA – OSNOVNE

KARAKTERISTIKE
Reference:
Knjige
1. Lean Manufacturing Advisor (2006) Visual Tools: collected practices and cases, Productivity
Press, New York
2. Hiroyuki Hirano (1995) 5 Pillars of the Visual Workplace, Productivity Press, New York
Internet:
1. http://project-management-srbija.com/lean-menadzment
2. Trening Lean filozofija, Project 511084-TEMPUS-1-2010-1-RS-TEMPUS-JPHES,
www.LeanEA.uns.ac.rs

LEAN proizvodnja, LEAN principi ili skraćeno LEAN, potiče iz Toyote, sa napomenom
da se metodologija velikim delom bazira na engleskim i američkim principima (Henri Ford i
Edvard Deming).

Istorija LEAN-a
Naime, po završetku II Svetskog rata Japan je bio na lošem glasu, uništena privreda,
nedovoljna količina resursa, malo tržište, jednostavno rečeno izgubljena bitka kako sa
ekonomske strane tako i sa političke. Jedino rešenje se ogledalo u tome da se iznađe nov
pristup proizvodnji i nov način upravljanja.

Kako bi unapredili svoju proizvodnju Toyota-ini menadžeri su 1950. godine posetili Fordove
fabrike u SAD. U početku su bili oduševljeni načinom proizvodnje, brzinom, tehnološkim
razvojem i dr. U isto vreme su uvideli i velike mane i nelogičnosti sistema i probleme u
proizvodnji. Odlučili su da preispitaju stanje svojih fabrika, iskoriste ono što su videli i
naprave nešto sasvim novo.

Dakle, LEAN koncept/sistem/pristup nastao je u Japanu (Toyota) 50-ih god

prošlog veka (pre cca 70 god) i to na bazi određenih grešaka i nelogičnosti u
američkoj proizvodnji automobila (Ford).

Zašto LEAN ili ideja LEAN-a

Ideja LEAN-a je u eliminaciji i smanjenju svih vrsta rasipanja

(gubitaka) ili na japanskom „Muda“.
Japanski pojam „Muda“ označava sve što NE dodaje vrednost (proizvodu).

1
 2

Pre svega postoje 3 glavne kategorije koje počinju sa „Mu“

1. Muda – „otpad/smetnje“ (eng. „waste“), sve aktivnosti koje ne doprinose povećanju

vrednosti na strani kupca.
2. Mura – „nepravilnosti u procesu“, nedoslednosti u proizvodnji koje nastaju prilikom
loše sinhronizacije u domenu proizvodnih resursa.
3. Muri – „nepravilnost u potražnji“, prevelika proizvodnja i stvaranje zaliha zbog
lošeg balansiranja ponude i potražnje.

Toyota proizvodni sistem – TPS (Toyota Production System) se često naziva LEAN.
TPS se navodi kao osnovni primer „Kaizen“ pristupa (kontinualno/permanentno/stalno
unapređenje postupno, step by step – korak po korak; mali koraci) koji ima za cilj
unapređenje proizvodnje, a u skladu sa stalno promenljivim ISO standardima.
Karakteristike TPS su:
• česte promene asortimana proizvoda,
• male serije,
• mala količina zaliha,
• fleksibilna proizvodnja,
• visok kvalitet proizvodnje i proizvoda/usluga,
• zadovoljenje zahteva korisnika.

Sa druge strane, ideja LEAN-a može i da se preformuliše i to u skladu sa osnovnim ciljem:

„Kupac/klijent/korisnik dobija tačno ono što želi, vrstu, kvalitet i količinu proizvoda koju
diktira potražnja tržišta“.

2
 3

Postoji sedam vrsta gubitaka (nedostaci LEAN-a)

(http://project-management-srbija.com/lean-menadzment)

1. Prekomerna proizvodnja

• Stvaranje proizvoda koji se ne mogu plasirati na tržištu

• Izvođenje operacija koje nisu neophodne
• Stvaranje dokumentacije koju niko ne zahteva ili koja se neće kasnije koristiti
• Loše prognoze/procene prodaje tj. zahteva tržišta
• Slanje ponuda većem i/ili manjem broju korisnika
• Proizvodnja „za svaki slučaj“

2. Transport

• Nepotrebno kretanje materijala između operacija i/ili između skladišnih površina

• Loša komunikacija odnosno loš/neadekvatan protok informacija (nepravovremene,
zastarele, pogrešne i dr. informacije); neuspešna komunikacija, gubitak podataka,
nekompatibilnost, nepouzdanost informacija

3. Čekanje/zastoji

• Vreme čekanja materijala između operacija, čekanje radnika da mašine/alati/uređaji

budu dostupni i/ili čekanje materijala (loše planiranje proizvodnje)
• Čekanje na podatke/informacije u bilo kom segmentu proizvodnje, rezultate testiranja
proizvoda u realnim uslovima, čekanje na odluke, potpise, odobrenja i sl.
• Čekanje na isporuku (npr. kasne sirovine, poluproizvodi i sl.)

