ANĐELIJA I SULTAN

ANA MIŠIĆ

2020
BEOGRAD

1|Page
Brod gospodina Rescatora mirno plovi po moru. Rescatorovi mornari rade po
celom brodu. Više ljudi se kreću i pokreću nešto okruglo s ručkama i hodaju.
Rescator je obučen u belu košulju sa dugim rukavima, crvenim pojasem oko
struka, pantalone dole. I dve brazgotine na obrazima i na obe obrve. Pored njega
stoji grof Branislav Stevanović u istoj beloj košulji, ali teget pantalonama dole.
Nebo je vedro i sija sunce. Na brodu ima puno užadi, jarbola.
Iz osmatračnice javlja neki od Rescatorovih mornara:
- Brod na vidiku!
Rescator stoji na svom brodu i teleskop je prislonio na oko i gleda napred. Pored
njega stoji grof Branislav Stevanović i isto gleda napred koji na glavi ima teget
maramu vezanu u čvor iza glave.
- To je brod markiza Dragana Šutanovca. – rekao je Rescator.
- Da, onog koji vam je oteo suprugu. – rekao je grof Branislav Stevanović.
Na brodu markiza Dragana Šutanovca gusar iz osmatračnice javlja:
- Brod gospodara Rescatora je na vidiku!
Svi gusari brzo idu gore na palubu broda, stoje i gledaju u daljinu. I na kraju dolazi
Markiz Dragan Šutanovac u beloj košulji gore, pantalonama dole, naoružan je
mačem i kratkom crnom kosom. Markiz Dragan Šutanovac se penje uz brodske
stepenice i dođe na palubu broda gore. Svi gledaju u Rescatorov brod koji je još
uvek daleko. Kod markiza Dragana Šutanovca stoji Jednooki Erivan sa teget
maramom vezanom u čvor iza njegove glave, povez na levo oko ima. Obučen je u
teget košulju, tamno braon prsluk ima preko, crvene pantalone dole do kolena,
brodske tamno braon čizme do kolena i naoružan je pištoljem.
Rescator nam je za petama. – rekao je markiz Dragan Šutanovac. – Naredite da se
spuste sva jedra.
- Spustite sva jedra! – naredi Jednooki Erivan i svi spuštaju dole jedra s
vrhova.
Na brodu gospodara Rescator. Rescator stoji s teleskopom prislonjenim na oko i
gleda napred u daljinu. Pored njega stoji i grof Branislav Stevanović.
Napašćemo njihov brod. – rekao je Rescator i sklonio teleskop od očiju.
Na brodu markiza Dragana Šutanovca.

2|Page
 - Približavaju nam se. – rekao je Jednooki Erivan.
Markiz Dragan Šutanovac se ućutao i otišao je.
Na brodu gospodara Rescatora.
- Čim upadnemo u njihov brod napašćemo ih sve. – rekao je grof Branislav
Stevanović.
- A ja ću potražiti svoju suprugu i boriti se u dvoboju. – rekao je Rescator.
- Dignite jedra i jarbole gore! – naredi Rescator.
Svi su počeli da udružnim snagama dižu bela jedra i jarbole gore na brodu.
Na brodu markiza Dragana Šutanovca.
- Napreduju preda nama! – javlja gusar is osmatračnice.
- Zovite kapetana. – rekao je Jednooki Erivan.
Markiz Dragan Šutanovac se penje uz brodske stepenice i dođe gore na palubu
broda.
- Došao je da nam se osveti. – rekao je markiz Dragan Šutanovac.
- Problem. – rekao je Jednooki Erivan.
- Počećemo bitku. – rekao je markiz Dragan Šutanovac. – Zauzmite svi
borbena mesta!
Svi gusari idu kod otvorenih rupa na brodu.
Na brodu gospodara Rescatora. Rescator priprema svoje tajno oružje blizu kod
topa kod otvorene rupe. Rescator pokazuje rukom i njegov mornar pokreće obema
rukama kormilo. Približavaju im se sve više. Zatim Rescator je nacentrirao, baklju
s vatrom gore na top, top opali i pogodi brod markiza Dragana Šutanovca. Gusari
koji su bili na vrhovima gore popadali su dole u more. Rescator je srećan zbog toga
i opet došepa i gleda u daljinu gde se nalazi brod markiza Dragana Šutanovca.
- Recite roniocima da zarone, upadnu u njihov brod i napadnu ih. – rekao je
Rescator.
Rescator stoji ozbiljan i gleda u daljinu.
- Ronioci zaronite, upadnite u njihov brod i napadnite ih! – rekao je grof
Branislav Stevanović.

3|Page
Ronioci golih delova tela i dole u bermudama uskoče u vodu, zarone i plivaju
prema brodu markiza Dragana Šutanovca.
- Približićemo im se još više i onda ih napasti. – rekao je Rescator.
Na brodu markiza Dragana Šutanovca.
- Napašće nas, Rescator. – rekao je Jednooki Erivan.
- On traži svoju suprugu. Ali ja mu neću otkriti gde se ona sada nalazi. – rekao
je markiz Dragan Šutanovac.
- Zauzmite svi svoja mesta i čekajte na moj znak! – rekao je markiz Dragan
Šutanovac i svi gusari zauzimaju svoja mesta.
S druge strane Rescatorovi ronioci upadaju u brod markiza Dragana Šutanovca s
bodežima u ustima i na kraju ih sve napali i to baš u trenutku kada je markiz
Dragan Šutanovac rekao:
- Pali!
Jednooki Erivan i markiz Dragan Šutanovac se okrenuli i videli su borbu započetu
na brodu. Bore se svi oko oružja, oko baklji, rvaju se oko bodeža.
- Naredite da se pripreme da napadnu brod. – rekao je Rescator.
- Pripremite se da napadnete brod! – prenosi naređenja grof Branislav
Stevanović na više jezika i svi žure iz broda da napadnu brod.
Posle bacaju kuku na brod markiza Dragana Šutanovca i svi Rescatorovi ljudi
upadaju u markižev brod. Svi se bore na markiževom brodu. Mačuju se, bore oko
bodeža, pucnjave iz pištolja u markiževog gusara koji padnu dole na brodski pod
mrtvi, borbe s mačem i sekirama. Jednooki Erivan pištoljem krene da zapuca i grof
Branislav Stevanović upadne unutra i bore se oko pištolja sprečavajući ga da nekog
pogodi pištoljem. I posle u brod upadne Rescator s mačem u ruci i markiz Dragan
Šutanovac u ruci ima mač. Rescator uđe u kabinu broda i nada se da će da nađe
Anđeliju. Nije je našao. Oborio je stolove i stolicu na brodski pod. Iza markiza
Dragana Šutanovca dvojica se rvaju oko oružja.
Započeo je dvoboj između Rescatora i markiza Dragana Šutanovca. U kabini broda
su brodski prozori, džakovi na podu, ćilim na zidu. Dugo se mačuju i Rescator ga
iseč na kraju mačem po desnom obrazu. Markiz Dragan Šutanovac oseti bol i
okrene glavu u levu stranu. Markiz Dragan Šutanovac okrene glavu i pogleda u
Rescatora koji stoji s mačem u ruci i gleda ga ćuteći. Dvoboj opet započne i obori

