Завршни Бечелор Рад Владимир Освалд

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ
ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА У

НОВОМ САДУ
Освалд Владимир
ПРОЈЕКАТ ГЕОДЕТСКОГ ОСМАТРАЊА

ОБЈЕКТА „ТРЕЋА БЕОГРАДСКА
ГИМНАЗИЈА“
ЗАВРШНИ РАД
-Основне академске студије-
Нови Сад, 2018

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА
21000 НОВИ СА Д, Трг Доситеја Обрадовића 6
КЉУЧНА ДОКУМЕНТАЦИЈСКА ИНФОРМАЦИЈА
Редни број, РБР:

Идентификациони број, ИБР: ГГ52/2013
Тип документације, ТД: Монографска документација
Тип записа, ТЗ: Текстуални штампани материјал
Врста рада, ВР: Завршни (Bachelor) рад
Аутор, АУ: Владимир Освалд
Ментор, МН: Доц. др Зоран Сушић, дипл.инж.геод.
Наслов рада, НР: Пројекат геодетског осматрања објекта „Трећа београдска гимназија“
Језик публикације, ЈП: Српски (Ћирилица)

Језик извода, ЈИ: Српски (Ћирилица)
Земља публиковања, ЗП: Република Србија
Уже географско подручје, УГП: Војводина
Година, ГО: 2018.
Издавач, ИЗ: Ауторски репринт
Место и адреса, МА: Факултет техничких наука, 21000 Нови Сад, Трг Доситеја Обрадовића 6
Физички опис рада, ФО: 7/48/12/17/34/0/0
(поглавља/страна/цитата/табела/слика/графика/прилога)
Научна област, НО: Геодезија и геоматика

Научна дисциплина, НД: Инжењерска геодезија
Предметна одредница/Кqучне речи, ПО: Инжењерска геодезија, локална геодетска мрежа, 1Д геодетска мрежа,
2Д геодетска мрежа, осматрање објеката
УДК
Чува се, ЧУ: Библиотека Факултета техничких наука, Нови Сад
Важна напомена, ВН: Нема
Извод, ИЗ: У овом раду је пројектована 1Д и 2Д геодетска микромрежа за потребе

осматрања објекта ,,Треће београдске гимназије“ са тачкама на објекту.
Потребно је дефинисати критеријуме како би мрежа била што тачнија и
поузданија. На практичном примеру показана је проблематика
геодетског осматрања зграда и начин решавања. Одрађена је
претходна анализа 1Д и 2Д мреже, приказане су скице мрежа, а
резултати су приказани табеларно.
Датум прихватања теме, ДП:

Датум одбране, ДО:
Чланови комисије, КО: Председник:
Члан: Потпис ментора

Члан, ментор: Доц. др Зоран Сушић, дипл.инж.геод.
Образац Q2.НА.04-05 - Издање 1

UNIVERSITY OF NOVI SAD FACULTY OF TECHNICAL SCIENCES
21000 NOVI SAD, Trg Dositeja Obradovića 6
KEY WORDS DOCUMENTATION
Accession number, ANO:

Identification number, INO: GG52/2013
Document type, DT: Monographic publication
Type of record, TR: Textual printed material
Contents code, CC: Bachelor Thesis
Author, AU: Vladimir Osvald
Mentor, MN: Ph.D. Zoran Sušić
Title, TI: Geodetic monitoring of Third Belgrade Gimnasium School
Language of text, LT: Serbian (Cyrillic)

Language of abstract, LA: Serbian (Cyrillic)
Country of publication, CP: Republic of Serbia
Locality of publication, LP: Vojvodina
Publication year, PY: 2018.
Publisher, PB: Author’s reprint
Publication place, PP: Faculty of Tehnical Sciences, 21000 Novi Sad, Dositeja Obradovica sq. 6
Physical description, PD: 7/48/12/17/34/0/0
(chapters/pages/ref./tables/pictures/graphs/appendixes)
Scientific field, SF: Geodesy and geomatics

Scientific discipline, SD: Engineering geodesy
Subject/Key words, S/KW: Engineering geodesy, local geodetic network, 1D geodetic network, 2D
geodetic network, Geodetic monitoring
UC
Holding data, HD: The Library of Faculty of Technical Sciences, Novi Sad
Note, N: None
Abstract, AB: This paper presents designing 1D and 2D geodetic network for geodetic
observation of The Third Belgrad Gimnasium School. Criteria for network
reliability and accuracy were established. Case study shows solutions for the
problems of geodetic observation of buildings. Previous analysis of 1D and
2D network was performed with added network drafts and tables with
numerical results.
Accepted by the Scientific Board on, ASB:

Defended on, DE:
Defended Board, DB: President:
Member: Menthor's sign
Member, Mentor: Ph.D. Zoran Sušić
Obrazac Q2.НА.04-05 - Izdanje 1

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА Датум:
2 1 0 0 0 Н О В И С А Д , Тр г Д о с и т е ј а О б р а д о в и ћ а 6
ЗАДАТАК ЗА ИЗРАДУ ДИПЛОМСКОГ Лист/Листова:

(BACHELOR) РАДА
(Податке уноси предметни наставник - ментор)
Основне академске студије
Врста студија:
Основне струковне студије
Студијски програм: Геодезија и геоматика

Руководилац
Проф. др Миро Говедарица
студијског програма:
Студент: Владимир Освалд Број индекса: ГГ52/2013

Област: Инжењерска геодезија
Ментор: Доц. др Зоран Сушић, дипл.инж.геод.
НА ОСНОВУ ПОДНЕТЕ ПРИЈАВЕ, ПРИЛОЖЕНЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ И ОДРЕДБИ СТАТУТА ФАКУЛТЕТА
ИЗДАЈЕ СЕ ЗАДАТАК ЗА ЗАВРШНИ (Bachelor) РАД, СА СЛЕДЕЋИМ ЕЛЕМЕНТИМА:
- проблем – тема рада;
- начин решавања проблема и начин практичне провере резултата рада, ако је таква провера
неопходна;
- литература.
НАСЛОВ ДИПЛОМСКОГ (BACHELOR) РАДА:

ПРОЈЕКАТ ГЕОДЕТСКОГ ОСМАТРАЊА ОБЈЕКТА
„ТРЕЋА БЕОГРАДСКА ГИМНАЗИЈА”
ТЕКСТ ЗАДАТКА:
У раду је потребно дати преглед методологија пројектовања геодетских мрежа за потребе
краткопериодичних осматрања зграда. Приказати концепт претходне оцене тачности и анализе
поузданости мерења и непознатих параметара за дводимензионалне и једнодимензионалне геодетске
мреже.
На основу расположиве литературе, обрадити сличне реализоване примере у свету који се односе на
геодетско осматрање зграда.
У оквиру експерименталног дела рада, за објекат „Трећа београдска гимназија” пројектовати геодетску
микромрежу, која се састоји од тачака основне мреже са које се објекат осматра и тачака на објекту.
Микромрежу пројектовати за концепт 2Д + 1Д. У оквиру плана мерења укључити следеће мерене
величине: хоризонталне правце/углове, дужине, висинске разлике и/или ГНСС базне векторе.
Извршити анализу различитих варијанти плана опажања. У закључку дати образложење о
најповољнијој варијанти.
Резултате анализе интерпретирати табеларно и графички.
Литература:
Ашанин, С. (2005): Инжењерска геодезија, Београд; Михаиловић, К., Алексић, И. (2005): Концепти
мрежа у геодетском премеру; Беговић, А. : Инжењерска геодезија 2; Грађевински факултет, Београд.
Део катастарског плана ширег појаса око објекта „Трећа београдска гимназија”.
Руководилац студијског програма: Ментор рада:
Проф. др Миро Говедарица Доц. др Зоран Сушић
Примерак за: - Студента; - Ментора

САДРЖАЈ
1. Увод ......................................................................................................................... 1
1.1. Oсновно појмови о зградама ....................................................................................... 1
1.2. Пројектовање и обележавање зграда......................................................................... 2
1.3. Геодетски радови током грађења зграде ................................................................... 3
2. Геодетске мреже ..................................................................................................... 4
2.1. Врсте геодетских мрежа ............................................................................................... 4
2.1.1. Државне геодетске мреже ................................................................................... 4
2.1.2. Локалне геодетске мреже .................................................................................... 5
2.1.2.1. Намена локалне геодетске мреже .............................................................. 5
2.1.2.2. Oпште карактеристике локалних мрежа ...................................................... 5
2.2. Основни облици геодетских мрежа ............................................................................ 6
2.2.1. Висинске мреже ..................................................................................................... 6
2.2.2. Хоризонталне мреже ............................................................................................. 6
3. Пројектовање и анализа геодетских мрежа ........................................................... 8
3.1. Претходна анализа тачности геодетских мрежа ....................................................... 8
3.2. Претходна анализа поузданости геодетских мрежа ................................................ 9
3.3. Критеријуми квалитета геодетских мрежа .............................................................. 11
3.3.1. Критеријуми тачности .......................................................................................... 11
3.3.1.1. Анализа тачности у геодетским мрежама .................................................. 12
3.3.1.2. Тачност непознатих параметара .................................................................. 12
3.3.2. Критеријуми поузданости ................................................................................... 18
3.3.2.1. Анализа поузданости у геодетским мрежама............................................ 19
4. Традиционалани и савремени приступ геодетског осматрања инжењерских
објеката......................................................................................................................... 22
4.1. Савремени приступ геодетског осматрања града Леће .......................................... 23
4.2. Геодетске основе за посебне намене ....................................................................... 29
4.3. Специфичности геодетске основе за посебне намене ............................................ 29
4.4. Системи за перманентни мониторинг објеката ....................................................... 32
5. Пројекат геодетске микромреже за осматрање објекта „Трећа београдска
гимназија“ .................................................................................................................... 34
5.1. Пројекат 2Д геодетске мреже ................................................................................... 35
5.2. Пројекат 1Д геодетске мреже ................................................................................... 44
6. Закључак ............................................................................................................... 47
7. Литература ............................................................................................................ 48
СПИСАК СЛИКА
Слика 1 - Висинска мрежа ...................................................................................................... 6
Слика 2 - Геодетски четвороугао ........................................................................................... 6
Слика 3 - Ланци геодетских четвороуглова .......................................................................... 6
Слика 4 - Ланци троуглова ...................................................................................................... 7
Слика 5 - Мрежа троуглова .................................................................................................... 7
Слика 6 - Централни систем ................................................................................................... 7
Слика 7 - Ланац централних система..................................................................................... 7
Слика 8 - Комбинација геодетског цетвороугла и централниог система .......................... 7
Слика 9 - Експерименталне стандардне девијације висина тачака у 1Д мрежама ........ 13
Слика 10 - Експерименталне стандардне девијације координата тачака у 2Д мрежа . 13
Слика 11 - Положајна тачност у 2Д мрежама ..................................................................... 14
Слика 12 - Експерименталне стандардне девијације у 3Д мрежама ............................... 14
Слика 13 - Елипса грешке у 2Д мрежи ................................................................................. 16
Слика 14 - Релативне елипсе грешака у геодетској 2Д мрежи ......................................... 18
Слика 16 - Скица виле ........................................................................................................... 23
Слика 15 - Апулиа – Италија ................................................................................................. 23
Слика 17 - Каменолом за екстракцију Лећевог камена ..................................................... 23
Слика 18 - Шема мреже каменолома.................................................................................. 24
Слика 19 - Контролне вертикале на источној и северној страни ...................................... 25
Слика 20 - Контролне вертикале на западној и северној страни...................................... 25
Слика 21 - Шема тријангулације .......................................................................................... 25
Слика 22 - Вектор хоризонталног померања ...................................................................... 28
Слика 23 - Вектор вертикалног померања .......................................................................... 28
Слика 24 - Хомогена (а), изотропна(b), и хомогена и изотропна (c) геодетска основа .. 30
Слика 26 - Скица стабилности тачака (m) ............................................................................ 30
Слика 25 - Плоча за присилно центрисање (mm) ............................................................... 30
Слика 27 - Скица репера (mm) ............................................................................................. 31
Слика 28 - Фотографија тачке геодетске основе на ,,старом“ Масленачком мосту ....... 31
Слика 29 - Геодетски сензори .............................................................................................. 32
Слика 30 - Трећа београдска гимназија .............................................................................. 34
Слика 31 - Скица 2Д геодетске мреже да ортофото подлози .......................................... 35
Слика 32 - План опажања 2Д геодетске мреже.................................................................. 36
Слика 33 - Графички приказ апсолутних елипси грешака ................................................. 43
Слика 34 - План опажања 1Д геодетске мреже.................................................................. 44
СПИСАК ТАБЕЛА
Табела 1 - Оцене контроле у теорији поузданости ............................................................. 10
Табела 2 - Карактеристичне вредности коефицијената rᵢᵢ.................................................. 10
Табела 3 - TS30 ........................................................................................................................ 26
Табела 4 - Координате тачака станице ................................................................................. 26
Табела 5 - Стабилизација тачака ........................................................................................... 26
Табела 6 - Тачке које се нису виделе са две станице.......................................................... 27
Табела 7 - Приближне координате тачака ........................................................................... 36
Табела 8 - Опажани правци ................................................................................................... 37
Табела 9 - Опажане дужине .................................................................................................. 38
Табела 10 - Стандардно одступање координата и положаја тачака ................................. 39
Табела 11 - Елементи апсолутних елипса грешака ............................................................. 39
Табела 12 - Елементи релативних елипси грешака ............................................................ 42
Табела 13 - Најмањи интензитет вектора померања који се може открити .................... 42
Табела 14 - Најмањи интензитет вектора померања који се може открити .................... 43
Табела 15 - Висинске разлике ............................................................................................... 46
Табела 16 - Стандардно одступање висина репера ............................................................ 46
Табела 17 - Интензитет вектора помераја који се може открити у правцу Z-осе ............ 46
СПИСАК ФОРМУЛА
(3.1) - Коваријаматрица мерених величина, неслободне мреже ...................................... 8
(3.2) - Коваријациона матрица мерених величина, слободне мреже……………………………. 8
(3.3) - Матрица коефицијената унутрашње поузданости ..................................................... 9
(3.4) - Матрица коефицијената спољашње поузданости ..................................................... 9
(3.5) - Коефицијенти унутрашње поузданости за у слободним мрежама ..…………………… 9
(3.6) - Карактеристичне вредности коефицијента поузданости ........................................ 10
(3.7) - Глобална мера тачности мерења ............................................................................... 12
(3.8) - Експериментална коваријациона матрица ............................................................... 12
(3.9) - Експериментална стандардна девијација непознатих параметара …………………… 13
(3.10) - Положајна тачносттачака 2Д мреже након изравнања ......................................... 13
(3.11) - Субматрица матрице кофактора .............................................................................. 14
(3.12) - Положајна тачност тачака гeодeтскe 3Д мрeжe након изравнања ...................... 15
(3.13) - сопствене вредности суб кофактор матрице .......................................................... 15
(3.14) - Параметри стандардне елипсе грешака за 2Д ....................................................... 15
(3.15) - Област поверења у геодетској мрежи ..................................................................... 15
(3.16) - Област поверења, вероватноћа ............................................................................... 16
(3.17) - Број степени слободе ................................................................................................ 16
(3.18) - Параметри који се односе на координате једне тачке .......................................... 16
(3.19) - разлике координата тачака из изравнања за релативне елипсе грешака ........... 17
(3.20) - Коваријациона матрица релативних елипси грешака ........................................... 17
(3.21) - Субматрица матрице кофактора ............................................................................. 17
(3.22) - Субматрице ................................................................................................................ 17
(3.23) - Јединична и нула субматрица .................................................................................. 17
(3.24) - Матрица кофактора разлике координата ............................................................... 17
(3.25) - Параметри релативне елипсе грешака ................................................................... 17
(3.26) - Параметри релативне елипсе грешака ................................................................... 18
(3.27) - Критеријуми за откривање грубих грешака ............................................................ 19
(3.28) - Груба грешка .............................................................................................................. 19
(3.29) - Спољашња поузданост.............................................................................................. 20
(3.30) - Матрице коефицијената за утицај мерења на поправке ……………………………….… 20
(3.31) - Мерене величине ...................................................................................................... 20
(3.32) - Утицај мерења на поправке...................................................................................... 21
(3.33) - Поправке i-те мерене величине ............................................................................... 21
(3.34) - Елементарне поправке............................................................................................. 21
Пројекат геодетског осматрања објекта „Трећа београдска гимназија“
1. Увод
Мониторинг инжењерских објекта има огроман значај за праћење стабилности
и експлоатацију објекта. Велики инжењерски објекти, као што су бране, тунели,
мостови и високе зграде требали би се перманентно осматрати. Развојем високо
прецизних инструмената (аутоматизоване тоталне станице високе тачности, GPS,
сензори), пренос података на даљину (интернет мреже, радио–комуникациони
системи) омогућили су и континуирано праћење објекта, како би се обезбедило
квалитетно осматрање неког објекта, потребно је да мрежа сталних тачака буде
стабилна и да задовољава високе захтеве који се тичу прецизности и поузданости.
Инжењерска геодезија је посебна област у геодезији, где се на најразличитијим
и најкомплекснијим инжењерским објектима примењују различита знања, вештине,
методе и опрема из области геодезије. Инжењерска геодезија се бави израдом
геодетских подлога за потребе израде пројеката комплексних инжењерских објеката,
пројектовање и реализацију геодетских контролних мрежа инжењерских објеката као
и геодетски мониторинг различитих грађевинских конструкција током изградње и у
експлоатацији. За обављање ових геодетских радова неопходно је успоставити
одговарајућу геодетску мрежу [1].
Највећи број геодетских радова на терену при изградњи зграда захтева
коришћење одговарајуће геодетске мреже као референтне основе у односу на коју се
ти радови предузимају и/или ослањају. Без обзира на то да ли се користи постојећа
или се пројектује и реализује посебна геодетска мрежа (специјално дизајнирана за
дати пројекат), неопходно је имати одређену потврду да је њен квалитет прихватљив
за планиране геодетске радове. Наиме, нити су све геодетске мреже једнаког
квалитета, нити сви геодетски радови имају исте захтеве према квалитету геодетске
мреже на коју се ослањају [2].
Циљ овог дипломског рада је израда пројекта микромреже геодетског
осматрања ''Трећа београдске гимназије'' у Београду. У овом раду пројектована је 2Д
и 1Д микромрежа са тачкама на објекту који ће се осматрати.
1.1. Oсновно појмови о зградама