4. Prekomerna obrada

• Predimenzionisani uređaji/linija, loša ili nedostupna tehnološka oprema, dugo

pripremno-završno vreme, dugo čišćenje između obrade
• Suvišni/nepotrebni postupci i aktivnosti u proizvodnji (ponavljanje operacija)
• Suviše detaljna obrada (nije potrebna na svim mestima u tehnološkom procesu)
• Loš/neadekvatan/neodgovarajući dizajn tj. konstrukcija proizvoda koji zahteva
previše koraka obrade (previše kompleksan proizvod)

3
 4

5. Zalihe

• Relativno velike količine materijala na zalihama povezane sa prekomernom

proizvodnjom, ali i sa lošom/neadekvatnom strategijom upravljanja zalihama („vezani
kapital“ u skladištima)

6. Nepotrebni (suvišni) pokreti/kretanja (ljudi, materijala, manipulativnih sredstava…)

• Loš raspored mašina (zastarela i/ili neadekvatna tehnologija proizvodnje), nepotrebno

kretanje radnika
• Ljudi moraju da napuste svoje pozicije da bi došli do potrebne informacije
• Manuelni rad kako bi se kompenzovao neki nedostatak u proizvodnji

7. Škart

• Prekid tokova materijala/ljudi/energije/informacija kao posledica grešaka, nepotrebno

„trošenje“ vremena kao posledica neprilagođene tehnologije proizvodnje, visoki
troškovi i značajno veliki prostor za analizu i otklanjanje nekih grešaka u procesima
• Nepotpune, netačne i zakasnele informacije

Prednosti LEAN-a
Lean (menadžment, filozofija, koncept, ideja…) predstavlja veliki „iskorak unapred“ u
proizvodnim aktivnostima, a sa ciljem zadovoljenja sve obimnijih, čestih i promenljivih
zahteva korisnika.
- Najveća prednost LEAN metode je uspostavljanje stabilne veze između
smanjenja troškova i unapređenja produktivnosti i kvaliteta.
- U LEAN-u, sva energija i kreativnost organizovane su tako da streme što
boljoj optimizaciji i dodavanju vrednosti krajnjem korisniku. Ovo uključuje,
između ostalog, cenu, vreme isporuke, troškove održavanja, ekološke takse i
drugo.
- Jedna od prednosti je i mogućnost da se poboljšaju i unutrašnji faktori kao što
su bezbednost, higijena i ergonomičnost.

4
 5

Koristi koje su evidentirano ostvarene primenom LEAN-a (izvor: Trening Lean filozofija,
Project 511084-TEMPUS-1-2010-1-RS-TEMPUS-JPHES, www.LeanEA.uns.ac.rs):

1. produktivnost +25%
2. škart -26%
3. korišćenje prostora -33%
4. isporuka na vreme +26%
5. obrt zaliha +33%

Karakteristike LEAN-a

• Hijerarhija (u svim segmentima: proizvodnja, administracija…)

• Veća odgovornost i sposobnosti na nižim stepenima organizacije
• Eliminisanje, smanjenje gubitaka (prvenstveno u proizvodnji)
• Unapređenje komunikacije između korisnika i isporučioca
• Fokusiranje na ono što je bitno (u svim segmentima u kompaniji i LS-u)
• Povećanje ljubaznosti prema kupcu

Kuća LEAN-a

Velika i značajna karakteristika LEAN-a je konstantno unapređenje/usavršavanje, kako

radnika tako i samog procesa i u tu svrhu se razvio LEAN menadžment. Ideja je da se
inovativnost i unapređenje može dobiti i od radnika i da su oni veoma bitan subjekt/entitet
odnosno element u tehnologiji proizvodnog procesa, pa se njihovim konstantnim
usavršavanjem dobijaju svakako bolji rezultati u svim segmentima poslovanja, a ujedno se
povećava konkurentnost na tržištu.