4|Page
mu mač. Mač ispadne uz ruku markiza Dragana Šutanovca. Rescator je mač uperio
markizu Šutanovcu u grlo. Zaustavili se kod vrata.
- Sada ćete mi reći gde se nalazi moja supruga koju ste oteli od mene. – rekao
je Rescator.
Za to vreme svi na palubi broda se bore Rescatorovi i markiževi ljudi. Ranjen je i
Jednooki Erivan.
- Recite mi gde je Anđelija. – rekao je Rescator i pogleda u markiza Dragana
Šutanovca.
Markiz Dragan Šutanovac i Jednooki Erivan ćute svo vreme.
- Grofe Branislave Stevanoviću, priđite. – pozove ga Rescator.
Grof Branislav Stevanović prilazi Rescatoru.
- Pretražite brod. Nađite Anđeliju. – rekao je Rescator.
- Za mnom. – rekao je grof Branislav Stevanović i pošli su da traže Anđeliju
po celom markiževom brodu i u kabinama broda.
Markiz Dragan Šutanovac se pakosno smeje.
Pretražili su ceo brod, sve kabine i nisu našli Anđeliju. Zatim su došli kod
Rescatora i grof Branislav Stevanović odrično odmahne glavom da je nisu
pronašli.
- Gde je Anđelija? Gde ste je odveli? – upita Rescator.
- Neću vam odgovoriti na to pitanje. – rekao je markiz Dragan Šutanovac.
- Grofe Branislave Stevanoviću. – pozove ga i priđe Rescatoru grof Branislav
Stevanović. – Dodajte mi i drugi mač u ruku.
Grof Branislav Stevanović mu je dao i drugi mač. Pa onda u oba čoveka uperi
mačeve preteći.
Preplašeni Jednooki Erivan odjednom počne da priča istinu:
- Prodali smo je Muli Ismailu, marokanskom sultanu. Ona je sada u Alžiru.
Markiz Dragan Šutanovac se razbesneo i počeo da davi rukom Jednookog Erivana.
Nisu uspeli da ga odvoje od Jednookog Erivana i Jednooki Erivan padne mrtav na
brodski pod.

5|Page
 - Da, prodali smo je Muli Ismailu, marokanskom sultanu. Ona je bila moja i
biće i njegova. – rekao je markiz Dragan Šutanovac.
Rescator ga gleda ozbiljan.
- Grofe Branislave Stevanoviću, vežite ovog čoveka za stup broda. – rekao je
Rescator.
Uhvatili su markiza Dragana Šutanovca i odvode ga prema stupu broda i vezuju ga
kanapima.
- Ostaćete ovde vezani s svim vašim mrtvim ljudima. Zbogom. – rekao je
Rescator i svi su počeli da napuštaju markižev brod.
- Rescatore. Rescatore, ne ostavljajte me ovako. Rescatore, Rescatore, vratite
se. – moli markiz Dragan Šutanovac.
Rescatorovi ljudi su počeli da se udaljuju od markiževog broda i njegovih svih
mrtvih gusara na podu broda. Na brodu markiza Šutanovca topovi se kreću gore –
dole po brodu...
***

- Idemo u Alžir. – rekao je Rescator.

- U Alžir? – ponovi grof Branislav Stevanović koji ima belu košulju, crveni
prsluk preko bele košulje, pantalone dole, crni pojas oko struka, belu
kravatu, naoružan pištoljem o pojasu. – Ali neće nas pustiti tamo.
- Okrenite koordinate na Alžir. – rekao je Rescator i pogledao ga je.

***
Alžir. Beli grad. Nebo je plavo i vedro. Sunce sija. Belih kupola ima, drveća,
zastava neka. U blizini se nalazi more. Neke planine su daleko. Anđelija leži na
krevetu s plavom posteljinom, brojnim jastucima na krevetu. U sobi su ovalni
lukovi i stubovi. Na prozorima rešetke. Kod Anđelije dolazi maur koji ima crno –
beli turban i na sebi crno odelo, crne pantalone, crne čizme do kolena. Sivu bradu i
sive brkove ima. Izvadi on mirišljavu so, prilazi Anđeliji i stavlja Anđeliji pred
nos.
Anđelija malo pokrene glavu i žmuri.

6|Page
Zatim maur uzme malo neke tečnosti iz zlatne bočice i stavlja joj na njene usne.
Anđelija opet pokrene malo glavu i žmuri još uvek.
Maur ustane i ode od nje i ponovo zaključa unutra.
Anđelija otvori oči i pogleda u plafon. Zatim se uspravlja, sedne na krevet i sebe
ugleda u svetlo roze dugu haljinu sa dugim rukavima, otvorenog dekoltea, tamno
braon na svim ivicama. Punđu ima isto na kosi. Zatim ustane od kreveta, hoda i
gleda okolo sebe. Svuda u sobi su prozori s ovalnim lukovima i rešetkama. Priđe
jednom od prozora i gleda napolju. Pođe prema vratima i pokuša da ih otvori.
Vrata su zaključana. Udalji se od tih vrata i hoda napred. Opet ugleda još jedna
zatvorena vrata svetlo plave boje kod ovalnih lukova. Pokuša da ih otvori i ona su
zaključana. Zatim se opet udalji od tih vrata i hoda napred. Opet vrata jedna nađe i
uspela da ih otvori. Izašla je u baštu. Hoda napred nasmešena i nada se da će da
vidi grofa Igora Maksimovića. Ali kada je prišla napred ugledala je pesak, drveća,
brda i daleku džunglu. Anđelijin osmeh se ugasio i oborila je pogled.
Mezzo Morte ide kod Anđelije i kaže joj:
- Kako ste? Da li ste lepo spavali?
- Ko ste vi? – upita Anđelija.
- Ja sam Mezzo Morte. – rekao je on.
- Gde se nalazim? – upita Anđelija.
- Ovde ste u mojoj kući. U Alžiru, belom gradu. – rekao je Mezzo Morte.
- Da li je neko pobegao odavde? – upita Anđelija.
- Ne, madame. Ne može se odavde pobeći. – rekao je Mezzo Morte.
- Moj muž će doći da me spasi i otkupiti me. – rekla je Anđelija.
- Ne, madame. Vašem mužu neće biti dozvoljeno doći ovde. – rekao je Mezzo
Morte.
- Onda ću ja pobeći. – rekla je Anđelija.
- Ne, madame. Nećete uskoro više biti u blizini mora. Otići ćete u Maroko. –
rekao je Mezzo Morte i ode od nje.
Jašući konje dolaze Osman Ferađi i njegova straža. Osman Ferađi ima na sebi crni
turban, crni plašt iza leđa, pantalone dole, košulju belu ispod. Mezzo Morte prilazi
Osmanu Ferađiju, rekao mu je za lepu robinju Anđeliju i vodi ga kod nje. Osman
Ferađi uđe kod Anđelije u sobu. Dva evnuha mu se naklone i usprave se gore.
- Napolje. – rekao je Abdul Ferađi i oni su izašli iz sobe.

7|Page
Anđelija leži na stomaku i jede grožđe.
- Znači vi ste ta najlepša žena koja je zaludela kralja Josepha I. – rekao je
Osman Ferađi.
- Ko ste vi? – upita Anđelija.
- Ja sam Osman Ferađi, princ marokanskog sultana Mule Ismaila. Želim da
vam budem prijatelj. – rekao je on.
- Ako ste mi prijatelj, pomozite mi da pobegnem. – rekla je Anđelija.
- Ha, ha, ha. Šašava, firuzo. – rekao je Osman Ferađi. – A sada da vam
pokažem neke tkanine.
Osman Ferađi zapljesne dlanovima i unutra uđu trgovci tkaninama kada su se vrata
otvorila. S leve i s desne strane na zidovima su zidne sveće a ispod zidnih sveća
stolice uza zid. Svi ti trgovci imaju turbane na glavama. Čim su ušli unutra,
pokazali su tkanine i naklonili su se ali stoje tako u tom položaju. Iza njih stoje
trojica evnuha obučena u crveno gore, belih pantalona dole, belih turbana na
glavama s crvenim između gore i naoružani su sabljama.
- Na primer, kažite mi šta mislite o ovoj tkanini. – rekao je Osman Ferađi i
pokazuje Anđeliji tkaninu tamno braon boje.
- Nije baš lepa tkanina. – rekla je Anđelija.
- Kako to? – upita Osman Ferađi.
- Deluje mi kao da je prefarbana. – rekla je Anđelija.
Osman Ferađi prilazi jednom trgovcu i kaže mu:
- Prevario si me, trgovče. Sada ćete umreti! – rekao je Osman Ferađi i vadi
svoju sablju.
- Milost, gospodaru! Milost! – rekao je trgovac isti.
Anđelija ustane od kreveta i sprečava Osmana Ferađija da trgovcu odrubi glavu.
- Nemojte da mu odrubite glavu!
Osman Ferađi je pogleda, zaustavi se, gurne od sebe trgovca obema rukama i ruku
s sabljom spusti dole. I vrati o svoj pojas.
- Zar branite jednog običnog trgovca? – upita Osman Ferađi. – Ali nema veze.
Vi ćete biti najlepša žena u mom haremu koji je u Maroku.
- Neću da idem u Maroko. – rekla je Anđelija.