За геодетског стручњака је један од важних чинилаца познавање начина
грађења зграде. Зграда се може градити од камена и опеке, може имати скелет од
армираног бетона, челика итд. Врста материјала од кога је изграђена конструкција и
начина на који се долази до састава констрикције грађењем имају утицаја на тачност
обележавања пројекта зграде.
1
Као основа за пројектовање једне зграде служи ситуациони план терена са

висинском представом рељефа. Осим ситуационог плана пројектанту су потребни
подаци геолошког и геомехничког испитивања земљишта у коме ће се поставити
темељи зграде. При изради ситуационог плана за парцелу на којој се налази зграда
мора бити пре пројектовања уцртан положај осовине регулације, тј. положај осовине
улице, регулационе линије и грађевинске линије. За потребе пројектовања зграда
мора се претходно извршити снимање земљишта и израда ситуационог плана као
топографске основе за пројекровање. Снимање се изводи са постојеће
полигонометријске мреже тачака. У случају да их нема, морају се одредити накнадно
нове тачке. Снимање се може изводити на разне начине. То зависи од густине детаља
на површини терена и да ли је простор слободан од старих зграда које треба пре
почетка грађења срушити [3].
1.2. Пројектовање и обележавање зграда

Пројекат зграде може бити типкси, или оригинално решење (конкурсни
пројекат). Пројекат једне зграде сачињавају пројекти као што су хоризонтални и
вертикални пресеци са писаним димензијама детаља на том пресеку, затим пројекти
инсталација у згради и најзад премер и предрачун радова и материјала.
Геометријски облик основе зависи од положаја зграде на земљишту, односно
од тога да ли се нова зграда уклапа у неки постојећи комплекс зграда, или пројектант
жели обликом да постигне нека посебна архитектонска решења.
Пре почетка грађења мора бити обележена основа зграде на земљисту, а пре
почетка грађења темеља кота темеља. Слично као и код других објеката, циљ
обележавања је да се на терен пренесе пројектована основа зграде и носећа
конструкција са одговарајућом тачношћу како не би дошло до деформација и
поремећаја у статичком прорачуну и деформисања пројектовних облика појединих
конструктивних и других елемената зграде. Постоје две фазе обележавања. Прва фаза
се још назива и основно обележавање, а друга детаљно обележавање.
Код основног обележавања могу се у принципу појавити два случаја, што зависи
од тога, да ли је раније већ обележена осовина улице, или се обележавање мора
изводити са полигономеријске мреже тачака. При основном обележавању поступа се
тако, што се са геодетске мреже тачака обележи само једна осовина, и то по могућству
главна осовина, са онолико тачака колико је најмање потребно за дефинисање
осовине на терену (две тачке код праволинијске, три и више тачака код
криволинијских осовина итд.). Једноставније је извести припрему података за
обележавање зграде са осовинске мреже. Тада се не рачунају координате тачака на
грађевинској линији, већ се из пројекта узимају готови подаци. При обележавању
зграда се најчешће користи тотална станица и поларно обележавање или GPS, што
зависи од више фактора. Што се детаљног обележавања тиче, подаци се узимају из
главног пројекта зграде, а обележавање се изводи такође са тоталном станицом и
2
осталим наведеним методама. При подизању управних користи се обавезно теодолит.

После изведеног детањног обележавања морају се обавезно извршити контроле
мерењем фронтова и дужина између обележених тачака. При детаљном обележавању
зграде води се скица обележавања на коју се уписују све контролисане дужине. Све
обележене тачке морају бити стабилизоване и изнивелане са котама. Коте се такође
уписују на скици.
За висинско обележавање треба у близини основе будуће зграде поставити
најмање три репера (радна репера) на разним странам, чији је положај у висинском
погледу одређен нивелањем најмање два пута од репера нивелманске мреже.
Целокупан рачун разраде пројекта зграде и рачунање података за обележавање са
разним скицама и плановима, подацима итд. чине геодетски елаборат, или пројекат
обележавања зграде.
При разматрању проблема тачности обележавања зграде треба разликовати
два вида тачности. Приликом основног обележавања положај обележене тачке може
бити померен у подужном и попречном смеру дуж задате грађевинске линије. Ово је
последица неизбежних грешака која прате мерења.
1.3. Геодетски радови током грађења зграде

Чим је завршено обележавање основе једне зграде, одмах се може почети са
грађењем. Грађење почиње практично са ископом темењне јаме, или простора за
подрумске просторије, (кад зграда има и подрумке просторије), па затим ископа
темеља. Након тога се врши прочишћавање темењне јаме и након тога спушта се
обележена основа зграде на ниво темеља, пројектовањем појединих тачака пресека
помоћу виска. Положај тачака основе на површини терена добија се затезањем
канапа, или танке жице између обележених праваца осовина, на грађевинском
профилу око јаме. Све тачке се обележавају кољем и изврши нивелање и одређивање
кота. Подаци контрола уписују се у грађевински дневник и геодетски елаборат
обележавања.
Геодетска мерења при израдњи зграда у неким случајевима примењују се за
испитивање носивости тла пробним шиповима, а после изградње темеља или касније,
испитивање и праћење слегања темеља под растућим оптеречењем, праћење
вертикалности носеће конструкције код вискох зграда итд. [3].
3
2. Геодетске мреже
Геодетска мрежа представља неопходну основу у свим геодетским радовима.
Може се дефинисати као геометријска конфигурација (размештај) три или више тачака
на земљи, које су повезане геодетским мерењима (као што су правци, углови, азимути,
просторне удаљености и др.) или сателитским методама (GPS), или пак комбинацијом
једних и других [4].
2.1. Врсте геодетских мрежа

Према опсегу геодетске мреже можемо поделити на:
 Државне геодетске мреже

 Локалне геодетске мреже
Према намени геодетске мреже делимо на:
 Висинске (1Д)
 Хоризонталне (2Д)
 Просторне (3Д)
Према методи мерења их делимо на:
 Терестричке (триангулација, трилетација, комбинација)

 Сателитске
2.1.1. Државне геодетске мреже
Државнe гeодeтскe мрeжe првeнствeно служe за потрeбe гeодeтског прeмeра и онe

покривају тeриторију цeлe државe а чинe их:
 Тригонометријска мрежа која служи као основа за развијање осталих мрежа

 Полигонска мрежа служи за потребе геодетског премера
 Нивелмаска мрежа (за потребе висинског премера)
 GPS мрежа (активна геодеткса референтна основа)
4
2.1.2. Локалне геодетске мреже
Локална гeодeтска мрeжа сe развија на мањeм подручју гдe сe планира

изградња самог објeкта због спeцифичности захтeва сваког инжeњeрског објeкта у
поглeду потрeбнe тачности њeговог обeлeжавања, коју нијe мoгуће обeзбeдити
мeрeњeм са тачака државнe мрeжe. „По врстама објeкта дeлe сe на мрeжe за:
 Бране и мостове
 Тунеле
 Путеве и железнице
 Далеководе и жичаре
 Хидротехничке радове (мелиорације, регулације реке, наводњавање,
итд.)
 Зграде
 Остале специфичне радове
2.1.2.1. Намена локалне геодетске мреже
 Дефинише математичку основу за просторно лоцирање објекта.