(http://project-management-srbija.com/lean-menadzment)

5
 6

Osnovni pojmovi LEAN-koncepta:

1. Kontinualni proces – jedan od osnovnih pojmova u LEAN konceptu; podrazumeva da

se proizvodi se procesiraju/obrađuju tako da direktno idu u sledeći proces, i to jedan po jedan
proizvod. Svaki korak u proizvodnji kompletira (objedinjuje i izvršava) sve svoje aktivnosti
pre nego što budu potrebne sledećem koraku proizvodnje.

2. Kaizen – kombinacija dve japanske reči: Kai (promena) i Zen (dobro) - u prevodu
promena na bolje, kontinualno i postepeno poboljšanje svake aktivnosti sa težnjom da se
kreira veća vrednost (za sve učesnike u lancu snabdevanja), a uz što manje gubitaka.

3. 5S – temelj TPS-a. Naziv potiče od početnog slova pet japanskih reči, a ujedno je svaka
objašnjena i na engleskom (predstavlja vizuelno upravljanje procesima):

• „Seiri” (sortiraj) – selektovanje i odvajanje bitnih alata, mašina, energije, materijala,

informacija od nepotrebnih; Sort – Sortirati (Osloboditi se svega što nije potrebno)
• “Seiton” (postavi na mesto) – pronalaženje i izbor odgovarajuće pozicije za svaki
entitet/element u proizvodnji, kako bi se ostvario kontinuitet i maksimalna
iskorišćenost u svakodnevnom radu; Set – Organizovati, urediti (Pravilno razmestiti
potrebne elemente u proizvodnji i ograničiti zalihe)
• “Seiso” (očisti) – očistiti/servisirati/proveriti sve alate i materijale; Shine – Očistiti
(Očistiti sve spolja i iznutra)
• “Seiketsu” (standardizuj) – standardizovati prethodne korake u vidu procedure i
redovnog ponavljanja koraka u zadatim intervalima; Standardize – Standardizovati
(Definisati pravila, uslove i načela za održavanje „prva 3S“)
• “Shitsuke” (održavaj) – redovno održavanje celokupnog sistema, tj. redovno
sprovođenje prethodna četiri koraka; Sustain – Održavati (Obezbediti poštovanje
pravila koja su definisana); NA ODRŽIVOSTI SE BAZIRA KONCEPT
SAVREMENE PRIVREDE/PROIZVODNJE (ekološka, ekonomska, socijalna,
društvena…)

6
 7

Zašto 5S?

- Da bi se eliminisali gubici koji su nastali kao posledica “nekontrolisanih” procesa.

- Da bi se uspostavila kontrola prostornog raspoređivanja opreme, materijala, energije,
zaliha

Kroz primenu 5S principa stvaraju se uslovi za vizuelnim upravljanjem procesima i

aktivnostima u lancu snabdevanja, što je jedan od osnovnih, suštinskih ciljeva LEAN
koncepta (da sve bude transparentno, dostupno, raspoloživo!!!)
Vizuelno upravljanje ostvaruje se putem razmene jednostavnih signala koji omogućavaju
trenutno razumevanje situacije ili prilika, čime se stvaraju mogućnosti za kontinualno
poboljšanje i efikasno rešavanje problema u svim segmentima posmatranog procesa.
To se može, na primer, ostvariti kroz:

slike, dijagrame;

bojom kodirane alate, palete;

linije na podu kojima se razgraničavaju površine (oblasti) za smeštanje materijala,
radne površine, pešačke putanje, itd.;

poboljšano osvetljavanje.

7
8

8
9

9
 10

Primeri 5S u Toyota sistemu

(šta je ostvareno i prikaz nekih pozitivnih efekata)
(izvor: Trening Lean filozofija, Project 511084-TEMPUS-1-2010-1-RS-TEMPUS-JPHES,
www.LeanEA.uns.ac.rs)

10
11

11
12

12
 13

4. Just in Time (JIT) – proizvoditi ono što je potrebno, kada je potrebno u količini
koja je potrebna
5. Lead time – termin koji se različito tumači u zavisnosti od situacije; kada se govori o
proizvodnji, lead time predstavlja vremenski period od trenutka kada sirovina stigne u
fabriku pa do trenutka kada gotov proizvod stigne u skladište (bude spreman za
isporuku krajnjem korisniku); kada je reč o uslužnoj delatnosti, lead time predstavlja
vremenski period koji protekne od trenutka narudžbine klijenta pa do trenutka
isporuke usluge
6. Six Sigma – strategija upravljanja preduzećem inicijalno osmišljena u Motoroli, koja
se danas primenjuje širom sveta u mnogim granama i tipovima industrijskih procesa

13