8|Page
 - O, madame. Naravno da ćete pristati. Ne dozvolite da upotrebim silu. Kod
vas ću ostaviti telesnu stražu Mule Ismaila da vas čuvaju zbog vaše izjave
bekstva. I tu ćete ostati sve dok ne krenemo na dug put za Maroko. Sada se
lepo odmarajte. Videćemo se opet. – nakloni joj se, uspravi se gore i ode od
nje.

***

Alžir. Otvoreno more. Mirni su talasi. Nebo je plavo i sija sunce. Šalupa plovi
morem koja ima dve crne zastave. Na šalupi sede na klupama po trojica robova i
pokreću teška vesla od napred pa prema nazad. Svi Mauri imaju turbane glavama i
u belo su obučeni. Trojica nadglednika su jedino koji imaju gore gole gornje
delova tela, dole samo pregače i noge im gole. A u rukama bičeve i naravno
turbane na glavama. Daleko dalje od njihovog broda, nalazi se Rescator i stoji na
svom čamcu potpuno sam. Obučen je u belu košulju gore, crveni pojas oko struka,
tamno braon pantalone do kolena, crne čizme do kolena. Video njihov brod, kamen
bacio u vodu i legao u čamac praveći se da je na samrti. U čamcu ima i kanapa.
Kasnije oni su spasli Rescatora i uveli ga u njihovu šalupu. Dali su mu odmah da
popije tursku kafu. Rescator je pije. Okolo njega su nadglednici ozbiljni i ćute.
- Hvala vam. Zamalo da nisam umro od žeđi. – rekao je Rescator drugom
mauru koji sedi u turskom sedu na stolu.
- Vi ste Rescator? – upita ga on.
- Da. – rekao je on.
- Hrišćanin? – upita maur.
- Da, jesam. – rekao je Rescator.
- Vi ste iz Malte? Volite malteške vitezove? – upita maur i udari Rescatora
crvenom malteškom zastavom koja ima beli krst na crvenoj zastavi.
Rescator ne odgovara.
- Poželećete da ste umrli od žeđi. Vodite ga! – rekao je maur.
Nadglednici hvataju Rescatora i stavljaju ga za klupu među ostalim robovima.
Okovali ga i stavili lance. Rescator sada vesla s ostalim robovima pokrećući teška
vesla prema napred pa prema nazad.

Posle više vremena stižu u beli grad Alžir. Bele kuće su svuda po gradu.
Muslimani u belo obučeni s belim turbanima na glavama i muslimanke skroz
zabrađene gde im se vide samo oči, jure ulicama Alžira prema moru da bi dočekali

9|Page
nove došljake muških robova iz šalupe. Muški robovi se kreću ulicama dok imaju
okove i lance na rukama i nogama. Požuruju ih Mauri s bičevima u rukama koje
nisu upotrebili. Rescator isto je među njima i hoda zajedno s svim muškim
robovima. Požuruju ih u njihove tamnice. Ulaze u tamnicu svi muški robovi
spojeni okovima i lancima i druga dva evnuha obučena u crvene pantalone do
kolena, čizme do kolena, crne turbane na glavama i crno gore stoje kod otvorena
dva krila vrata s rešetkama od tamnice. Naoružani su sabljama i imaju bičeve.
Guraju unutra po dvojicu muških robova spojena okovima i lancima. Na zidu
tamnice su dva okova.
Rescator se na kraju zaustavi kod svog prijatelja Maura i gledaju se ćuteći. Dao mu
neki znak i Maur mu dao znak da pođe napred. Čim je Rescator ušao unutra,
odmah je krenula pobuna među muškim robovima. I Rescator se na kraju potukao
s starijim muškim robom koji mu je rekao da se zove Simon dok su bili u šalupi
veslajući. Okolo svi u krug galame i navijaju. Upadaju Mauri unutra i koriste svoje
bičeve. Na kraju su došli kod Rescatora i Simona. Zaustavili ih i odveli ih
odvojenu ćeliju. Gurnuli su ih unutra, zaključali vrata tamnice i otišli su.
- Šta sada? – upita Simon.
- Čekaćemo. – rekao je Rescator.
Noć nad Alžirem, morem, dalekim planinama. Svi Mauri stražari spavaju, a jedino
Rescatorov prijatelj Maur ne spava koji sedi za radnim stolom. Rescatorov prijatelj
Maur gleda prema tamnici unutra, pa onda pogleda u stražu koja spavaju i okrene
glavu napred. Zatim ustane od radnog stola i unutra ugleda muške robove kako
spavaju na podu tamnice s puno sena svuda. Zatim se opet okrene, s zida tamnice
skinuo je baklju koja ima vatru gore, pogledao u stražu i okrene se prema vratima
od tamnice. Otvara vrata od tamnice i ulazi unutra. Spušta baklje na njih da ih
probudi i bude se.
- Šta je sada bilo? – upita jedan rob.
- Zar ne možemo na miru da spavamo? – upita drugi neki rob.
Ustaju svi robovi, opkolili ga i krenuli da ga napadnu.
- Straža! – zove Rescatorov prijatelj Maur.
Bude se drugi Mauri – stražari, ustaju od poda, drže bičeve u rukama i bičuju
robove. Počela je ponovo pobuna i ponovo tuča. Rescatorov prijatelj dolazi kod
Rescatora i Simona da ih oslobodi okova na rukama i nogama.
- Gospodine Rescatore, došao sam da vas oslobodim. Moramo požuriti.
Pobuna neće još dugo potrajati.
- Oslobodite i Simona. – rekao je Rescator.