 Обележавање карактеристичних тачака, линија и површина
грађевинских објеката.
 Контрола геометрије у току градње.
 Мониторинг објеката – мрежа се проширује тачкама ван зона
очекиваних деформација и тачкама на објекту, циљ карактерише
померање објеката и тла на којима се они налазе [5].
2.1.2.2. Oпште карактеристике локалних мрежа
1. Мрежа се пројектује у фази израде идејног пројекта на основу дефинисаног

распореда свих пројектованих објеката.
2. Пројекат мреже треба обухватити цело градилште и служити до краја
радова на објекту.
3. Мрежа се код већих објеката (нпр. бране, високи објекти) развија по
нивоима а код високих објеката мреже се развија по спратовима.
4. Стандардно одсутпање положаја тачака основне мреже треба да је
занемарљиво у односу на потребну тачност обележавања (ПТО) или других
геометријских захтева објеката (нпр. распон стубова, припадност тачака
некој геометријској фигури) по принципу занемарљивости од 1/5-1/3 ПТО.
5. Облик мреже, план опажања и тачност мерења зависе од:
- карактеристике објеката
- конфигурације терена
- захтеване тачности
6. Карактеристичне тачке, линије и површине објеката и скуп тачака геодетске
мреже уклопљеном неком методом без промене размере [5].
5
2.2. Основни облици геодетских мрежа

Облик геодетске мреже прилагођава се облику објекта и рељефу терена на којем је
смештена.
2.2.1. Висинске мреже
Без обзира на врсту и величину објекта, висинске мреже имају облик затворених
полигона (Слика 1). По потреби, може се изван мреже избацити по једна висинска тачка,
али се мора везати директно на репер, а не на везну тачку [5].
Слика11--Висинска
Слика Висинскамрежа
мрежа
2.2.2. Хоризонталне мреже
Геодетски четвороугао (Слика 2) као наједноставнији облик користи се на мањим

површинама и добро је прилагођен објектима као што су мостови, бране и други
самостални објекти.
Слика 2 - Геодетски четвороугао
Двоструки геодетски четвороугао или ланац геодетских четвороуглова (Слика 3).
Слика 33-Ланци
Слика - Ланцигеодетских
геодетскихчетвороуглова
четвороуглова
Ланац троуглова (Слика 4) користи се при изградњи издужених објеката: путеви,

железничке пруге, тунели и сл.
6
Слика 4 - Ланци троуглова

Слика 4 - Ланци троуглова
Мреже троуглова (Слика 5) користи се на већим градилиштима или у градовима.
Слика
Слика
5 - Мрежа
5 - Мрежа
троуглова
троуглова
Централни системи (Слика 6) је чврста мрежа троуглова погодна за примену код

објеката, који се простиру на већем подручју. С обзиром на рељеф, ако тачке терена око
средине имају више коте него на крајевима, онда се у средини геодетског четвороугла
додаје допунска тачка и добије се центални систем [5].
Слика 6 - Централни систем
Двоструки централни систем или ланац централних система (Слика 7)
Слика 7 - Ланац централних система
Комбинација нпр.геодетски четвороугао и централни систем (Слика бр.8)
Слика 8 - Комбинација геодетског цетвороугла и централниог система
7
3. Пројектовање и анализа геодетских мрежа
3.1. Претходна анализа тачности геодетских мрежа

У процесу пројектовања геодетских мрежа, у циљу добијања нумеричких
вредности, за потребе одређивања тачности мреже, неопходно је одредити дизајн
мреже и планирати мерења у њој.
Привремене вредности непознатих координата или висина тачака одређују се
најчешће са постојећих карата размере или неком од познатих метода за одређивање
вредности координата. Под планирањем мерења подразумева се избор врсте мерења
и кореспондентне тачности мерења.
Када су одређене привремене вредности координата или висина тачака,
дефинисан план мерених величина као и њихова тачност мерења у мрежи, одређује се
матрица дизајна А, и коваријациона матрица мерених величина Кɪ=𝜎ₒ Qɪ. На овај
начин формира се функционални и стохастички модел посредног изравнања
неслободних мрежа или слободних.
Коваријациона матрица непознатих параметара за неслободне мреже је
облика:
Кᵪ = 𝜎ₒ2 · Qᵪ = 𝜎ₒ2 · 𝑁 −1 = 𝜎ₒ2 · (А𝑇 𝑄ɪ−1 А)−1 (3.1)
или за слободне мреже:
Кᵪ = 𝜎ₒ2 · Qᵪ = 𝜎ₒ2 · 𝑁 + = 𝜎ₒ2 · (А𝑇 𝑄ɪ−1 А)+ (3.2)
На основу елемената одређене матрице Кᵪ обавља се потпуна претходна

анализа тачности тачака и функција у геодетској мрежи. Важно је истаћи да се у
претходној анализи тачности користи вредност стандардне девијације једнинице
тежине 𝜎ₒ (а приори стандардна девијација јединице тежине). Након анализе
тачности неопходно је упоредити добијену тачност са дефинисаном тачности у
пројектном задатку. Ако је добијена тачност из претходне анализе идентична или
боља од тачности која је пројектним задатком дефинисана онда се може очекивати да
ће и након реализације целог пројекта мреже бити адекватног квалитета. У супротном,
ако захтеви тачности из пројектног задатка нису испуњени неопходне су измене у
дизајну мреже, планираним мерењима или њиховој тачности.
Ако је пројектована мрежа хомогене положајне тачности, али је тачност
добијена из претходне анализе мања од тачности дефинисане пројектним задатком,
8
онда је неопходно повећати тачност планирања мерења. Тачност планираних мерења

се повећава већим бројем мерења или се за мерења планирају квалитетнији
инструменти и прибор за које се очекује да могу испунити захтеване дефинисане
тачности. Ако пројектована мрежа нема хомогену положајну тачност, онда су
неопходне измене у плану мерења, обично додавањем нових мерења или променом
позиције одређеног броја тачака.
Након извршених измена у фази пројектовања неопходно је поново урадити
претходну анализу тачности а поступак се понавља све док захтеви из пројектног
задатка не буду испуњени [6].
Важно је само напоменути да у фази пројектовања геодетских мрежа,
претходном анализом могу се добити све неопходне информације о тачности у
будућој мрежи, као код изравнања геодетске мреже, само је неопхпдно користити
вредност стандардне девијације јединице тежине 𝜎ₒ односно у претходној анализи
увек важи да је 𝜎ₒ = sₒ .
3.2. Претходна анализа поузданости геодетских мрежа

Како квалитет геодетске мреже зависи од тачака и поузданости онда се у фази
пројектовања може поред анализе тачности урадити и претходна анализа поузданости
геодетских мрежа.
Како поузданост указује на могућност откривања грубих грешака или на
утврђивање њиховог утицаја на оцене непознатих параметара, уколико нису откривене
грубе грешке онда је јако важно да се у фази пројектовања мреже одреди њена
поузданост. За детаљну анализу унутрашње и спољашње поузданости неслободних
геодетских мрежа, неопходно је одредити матрицу коефицијената унутрашње
поузданости:
-V = (Е - А 𝑁 −1 А𝑇 𝑄ɪ−1 ) · l =
= (Qɪ - А 𝑁 −1 А𝑇 ) · 𝑄ɪ−1 =
= Qᵥᵥ𝑄ɪ−1 · l = R · l (3.3)
R = (Qɪ - А 𝑁 −1 А𝑇 ) · 𝑄ɪ−1
и матрицу коефицијента спољашње поузданости:
U = А 𝑁 −1 А𝑇 · 𝑄ɪ−1 (3.4)
или у слободним мрежама важи:
R = (Qɪ - А 𝑁 + А𝑇 ) · 𝑄ɪ−1 U = А 𝑁 + А𝑇 · 𝑄ɪ−1 (3.5)
Ако је у претходној анализи тачности одређена матрица нормалних једначина
−1
𝑁 или псеудо инверзна матрица 𝑁 + онда се она користи и у претходној анализи
9
поузданости за одређивање матрица R и U. При прорачуну коефицијената ових

матрица неопходно је имати у виду релацију U+R = I .
Када су одређени коефицијенти матрица R и U односно, вредности
дијагоналних коефицијената rᵢᵢ и uᵢᵢ , и како је позната тачност планираних мерења 𝜎ɪ,
онда се могу рачунати коефицијенти унутрашње поузданости kᵤ и доња граница грубе
грешке ∇ₒlᵢ као и коефицијент спољашње поузданости 𝑘𝑠 и утицај доње границе грубе
грешке на непознате параметре ∇ₒ xᵢ [6].
Након добијања вредности коефицијената унутрашње и споњашње
поузданости из претходне анализе поузданости, неопходно је упоредити ове
вредности са вредностима које су добијене емиријским путем и које се препоручују у
пројектовањима геодетских мрежа. Нумерички показатељи добијени на основу
великог броја симулираних и реалних геодетских мрежа, дати су у табели 1.
Границе коефицијената rᵢᵢ Оцене контроле
0 ≤ rᵢᵢ < 0.01 Нема контроле
0.01 ≤ rᵢᵢ < 0.10 Слаба контрола
0.10 ≤ rᵢᵢ < 0.30 Довољна конторла
0.30 ≤ rᵢᵢ ≤ 1 Добра контрола
Табела 1 - Оцене контроле у теорији поузданости
Карактеристичне вредности коефицијената rᵢᵢ у геодетским мрежама дате су у

табели 2.
Границе коефицијената rᵢᵢ Врста геодетске мреже
0.5 ≤ rᵢᵢ ≤ 0.8 Комбиноване мреже
0.3 ≤ rᵢᵢ ≤ 0.6 Трилатерационе мреже
0.1 ≤ rᵢᵢ ≤ 0.2 Полигонске мреже
0.2 ≤ rᵢᵢ ≤ 0.5 Нивелманске мреже
Табела 2 - Карактеристичне вредности коефицијената rᵢᵢ
Минимална вредност коефицијента rᵢᵢ за поједина планирана мерења у

пројектовањима геодетских мрежа треба да буде (𝑟ᵢᵢ)𝑚𝑖𝑛 = 0.3.
За карактеристичне вредности rᵢᵢ дате у табели 2 могу се одредити
карактеристичне вредности коефицијената поузданости kᵤ а његове вредности се
налазе у интервалу.
5 ≤ 𝑘ᵤ ᵢᵢ ≤ 13, (𝑘ᵤ ᵢᵢ = 4.13/ √𝑟ᵢᵢ) (3.6)
На овај начин приликом пројектовања геодетских мрежа, критеријуми дати у

табелама 1 и 2 могу послужити пројектанту да пројектује геодетску мрежу адекватне
поуданости.
Ако се након претходне анализе добије слаба поузданост, онда у циљу
постизања добре поузданости у мрежи, неопходно је додати нова планирана мерења
величине и на тај начин повећати број сувишно мерених величина r. Најбољи ефекат
10
се постиже затварањем геометријских фигура у геодетској мрежи: троугао,

четвороугао или полигон.
Након измене у плану мерења неопходно је поново урадити претходну анализу
тачности и поузданости. Поступак се понавња све док критеријуми тачности и
поузданости не буду испуњени. Адекватним софтвером ови прорачуни трају само
неколико временских секунди.
Важно је напоменути да претходна анализа тачности и поузданости се
примењује у пројектовању 1Д, 2Д и 3Д геодетским мрежама [6].
3.3. Критеријуми квалитета геодетских мрежа

Критeријуми квалитeта локалних гeодeтских мрeжа оцeњују сe на основу
тачности и поузданости. Овe оцeнe су заснованe на мeтоди најмањих квадрата и
матeматичким модeлима посрeдног изравнања. Овим матeматичким модeлима
рeшавају сe проблeми оптимизацијe дизајна, односно позицијe тачака гeодeтскe
мрeжe и плана мeрeња у њој.
Прeтходна анализа тачности и поузданости има најширу примeну у пројeктовању
гeодeтских мрeжа, јeр сe заснива на добро познатим матeматичким модeлима и на
добро развијeној рачунарској подршци.
3.3.1. Критеријуми тачности
На тачност геодетске мреже утичу:
 Геометрија мреже
 Тачност мерених величина
 Тачност датих величина
Гeомeтрија мрeжe зависи од тeрeнских услова (конфигурацијe тeрeна,

зарашћeности, организацијe радилишта, положаја датих тачака, итд.) врстe и вeличинe
објeката (тунeл, мост, брана, итд.) и способности стручњака да у датим условима
пројeктујe мрeжу која ћe првeнствeно да одговара својој намeни, али и од тачности
која јe пројeктом утврђeна.
Тачност мeрeних вeличина зависи од вишe фактора (инструмeнт, мeтода рада,
атмосфeрски услови, итд.). На основу прeтходнe анализe тачности можe сe извршити
избор одговарајућeг инструмeнта и мeтодe рада, као и да сe обeзбeдe остали услови
који су нeопходни да би сe постигла жeљeна тачност мeрeних вeличина.
На грeшкe датих вeличина нијe могућe утицати. Зато сe код прeцизних радова
(мрeжа гдe сe захтeва висока тачност) мрeжe изравнавају у локалном координатном
систeму и на тај начин одстрањујe сe утицај грeшака датих вeличина. Затим сe
координатe тачака трансформишу из локалног у државни координатни систeм.
11
Трансформација сe обавља на основу тачака чијe су координатe познатe у оба

координатна систeма.
Критeријуми тачности гeодeтских мрeжа су:
 Општи критeријуми мрeжа вeзани за тачност и поузданост

 Гeодeтскe тачкe (срeдњe грeшкe и eлипсe грeшака)
 Грeшкe мeрeних eлeмeната мрeжe (углови, дужинe, висинскe разликe,
итд.)
 Грeшкe нeмeрeних eлeмeната мрeжe (страна, дирeкциони угао, висинска
разлика, итд.)
 Рeлативнe eлипсe грeшака (нeзависнe од датума мрeжe)
3.3.1.1. Анализа тачности у геодетским мрежама
Оцeна тачности добијeних рeзултата из изравнања обавља сe након примeнe

алгоритма изравнања и она јe подјeднако значајна као и сами рeзултати. Анализа
тачности најчeшћe сe односи на тачност тачака и функција у гeодeтским мрeжама.
Оцeна тачности можe бити глобална ако сe одрeђујe јeдна врeдност као рeпрeзeнт
зацeо скуп вeличина у гeодeтској мрeжи или локална оцeна тачности ако сe она
односи на појeдинe вeличинe. У оцeни тачности из изравнања гeодeтских мрeжа
најчeшћe сe користи eкспeримeнтална стандардна дeвијација јeдиницe тeжинe и
коваријационe матрицe изравнатих вeличина. Експeримeнтална стандардна
дeвијација јeдиницe тeжинe или апостeриори стандардна дeвијација јeдиницe тeжинe,
дајe оцeну тачности мeрeних вeличина након изравнања гeодeтскe мрeжe.
Ова оцeна јe глобална мeра тачности мeрeња у гeодeтској мрeжи, а зависи од
поправака мeрeних вeличина односно тачности мeрeних вeличина и броја стeпeни
слободe у гeодeтској мрeжи, односно:
v TQ l1 v (3.7)
so 
tragQ l1Q v
3.3.1.2. Тачност непознатих параметара
Експeримeнталнe стандарднe дeвијацијe нeпознатих парамeтара дају