10 | P a g e
Dobri Maur i Simona oslobađa okova na rukama i nogama.
- Vi ste Rescator? – upita Simon.
- Da, jesam. – rekao je Rescator.
- Šta radite ovde? – upita Simon.
- Došao sam da spasim svoju suprugu. – rekao je Rescator.
Izašli su sva trojica iz tamnice i polako hodaju. Zatim su zastali.
- Pođite vi. Ja ću ih zadržati. – rekao mu je Simon.
Simon pođe polako prema napred i gleda u dvojicu maura – stražara. Zatim jurne
kod njih i napadne ih. Rescator i njegov dobri prijatelj Maur počeli da beže
zajedno. Zatim Simon poče trčati prema Rescatoru i iza Simona pucaju da bi ga
pogodili. Zatim Simon stane, okrene se i napadne maure – stražare. Rescator
šepajući trči prema vratima i njegov prijatelj maur prvi izađe, pa onda Rescator
šepajući istrči napolje. Simon dotrčao isto kod otvorenih vrata, zatim se okrene i
napada maure – stražare.
Zatim Simon izađe napolje, zatvori vrata. Drži rukama vrata Simon. Rescator
stane, okrene se prema Simonu i kaže mu:
- Hajde, Simone!
Simon skloni ruke od vrata i potrči prema Rescatoru. Vrata se iza Simona otvoriše,
izašli su mauri i drugi maur upuca Simonu u leđa. Simon pada na mestu mrtav na
beton. Taj isti maur potrči prema Rescatoru. Rescator podiže pištolj, zapuca i ubije
maura – stražara koji isto pada na mestu mrtav. Rescator i njegov prijatelj Maur
beže zajedno. Rescator je prvi sišao. Njegov prijatelj maur krene za njim, ali drugi
mauri – stražari su ga ubili iz pištolja i pao dole mrtav. Rescator se spušta s belih
zidova. Okolo gleda i zadihan je. Zatim trči šepajući kod belih kupola. Mauri –
stražari ga gone i prate ga gde ide. Rescator nastavlja da se spušta preko belih
zidova, sa spusta. Gleda okolo i stoji zadihan. Zatim trči i okolo su bele kupole.
Zatim opet se spušta preko belih zidova. Gone ga Mauri – stražari trčajući za njim.
Rescator nastavlja da šepajući trči. Mauri – stražari nastavljaju da trče za njim.
Rescator nastavlja da šepajući trči i onda se zaustavi kod jednog belog zida. Zatim
opet nastavlja da šepajući trči. Mauri – stražari trče za njim. Rescator se zatim
spušta niz stepenice i dole se nalazi turska ambasada s turskom zastavom gore.
Rescator potrči prema vratima turske ambasade, ruku stavi gore na kvačilo i lupa
neko vreme da mu otvore vrata. Vrata se posle konačno otvore i Rescator brzo uleti
unutra i zatvori vrata.
Unutra ga napadaju Turci s sabljama u rukama i Rescator se bori s njima koji isto
ima sablju u ruci. Napolju izvan turske ambasade, mauri – stražari su došli kod
zatvorenih vrata.
11 | P a g e
 - Otvorite! Otvorite vrata!
U turskoj ambasadi se nastavlja borba između Rescatora i Turaka. Opkolili ga na
kraju okolo Turci s sabljama u rukama. Njegova Ekselencija silazi niz stepenice i
video ih je.
- Šta se ovde dešava? Ko je ovaj čovek?
- Vaša Ekselencijo, zar me ne prepoznajete? To sam ja. Rescator. – rekao je
Rescator.
- Vi? – rekao je Njegova Ekselencija i malo se nasmešio.
- Da, ja sam. – rekao je Rescator.
- Otvorite! Otvorite vrata! – lupaju o vrata mauri – stražari koji ga gone.
- Morate da me sakrijete ovde. Ne smeju da me nađu. – rekao je Rescator.
- Naravno, uđite ovde unutra. – rekao je Njegova Rescatora i pokaže mu
rukom znak da ode da bi se sakrio.
Rescator ode da se sakrije i ćuti.
- Otvorite vrata. – naredi Njegova Ekselencija i otvaraju vrata.
Mauri – stražari su ušli unutra.
- Vaša Ekselencijo, videli smo da je neki odbeli rob došao ovde kod vas. –
rekao je maur – stražar.
- Niko ovde nije dolazio. – rekao je Njegova Ekselencija.
- Ne terajte me da pretražim ovo mesto, Vaša Ekselencijo. – rekao je maur –
stražar.
- Ovde važe druga pravila a ne ova vaša koja su u Alžiru. Ovo je turska
ambasada. – rekao je Njegova Ekselencija.
Razočarani mauri – stražari napuštaju tursku ambasadu i izlaze napolje. Turci za
njima ponovo zatvoriše vrata.
Rescator izađe iz zaklona i kaže Njegovoj Ekselenciji:
- Hvala vam.
- Tu sam uvek da pomognem. Nisam vas prepoznao u toj odeći.
- Ovde sam da pronađem svoju suprugu. Ali prvo se moram okupati i skinuti
sa sebe ovu odeću da ne bi bio više odbegli rob. – rekao je Rescator.

Kasnije pošto se Rescator okupao, rešio je da se obrije stojeći pred ogledalom kod
kojeg je crvena zavesa.
- Doneo sam vam čistu odeću da obučete. – rekao je Njegova Ekselencija i
spusti na stoče na kome je gore iznad mala vazna.

12 | P a g e
 - Ja ću vam pomoći koliko budem mogao da spasim vašu suprugu. Ali, ako se
vaša supruga uda za Mulu Ismaila onda vam više ne mogu pomoći. I vi više
nikada nećete dobiti nazad svoju suprugu. – rekao je Njegova Ekselencija.
- Ne, neće se ona udati za njega. – rekao je Rescator. – Rizikovaće svoj život
za mene.
Rescator stoji i razmišlja o Anđeliji.

***

Velika kolona kamila i janjičara idu po pesku u pustinji. Sija sunce. Evnusi hodaju
i za uzde vode kamile. Ogromna kolona sporo napreduje. Duva vetar. Stižu i
pokloni takođe za sultana Mulu Ismaila. Osman Ferađi je isto među janjičarima.
Anđelija sedi u nosiljci smeštenoj na kamili. Žutu feredžu ima preko lica,
pokrivena joj je kosa i oči joj se vide. Maramicom čisti lice od znoja.
- Vi još ništa ne tražite? – upita Osman Ferađi.
- Tražim svoju slobodu. – rekla je Anđelija.
- To nije prava reč. – rekao je Osman Ferađi. – Želite li da vas pokažem Muli
Ismailu?
- Ne, ne želim. – rekla je Anđelija.
- A šta vi zapravo želite? – upita Osman Ferađi.
- Pobeći ću. – rekla je Anđelija.
Osman Ferađi je zaćutao i odjaše od kamile u kojoj je Anđelija.
Ogromna kolona i dalje sporo napreduje. Idu ceo dan sporo i zaustavili su se tek
uveče zbog peščane oluje. Podignutih šatora ima, kamile su spuštene dole na
zemlji, palmi ima. Osman Ferađi ulazi u šator u kome se nalazi Anđelija. Anđelija
sedi i udešava je neka muslimanka. Anđelija je videla Osmana Ferađija na
ogledalu.
- Dajte mi četku i izađite napolje. – rekao je Osman Ferađi.
Muslimanka mu daje četku u ruke i izađe napolje.
- Tako ste lepi. – rekao je Osman Ferađi.
- Ja volim samo jednog čoveka od kog sam preoteta. – rekla je Anđelija.
Jutro je.
Nema više peščane oluje. Ogromna kolona nastavlja sporo da se kreće. Velika
pustinja je svuda i pesak je svuda. Tek kasnije u toku dana naišli su na velike
planine i još zelenih palmi.

13 | P a g e
 - Poznavali ste Šenburn, a sada ćete upoznati Maroko. – rekao je Osman
Ferađi.
Zatim ugledaju maure kako se vraćaju u grad Maroko u galopu konja jure mauri i
pucaju u vazduh iz kremenjača. Vesele se zbog pobede iz bitke.
- Treba da se sakrijete u vašu nosiljku. – rekao je Osman Ferađi.
- Zašto? – upita Anđelija.
- Ako nećete odmah da vas pokažem Muli Ismailu. – rekao je Osman Ferađi.
Anđelija odmah posluša i sakrije se u svojoj nosiljci i ćuti svo vreme.
Mula Ismail dolazi jašući svog belog osedlanog konja. Osman Ferađi malo dojaše
napred. Zatim zaustavi konja, sjaše s sedla konja, dođe kod Mule Ismaila i nakloni
mu se s obema rukama na pesku. Mula Ismail ima beli turban, tamnoput je, crveni
plašt iza leđa, u belo je obučen. Anđelija se krije u nosiljci na kamili i krišom gleda
šta se događa napolju. Kasnije je Mula Ismail sjahao s sedla svog konja, prilazi
Osmanu Ferađiju i pruža mu ruku da se podigne. Osman Ferađi ga uzme za ruku i
podigne se gore. Zagrle se se malo i udalje se jedan od drugoga.
- Šta je sve ovo? – upita Mula Ismail.
- Pokloni, gospodaru. Pokloni i žene. – rekao je Osman Ferađi.
Zatim se zaustavi kod nosiljke na kamili u kojoj se nalazi Anđelija. Anđelija se
udalji prema nazad.
- Tu se nalaze satovi i biblija. – rekao je Osman Ferađi.
- Satovi i biblija? – upita Mula Ismail nasmešen.
- Da. Vrlo su lepi satovi. – rekao je Osman Ferađi. – Evo vam jedan od njih.
Mula Ismail uzme jedan sat i prisloni sebi na uvo da bi čuo da li radi sat.
- Ko je poslao te lepe poklone? – upita Mula Ismail.
- Joseph I Habsburg. – rekao je Osman Ferađi.
Pošli su napred i zaustavili se pred divljeg konja.
- A ovo? – upita Mula Ismail.
- Ovo je divlji konj doveden iz Francuske. – rekao je Osman Ferađi.
Osman Ferađi priđe konju, pomiluje ga, poljubi i udalji se od njega.
- Sedlo! – naredi Mula Ismail i dvojica njegovih stražara sedlo stavljaju na
divljeg konja.
Divlji konj je počeo da njišti. Mula Ismail prilazi divljem konju i penje se u sedlo.
Divlji konj njišti, propinje se i pokušava da ga zbaci sa sedla. Anđelija krišom
gleda iz svoje nosiljke i malo se smeši dok to posmatra. Mula Ismail je uspeo na
kraju da ukroti divljeg konja. Mula Ismail se na kraju s svojom telesnom stražom
vraća nazad u Maroko.

14 | P a g e
 ***
Maroko. Peska ima svuda. Dina ima svuda. Planine su daleko. Ogromna kolona
sporo napreduje prema gradu i haremu. Prolaznika nekih isto ima običnih koji stoje
i gledaju nove došljake. Neki obični isto jašu i konje. Neki čak jašu i magarce u
gradu. Plavo je nebo i vetar lagano duva. Palmi isto ima posvuda.
Anđelija ugleda kasnije vezanog roba vezanog na postolju oblika slova X i izložen
suncu pa zapita:
- Ko je ono?
- Colin Paturel, kralj robova. – rekao je Osman Ferađi.
- To ste i meni namenili? – upita Anđelija.
- Ne. Imam druge planove za vas. – rekao je Osman Ferađi.
Nastavljaju da sporo napreduju prema haremu i muški robovi rade napolju i okolo
su stražari s bičevima u rukama, crvenim fesovima na glavama, belim košuljama,
crvenim pantalonama do kolena i crnim pojasevima oko strukova.
Kasnije Osman Ferađi naredi da stanu i ogromna kolona stane pred vratima harema
Mule Ismaila.
Zatim se obrati Anđeliji:
- Evo vam vaše palate.
Sve žene i devojke uvode u donji harem Mule Ismaila. Po dve ih uvode unutra. Na
podovima donjeg harema svuda ima sena. Neke od njih se međusobno poznavaju i
pozdravljale su se međusobno. Anđelija nikog nije poznavala. Kada su ušle sve,
evnusi su zaključali vrata i naoružani su sabljama o struku i pojasu. Turbane na
glavama imaju. Osman Ferađi ode od nje i iz harema.

Kasnije Anđelija naiđe na okovanu plavokosu ženu. Sprijateljila se Anđelija s

njom. Kasnije napolju počinje molitva od muslimanskog hodže. Svi se mole
kleknuvši dole na pesak, rukama na pesak, pa se podižu gore. Kasnije evnusi
dolaze da izvrše pogubljenje i udaljuju Anđeliju od nje.
- Dođite ovamo. – rekao joj je Osman Ferađi i Anđelija se penje gore uz
stepenice kod njega.
- Videli ste pakao, a ovo ovde je raj. – rekao je Osman Ferađi.
Anđelija pođe malo bliže da pogleda i on je zaustavi.
- Nijedna od tih dama ne treba videti vašu lepotu. Vaš život bi bio u opasnosti.
– rekao je Osman Ferađi.
Kasnije bacili su s krova onu istu lepu plavokosu ženu I pala je dole na mestu
mrtva. Anđelija pođe naglo napred, gleda i viče:

15 | P a g e
 - Ubice! Ubice!
Dve sultanije crnkinja Lejla i belkinja Ajša su pošle napred i ugledale su Anđeliju.
Prilazi joj zatim Osman Ferađi i stane pred Anđeliju. Udalji je i gleda u dve
sultanije Lejlu i Ajšu.
- Zašto ste mi ono pokazali? – upita Anđelija.
- To je samo jedna od posledica. – rekao je Osman Ferađi.
Vraćaju se nazad u donji harem.
- Pređite u gornji harem. U donjem haremu niste bezbedni. – rekao je Osman
Ferađi.
- Ne, ja ostajem u donjem haremu. – rekla je Anđelija.
- Oh, kako si tvrdoglava. – rekao je Osman Ferađi i ode on.

Kasnije noć je nad Marokom, pustinjom, peskom, muškim robovima i haremima.

Svi spavaju. Sve žene spavaju u donjem haremu kao i Anđelija. U toku iste noći
dve sultanije Lejla i Ajša dolaze da vide lepu Anđeliju. Kada su je pronašle preko
dvojice evnuha one joj prilaze i posmatraju je.
- Prelepa je. – rekla je Ajša.
- Suviše prelepa. – rekla je Lejla.
Zatim su se okrenule, idu od nje i izašle napolje kod otvorenih vrata. I vrata se
ponovo zatvoriše za njima kada su izašle. Anđelija se usred noći probudi i videla u
trenutku kada su se vrata zatvarala.

Jutro je. Molitva od muslimanskog hodže. Sve žene i devojke vode na zabavu. I
isto muške robove.
- Gde idu svi? – upita Anđelija.
- Sultan Mula Ismail priređuje zabavu. – rekao je Osman Ferađi.
- Ne želim da budem primećena. – rekla je Anđelija.
- Ne brinite. Imate moju zaštitu. Sami ćete mu se pokazati. Ali nemojte
predugo. Zato što će mi odrubiti glavu. – rekao je Osman Ferađi.

Kasnje stigli su svi u veliki amfiteatar. U amfiteatar su gurnuli Colina Paturela. Svi
viču svuda okolo. Mula Ismail ima beli turban na glavi, u belo je obučen i brčiće
ima. Tamnoput je.
Colin Paturel pođe malo napred, pogleda ga, stane i kaže:
- Pozdravljam vas, gospodaru. Kako ste danas?
- Odlično sam. Imaš li da poželiš neku želju? – rekao je Mula Ismail.