информацијe о оцeни тачности добијeних врeдности нeпознатих парамeтара из
изравнања.
У модeлу посрeдног изравнања eкспeримeнтална коваријациона матрица јe:
K xˆ  so2  Qxˆ  so2  (ATPA) 1 (3.8)
Експерименталне стандардне девијације непознатих параметара:
12
i= 1,2, ... n
sxi  so  Qxi xi (3.9)
Тачност нeпознатих парамeтара зависи од тачности мeрeних вeличина у
гeодeтској мрeжи (s0) и њеног дизајна Q  .
X
У 1Д гeодeтским мрeжама у изравнању учeствују као нeпознати парамeтри

висинe тачака, а из изравнања сe одрeђују њиховe eмпиријскe стандарднe дeвијацијe
којe дају информацијe о тачности изравнатих врeдности висина тачака.
sHi
i (Hi)
Слика 9 - Експерименталне стандардне девијације висина тачака у 1Д мрежама
У 2Д гeодeтским мрeжама у изравнању учeствују нeпознатe координатe тачака,

а из изравнања сe одрeђују њиховe одговарајућe eкспeримeнталнe стандарднe
дeвијацијe изравнатих врeдности координата тачака. Експeримeнталнe стандарднe
дeвијацијe sxi дају информацијe о тачности изравнатих координата по X оси а syi о
тачности изравнатих координата по Y оси.
Положајна тачност тачака гeодeтскe 2Д мрeжe након изравнања одрeђујe сe по
формули:
s pi  sx2i  s y2i  so  Qxi xi  Qyi yi (3.10)
Слика 10 - Експерименталне стандардне девијације координата тачака у 2Д мрежа
13
Експeримeнтална стандардна дeвијација положаја тачкe зависи од

eкспeримeнталних стандардних дeвијација по координатним осама sx и sy.. Чeсто сe
круг полупрeчника назива круг грeшака.
sx i sp i
i (x i , yi ) sy i
o Y
Слика
Слика 11
11- -Положајна
Положајнатачност
тачностуу2Д
2Дмрежама
мрежама
У 3Д геодетским мрежама у изравнању учествују непознате координате тачака

и (Xi,Yi,Zi) а из изравнања се одређују њихове одговарајуће експерименталне
стандардне девијације sx, sy, sz изравнатих вредности координата тачака.
Експерименталне стандардне девијације дају информације о тачности
изравнатих координата sx пo X-oси, sy пo Y-oси a sz пo Z-oси.
Слика 12 - Експерименталне стандардне девијације у 3Д мрежама
У тродимензионалној геодетској мрежи положајна тачност тачака након

изравнања одређује се по формули:
s pi  sx2i  s y2i  sz2i  so  Qxi xi  Qyi yi  Qzi zi (3.11)
где су sxi, syi експерименталне стаднардне девијације по координатним осама.
14
Елипсе грешака У моделу посредног изравнања 2Д геодетских мрежа могу се

одредити параметри елипсе грешака помоћу карактеристичне функције матрице
кофактора где је Qx субматрица матрице кофактора која се односи на једну тачку
у мрежи T ( x, y ) :
 Qxx Qxy 
Q xˆ   
 Qyx Qyy 
(Qxx   ) Qxy
det(Q xˆ    I )  0 (3.12)
Q yx (Q yy   )
2  (Qxx  Qyy )  Qxx Qyy  Qxy2  0
Решења овог полинома или алгебарске једначине другог степена, су сопствене

вредности λ1 и λ2.
Сопствене вредности суб кофактор матрице:
1 
1
Qxx  Qyy  k 
2
2  Qxx  Qyy  k 
1
(3.13)
2
k Q xx  Qyy   4Qxy2
2
Параметри стандардне елипсе грешака:
A  so  1  so   A  so 
1
Qxx  Qyy  k 
2
(3.14)
B  so  2  so  B  so 
1
Qxx  Qyy  k 
2
1 2Qxy x1 y
  arctg  arctg
2 Qxx  Qyy x1x
Област поверења или хиперелипсоид поверења за u непознатих параметара у

геодетској мрежи дефинише се изразом:
(3.15)
(xˆ  x) T Q xˆ 1 (xˆ  x)
 Fu ,r
u  so2
15
где је вероватноћа:
(3.16)
P{(xˆ  x) T Q xˆ 1 (xˆ  x)}  u  so2  Fu ,r ,1  1  
са бројем степени слободе:
r  nu (3.17)
Параметри елипсе за одређену вероватноћу Параметри елипсе грешака за u = 2

параметра који се односе на координате једне тачке и (xi, yi) у 2Д мрежи, за
вероватноћу (1-α) да се тачка нађе у области елипсе поверења, су облика:
AF  so  2   A  F2,r ,1  A  2  F2,r ,1

BF  so  2  B  F2,r ,1  B  2  F2,r ,1 (3.18)
1 2Qxy
 F    arctg
2 Qxx  Qyy
Слика 13
Слика 13 -- Елипса
Елипса грешке
грешке уу 2Д
2Д мрежи
мрежи
16
Релативна елипса грешака дају информације о међусобној тачности положаја две

тачке i(xi, yi) i j(xj, yj) у геодетској 2Д мрежи.
Разлике координата тачака добијених из изравнања изражавају се у облику
вектора:
 xij   xˆ j  xˆi  (3.19)
Δxij  x j  x i   
 
  G ij  xˆ

 yij   yˆ j  yˆ i 
са коваријационом матрицом:
K Δx  G ij  K xˆ  G ijT  so2  G ij  Q xˆ  G ijT  so2  QΔx (3.20)
где су субматрице матрице кофактора Qxˆ за тачке i и j:

   
 
 Qxi xi Qxi yi  Qxi x j Qxi y j 
 Q yi xi Q yi y i Q yi x j Q yi y j 
 
Q xˆ       (3.21)
 Qx j xi Qx j y i Qx j x j Qx j y j 
 
 Q y j xi Q y j yi  Qy j x j Qy j y j 
 
   
Субматрице матрице Gij за i и j:
G ij  0 0   I  I  0 0 (3.22)
1 i j u
Јединична субматрица и нула субматрица су димензија 2х2:
 1 0  0 0 (3.23)
I   , 0   
 0 1  0 0
Матрица кофактора разлике координата:
 QΔxΔx QΔxΔy  (3.24)

Q Δx  G ij  Q xˆ  G ijT   
 QΔyΔx QΔyΔy 
Параметри релативне елипсе грешака:
AR  so 
1
Qxx  Qyy  k R  kR  Qxx  Qyy   4Q2xy
2
(3.25)
2
2Qxy
Qxx  Qyy  k R 
1
BR  so 
1  R  arctg
2 2 Qxx  Qyy
17
Параметри релативне елипсе поверења за u=2 параметра који се односе на

координатне разлике две тачке у 2Д мрежи, за изабрану вероватноћу, да се тачка нађе
у области поверења су облика:
ARF  AR  2  F2,r ,1 (3.26)
BRF  BR  2  F2,r ,1
Apsolutna Relativna
elipsa elipsa
gresaka gresaka
Слика
Слика1414- Релативне елипсе
- Релативне грешака
елипсе у геодетској
грешака 2Д2Д
у геодетској мрежи
мрежи
У практичним применама релативне елипсе грешака најчешће се одређују у

геодетским 2Д мрежама инжењерске геодезије, за потребе мониторинга
инжењерских објеката, деформационе анализе и решавања осталих задатака у
инжењерској пракси [7].
Релативне елипсе грешака које се односе на међусобну положајну тачност
тачака у мрежи и стандардне елипсе грешака које се односе на положајну тачност
тачака или апсолутне елипсе грешака показане су на претходној скици.
У изравнању 3Д мрежа користе се стандардни и релативни елипсоиди грешака
као мере тачности.
3.3.2. Критеријуми поузданости
Критеријуми поузданости геодетских мрежа су:
 Хомогеност мреже – свака тачка мреже има подједнаку тачност (елипсе

грешака исте величине и исте оријентисаности).
 Изотропија мреже – све тачке имају исте параметре елипси грешака које теже
кругу.
18
Теорија поузданости геодетских мрежа даје могућности идентификације грубих

грешака коришћењем статистичких тестова као и осетљивост резултата са аспекта
неидентификованих грубих грешака. Интегрални скуп информација о квалитету
геодетске мреже дају заједно поузданост и тачност.
Поузданост указује на могућност откривања грубих грешака или на утврђивање
њиховог утицаја на оцене тражених величина, уколико нису откривене грубе грешке.
3.3.2.1. Анализа поузданости у геодетским мрежама
Анализа поузданости односи се на унутрашњу и спољашњу поузданост

геодетске мреже. Унутрашња поузданост представља моћ или способност контроле
резултата мерења у процесу изравнања. Ово је веома сложен проблем, јер поправке
мерених величина садрже грешке свих мерених величина које су учествовале у
изравнању. Једноставно је утврдити које поправке не задовољавају жељену тачност,
али је веома тешко, а у неким случајевима немогуће, утврдити мерену величину чија је
груба грешка изазвала велику вредност поправке.
Спољашња поузданост бави се проблемом последица које се манифестују кроз
непознате параметре зато што нису откривене грубе грешке.
Теорија унутрашње поузданости проучава могућност елиминације грубих
грешака из резултата мерених величина у процесу изравнања геодетских мрежа, како
би се обезбедио њихов квалитет.
Спољашња поузданост бави се утицајем неоткривених грубих грешака на
коначне резултате добијене после изравнања геодетских мрежа (координате тачака,
изравнате вредности, функције чији су аргументи непознате величине).
Постоје локални и глобални критеријуми. Локални служе за откривање грубих
грешака у појединим опажањима, а глобални за утврђивање утицаја грубих грешака на
целу мрежу или поједине њене делове. Ако опажана вредност мерене величине li
садржи грубу грешку  i онда њена појава у вектору опажања l се означава са:
 l1  0  l1   l1 
       
 0      
l   li     i  l   li    li   i  (3.27)
       
 0      
l  0 l   l 
 n    n   n 
где је:
i (li  li  i ) (3.28)
19
Присуство грубе грешке у вектору опажања имаће утицај на вредности вектора

оцена добијених из изравнања.
Спољашња поузданост
У моделу посредног изравнања овај утицај је облика:
 xˆ   Q xˆ  A T  Q l1 
   
 ˆl   A  Q xˆ  A  Q l 
T 1
(3.29)
h        l  H  l
v A  Q  A T
 Q 1
 I
   ˆ
x l 
 yˆ   G  Q  A T  Q 1 
   xˆ l 
Унутрашња поузданост
Откривање грубих грешака на основу поправака резултата мерених величина
добијених из изравнања је изузетно сложен проблем. Тешкоће настају зато што
поправке резултата мерених величина садрже грешке свих мерених величина које
учествују у изравнању. Међутим, ако има више грубих грешака, онда се оне тешко могу
идентификовати. Уколико постоји само једна груба грешка, онда се она евентуално
може открити и то не увек.
Наиме, веома је тешко, а некада и немогуће, утврдити мерену величину, чија је
груба грешка изазвала велику вредност поправке, односно велику вредност њене
нормиране величине [7].
Утицај мерења на поправке
Утицај резултата мерених величина па тиме и њихових грешака, на вектор
поправака v остварује се преко матрице коефицијената облика R:
 r11 r12 ... r1n 

 
r r ... r2 n  (3.30)
1 T 1
R  E  A N A Q l   21 22
... ... ... ... 
 
r ... rnn 
 n1 rn 2
 l1 
 
l 
l 2
. (3.31)
 
l 
 n
20
Када се се заврше замене:
 v1   r11l1  r12l2  ...  r1nln   v11  v12  ...  v1n 

     
 v2   r21l1  r22l2  ...  r2 nln   v21  v22  ...  v2 n  (3.32)
    
. .......... .......... ..   .......... ...... 
     
 v   r l  r l  ...  r l   v  v  ...  v 
 n   n1 1 n 2 2 nn n   n1 n 2 nn 
Поправке i-те мерене величине:

 vi  ri1l1  ri 2 l 2  ...  rii li  ...  rin l n  (3.33)
 vi1  vi 2  ...  vii  ...  vin

i,j = 1,2,…n
Елементарне поправке:
vij  rij l j (3.34)

i,j = 1,2,…n
21
4. Традиционалани и савремени приступ геодетског

осматрања инжењерских објеката
У раду је дат преглед традиционалног и савременог приступа анализи
деформација, као и сам мониторинг и анализа деформација на примеру који се односи
на зграде. Описана је геодетска основа за посебне намене која се примењује код
савременог грађевинарства, као и поузданост, прецизност, хомогеност и изотропност.
Приказана је стабилизација тачака за потребе реконструкцијe ,,старог“ Масленичког
моста. Такође су приказане и могућности система за перманентни мониторинг
објеката. Првенствено се мора назначити да се овде ради о различитим врстама
објеката, док је сама тема рада везана за осматрање зграда.
Инжењерске структуре су подложне деформацијама због некад непознатих
узрока који на њих утичу различитом фреквенцијом интензитетом (као што су то
промена нивоа подземних вода, геотехнички феномени, структурални феномени итд.).
Због тога што су узроци непознати, неопходно је дефинисати концептуални модел.
Мониторинг и анализа деформација структуре третира се као посебна грана
геодезије. Геодетске технике кроз концепте геодетских мрежа тачака повезаних
угловним и дужинским мерењима пружају довољан број сувишних мерења која се
користе у статистичкој евалуацији њиховог квалитета и процени грешака. Оне дају
глобалне информације о структури чије се деформације прате. Геодетске технике
традиционално се користе за утврђивање апсолутног помераја одабраних тачака на
површи објекта у односу на референтне тачке за које се сматра да су стабилне. Како би
се установио адекватан систем за мониторинг, који би требао да буде заштићен од
уништења, неопходно је узети у обзир околину у којој ће мерења бити изведена,
утврдити методу мерења и анализирати прикупљене податке. Уопштено, мониторинг
структура има различите сврхе. По дефиницији, мониторинг је пажљиво надгледање
или слушање током временског периода за посебне сврхе.
Геодетско моделовање објекта представља дискретизацију целости помоћу
тачака таквих да оне карактеришу објекат, и да померање тих тачака представља
померања и деформације објекта. Ово значи да се моделује само геометрија објекта.
Даље, моделовање деформационог процеса значи осматрање карактеристичних
тачака у одређеним временским интервалима у циљу мониторинга временских
тренутака померања. Ово значи да се и временски аспект такође моделује. Ова врста
моделовања и мониторинга објекта под утицајем деформација у времену и простору
је традиционална геодетска процедура. Последично, деформације објекта описују се
само у феноменолошком смислу.
За детекцију потенцијалних померања, координате прикупљене методом
најмањих квадрата из различитих епоха пореде се међусобно користећи статистичке
22
тестове. То значи да овај поступак захтева познат координатни систем и референтна