16 | P a g e
 - Pusti mene i moje drugove na slobodu. – rekao je Colin Paturel.
- Razmisliću o tome. Imam da ti predložim nešto. Postani musliman i ja ću ti
poštedeti život. – rekao je Mula Ismail.
- Nikada neću pristati da postanem musliman, gospodaru. – rekao je Colin
Paturel. – Ja želim nazad svoju slobodu.
- Dogovoreno. – rekao je Mula Ismail.
Mula Ismail podiže ruku i podiže znak da u amfiteatar puste tigra iz kaveza.
Anđelija se brine kada je ugledala tigra unutra. Colin Paturel se isto brine i
preplašen je. Nije hteo da ga napadne tigar i ljubi mu nogu. Muški robovi se raduju
a muslimani su ljuti. Ljut je i Mula Ismail. Gađaju tigra muslimani kamenicama i
tigar ričući pobegne u kavez i spustili su rešetke dole.
- Šta je ovo? Trebalo je da gledamo kako umireš a ne da me posramljuješ
ovde. – rekao je Mula Ismail.
- Ja sam ga nahranio pre nego što sam trebao da dođem ovde, gospodaru. –
rekao je Colin Paturel.
- Mog tigra? – rekao je Mula Ismail.
- Mogu li da dođem kod vas da jedem? Gladan sam. – rekao je Colin Paturel.
- Naravno, dođite ovamo. – rekao je Mula Ismail.
Colin Paturel se penje gore kod njega da jede. I daje mu da jede. Anđelija ćuteći
posmatra šta se događa. Anđelija se kasnije zabrinula kada je Mula Ismail uzeo
sablju da bi odrubio Colinu Paturelu glavu. Zatim krene kod Colina Paturela da mu
odrubi glavu podigavši ruku gore u vazduh.
Anđelija ustane i vikne:
- Ne!
- Ko se usuđuje... ? – zapita Mula Ismail i u tom trenutku ugleda lepu
Anđeliju.
Ruka Mule Ismaila je ostala u vazduhu.
Osman Ferađi se okrene i ugleda Anđeliju.
- Konačno. – rekao je Osman Ferađi s olakšanjem.
Sultan Mula Ismail spusti ruku dole u kojoj drži sablju. Još uvek gleda u Anđeliju.
Anđelija se odmah pokajala što je sebe otkrila. Anđelija brzo vrati žuti veo preko
lica i samo joj zelene oči vire.
Mula Ismail prilazi Anđeliji i Osman Ferađi ustane i stoji pored Anđelije.
- Zašto ste je krili od mene? – upita Mula Ismail.
- Hteo sam da vas iznenadim. – rekao je Osman Ferađi.
- Ženo, pokaži mi oči. – rekao je Mula Ismail.

17 | P a g e
Anđelija podiže pogled i ugleda ga.
- Ova žena ti je spasla život. – rekao je Mula Ismail i pogledao je u Colina
Paturela.
Colin Paturel pogleda Anđeliju svojim plavim očima.

Kasnije sve žene i devojke se vraćaju nazad u donji harem. Osman Ferađi je ušao
unutra i Anđelija ga je videla.
- Madame, vama više nije mesto u donjem haremu. Sada ćete poći s mnom u
gornji harem. – rekao je Osman Ferađi.
Anđelija pođe za Osmanom Ferađijem u gornji harem. Dvojici evnuha da znak da
otvore vrata. Evnusi otvaraju vrata, oni izlaze napolje i druge gledaju za njima
nešto govoreći. Zatim ulaze u gornji harem i one dame koje su se nešto smejale i
pričale zaćutale su kada su videle Anđeliju. Videla ju je sultanija Lejla.
- Ovo ovde je vaša nova odaja. – rekao je Osman Ferađi.
Anđelija uđe unutra kada je Osman Ferađi otvorio vrata.
Kasnije Mula Ismail hoda i sve mu se naklonile kao i evnusi. Mula Ismail pogleda
u Lejlu. Lejla gleda u njega i smeši mu se. Mula Ismail je malo ozbiljno pogleda i
ode od nje. Kada se Lejla i Ajša uspravile, sve su se uspravile gore. Uozbiljile su se
Lejla i Ajša. Zatim posle ugledale lepu Anđeliju u teget šalvari, teget feredži,
brojnim velovima, kose prekrivene. Pored nje hoda Osman Ferađi.
- Gde me vodite? – upita Anđelija.
- Sultan Mula Ismail želi da vas vidi. – rekao je Osman Ferađi.
- Ali... – započe Anđelija.
- Sami ste mu se pokazali. Uđite sada. Mula Ismail vas čeka. – rekao je
Osman Ferađi i otvorio je vrata.
Anđelija je ušla unutra. Osman Ferađi zatvori vrata za njom. Anđelija se okrene i
pođe napred.
Sultan Mula Ismail leži na krevetu. Ispod kreveta na podu su jastuci.
- Prelepi ste. Suviše lepi. – rekao je Mula Ismail bez turbana na glavi i u belo
je obučen.
Ustao je s kreveta i polako joj prilazi.
- Zar mislite da ste još uvek u salonu? – rekao je Mula Ismail.
- Nemam baš želju da vidim salon u Šenburnu. – rekla je Anđelija.
- Kakvi su zatvori u Austriji? – upita Mula Ismail.
- Mnogo bolji nego ovi ovde. – rekla je Anđelija.
- Znači da je kralj milostiv? – upita Mula Ismail.

18 | P a g e
 - Da, milostiv je. – rekla je Anđelija. – Tamo imam decu koja me čekaju.
- Imate decu? – ponovi Mula Ismail.
- Da, imam. – rekla je Anđelija. – A jedinog čoveka kojeg sam volela i kojeg
još uvek volim je njihov otac koji je isto iz Austrije.
Mula Ismail joj skloni veo sa lica i navali da je ljubi. Anđelija gleda u nož kod
voća. Anđelija se udalji kod duboke činije voća, uzela nož u ruke i preteći stavi
sebi u vrat. Mula Ismail je to video.
- Ne prilazite mi ili ću prerezati sebi vrat. – rekla je Anđelija.
- Volim ja takve borbene žene kao što ste vi. – rekao je Mula Ismail. – Ali ja
ću vas ukrotiti kao što sam i druge ukrotio. Uključujući i divljeg konja.
Mula Ismail joj prilazi opet polako. Zgrabi je, obori joj nož iz ruku koje padne na
pod. Zatim je odvuče do kreveta, obori na krevet i pokušava na silu da je poljubi u
usta. Mula Ismail se zatim podigne malo u sedeći položaj i gleda u Anđeliju. Zatim
se Anđelija malo podigne gore, namršteno ga pogleda i pljunula ga je u lice. Mula
Ismail se razbesneo i besno pogleda u Anđeliju koja ga još uvek namršteno gleda.
- Osmane! – zove ga Mula Ismail.
Osman Ferađi uđe unutra.
- Stavite ovu ženu na muke. – rekao je besno Mula Ismail.
Osman Ferađi se ućutao.

***

Anđeliji su gore podigli ruke, razgolili leđa i crnac je bičuje s bičem u ruci po
golim leđima. Pljušte udarci biča i Anđelija vrišti. Posle bičevanje zaustavi Osman
Ferađi zabrinuto.
- Stanite! – rekao je Osman Ferađi.
Bičevanje prestane.
- Moj gospodar će vam oprostiti ako pristanete da se udate za njega i postati
muslimanka. – rekao je Osman Ferađi kada je došao kod Anđelije kojoj su
ruke podignute gore.
Anđelija odrično odmahne glavom.
- Molim vas, pristanite. – rekao je Osman Ferađi.
- Spasite svoj život! Spasite se! – viče Colin Paturel.
Gurnuli su Colina Paturela.
Anđelija opet odmahne svojom glavom odrično. Osman Ferađi se ućutao i ode od
nje.

19 | P a g e
Mula Ismail sada rukom pokaže na užarena klešta. Dvojica krvnika uzimaju dva
užarena klešta i idu prema njoj... Anđelija vrišti i onesvesti se. Otišla je jako, jako
daleko...