мерења у односу на фиксну временску тачку.
4.1. Савремени приступ геодетског осматрања града Леће

У непосредној близини града Леће (Апулиа, Италија, (Слика 15)),
Куадрифоглио је део комплекса зграда који се састоји из четири зграде намењене за
становање, у близини виле (Слика 16). Комплекс зграда ситуиран је поред јавног
општинског пута који је саграђен заједно са другим елементима урбанизације попут
тротоара, расвете, водовода и дренажне мреже.
Слика 16 - Апулиа – Италија Слика 15 - Скица виле
Након годину дана од обавезне сигурносне дозволе, станари су сведочили

дневним знацима колапса њихових домова. Због константних пљускова, земљиште на
ком је зграда изграђена почело је да губи конзистентност. Подручје је првобитно
намењено за извлачење камења (Слика 17), а након тога је попуњено отпадним
материјалом ког карактерише висок степен проводности.
Слика 17 - Каменолом за екстракцију Лећевог камена
23
Mеђутим процењено је да постоје још неки разлози који су погоршали

ситуацију. Пројекат је подељен у следеће кораке:
1. Прикупљање општих информација о понашању структуре.
2. Утврђивање значајних контролних тачака које на свеобухватан начин описују
понашање читаве структуре.
3. Познавање карактеристика деформација и значајних смерова померања у циљу
дефинисања оперативног опсега мерења.
4. Избор референтног система, процеса рада и оптималних мерних уређаја.
5. Евалуација најмањег ризика.
Мониторинг активности је главни део без обзира на квалитет материјала и

величину структуре који су свакако утврђени на почетку. Евалуација ризика је
евидентно повезана са вредностима из извештаја рачунања као и стања напетости које
је конфигурисано са померајима који су били већи од оних који су дефинисани у
пројекту. Једном кад се утврде вредности које не смеју бити прекорачене, у циљу
превазилажења проблема разликујемо два начина: континуални мониторинг, односно
повезивање померања са јединицама које аутоматски позивају алармни систем или
мониторинг у предодређеним временским интервалима унутар којих оператер
процењује ниво ризика и одлучује у складу са тим.
Главно питање на које је требало одговорити јесте да ли ће будуће активности

овог феномена довести до рушења објекта или ће се пак земљиште стабилизовати и
умањити ризике рушења. Примењен је дискретни мониторинг користећи
високопрецизне тоталне станице и присилно центрисање станица користећи фиксне
контролне тачке. Било је потребно урадити детаљан опис геолошке ситуације позиција
тачака на које се мери, што је подразумевало пронаћи стабилна подручја у близини
која испуњава услов догледања са тачкама основе. Постављене су четири станице (100
200 300 400) (Слика 18), две лоциране дуж улице Сан Цесарио, лево и десно од зграде
која се надгледа, једна на крову зграде северозападно од објекта и четврта
позиционирана на грађевинском реону лоцираном југозападно од објекта.
Слика 18 - Шема мреже каменолома
24
Референтни систем који је усвојен за контролне активности је локални

координатни систем са координатним почетком у тачки 100, X-оса дуж линије 100-400
а Y-оса допуњује координатни систем. За сваку белегу је изграђена конструкција која
се састоји од квадратне основе 100x100x20 cm на којој је изграђен стуб квадратног
пресека 40x40x160 cm. Тачке које ће се проверавати одабране су у зависности од
њиховог догледања (услов са бар две станице или да су значајне у смислу структуре).
На свакој од њих предвиђено је постављање система за присилно центрисање.
Свака од четири станице је повезана са две спољне тачке као што је то

неопходно у циљу провере робусности мреже. Са тих станица коначна мрежа је
повезана са свим контролним тачкама којих има двадесет три, које су постављене на
објект. (Слике 19-20). Редудантност шеме мреже омогућила је добро контролу
пропагације грешака и контролу појаве грубих грешака.
Слика 20 - Контролне вертикале на западној и Слика 19 - Контролне вертикале на источној и

северној страни северној страни
Изравнање је одрађено методом МНК користећи једначине мерења које

везују изведена мерења са параметрима који се одређују. Проблем је подељен на
изравнање углова и дужина у једном делу, односно 2Д изравнање мреже, и висина у
другом делу, односно 1Д изравнање мреже. Метод који је имплементиран је МНК са
променљивим бројем итерација (максимално 10) док се не стабилизује минимална
квадратна грешка. За тачке без вишка мерења, у недостатку ограничења координата
срачунате су без процене грешака. Изведена је триангулациона мрежа (Слика 21) у
којој су контролна мерења вршена са две тачке. За сваку контролну тачку елипса
грешака је срачуната користећи матрицу коваријансе координата X Y.
Слика 21 - Шема тријангулације
25
Мерења су изведена следећих датума: 05/11/2010, 22/11/2010, 06/12/2010,

20/12/2010, 07/01/2011, 20/01/2011, 04/02/2011, 25/02/2011, 15/03/2011, 31/03/2011,
09/05/2011,25/05/2011, користећи тоталну станицу ТS30. Систем омогућава угаоне
мерења велике тачности и поузданости и додатно је опремљен двоструким
компензатором који константно прати обе компоненте нагиба вертикалне осе. У
табели 3 налазе се спецификације инструмената.
Accuracy std. Dev. ISO 17123-3

Hz, V: 0.5”(0.15 mgon)
Accuracy std. Dev. ISO 17123-
4/Measure time
Precise mode: 0.6 mm + 1 ppm/typ. 7 s
Табела 3 - TS30
Координате станица 100, 200, 300 и 400 су срачунате и поново одређене у

табели 4.
Station X [m] Y [m] Quite

100 0.0000 0.0000 1.500
400 54.2119 0.0000 11.353
300 83.1529 101.4927 1.134
200 -12.4714 152.4675 0.628
Табела 4 - Координате тачака станице
Стабилност тачакаTabela
је процењивана свакистанице
4- Координате тачака дан и утврђено је да је било која
грешка која настаје има мању вредност од оне која се очекује као померање објекта
(Табела 5).
05-11-10/22-11-10 05-11-10/25-05-11
ID ΔX ΔY ΔQ ΔX ΔY ΔQ
[m] [m] [m] [m] [m] [m]
100 0.0000 0.0001 0.000 0.0000 0.0000 0.000
400 0.0002 0.0000 0.002 0.0001 0.0000 0.001
300 0.0000 0.0001 -0.001 0.0001 0.0001 0.001
200 -0.0003 -0.0002 -0.001 0.0002 -0.0001 0.000
Табела 5 - Стабилизација тачака
Изведена је контрола свих тачака – висинских и положајних. У табели 6 су

жутом бојом приказане тачке које се нису виделе са две станице.
26
ID 05_11_10/20_12_10 05_11_10/25_02_11 05_11_10_/25_05_11
ΔX[m] ΔY[m] ΔQ[m] ΔX[m] ΔY[m] ΔQ[m] ΔX[m] ΔY[m] ΔQ[m]
1 0.000 -0.001 0.010 0.000 -0.001 0.013 0.000 -0.001 0.015

2 0.000 -0.001 0.007 -0.001 -0.002 0.008 0.000 -0.001 0.010
3 -0.001 -0.001 0.008 -0.001 -0.002 0.009 -0.001 -0.002 0.011
4 0.000 -0.001 0.005 -0.001 -0.001 0.006 0.000 -0.001 0.007
5 0.000 0.001 0.011 0.000 0.000 0.012 0.001 0.000 0.015
6 0.000 0.001 0.010 0.001 0.001 0.006 -0.001 0.001 0.007
7 0.000 0.001 0.007 -0.001 -0.003 0.009 0.001 -0.002 0.011
8 0.000 0.000 0.011 0.000 0.000 0.030 0.010 0.001 0.035
9 0.003 -0.004 0.015 0.011 -0.011 0.016 0.010 -0.012 0.020
10 -0.001 0.005 -0.002 -0.006 0.009 -0.003 -0.009 0.017 -0.003
11 -0.001 0.003 -0.002 -0.004 0.010 -0.002 -0.006 0.015 -0.002
12 0.000 0.002 -0.002 -0.001 0.006 -0.002 -0.003 0.011 -0.003
13 0.000 0.005 -0.002 -0.002 0.011 -0.002 -0.002 0.013 -0.002
14 0.001 0.002 -0.002 -0.002 0.005 -0.002 -0.002 0.009 -0.002
15 0.006 -0.002 0.009 0.012 -0.008 0.014 0.014 -0.013 0.013
16 -0.003 0.002 0.008 0.003 -0.005 0.009 0.003 -0.009 0.008
17 0.009 -0.002 0.015 0.008 -0.009 0.016 0.009 -0.010 0.020
18 0.001 -0.003 0.014 0.009 -0.008 0.015 0.009 -0.010 0.020
19 0.002 -0.002 0.015 0.005 -0.006 0.015 0.005 -0.008 0.020
20 0.008 -0.002 0.009 0.013 -0.009 0.015 0.016 -0.014 0.018
21 0.006 -0.002 0.011 0.010 -0.007 0.019 0.013 -0.013 0.018
22 0.005 -0.002 0.012 0.011 -0.006 0.024 0.013 -0.013 0.026
23 0.007 -0.002 0.012 0.012 -0.008 0.025 0.015 -0.012 0.028
Табела 6 - Тачке које се нису виделе са две станице
Приликом мониторинга неког објекта, тачке које се осматрају се организују у

виду засебних скупова односно кластера. Ако дође до помераја, догодиће се и
померање поменутих кластера тачака. Ове разлике су типично истог реда величине. Из
овог разлога потребно је извршити статистичке анализе и посебно тестирање усвојених
хипотеза ради откривања помераја појединачних контролних тачака у кластерима
тачака или целокупне деформације самог кластера.
У овом случају су примењени два статистичка приступа класични статистички
приступ и Баесов приступ како би се утврдило да ли је дошло до помераја у две
засебне епохе мерења [8].
27
Слика 22 - Вектор хоризонталног померања
Слика 23 - Вектор вертикалног померања
Анализа резултата изведена је поређењем свих мерења са нултим мерењем.

У табели се могу уочити значајне висинске варијације током периода. Негативне
положајне варијације по X-оси и позитивне по Y-оси на тачкама 10, 11, 12, 13, 14.
Позитивне варијације по X-оси и негативне по Y-оси на тачкама 9, 17, 18, 19.
Максимални ред ових варијација може се проценити на најближем центиметру. За
преостале вертикале не могу се формулисати разматрања с обзиром на нижу
поузданост ових мерења.
Анализа помераја сваке тачке говори да је објекат под утицајем различитих
померања. Наиме, постоји клизање и слегање дела објекта, односно делова објеката
који се налазе на камену и теже да се одвоје од остатка комплекса.
Преузете структурне и геолошке анализе су утврдиле постојање узрока
померања. У конкретном случају, реализација овог комплекса на земљишту који је
претходно коришћен као рудник а накнадно испуњен отпадним материјалом који је
окарактерисан као материјал са високом проводношћу оцењено је као главни разлог
динамике померања [8].
28
4.2. Геодетске основе за посебне намене

Развој савременог грађевинарства, који карактерише грађење великих и
сложених објеката, захтева потребу обављања специфичних геодетских радова. Сваки
грађевински објекат од своје замисли до реализације пролази проз фазе идејних и
детаљних пројеката, грађења и праћења објеката у експлоатацији, при чему су
неопходни и значајни геодетски радови.
Геодетски радови везани за грађење једног већег грађевинског објекта
обухватају: мерење подручја за потребе пројекта, преношење објекта на терену
(исколчење), праћење његове изградње како у положајном тако и у вертикалном
смислу, мерење изведеног објекта за потребе катастра и земљишне књиге, те праћење
понашања објекта током његовог коришћења. За обављање ових геодетских радова
неопходна је успостава специфичне геодетске основе, која ће чинити полазну основу
за све наведене геодетске основе.
Са геометријског гледишта, геодетска основа се дефинише као конфигурација
три или више тачака на земљи, које су повезане терестричким геодетским мерењима
(хоризонтални правци, углови, азимути, дужине, висинске разлике), астрономским или
сателитским мерењима или њиховом комбинацијом.
Поступци који се користе за постављање геодетске основе за посебне намене
морају задовољити све критеријуме квалитета. Као и за сваки грађевински објекат
постављање геодетске основе изводи се у три фазе: пројекат, извођење и анализа
геодетске основе.
Пројектом је потребно одредити положај тачака, односно одредити
конфигурацију геодетске основе, те донети одлуку какву врсту мерења користити како
би се постигла захтевана тачност. Пројекат треба направити тако да се захтевана
тачност оствари уз што мање трошкова. Извођење обухвата рекогносцирање терена,
стабилизацију и сигнализацију тачака. Извођење представља реализацију
пројектоване мреже. У наредној фази је потребно постићи тражену тачност
непознатих величина – координате тачака геодетске основе. Након мерења се уводе
корекције и редукције мерених података, па се затим спроводи њихова анализа –
уклањају се евентуалне грубе грешке како би са поузданим подацима, изједначењем,
остварили тражену тачност [9].
4.3. Специфичности геодетске основе за посебне намене

Главна разлика геодетске основе за посебне намене у односу на остале
геодетске основе је та да се пројектује, мери и обрађује тако да нехомогеност
државног координатног система не утиче на њене координате. Приликом
пројектовања мреже треба тежити једноликој положајној тачности у свим смеровима
за све тачке геодетске основе. Како бих то постигли геодетска основа мора бити
хомогена и изотропна. Геодетска основа је хомогена ако су елипсе грешака за све
тачке међусобно једнаке, а изотропна када све елипсе грешака прелазе у кружнице.
29
Слика 24 - Хомогена (а), изотропна(b), и хомогена и изотропна (c) геодетска основа

Слика 24 - Хомогена (а), изотропна(b), и хомогена и изотропна (c) геодетска основа
У пракси се ретко постиже хомогено изотропна мрежа јер пројекат мреже

зависи и од конфигурације терена, вегетације, догледању тачака, али томе треба
тежити. Узимајући у обзир даље радове који ће се изводити са геодетске основе
требало би се одлучити за начин стабилизације тачака. Стабилизација тачака је
приказана на сликама 25, 26 и 27 и детањно објашњена.
Слика 25 – Скица Слика 26 - Плоча за присилно

стабилности тачака (m) центрисање (mm)
Тачке су стабилизоване на начин да имају бетонски темељ ојачан жељезним

шипкама из којег излази салонски стуб испуњен бетоном такође ојачан жељезним
шипкама (Слика 25). Темељ је укопан у земљу до двоструке дубине смрзавања
околног подручја. Коначна висина стуба износи 1,4 m. Овде треба напоменути да је
висина стуба прилагођена терену и опажачима који су вршили опажања са стуба. На
врху стуба је била учвршћена плоча за присилно центрисање са завртњем како би се
учврстио инструмент (Слика 26). На завртањ је постављена заштитна матица како се не
би уништила за време док се не користи. У подножју темеља стабилизован је репер за
потребе одређивања висине (Слика 27). Плоча са завртњем за присилно центрисање и
репер направњени су од месинга, како различити временски услови не би на њих
утицали [9].
30
Слика 27 - Скица репера (mm)
Слика 28 приказује тачку геодетске основе стабилизаовану на горе објашњен

начин. Уз све наведено потребно је водити рачуна и о квалитету тла јер тачке морају
бити стабилизоване на чврстом тлу или стени.
Слика
Слика2828
- Фотографија тачке
- Фотографија геодетске
тачке основе
геодетске на ,,старом“
основе на
Масленачком
,,старом“ Масленачком мосту мосту
По завршетку стабилизације тачака приступа се мерењу геодетске основе.

Метода мерења је дефинисана пројектом па је у нашим случајевима представљала
комбинацију терестричких – триангулација, трилатерација, нивелман; и GPS метода
мерења. Тачке се постављају тамо где су потребне а не на истакнутом месту да
задовоље међусобно догледање, да се може постићи висока тачност уз релативно
мали напор. Терестричке методе треба користити како би постигли већу поузданост
резултата и покушали "ојачати" положајну сигурност тачака у свим смеровима.
Приликом пројектовања мреже, важно је разумети однос између мерене величине и
положајне несигурности одређене тачке. Мерење дужина "јача" положај тачке у смеру
31
паралелном са мереном дужином, а мерење праваца и азимута "јача" положај тачке у

смеру управном на правац мерења. Све претходно наведено ради се у сврху добијања
прецизне и поуздане геодетске основе како би она могла послужити свим даљим
инжењерским радовима [9].
4.4. Системи за перманентни мониторинг објеката

Велики и сложени објекти, као што су бране, мостови, високе зграде и тунели,
због своје важности и опасности по околину морају бити перманентно праћени.
Системи за перманентни мониторинг објекта састоје се од два система: мерног и
информационог. Прикупљени подаци из мерног система похрањују се у
информациони систем, где се врши обрада и анализа. Основне функције мониторинг
система су: континуирано прикупљање података и аутоматско одређивање помака и
деформација; подржавање великих база података; алармирање путем E-mail--а или
SMS-а; пренос података у реалном времену [10].
Мониторинг деформација захтева пажљиво прикупљање и анализу мерења
применом различитих врста сензора [11]. Стога је неопходно сензоре пажиљво
одабрати и адекватно поставити на објекат. Сензори се према типу могу поделити у
три групе: геодетски сензори, геотехнички сензори и метеоролошки сензори. Избор
сензора зависи од карактеристика објекта који се прати.
У групу геодетских сензора спадају: роботизоване тоталне станице, GNSS
пријемници, ласерски скенери и дигитални нивелири (Слика 29). Роботизоване
тоталне станице (RTS) опремлјене су прецизним серво моторима и уређајем за
аутоматско препознавање циља (ATR), што омогућава тродимензионално
континуирано аутоматско праћење деформација са високом тачношћу. GNSS
технологија нуди низ предности у односу на конвенционалне терестричке методе.
Међусобна видљивост између станица није неопходна, што омогућава већу
флексибилност приликом избора локација за станице. Мерења се могу обављати у
различитим временским условима и ноћу, што GNSS технологију чини економичном, а
нарочито када се више пријемника може распоредити на предметној области
истраживања [11]. Ласерски скенери обезбеђују премер великог броја тачака и
креирање дигиталних 3Д модела. У скорије време почињу се користити за мониторинг
у реалном времену, где се појављују интегрисана решења – тоталне станице које имају
функционалност ласерских скенера. Дигитални нивелири поседују могућност
аутоматског читања бар-кодиране летве. Обезбеђују врло прецизна мерења
деформација у вертикалном смислу.
Слика 29Слика
- Геодетски
29 - Геодетски
сензори сензори
32
У групу геотехничких сензора спадају: инклинометри, тилтметри,

екстензиометри, пиезометри, мерне траке и ћелије. Геотехнички сензори обезбеђују
податке који су често од суштинске важности за праћење деформација [12].
Инклинометри су уређаји који мере угаони отклон од вертикалне равни [11].
Тилтметри су уређаји који мере угаони отклон од хоризонталне равни [11]. Обично се
постављају на стубовима, носећим зидовима и потпорним зидовима. Екстензиометри
су уређаји који мере лонгитудинални померај у тлу. Крекметри су посебна врста
екстензиометара, користе се за мерење ширине пукотине која је настала између две
масе. Пиезометри се користе за мерење нивоа подземних вода. Имају велику примену
код брана, насипа и клизишта. Мерне траке и ћелије се користе за мерење силе. Траке
се постављају на ужадима, арматури и сличним елементима, док се ћелије постављају
на потпорним зидовима и стубовима. Метеоролошким сензорима се мере један или
више метеоролошких параметара, и то: температура, релативна влажност, притисак,
брзина ветра, правац ветра, и сл. Прикупљени подаци се користе за редукцију
података мерења геодетских сензора [12].
Геодетска деформациона анализа јесте значајан чинилац у животном циклусу
објекта, почев од поступка пројектовања до мониторинга у експлоатацији. Значајни
резултати у развоју ове области приметни су од друге половине прошлог века. Данас,
за потребе праћења објеката обично се реализују системи за перманентни
мониторинг. Информације о стању објекта су доступне у сваком тренутку, чиме је
омогућена правовремена реакција. Успешна реализација сложених и комплексних
мониторинг система подразумева мултидисциплинарни приступ различитих струка.
Једино такав приступ гарантује и обезбеђује међусобно допуњавање и уважавање
проблема сваке струке, а неопходан је да би се пројекат успешно реализовао.
Несумњиво је да ће се у будућности системи за перманентни мониторинг све више
примењивати и истиснути традиционални приступ анализи деформација великих и
сложених објеката.
33
5. Пројекат геодетске микромреже за осматрање објекта

„Трећа београдска гимназија“
За потребе геодетског осматрања објекта (Треће београдске гимназије) у
дужем временском периоду потребно је израдити пројекат 2Д и 1Д геодетске
микромреже са тачкама на објекту. С' обзиром да се ради о већ изграђеном објекту,
геодетске мреже у овом случају 2Д и 1Д , треба да послуже као поуздана основа са које
ће се извршити низ планираних мерења на основу којих ће се утврдити стабилност
објекта. Потребно је дефинисати критеријуме да стандардно одступање координата и
висина буде боље од 1 mm.
Веома је важно извршити и припремне радове приликом обиласка терена
непосредно уз објекат, као и сагледавање самог објекта, како бих се могле приметити
евентуалне препреке које би могле утицати на распоред тачака и саму геометрију
мреже.
Зграда „Трећа београдска гимназија '' (Слика 30) се налази у улици Његошева
бр. 15. Јасно је да се ради о прилично узаном дворишту што ће условити на изглед
геодетске микромреже, самим тим на том делу фасаде није пожељно поставити тачке
због тупих углова.
Слика 30 - Трећа београдска гимназија

Слика 26 - Трећа београдска гимназија
34
Након сагледавања ситуације на терену, потребно је придржавати се

одговарајућих критеријума приликом бирања позиције тачака мреже, као и тачака на
самом објекту:
1. Обезбедити међусобно догледање са што већим бројем тачака геодетске
мреже, с' тим да визура није пожељно да пролазити сувише близу самом
објекту и близу околних објеката.
2. Као и међусобно догледање што више тачака на објекту са тачкама мреже.
3. Тежити да мрежа буде што правилнијег облика, при том да се покрију све тачке
на објекту.
5.1. Пројекат 2Д геодетске мреже

Геодетску 2Д мрежу пројектовану за утврђивања стабилности објекта чини седам
тачака које су означене редним бројевима од 1 до 7. Пројекат предвиђа да тачке
геодетске мреже буду распоређене око објекта тако да својом геометријом
задовољавају услове дефинисања кроз предходно поглавње. Тачке на објекту су
обележене такође редном бројевима од 10 до 17. У оквиру пројекта датум је
дефинисан минималним трагом на све тачке мреже. Мерени су правци и дужине.
Укупан број тачака је 15 а број праваца и дужина је 48 респективно. Непознатих
параметара u је 37. Дефект мреже d=3, док број степени слободе износи f=n-u+d=62.
Априори стандардна девијација σ0=1.
Слика 31 - Скица 2Д геодетске мреже да ортофото подлози
35
Слика 32 - План опажања 2Д геодетске мреже
Приближне координате тачака
Број тачке Y[m] X[m]