***

Vreme uskrsa je. Muški robovi rade u bašti. Sunce sija. Anđelija se nalazi u svojoj
sobi i oporavlja se. Osman Ferađi dođe kod Anđelije. Sedne na krevet i pregleda
joj leđa.
- Leđa su vam skoro zacelila. – rekao je Osman Ferađi. – Sada me slušajte.
Još ste živi zato što sam rekao sultanu da ste pristali i on je naredio da vas
dovedemo ovde i lečimo. Kada se budete oporavili opet ćete mu biti
pokazani. Ali ako opet...
- I opet ću uraditi isto. I opet će sve krenuti iznova. A i bičevanje nije bilo
tako strašno. – rekla je Anđelija.
- Ne bih tako mislio. Bičevi se mogu umočiti u narkotik koji ošamuti žrtvu i
trgaju komade tela. A kod vas je bilo da samo okrznu kožu. Nije bilo tako
strašno? Zato što sam im ja rekao da vas štede. – rekao je Osman Ferađi.
- Nemojte misliti da ću se udati za sultana Mulu Ismailu i postati muslimanka.
– rekla je Anđelija. – Zato što neću nikada.
- Znam da nećete pristati. Sada se dobro oporavite i kasnije vas čeka novo
mučilište. – rekao je Osman Ferađi i ode iz njene sobe zatvorivši vrata za
sobom.
***

U Maroko dolazi nemi musliman koji vodi 3 osedlana konja za uzde. Videli su ga
sultani stražari i zlatnici su pali na pesak. Odvode nemog muslimana kod Osmana
Ferađija i sultana Mule Ismaila.
- Odakle vam ovo zlato? – upita ga Mula Ismail.
Musliman ćuti.
- Da li ste ukrali ovo zlato? – upita ga Mula Ismail.
Musliman ćuti.
- Dozvolite meni, gospodaru. Otvorite usta. – rekao je Osman Ferađi.
Musliman otvara usta i Osman Ferađi primeti da on nema jezik.
- Zatvorite usta. – rekao je Osman Ferađi i musliman zatvara usta.
- On je nem. Nema jezik. – rekao je Osman Ferađi.

20 | P a g e
 - Da li ste ukrali ovo zlato? – upita Osman Ferađi u belo obučen i beli turban
na glavi ima.
Musliman odrično odmahne glavom.
- Neko vam je dao ovo zlato? – upita Osman Ferađi. – Da li vam je ovo zlato
dao čovek pod imenom Rescator?
Musliman potvrdno klimne glavom.
- Da li je on napravio to zlato? – upita Osman Ferađi.
Musliman potvrdno klimne glavom.

Napolju muški robovi rade oko neke gradnje. Malo podalje je velika palata sa
haremima. Sija sunce. Mula Ismail, Osman Ferađi, sultanova straža i nemi
musliman odjašu da nađu gospodina Rescatora. Colin Paturel stane s radom i gleda
gore na vrh harema u kome se nalazi Anđelija. Zatim musliman s crvenim fesom
ga bičuje bičem u ruci. Colin Paturel se vraća na rad. Zatim je započela molitva od
muslimanskog hodže. Svi staju s svojim radom svi muslimani, muslimanke i
robovi. Kleču dole svi na pesak i s rukama na pesak. I dlanovima na pesak dole.
Zatim se usprave gore još uvek klečeći, pa se spuste opet dole s dlanovima i
rukama na pesak. Colin Paturel iskoristi trenutak kada je vreme molitve da nađe
kanape, kuku, pištolj koji su zakopani u bašti. Pođe Colin Paturel napred i zastane
sklonivši se u zaklon kada se podigli malo u klečeći položaj prema prstima. Zatim
Colin Paturel pođe napred kada se muslimani spustili dole s dlanovima na pesak.
Zatim Colin Paturel se opet posle zaustavi sklonivši se u zaklon kada se muslimani
i robovi podigli gore u klečeći položaj prema prstima. Pa kada se spustili dole s
dlanovima na pesak, Colin Paturel potrči napred. Pa pa kada se podigli prema
prstima Colin Paturel se sakrije u zaklon i gleda tamo napred i pazi da ga ne vide.
Pa kada se spustili dole s dlanovima na pesak, Colin Paturel ustane i potrči napred.
Zatim uđe unutra u palatu koju niko ne čuva i ode u veliku baštu. Colin Paturel
pronađe kanape, kuku i pištolj kada je sklonio veliki i težak kamen.

Noć nad Marokom, peskom, palatom, haremima. Anđelija je sama u svojoj sobi.
Leđa su joj potpuno zacelila. Sultanije Lejla i Ajša su same u hodniku palate.
Sultanija Ajša dolazi i daje sultaniji Lejli zlatni bodež. Sultanija Lejla je uzela
zlatni bodež u ruku.
- Odlično. To mi je jedina šansa. – rekla je sultanija Lejla.
- Hoćete li mi pomoći da je ubijem? – upita sultanija Lejla.
- Ne, ne želim. Ali samo ću vam pokazati gde je ona. – rekla je sultanija Ajša.

21 | P a g e
Colin Paturel je za to vreme gore prebacio kuku i penje se gore. Spustio se dole u
baštu. Spustio je kanape u ruku i hoda.

U gornjem haremu sultanija Ajša je samo pokazala sultaniji Lejli gde se Anđelija
nalazi i ode da ne bi učestvovala u pokušaju ubistva. Sultanija Lejla je ušla sama
kod Anđelije i bodež drži u ruci. Anđelija spava u sobi i leži na leđima. Bodežom
krene na Anđeliju da je ubije. Anđelija se probudi i počele su da se rvaju oko
bodeža. Rvaju prvo na krevetu, pa onda stojeći se rvaju.
Za to vreme Colin Paturel ulazi u gornji harem. Kod vrata je ugledao dvojicu
evnuha kako spavaju na podu gornjeg harema. Bude se evnusi i Colina Paturela
napadaju s sabljom u ruci. Jedan je greškom ubijen od strane drugog evnuha
sabljom u ruci jer ga je okrenuo prema svom telu, a prvog je sam ubio Colin
Paturel. Za to vreme sultanija Lejla i Anđelija se još uvek rvaju oko bodeža stojeći.
A kada zamalo da ubije Anđeliju, Colin Paturel upade unutra i napadne Lejlu
oduzmevši joj zlatni bodež iz ruke.
- Stanite! – rekao je Colin Paturel.
- Muškim robovima je zabranjen pristup u gornjem haremu. – rekla je
sultanija Lejla.
- A vi ne smete da ubijete ovu ženu. Ako je ubijete Mula Ismail može i vas
ubiti. Pomozite nam da pobegnemo i ona vam neće više biti suparnica. Ni
vama ni Ajši. – rekao je Colin Paturel.
Sultanija Lejla se ućutala i malo se smirila.
Napolju je još uvek noć. Grof Villeavrille takođe odlučio da beži zajedno s
Colinom Paturelom i Anđelijom. Anđelija i Colin Paturel beže zajedno i traže
grofa Villeavrillea.
- Stražar. – rekao je Colin Paturel.
- Lejla drži svoju reč. – rekla je Anđelija.
- Nadajmo se. Hajdemo. – rekao je Colin Paturel i pošli su napred trčeći
prema bašti.
Stali su kod belih zidova. Colin Paturel gore prebaci kuku i kuka se zakači za zid.
Grof Villeavrille pronađe 3 konja. Na jednog se popne u sedlo i dok ga jaše za
uzde vodi druga dva konja. Za to vreme Colin Paturel i Anđelija se spuštaju s
kanapa dole i našli se na čvrstu zemlju. U galopu konja stiže grof Villeavrille
jašući konja i vodeći dva konja za uzde. Zatim su prišli konjima. Colin Paturel
pomogne Anđeliji da se prva popne u sedlo konja, pa se onda i Colin Paturel popne
u sedlo konja na kraju. I svo troje odjahali u galopu što dalje od grada Maroka.

22 | P a g e
 ***

Negde daleko. Dan je. Sunce sija. Velika planina. Nemi musliman pokazuje Muli
Ismailu, Osmanu Ferađiju i njegovoj straži gde se nalazi Rescator. Idu u rudnik u
kome radi Rescator oko topljenja zlata. Dolaze kod Rescatora. Rescator ih je video
i došepa kod njih. Rescator ima belu košulju, dole crne pantalone i pojas crveni
oko struka ima.
- Dobrodošli gospodo. – rekao im je Rescator.
- Ko je ovo? – upita Mula Ismail.
- Rescator. – rekao je Osman Ferađi u belo obučen i beli turban na glavi ima.
- Čujem da pravite zlato. – rekao je Mula Ismail.
- Naravno. Sada ću vam pokazati. – rekao je Rescator.
Kada se istopilo, vrelu tekućinu sipa u podlogu za zlatnu polugu. Drugi radnik
preko vrele tekućine sipa vodu. Okrenu je i Mula Ismail ugleda zlatnu polugu.
- I evo vam zlatne poluge. – rekao je Rescator.
- Jer je to neka šala? – upita Mula Ismail. – Da niste veštac?
- Ja sam naučnik. – rekao je Rescator.
- Ne dozvoljavam da kradete moje zlato! – rekao je Mula Ismail ozbiljan sav.
- Ne kradem ja vaše zlato. Moja supruga je kod vas koja je od mene preoteta.
– rekao je Rescator ozbiljan sav.
- On želi ženu. – rekao je Osman Ferađi.
- Ženu? – ponovi Mula Ismail.
- Moju ženu! – rekao je Rescator ozbiljan još uvek. – Onu koja je u vašem
haremu.
- Dobro. A kako se zove vaša supruga? – upita Mula Ismail.
- Anđelija. – rekao je Rescator.
Mula Ismail se ućutao.
- Želim da je otkupim. – rekao je Rescator.
Mula Ismail se opet ućutao.
***

Noć je. Jure galopom tri konja grof Villeavrille, Anđelija i Colin Paturel. Daleko
su negde. Uhvatila ih je peščana oluja. Zaustavili su se kasnije.
- Vode. – rekla je Anđelija.
Vas dvoje sačekajte ovde, a ja idem da proverim da li je sve u redu. – rekao je
Colin Paturel koji sjaše s sedla konja i pođe napred.

23 | P a g e
Zatim se vrati kod njih i s osmehom na licu im mahne desnom rukom da dođu.
Grof Villeavrille, Anđelija i Colin Paturel umili svoja lica, napili se vode i Colin
Paturel svoju čuturicu napuni vodom.
- Oh, tako mi je trebala ova voda. – rekla je Anđelija.
U narednim danima begunci nastavljaju svoj put. Više ne jure galopom već polako
hodaju. Anđelija je na sedlu konja i njenog konja za uzde vodi Colin Paturel.
Velike planine su daleko iza njih. Zaustavili su se. Colin Paturel im daje da piju
vodu i malo soli mu daje. Zatim sebe napio vode i konjima dao vode. Nastavljaju
put polako.
Grad Maroko. Vise 4 obešena evnuha od strane Osmana Ferađija. Mula Ismail
zajedno s Rescatorom dojašu u galopima zajedno s sultanovom stražom i videli su
taj prizor. Pošli su napred.
Osman Ferađi dojaše kod Mule Ismaila, siđe s sedla konja, klekne dole na pesak i
rekao je:
- Gospodaru, bela odaliska i dvojica robova su pobegli.
- Pobegli? – ponovi Mula Ismail.
- Da, pobegli su. Kada ih nađemo ja ću ih kazniti. Ali nemojte nju dirati. Ona
je divan dragulj. Kaznite mene a ne nju. Ja sam za sve odgovoran. Ja sam je
ostavio samu. Mene kaznite. – rekao je Osman Ferađi.
Mula Ismail dojaše kod Osmana Ferađija mu kanape i baci pred njim da bi dole
vezao svoja stopala. Osman Ferađi vezuje dole svoja stopala. Izdaleka posmatra
Rescator na sedlu svoga konja i malo je zinuo. Mula Ismail zatim potera svog
konja da juri u galopu i telo Osmana Ferađija udara o zemlju i pesak. U galopu
konja za njim ide Rescator.
- Stanite! – viče Rescator.
Mula Ismail nastavlja da juri u galopu.
- Stanite, gospodaru! – rekao je Rescator.
Mula Ismail se zaustavio.
- Možda on zna gde su oni krenuli. – rekao je Rescator.
Mula Ismail sjaše s sedla konja i ode kod Osmana Ferađija.
- Mahtub. – rekao je Osman Ferađi i umro je na kraju.
- Mahtub? Moja zemlja je vast, ali ja ću se potruditi da pronađem vašu
suprugu. – rekao je Mula Ismail i pogledao je Rescatora.
Mula Ismail zagrli beživotno telo Osmana Ferađija.
- Svi nazad! – rekao je Mula Ismail i svi pojurili prema nazad u galopima
konja.

24 | P a g e
Negde daleko begunci nastavljaju svoj put polako u hodu. Anđelija je jedina na
sedlu svoga konja. Opet su naišli na velike planine, velike stene. Spuštaju se dole
nizbrdo. Zaustavili se kod litice.
- Preširoko je. Konji ne mogu preskočiti. – rekao je grof Villeavrille.
- Napraviću most od svog tela. – rekao je Colin Paturel.
Colin Paturel od svog tela napravi most i konji su prešli udarajući kopitima po
njegovim jakim leđima. Na kraju su prešli grof Villeavrille i Anđelija. Colin
Paturel se gore podigao tek na kraju. Grof Villeavrille pođe sam na svoj put i
odlazi za Versailles.
- Ah, Versailles. Tamo je sigurno lepo. – rekao je Colin Paturel.
Kasnije tek Colin Paturel i Anđelija ugledali su izdaleka more.
- More. – rekao je Colin Paturel.
- Konačno. Spašeni smo. – rekla je Anđelija.
Spuštaju se dole nizbrdo i idu polako prema obali i moru. Zatim su se zaustavili
kada su videli konja bez jahača s sedlom na njegovom telu. Colin Paturel potrči
napred i ugleda mrtvog grofa Villeavrillea.
- Mrtav je? – upita Anđelija.
- Od iscrpljenosti. – rekao je Colin Paturel.
- Ne ubili su ga sultanovi ljudi. – rekla je Anđelija. – I vi to dobro znate.
Colin Paturel ga okrene i uzme mu pištolj iz ruke.
- Bolje da pođemo. – rekao je Colin Paturel.
- Da, pođimo prema moru. – rekla je Anđelija.
Ponovo su pojurili u galopima prema moru.
Za to vreme u galopima konja jure Mula Ismail, Rescator i sultanova straža.
A za to vreme Colin Paturel i Anđelija su sišli na obalu.
- Ja idem svojim putem, a vi svojim. – rekao je Colin Paturel.
- A gde idete? – upita Anđelija.
- U Normandiju. – rekao je Colin Paturel.
Izdaleka ih posmatraju sultanovi ljudi i Colin Paturel ih je video izdaleka. Colin
Paturel i Anđelija sjašu s sedla konja brzo i razišli su se svako u svoju stranu. Colin
Paturel ode svojim čamcem, a Anđelijin čamac se otisnuo daleko od obale. Došli
su kod Anđelije. Anđelija se uplašila ali oni se samo nakloniše...
***
Anđelija je u Rescatorovom brodu i ima košmare. Anđelija otvori oči, ugleda
Rescatora i nasmešila mu se. Rescator se isto njoj nasmešio.
- Volim te. – rekao je Rescator.

25 | P a g e
Zajedno leže u krevetu. Ljube se i dodidiruju. Rescatorov brod mirno plovi po
mirnom moru. Nebo je vedro i sija sunce. Kasnije noć pada. Rescatorov brod i
dalje mirno plovi po mirnom moru. Kasnije u Francuskoj su pokupili Rošeljane
koje su odlučili da odu u Ameriku da bi se spasili tamnice i nastavili daleki put za
Ameriku...

26 | P a g e