1 7458213.0716 4962454.1486
2 7458243.4227 4962486.5000
3 7458267.1393 4962482.3476
4 7458272.0456 4962456.4751
5 7458297.4658 4962457.4744
6 7458304.1067 4962432.5771
7 7458274.9298 4962400.2344
10 7458230.2400 4962447.7300
11 7458249.9700 4962470.3700
12 7458260.3400 4962460.8100
13 7458258.4200 4962450.1900
14 7458266.8700 4962442.7200
15 7458276.8300 4962446.4400
16 7458287.9600 4962437.3300
17 7458268.4803 4962414.9997
Табела 7 - Приближне координате тачака
36
Правци
Станица Визура Pi ri ui Gi Qvii Qlii
1 2 1.00 0.41 0.59 4.36 0.41 0.59
1 3 1.00 0.65 0.35 3.47 0.65 0.35
1 11 1.00 0.47 0.53 4.08 0.47 0.53
1 10 1.00 0.01 0.99 34.10 0.01 0.99
1 7 1.00 0.32 0.68 4.94 0.32 0.68
2 3 1.00 0.36 0.64 4.65 0.36 0.64
2 4 1.00 0.65 0.35 3.47 0.65 0.35
2 12 1.00 0.45 0.55 4.16 0.45 0.55
2 11 1.00 0.02 0.98 22.63 0.02 0.98
2 10 1.00 0.04 0.96 14.91 0.04 0.96
2 1 1.00 0.34 0.66 4.79 0.34 0.66
3 5 1.00 0.43 0.57 4.27 0.43 0.57
3 15 1.00 0.70 0.30 3.35 0.70 0.30
3 4 1.00 0.67 0.33 3.44 0.67 0.33
3 14 1.00 0.53 0.47 3.85 0.53 0.47
3 13 1.00 0.11 0.89 8.49 0.11 0.89
3 12 1.00 0.12 0.88 8.07 0.12 0.88
3 11 1.00 0.14 0.86 7.58 0.14 0.86
3 1 1.00 0.54 0.46 3.81 0.54 0.46
3 2 1.00 0.38 0.62 4.57 0.38 0.62
4 3 1.00 0.38 0.62 4.52 0.38 0.62
4 5 1.00 0.36 0.64 4.64 0.36 0.64
4 6 1.00 0.43 0.57 4.25 0.43 0.57
4 15 1.00 0.10 0.90 8.87 0.10 0.90
4 14 1.00 0.12 0.88 8.09 0.12 0.88
4 13 1.00 0.12 0.88 8.15 0.12 0.88
4 12 1.00 0.12 0.88 8.10 0.12 0.88
4 2 1.00 0.46 0.54 4.15 0.46 0.54
5 6 1.00 0.39 0.61 4.48 0.39 0.61
5 7 1.00 0.54 0.46 3.80 0.54 0.46
5 16 1.00 0.16 0.84 7.07 0.16 0.84
5 15 1.00 0.13 0.87 7.89 0.13 0.87
5 14 1.00 0.16 0.84 6.94 0.16 0.84
5 13 1.00 0.60 0.40 3.62 0.60 0.40
5 4 1.00 0.66 0.34 3.45 0.66 0.34
5 12 1.00 0.68 0.32 3.39 0.68 0.32
5 3 1.00 0.44 0.56 4.22 0.44 0.56
6 7 1.00 0.34 0.66 4.82 0.34 0.66
6 17 1.00 0.03 0.97 15.25 0.03 0.97
6 16 1.00 0.01 0.99 25.14 0.01 0.99
6 15 1.00 0.45 0.55 4.17 0.45 0.55
6 4 1.00 0.65 0.35 3.48 0.65 0.35
6 5 1.00 0.36 0.64 4.66 0.36 0.64
7 1 1.00 0.31 0.69 5.00 0.31 0.69
7 17 1.00 0.01 0.99 38.60 0.01 0.99
7 16 1.00 0.47 0.53 4.10 0.47 0.53
7 5 1.00 0.64 0.36 3.49 0.64 0.36
7 6 1.00 0.41 0.59 4.36 0.41 0.59
Табела 8 - Опажани правци
37
Дужине
Oд Дo Pi ri ui Gi Qvii Qlii
1 2 0.92 0.91 0.09 3.07 0.99 0.10
1 3 0.89 0.90 0.10 3.13 1.01 0.11
1 11 0.92 0.92 0.08 3.04 0.99 0.09
1 10 0.96 0.93 0.07 2.96 0.96 0.07
1 7 0.85 0.87 0.13 3.25 1.02 0.15
2 3 0.95 0.96 0.04 2.93 1.00 0.04
2 4 0.92 0.94 0.06 3.01 1.02 0.07
2 12 0.94 0.96 0.04 2.95 1.02 0.05
2 11 0.97 0.97 0.03 2.89 1.01 0.03
2 10 0.92 0.93 0.07 3.03 1.00 0.08
2 1 0.92 0.91 0.09 3.07 0.99 0.10
3 5 0.93 0.94 0.06 3.00 1.02 0.06
3 15 0.93 0.95 0.05 2.98 1.02 0.05
3 4 0.95 0.97 0.03 2.92 1.02 0.03
3 14 0.93 0.92 0.08 3.03 1.00 0.09
3 13 0.94 0.94 0.06 2.99 1.00 0.06
3 12 0.96 0.98 0.02 2.90 1.02 0.02
3 11 0.96 0.97 0.03 2.91 1.01 0.03
3 1 0.89 0.90 0.10 3.13 1.01 0.11
3 2 0.95 0.96 0.04 2.93 1.00 0.04
4 3 0.95 0.97 0.03 2.92 1.02 0.03
4 5 0.95 0.97 0.03 2.91 1.02 0.03
4 6 0.92 0.94 0.06 3.00 1.02 0.06
4 15 0.98 0.98 0.02 2.86 1.00 0.02
4 14 0.97 0.94 0.06 2.93 0.97 0.06
4 13 0.97 0.95 0.05 2.92 0.98 0.05
4 12 0.98 0.98 0.02 2.87 1.00 0.02
4 2 0.92 0.94 0.06 3.01 1.02 0.07
5 6 0.95 0.96 0.04 2.94 1.01 0.05
5 7 0.89 0.90 0.10 3.13 1.02 0.11
5 16 0.96 0.97 0.03 2.91 1.01 0.03
5 15 0.95 0.98 0.02 2.90 1.02 0.03
5 14 0.94 0.93 0.07 3.00 1.00 0.07
5 13 0.93 0.92 0.08 3.03 1.00 0.08
5 4 0.95 0.97 0.03 2.91 1.02 0.03
5 12 0.93 0.95 0.05 2.98 1.02 0.05
5 3 0.93 0.94 0.06 3.00 1.02 0.06
6 7 0.92 0.91 0.09 3.07 0.99 0.10
6 17 0.93 0.93 0.07 3.02 1.00 0.08
6 16 0.97 0.98 0.02 2.88 1.01 0.03
6 15 0.94 0.96 0.04 2.95 1.02 0.05
6 4 0.92 0.94 0.06 3.00 1.02 0.06
6 5 0.95 0.96 0.04 2.94 1.01 0.05
7 1 0.85 0.87 0.13 3.25 1.02 0.15
7 17 0.97 0.93 0.07 2.95 0.96 0.07
7 16 0.93 0.92 0.08 3.04 0.99 0.09
7 5 0.89 0.90 0.10 3.13 1.02 0.11
7 6 0.92 0.91 0.09 3.07 0.99 0.10
Табела 9 - Опажане дужине
38
Σri=62
Σui=34
Стандардно одступање координата и положаја тачака
Број тачке σX[mm] σY[mm] σP[mm]
1 0.250 0.168 0.301
2 0.187 0.155 0.243
3 0.119 0.140 0.184
4 0.103 0.101 0.145
5 0.146 0.113 0.184
6 0.167 0.177 0.243
7 0.170 0.247 0.300
10 0.274 0.216 0.349
11 0.161 0.147 0.218
12 0.142 0.116 0.183
13 0.220 0.178 0.283
14 0.166 0.241 0.293
15 0.115 0.142 0.182
16 0.149 0.159 0.218
17 0.214 0.267 0.342
Табела 10 - Стандардно одступање координата и положаја тачака
Елементи апсолутних елипси грешака (α = 0.05)

Број тачке A[mm] B[mm] θ [°] ['] ["]
1 0.616 0.406 81 4 22.951
2 0.523 0.285 124 53 28.280
3 0.359 0.274 153 52 48.019
4 0.259 0.241 128 24 21.963
5 0.359 0.273 100 6 9.561
6 0.521 0.289 137 53 27.283
7 0.604 0.415 3 23 13.778
10 0.705 0.483 114 49 40.338
11 0.406 0.344 117 58 47.656
12 0.347 0.283 93 19 57.944
13 0.621 0.307 55 12 25.131
14 0.646 0.310 27 44 15.768
15 0.349 0.279 169 16 28.723
16 0.416 0.335 143 48 17.098
17 0.694 0.468 152 46 9.748
Табела 11 - Елементи апсолутних елипса грешака
39
Елементи релативних елипси грешака (α = 0.05)

Oд Дo A[mm] B[mm] θ [°] ['] ["]
1 2 0.800 0.410 51 46 36.818
1 3 0.837 0.426 61 8 31.876
1 4 0.775 0.566 69 18 1.994
1 5 0.907 0.575 88 16 9.800
1 6 0.990 0.652 112 3 14.067
1 7 0.971 0.572 130 31 7.180
1 10 0.681 0.271 111 56 22.722
1 11 0.768 0.418 52 54 12.420
1 12 0.781 0.517 57 28 11.549
1 13 0.942 0.588 52 26 39.333
1 14 0.947 0.688 36 36 36.988
1 15 0.782 0.671 78 38 19.598
1 16 0.874 0.677 108 52 31.251
1 17 1.049 0.601 136 30 46.416
2 3 0.528 0.242 99 47 50.665
2 4 0.655 0.316 126 55 34.018
2 5 0.838 0.351 118 6 54.896
2 6 0.994 0.404 131 30 34.662
2 7 0.980 0.657 149 40 24.448
2 10 0.728 0.603 42 44 29.424
2 11 0.408 0.270 156 24 46.858
2 12 0.556 0.342 128 32 44.309
2 13 0.660 0.615 80 42 39.689
2 14 0.770 0.627 170 33 17.243
2 15 0.747 0.397 133 41 0.778
2 16 0.879 0.454 131 4 55.506
2 17 1.056 0.638 140 5 19.978
3 4 0.453 0.234 157 16 51.077
3 5 0.615 0.310 129 25 25.367
3 6 0.842 0.352 143 31 11.902
3 7 0.889 0.599 173 18 16.503
3 10 0.767 0.627 71 34 35.995
3 11 0.452 0.284 61 37 30.444
3 12 0.399 0.305 0 52 47.878
3 13 0.659 0.427 36 11 35.421
3 14 0.740 0.399 10 14 22.827
3 15 0.591 0.290 156 53 31.183
3 16 0.720 0.403 147 56 39.510
3 17 0.941 0.634 153 2 3.234
4 5 0.436 0.233 99 5 12.039
4 6 0.638 0.316 136 10 59.725
4 7 0.763 0.563 18 20 12.586
4 10 0.782 0.663 122 35 0.164
40
4 11 0.495 0.374 128 4 18.535

4 12 0.360 0.164 110 47 32.262
4 13 0.583 0.192 62 12 7.548
4 14 0.605 0.188 22 49 38.590
4 15 0.352 0.148 154 37 0.209
4 16 0.490 0.360 135 53 47.173
4 17 0.760 0.654 148 34 16.653
5 6 0.534 0.258 165 17 23.767
5 7 0.835 0.432 23 36 27.335
5 10 0.944 0.649 110 11 2.723
5 11 0.707 0.413 111 56 56.185
5 12 0.587 0.299 103 25 56.754
5 13 0.727 0.376 72 16 22.350
5 14 0.693 0.418 43 31 0.548
5 15 0.403 0.321 74 3 58.790
5 16 0.461 0.298 17 8 56.301
5 17 0.778 0.600 12 2 29.841
6 7 0.798 0.405 33 47 45.433
6 10 1.066 0.650 124 21 34.305
6 11 0.871 0.465 132 7 0.951
6 12 0.744 0.401 129 27 5.219
6 13 0.752 0.612 94 19 9.912
6 14 0.684 0.610 13 19 4.544
6 15 0.551 0.340 135 1 58.735
6 16 0.399 0.261 107 52 26.148
6 17 0.731 0.573 37 17 12.794
7 10 1.058 0.597 126 29 25.552
7 11 0.857 0.685 153 18 40.130
7 12 0.770 0.678 9 4 29.849
7 13 0.932 0.671 47 49 15.848
7 14 0.958 0.582 32 9 27.830
7 15 0.775 0.514 28 5 13.387
7 16 0.765 0.413 31 59 36.092
7 17 0.657 0.239 155 31 31.891
10 11 0.678 0.611 33 10 25.025
10 12 0.707 0.689 147 24 48.743
10 13 0.872 0.764 43 24 4.353
10 14 0.937 0.785 5 47 10.390
10 15 0.857 0.680 133 23 15.036
10 16 0.982 0.665 126 35 44.123
10 17 1.173 0.614 132 13 45.382
11 12 0.412 0.378 151 53 4.389
11 13 0.662 0.477 45 35 1.322
11 14 0.748 0.517 14 0 39.886
11 15 0.611 0.430 141 58 38.874
11 16 0.755 0.498 131 54 30.992
11 17 0.965 0.660 138 50 34.131
12 13 0.557 0.321 63 34 41.799
12 14 0.627 0.399 21 56 6.555
12 15 0.467 0.300 132 45 15.684
41
12 16 0.617 0.425 123 0 57.998

12 17 0.841 0.678 133 27 5.138
13 14 0.748 0.371 41 19 41.524
13 15 0.604 0.396 61 10 32.694
13 16 0.723 0.516 71 0 9.101
13 17 0.905 0.775 74 24 17.039
14 15 0.591 0.313 20 12 4.406
14 16 0.682 0.482 34 26 18.713
14 17 0.890 0.742 33 52 38.915
15 16 0.420 0.368 125 37 37.215
15 17 0.694 0.676 0 1 31.923
16 17 0.675 0.589 38 1 53.236
Табела 12 - Елементи релативних елипси грешака
Најмањи интензитет вектора померања који се може открити у правцу велике

полуосе А апсолутне елипсе грешака (α = 0.05, 1-β = 0.80)
Број
dy[mm] dx[mm] d[mm] σd[mm] dα[mm]
тачке
1 1.091 0.171 1.104 0.356 1.281
2 0.769 -0.536 0.937 0.302 1.087
3 0.283 -0.578 0.643 0.207 0.746
4 0.364 -0.289 0.465 0.150 0.539
5 0.634 -0.113 0.644 0.207 0.746
6 0.627 -0.693 0.935 0.301 1.084
7 0.064 1.082 1.084 0.349 1.257
10 1.147 -0.531 1.264 0.407 1.466
11 0.643 -0.342 0.729 0.235 0.845
12 0.621 -0.036 0.622 0.200 0.721
13 0.915 0.636 1.114 0.359 1.292
14 0.540 1.026 1.159 0.373 1.344
15 0.116 -0.615 0.626 0.202 0.726
16 0.440 -0.601 0.745 0.240 0.864
17 0.570 -1.107 1.245 0.401 1.444
Табела 13 - Најмањи интензитет вектора померања који се може открити
у правцу велике полуосе А апсолутне елипсе грешака
42
Најмањи интензитет вектора померања који се може открити у правцу мале

полуосе Б апсолутне елипсе грешака (α = 0.05, 1-β = 0.80)
Број
dy[mm] dx[mm] d[mm] σd[mm] dα[mm]
тачке
1 0.113 -0.720 0.728 0.235 0.845
2 -0.292 -0.419 0.510 0.164 0.592
3 -0.440 -0.216 0.491 0.158 0.569
4 -0.269 -0.339 0.433 0.139 0.502
5 -0.086 -0.482 0.489 0.158 0.567
6 -0.384 -0.347 0.518 0.167 0.601
7 0.744 -0.044 0.745 0.240 0.864
10 -0.364 -0.787 0.867 0.279 1.005
11 -0.290 -0.545 0.618 0.199 0.716
12 -0.030 -0.507 0.508 0.164 0.590
13 0.314 -0.452 0.550 0.177 0.638
14 0.492 -0.258 0.555 0.179 0.644
15 -0.491 -0.093 0.500 0.161 0.580
16 -0.485 -0.355 0.601 0.194 0.697
17 -0.746 -0.384 0.839 0.270 0.973
Табела 14 - Најмањи интензитет вектора померања који се може открити
у правцу мале полуосе Б апсолутне елипсе грешака
Слика Слика 33 - Графички

29 - Графички приказприказ апсолутних
апсолутних елипсиелипси грешака
грешака
43
5.2. Пројекат 1Д геодетске мреже

Геодетска 1Д мрежа пројектована је са истим тачкама као и 2Д мрежа. Број
тачака мреже је такође 7, као и број тачака на објекту. Мерене су дужине
нивелманских страна, док су висине тачака одређене преко ''Google earth-a'' , при чему
је рађена трансформација координата. Број висинских разлика је 46, као и број
мерења. Непознатих параметара u=15, а дефект мреже d=1. Број степени слободе
f=32, док је а приори стандардна девијација σ0=1. Датум мреже је дефинисан
минималним трагом на све тачке.
Слика 34 - План опажања 1Д геодетске мреже

Слика 30 – План опажања 1Д геодетске мреже
44
Висинске разлике
Oд Дo Si[km] Pi ri ui Gi Qvii Qlii
1 2 0.05 21.52 0.71 0.29 0.71 0.03 0.01
2 11 0.02 55.92 0.65 0.35 0.47 0.01 0.01
11 1 0.04 22.95 0.77 0.23 0.67 0.03 0.01
1 10 0.02 53.70 0.62 0.38 0.48 0.01 0.01
10 11 0.03 31.64 0.64 0.36 0.62 0.02 0.01
11 1 0.04 22.95 0.77 0.23 0.67 0.03 0.01
1 10 0.02 53.70 0.62 0.38 0.48 0.01 0.01
10 7 0.07 15.02 0.79 0.21 0.81 0.05 0.01
7 1 0.08 12.14 0.80 0.20 0.90 0.07 0.02
2 11 0.02 55.92 0.65 0.35 0.47 0.01 0.01
11 3 0.02 45.29 0.74 0.26 0.48 0.02 0.01
3 2 0.02 40.08 0.64 0.36 0.56 0.02 0.01
3 12 0.02 43.52 0.78 0.22 0.48 0.02 0.01
12 11 0.02 64.60 0.55 0.45 0.47 0.01 0.01
11 3 0.02 45.29 0.74 0.26 0.48 0.02 0.01
3 12 0.02 43.52 0.78 0.22 0.48 0.02 0.01
12 4 0.01 77.78 0.72 0.28 0.38 0.01 0.00
4 3 0.03 35.68 0.80 0.20 0.52 0.02 0.01
3 5 0.04 24.26 0.78 0.22 0.64 0.03 0.01
5 4 0.03 38.23 0.79 0.21 0.51 0.02 0.01
4 3 0.03 35.68 0.80 0.20 0.52 0.02 0.01
4 13 0.02 66.18 0.73 0.27 0.40 0.01 0.00
13 12 0.01 84.13 0.55 0.45 0.41 0.01 0.01
12 4 0.01 77.78 0.72 0.28 0.38 0.01 0.00
4 13 0.02 66.18 0.73 0.27 0.40 0.01 0.00
13 14 0.01 80.04 0.55 0.45 0.42 0.01 0.01
14 4 0.02 63.71 0.74 0.26 0.41 0.01 0.00
4 15 0.01 84.34 0.71 0.29 0.36 0.01 0.00
15 14 0.01 91.44 0.53 0.47 0.40 0.01 0.01
14 4 0.02 63.71 0.74 0.26 0.41 0.01 0.00
4 15 0.01 84.34 0.71 0.29 0.36 0.01 0.00
15 5 0.02 40.48 0.79 0.21 0.50 0.02 0.01
5 4 0.03 38.23 0.79 0.21 0.51 0.02 0.01
5 16 0.02 41.93 0.74 0.26 0.50 0.02 0.01
16 15 0.02 61.77 0.55 0.45 0.48 0.01 0.01
15 5 0.02 40.48 0.79 0.21 0.50 0.02 0.01
5 16 0.02 41.93 0.74 0.26 0.50 0.02 0.01
16 6 0.02 57.44 0.63 0.37 0.46 0.01 0.01
6 5 0.03 36.55 0.66 0.34 0.57 0.02 0.01
6 7 0.04 22.88 0.61 0.39 0.75 0.03 0.02
7 17 0.02 59.98 0.59 0.41 0.47 0.01 0.01
45
17 16 0.03 31.17 0.52 0.48 0.70 0.02 0.02

16 6 0.02 57.44 0.63 0.37 0.46 0.01 0.01
7 17 0.02 59.98 0.59 0.41 0.47 0.01 0.01
17 10 0.05 19.24 0.71 0.29 0.76 0.04 0.02
10 7 0.07 15.02 0.79 0.21 0.81 0.05 0.01
Табела 15 - Висинске разлике
Стандардно одступање
висина репера
Број репера σH[mm]
1 0.087
2 0.083
3 0.063
4 0.060
5 0.066
6 0.086
7 0.097
10 0.093
11 0.068
12 0.068
13 0.081
14 0.082
15 0.070
16 0.076
17 0.105
Табела 16 - Стандардно одступање висина репера
Најмањи интензитет вектора померања који се може

открити у правцу Z-oсe (α = 0.05, 1-β = 0.80)
Број
d[mm] σd[mm] dα[mm]
тачке
1 0.345 0.123 0.444
2 0.329 0.117 0.422
3 0.249 0.089 0.320
4 0.237 0.085 0.305
5 0.263 0.094 0.337
6 0.340 0.121 0.436
7 0.383 0.137 0.492
10 0.369 0.132 0.474
11 0.268 0.096 0.344
12 0.271 0.097 0.349
13 0.323 0.115 0.415
14 0.325 0.116 0.417
15 0.279 0.100 0.358
16 0.301 0.107 0.386
17 0.415 0.148 0.534
Табела 17 - Интензитет вектора помераја који се може открити у правцу Z-осе
46
6. Закључак
Успешна реализација и вођење од идејног решења до завршетка сложених и
комплексних пројеката подразумева интердисциплинарни приступ геодета,
градитеља, статичара и свих осталих стручњака који на било који начин учествују у
њима. Једино такав приступ гарантује и осигурава међусобно надопуњавање и
уважавање проблема сваке поједине струке на таквим пројектима, а нужан је да би се
пројекат окончао са жељеним успехом.
Циљ инжењерске геодезије код изградње и утврђивања стабилности објеката
је да планирањем, организацијом и извршавањем одговарајућих геодетских радова,
обезбеди просторно лоцирање и остваривање геометрије изградње објекта сагласно
пројектованој тачности у границама толеранције грађења, ради успешне и ефикасне
експлоатације.
Овим радом приказан је процес пројектовања 1Д и 2Д геодетске микромреже
за потребе утврђивања стабилности објекта „Треће београдске гимназије“. Приликом
пројектовања 2Д мреже акценат је био на формирању квалитетне хоризонталне
основе, што је на крају и постигнуто. Што се тиче хомогености и изотропије мреже,
због традиционалног приступа мерењима (праваца и дужина) она је овде изостала.
Код пројектовања 1Д мреже за осматрање „Треће београдске гимназије'', сагледан је
аспект прецизности и поузданости постигнуте предложеним планом нивелања.
Стандардно одступање висине репера је показатељ да се предложеном геометријом
мреже и усвојеним стандардима одређивања висинских разлика постиже захтевана
тачност. . Геодетска мрежа мора бити оптимална по питању геометрије, прецизности и
поузданости, са правилним избором положаја тачака у геолошком смислу, квалитетном
стабилизацијом и правилним избором величина за тестирање квалитета резултата
мерења. Да би се добила још квалитетнија мрежа, било би потребно да се постави још
неколико варијанти опажања мреже.
47
7. Литература
[1] Сајт предузећа GEOGIS Consultants, (датум приступа страници: 15.09.2018.),
http://www.geogis.rs/sh/content/in%C5%BEenjerska-geodezija.
[2] Радојчић, С. (2011) „Концепт поузданости геодетских мрежа“, стр. 179–187,
Војногеографски институт, Београд.
[3] Беговић, А. (1990) „Инжењерска геодезија 2“, Грађевински факултет, Веоград.
[4] Нинков, Т. (2011) „Пројектовање геодетских мрежа у инжењерској геодезији,
скрипта из инжењерске геодезије 2“, Факултет техничких наука, Нови Сад.
[5] Материјали предавања и вежби, „Инжењерска геодезија 3“, Факултет техничких
наука, Нови Сад, 2012.
[6] Крунислав М. (1987) „Геодезија 2“, Грађевинска књига, Београд.
[7] Алексић, И., Михаиловић К. (2008) „Концепти мрежа у геодетском премеру“,
Монографија, Геокарта доо, Београд.
[8] D. Costantino, M.G. Angelini (2013) „Structural Monitoring With Geodetic Survey of
Quadrifoglio Condominium (LECCE)“, The International Archives of the Photogrametry,
Remote Sensing and Spatial Information Sciences, Volume XL-5/W3.
[9] Caspary, W. F. (2000) “Concepts of Network and Deformation Analysis”, School of
Surveying, The University of New South Wales, Kensington.
[10] N. Šabić, Grgić, I. Grgić, B. Barišić (2008) "Geodetska merenja na praćenju geometrijskog
oblika građevine", I simpozijum ovlaštenih inženjera geodezije u Opatiji, Opatija.
[11] T. Ninkov, Z. Sušić, M. Marković, Đ. Ninkov, P. Maksimović: "Modern technologies and
methodologies concerning permanent monitoring of position changes and entity state in
space and time", Geonauka, 2(2), 2014, 35-45.
[12] С.Ашанин, Б.Божић: “Динамичко праћење деформационих структура у реалном
времену“,Водопривреда, 36(5-6), 2004, 377-384.
48

Завршни Бечелор Рад Владимир Освалд

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Завршни Бечелор Рад Владимир Освалд

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ

ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА У

ПРОЈЕКАТ ГЕОДЕТСКОГ ОСМАТРАЊА

Нови Сад, 2018

КЉУЧНА ДОКУМЕНТАЦИЈСКА ИНФОРМАЦИЈА

Редни број, РБР:

Језик публикације, ЈП: Српски (Ћирилица)

Научна област, НО: Геодезија и геоматика

Важна напомена, ВН: Нема

Извод, ИЗ: У овом раду је пројектована 1Д и 2Д геодетска микромрежа за потребе

Датум прихватања теме, ДП:

Члан: Потпис ментора

Образац Q2.НА.04-05 - Издање 1

KEY WORDS DOCUMENTATION

Accession number, ANO:

Language of text, LT: Serbian (Cyrillic)

Scientific field, SF: Geodesy and geomatics

Accepted by the Scientific Board on, ASB:

Obrazac Q2.НА.04-05 - Izdanje 1

ЗАДАТАК ЗА ИЗРАДУ ДИПЛОМСКОГ Лист/Листова:

Студијски програм: Геодезија и геоматика

Студент: Владимир Освалд Број индекса: ГГ52/2013

НАСЛОВ ДИПЛОМСКОГ (BACHELOR) РАДА:

Руководилац студијског програма: Ментор рада:

Проф. др Миро Говедарица Доц. др Зоран Сушић

Примерак за: - Студента; - Ментора

1.1. Oсновно појмови о зградама

Као основа за пројектовање једне зграде служи ситуациони план терена са

1.2. Пројектовање и обележавање зграда

осталим наведеним методама. При подизању управних користи се обавезно теодолит.

1.3. Геодетски радови током грађења зграде

2.1. Врсте геодетских мрежа

 Државне геодетске мреже

Према намени геодетске мреже делимо на:

Према методи мерења их делимо на:

 Терестричке (триангулација, трилетација, комбинација)

2.1.1. Државне геодетске мреже

Државнe гeодeтскe мрeжe првeнствeно служe за потрeбe гeодeтског прeмeра и онe

 Тригонометријска мрежа која служи као основа за развијање осталих мрежа

2.1.2. Локалне геодетске мреже

Локална гeодeтска мрeжа сe развија на мањeм подручју гдe сe планира

2.1.2.1. Намена локалне геодетске мреже

 Дефинише математичку основу за просторно лоцирање објекта.

2.1.2.2. Oпште карактеристике локалних мрежа

1. Мрежа се пројектује у фази израде идејног пројекта на основу дефинисаног

2.2. Основни облици геодетских мрежа

2.2.1. Висинске мреже

2.2.2. Хоризонталне мреже

Геодетски четвороугао (Слика 2) као наједноставнији облик користи се на мањим

Слика 2 - Геодетски четвороугао

Двоструки геодетски четвороугао или ланац геодетских четвороуглова (Слика 3).

Ланац троуглова (Слика 4) користи се при изградњи издужених објеката: путеви,

Слика 4 - Ланци троуглова

Мреже троуглова (Слика 5) користи се на већим градилиштима или у градовима.

Централни системи (Слика 6) је чврста мрежа троуглова погодна за примену код

Слика 6 - Централни систем

Двоструки централни систем или ланац централних система (Слика 7)

Слика 7 - Ланац централних система

Комбинација нпр.геодетски четвороугао и централни систем (Слика бр.8)

Слика 8 - Комбинација геодетског цетвороугла и централниог система

3. Пројектовање и анализа геодетских мрежа

3.1. Претходна анализа тачности геодетских мрежа

Кᵪ = 𝜎ₒ2 · Qᵪ = 𝜎ₒ2 · 𝑁 −1 = 𝜎ₒ2 · (А𝑇 𝑄ɪ−1 А)−1 (3.1)

или за слободне мреже: