ANĐELIJA I SULTAN

ANA MIŠIĆ

BEOGRAD

2020

1|Page
Rescatorov brod plovi u moru. Isto je obučen u belu košulju, dole ima pantalone.
Crveni pojas ima oko struka i dve brazgotine na obrazima. Brod mu je spašen
odavno od vatre koja je gorela u njegovom brodu. Užadi su svuda, jarboli, buradi
neke. Nebo je vedro i plavo.

- Brod na vidiku! – javljaju sa osmatračnice neki od Rescatorovih gusara.

Rescator podigne teleskop i gleda tamo napred pravo.
Pored Rescatora stoji kapetan i grof Branislav Stevanović sa plavom
maramom na glavi, belom košuljom, pantalonama dole teget boja, brodskim
čizmama do kolena.
- Da, to je brigantin koji je odveo vašu suprugu.
Rescator opet podiže teleskop i gleda tamo pravo napred. More je mirno i
talasi su mirni.

Na brodu markiza Dragana Šutanovca javljaju u osmatračnici na brodu gore

skroz:
- Rescatorov brod nam ide u susret!
Svi markiževi susreti idu na palubu broda gore i gledaju tamo napred.
Dolaze čak i markiz Dragan Šutanovac i Jednooki Erivan sa plavom
maramom na glavi, povezom na oku, plavoj košuljom, braon prslukom
preko, pantalonama dole, pojasom oko struka. Svi su došli kod ograde broda
i gledaju tamo napred.
- Naredite neka spuste jedra dole. – rekao je markiz Dragan Šutanovac u beloj
košulji, pantalonama.
- Spustite jedra dole! – ponovi naređenje Jednooki Erivan.
Markiževi gusari spuštaju jedra dole.
- Biće borbi. On želi da se osveti.

Rescator sa podignutim teleskopom gleda u njihov brod i onda spusti

teleskop dole.
- Želim da mu se osvetim što mi je odveo moju suprugu. – rekao je Rescator.

Na brodu markiza Šutanovca.

- Spremite se za borbu! – rekao je markiz Dragan Šutanovac.
- Izgubićemo ovu bitku. – upozori ga Jednooki Erivan.

2|Page
 Markiz Dragan Šutanovac zaćuti, pogleda ga i ode od njega. Još uvek su
udaljena dva broda na brodu.
Kapetan i grof Branislav Stevanović stoji pored Rescatora i kaže mu:
- Kada se približimo malo bliže, da ih napadnemo?
- Da, hoćemo. – rekao je Rescator.
- Podignite jedra gore! – naredi Rescator.
Rescatorovi gusari u belim košuljama, pantalonama i crvenim maramama na
glavi, udružnim snagama dižu veliko jedro gore skroz. Iza Rescatora je jedan
za kormilom.
Na brodu markiza Dragana Šutanovca.
- Približava nam se Rescatorov brod. – rekao je Jednooki Erivan.
- On dolazi po svoju voljenu. – rekao je markiz Dragan Šutanovac kada se
ponovo popeo uz stepenice i došao na palubu broda.
- Problem. – rekao je Jednooki Erivan.
- Da, veliki problem. Ali nje ovde nema. – rekao je markiz Dragan Šutanovac.
- Svi na svoja borbena mesta!
Svi gusari idu kod rupa i otvaraju rupe gde su im topovi.
- Pripremite se svi za napad! – rekao je markiz Dragan Šutanovac.
Rescator daje znak da približe brod.
- Približavaju nam se. – rekao je markiz Dragan Šutanovac.
Rescator priprema svoje tajno oružje na brodu.
- Malo levo. Sada pravo. Odlično. – rekao je Rescator. – Sada. – nastavi
Rescator u udalji se od svog topa, baklju stavi na top, top opali i pogodi
njihov brod koji plovi.
Dva gusara sa broda padoše u more sa visina i vrište.
Rescator na svom brodu sa osmehom na licu se približi svom prijatelju i
gleda napred u njihov brod. Njegov prijatelj sada ima preko bele košulje
crveni prsluk. A na glavi crnu gusarsku kapu.
- Neka ronioci uđu u more i doplivaju do njihovog broda za napad. – naredi
Rescator.
- Ronioci neka uđu u more i doplivaju do njihovog broda za napad! – ponovi
naređenje kapetan i grof Branislav Stevanović.
Ronioci sa broda upadoše u more i plivaju prema njihovom brodu.
- Moramo da im se još približimo i uđemo u njihov brod. – rekao je Rescator.
Na brodu markiza Dragana Šutanovca.
3|Page
 - Sad nam je prilika. – rekao je Jednooki Erivan.
- Da, znam. – rekao je markiz Dragan Šutanovac. – Čekajte na moj znak! –
govori svima i svi čekaju kod topova.
U njihov brod neopaženo ulaze naoružani Rescatorovi ljudi.
- Pali!
I taman kada je trebalo da ih napadnu, Rescatorovi ljudi jurnuli su u napad.
Nastala je opšta borba među njih svih. Jednooki Erivan i markiz Dragan
Šutanovac su se okrenuli i videli su da je počela borba na njihovom brodu.
Imaju noževe. Bore se oko oružja. Neki markiževi gusari padaju i mrtvi na
brodski pod.
- Recite da se pripreme za ulazak u njihov brod. – rekao je Rescator.
- Pripremite se za ulazak u njihov brod! – prenese naređenje kapetan i grof
Branislav Stevanović.
Kada se približili dovoljno, prebacili su kuku na njihov brod, ušli unutra i
nastala velika borba. Pucnjava iz pištolja, mačevanje sa mačevima, borbe sa
noževima. Jedan sa visine pao pogođen od pištolja dole na brodski pod.
Na kraju su upali u brod kapetan Branislav Stevanović i Rescator. Oko
pištolja se zajedno bore kapetan Branislav Stevanović. Markiz Dragan
Šutanovac i Rescator imaju mačeve u rukama.
Našli su se obojica u susret i imaju mačeve u rukama, obojica bele košulje i
dole pantalone obojica. Rescator otvori vrata kabine, uđe unutra. Gleda
okolo i nije našao Anđeliju Maksimović.
Tu u kabini je krevet. Sto i stolice. Brodski prozori u kabini broda. Neki
džakovi dole na podu. Komoda neka sa fiokama, na kojoj su gore iznad neke
knjige, peščani sat koji pokazuje koliko je sati.
Sada unutra uđe markiz Dragan Šutanovac sa mačem u ruci. Rescator obori
sto i stolicu. Okrenuo se prema njemu i gledaju se oni. Iza markiza Dragana
Šutanovca neka dvojica se rvaju oko oružja. Započeo je dvoboj između
markiza Dragana Šutanovca i Rescatora. Isekao je na kraju markiza Dragana
Šutanova (Rescator) po desnom obrazu. Osetio bol, okrenuo glavu, ruku
stavio na obraz, okrenuo glavu, spustio ruku dole i pogledao ga je. Nastala je
opet borba njihova sa mačevima. Rescator ga ranio u ruku, zabolela ga ruka.
Ispao mu je dole mač. I uperio preteći mač u njega i do zida u kabini su
došli.
- Sada ćete mi reći gde je moja žena. – rekao je Rescator.
4|Page
 Na palubi broda sve markiževe ljude su opkolili Rescatorovi ljudi. Rescator
je isto markiza Dragana Šutanovca doveo na palubu.
- Gde je moja supruga? – upita Rescator.
Markiz Dragan Šutanovac nije ništa odgovorio.
- Kapetane Branislave Stevanoviću, pretražite brod. – rekao je Rescator.
- Za mnom! – rekao je grof Branislav Stevanović i otišli da pretraže ceo brod
svuda.
Markiz Dragan Šutanovac se smeška. Upali u drugu jednu kabinu i tu je još
jedan krevet, dva bureta, garderober, mali fenjer sa svećom unutra. Otišli i u
mračnu tamnicu sa vodom dole i nisu je ni tu našli.
Rescatorovi ljudi se vratili. Kapetan i grof Branislav Stevanović pogleda i
odrično zavrti glavom. Što znači da nije na tom brodu.
Rescator je razočaran i tužan.
Zatim priđe markizu Draganu Šutanovcu i upita ga:
- Gde je Anđelija?
- Neću vam odgovoriti na to pitanje. – rekao je markiz Dragan Šutanovac.
- Dajte mi drugi mač u ruku. – obrati se sada svom prijatelju kapetanu i grofu
Branislavu Stevanoviću i on mu daje mač.
Rescator sada u rukama drži oba mača.
I ponovo preteći uperi mač u njih i ponovi pita je:
- Gde je?
Jednooki Erivan preplašen počne da priča Rescatoru istinu:
- Ona nije na ovom brodu. Ona je sada u Alžiru. Prodali smo je Muli Ismailu,
marokanskom kralju.
- Izdajice! – rekao je besno markiz Dragan Šutanovac i krene da ga davi
rukom.
Nisu mogli da ga odvoje od njega i Jednooki Erivan na kraju padne mrtav na
brodski pod na palubi broda.
- Da, istina je. Ona je sada u Alžiru i prodali smo je Muli Ismailu,
marokanskom kralju. Ona je bila moja i biće i njegova. – rekao je markiz
Dragan Šutanovac.
- Razočarali ste me. Sada ćete biti vezani za ovaj stub broda i ostavljen ovde.
– rekao je Rescatore. – Kapetane Stevanoviću.
- Da?
- Vežite markiza Dragana Šutanovca za stub broda.
5|Page
 Uhvatili su markiza Dragana Šutanovca i vezuju ga za stub broda.
- Ostaćete ovde vezani na ovom brodu. Zajedno sa svim vašim ljudima.
Farewell. – rekao je Rescator i počeli su da svi napuštaju markižev brod.
Markiz Dragan Šutanovac se odjednom promeni i gleda svuda okolo sebe
mrtve gusare.
- Rescator! Rescator, sačekajte! Ne ostavljajte me ovako! Oslobodite me!
Rescator! Imajte milosti! Rescator!
Svi su napustili brod markiza Dragana Šutanovca. Neki oficiri su tu isto koji
imaju sive duge kapute, bele kravate, šešire na glavama, pantalone dole,
crvene i zlatne pojaseve oko strukova, bele košulje ispod imaju. Neki drugi
imaju bele košulje ispod, sive prsluke preko, pantalone dole, na glavama
šešire sa ispod crvene marame vezane u čvor iza glava. Jedan ima na sebi
samo belu košulju, crveni pojas oko struka, bodež o struku, pantalone dole,
na glavi crvenu krznenu kapu.
- Vratite se! Rescator! Vratite se!
Rescatorov brod je počeo da se udaljava od markiževog broda.
- Vratite se! Rescator! Rescator!
Na markiževom brodu topovi se ljuljaju gore – dole po brodu i svi markiževi
gusari su mrtvi na brodskom podu.
Kasnije tokom plovidbe.
- Treba poći u Alžir. – rekao je Rescator.
- Ali neće nas pustiti tamo. – rekao je kapetan Branislav Stevanović.
- Okrenite koordinate na Alžir. – rekao je Rescator.
- Ali... – započe kapetan Branislav Stevanović.
- Okrenite koordinate na Alžir. – ponovi Rescator.

Kasnije u Alžiru. Nebo je vedro. Građevine su bele svuda. Na jednoj

građevini se vijori zastava neka. Tu su isto i duga drveća. More je u blizini.
Anđelija je u sobi. Leži na plavom krevetu na kome su jastuci. Bele kolumne
su u sobi, prozori sa rešetkama, vitrina velika sa policama. Kod Anđelija
dolazi jedan čovek sa crno – belim turbanom na glavi, crnim plaštem,
pantalonama dole, crnim čizmama do kolena, bradu ima.
Sedne pored nje i mirišljavu so joj stavi pod nos. Anđelija malo pokrene
glavu. Zatim uzme neku zlatnu bočicu, mali sebi na prst i namaže na njene

6|Page
 usne preko njegovog prsta. Zatim skloni zlatnu bočicu, zatvori, stavi u džep i
ode on iz sobe ostavivši je samu.
Anđelija se vraća pri svesti i otvara oči. Gleda okolo sebe. I pridignuta je na
plavom krevetu. Sedne na krevet i pogleda sebe u prljavo roze dugoj haljini
sa dugim rukavima i otvorenim dekolteom gore. Kosa joj je podignuta u
punđu. Ustane sa divana, ćuti i gleda okolo sebe. Došla je kod jednog
prozora sa rešetkama i gleda kroz prozor. Pođe napred prema vratima da ih
otvori, ali vrata su zaključana. Skloni od tih vrata i hoda još uvek. Došla kod
drugih vrata svetlo – plavih boja kod ovalnog luka i ta su vrata zaključana. S
leve i s desne strane uza zidove su stolice tamno braon boja. Zidne sveće na
zidu isto na levoj i na desnoj strani ispod stolica. Još podalje je manje stoče
braon boja i stolica uz to stoče braon boja. Zatim još jedno manje stoče sa
vaznom gore na njemu iznad. Uz još jedan zid je još jedna komoda sa
fiokama i vazna na njoj iznad braon boje. Naiđe na još jedna vrata plavih
boja. Ruku stavi na kvaku i otvori ih. I izađe tu na balkon. Svi su zidovi i tu
beli i još jedna vrata plavih boja, ovalni lukovi i beli stubovi. Uz jedan beli
zid s leve strane sa saksija i u njoj velika neka biljka. A s desne strane uz zid
dole je zelenilo i opet neka biljka.
Anđelija napred ugleda buket velikog cveća sa puno zelenila u stenovitoj
vazni na balkonu. A još napred na balkonu je gore ovalni luk i još cveća u
saksijama belih, ružičastih, narančastih, crvenih boja i sa puno zelenih
listova u saksijama. Pogleda napred nadajući se da će da vidi svog muža
grofa Igora Maksimovića. Osmeh joj je nestao sa lica kada je ugledala
pesak, neka brda, daleke džungle, drveća i palme.
Spusti pogle dole i uzdiše.
- Kako ste, gospođo? Dobro ste spavali? – upita je Mezzo – Morte i došao je
kod nje. – Ovde ste u mojoj kući. U Alžiru, belom gradu.
Mezzo – Morte je obučen u plavu dugu odeću gore. Ispod ima belo gore, a
dole žuto. Na glavi ima sivi turban na licu. Bradu i brkove ima.
- Da li je neko odavde pobegao? – upita Anđelija.
- Ne, madame. Nije niko. Ne biste preživeli pustinju a i napale bi vas divlje
zveri. – rekao je Mezzo – Morte.
- Ali ja znam da će moj muž doći da me otkupi. – rekla je Anđelija.
- Ne, madame. Rescatoru neće biti dozvoljen pristup da dođe ovde. – rekao je
Mezzo – Morte.
7|Page
 - Onda ću pobeći. – rekla je Anđelija.
- Ne, madame. Nećete još dugo ostati u blizini mora jer ćete uskoro poći na
put u Maroko. – rekao je Mezzo – Morte.
U Alžir dolazi jašući svog konja Osman Ferađi. I iza njega ga prati straža
takođe jašući svoje konje.
Napolju su beli stubovi, palme, čuvari obučeni u crvena odela gore, dole
bele pantalone do kolena. Na glavama imaju bele turbane sa crvenim na
vrhovima. Naoružani su sabljama u zlatnim koricama. Na nogama čizme do
kolena. Osman Ferađi zaustavi konja, sjaše sa konja i sluga ide kod konja.
Osman Ferađi ima crni turban na glavi, crni plašit dugi iza leđa, tamnoput je.
Dole pantalone ima. Ovalni lukovi imaju svuda gore crno – belo.
Anđelija za to vreme u sobi leži pridignuta na stomaku i jede grožđe.
- Znači vi ste markiza du Plessis – Beliere. – rekao je Osman Ferađi.
- A ko ste vi? – upita Anđelija dok jede grožđe.
- Ja sam princ Osman Ferađi, telesna straža marokanskog kralja Mule Ismaila.
– rekao je on. – Ne brinite, ja sam vam ovde prijatelj.
- Ako ste mi prijatelj, pustite me da pobegnem. – rekla je Anđelija.
- Hahahaha. Šašava, firuzo. Neću vas pustiti da pobegnete. Imam da vam
pokažem neke tkanine.
Osman Ferađi lupi dlanovima i uđu unutra trgovci tkanina. Svi imaju
turbane na glavama rozih, crveno – crnih boja, braon boja, žutih boja. Svi
imaju plašteve iza leđa, naklonili su se svi princu Osmanu Ferađiju.
- Šta kažete o ovoj tkanini? – upita Osman Ferađi pokazavši joj tamno braon
tkaninu.
- Lepa je. Od pravog brokata je. Ali prefarbana je. – rekla je Anđelija.
Osman Ferađi se vraća kod trgovca koji na glavi ima crveno – crni turban i
kaže mu:
- Prevario si me, trgovče. Sada ćeš umreti.
- Ne, milost gospodaru! – rekao je trgovac.
Anđelija ustane od kreveta i zaustavi Osmanovu ruku i kaže mu:
- Ne, vi ga nećete ubiti!
Osman Ferađi ga odgurne od sebe i vrati nož u korice.
- Zar branite tog običnog trgovca, firuzo? – upita Osman Ferađi.
- Ne volim to. – rekla je Anđelija.

8|Page
 - Toga ovde često ima. Ali, navići ćete se. – rekao je Osman Ferađi. –
Odmorite se sada. Za dve nedelje cela karavana kreće za Maroko.
- Neću da idem u Maroko. – rekla je Anđelija malo se namrštivši.
- Madame, ne terajte me da upotrebim silu. Poći ćete na put. Nemojte misliti
da ćete pobeći, jer je more u blizini. Postaviću vam moju stražu da vas
čuvaju dok cela karavana ne krene za Maroko. – rekao je Osman Ferađi.
Nakloni joj se malo, uspravi se, okrene se i ode.

Kasnije na otvorenom moru. Feluka jedna plovi na mirnom moru. Nebo je

oblačno sada. I tu na klupicama sede po tri robijaša i pomeraju teška vesla
od prema napred pa prema nazad. Tu je i zastava koja ima: crvenu, plavu,
crvenu boju i još jednu plavu boju. Na toj feluci su mauri sa turbanima na
glavama, imaju pantalone do kolena, pojaseve oko strukova.
Kasnije sunce zalazi prema moru. More je još uvek mirno. Na drugom još
jednom čamcu je Rescator koji sedi na čamcu. Ima na sebi belu košulju, dole
pantalone. U čamcu su užadi. Gleda izdaleka i čim je primetio feluku on
legne dole u čamac i pravi se da spava. Oko struka ima sada crni pojas a na
nogama crne čizme do kolena, a pantalone braon boja do kolena. Kosa je
kratka i crna.

Oni kada su ga primili u njihovu feluku dali su mu da popije toplu tursku

kafu.
- Hvala vam puno. Zamalo da umrem od žeđi. – rekao je Rescator nekom
mauru koji sedi u turskom sedu.
- Da li ste vi Rescator?
- Da, jesam. – rekao je Rescator.
- Hrišćanin? Poželećete da ste umrli od žeđi. Stavite za robijašku klupu. –
rekao je maur.
Drugi mauri odvode Rescatora i stavljaju ga za robijaškom klupom. Okovali
ga i stavili mu lance. Sada i Rescator vesla sa svima njima.

Kasnije muški robovi stižu u grad Alžir u blizini mora. Građevine su svuda
bele. Ljudi i žene u šalvarama, turbanima i feredžama su se okupili da
gledaju nove posetitelje koje dolaze u njihov grad. Daleko su neke planine.
Muški robijaši idu jedan za drugim u okovanim rukama i lancima. Rescator
9|Page
 je tu među njima. Požuruju ih sve da odu u tamnicu. Stižu kod tamnice i dva
čuvara otvoriše vrata od tamnice sa ovalnim lukom gore. Svi imaju crne
turbane i obučeno u crveno – crno, dole pantalone imaju.
Dogovorio se sa jednim robom da naprave nešto da bi ih zatvorili. I pobili se
u tamnici već čim su ušli u tamnicu. Dolaze drugi čuvari i odvajaju ih.
Odvode Rescatora i starijeg roba u odvojenu ćeliju zajedno sa rešetkama.
- I šta sada?
- Čekaćemo. – rekao je Rescator.

Noć se spušta nad morem i Alžirom. U tamnici gde čuvaju muške robove svi
čuvari spavaju, osim jednog koji je Rescatorov prijatelj. Rescatorov prijatelj
se digne sa mesta i gleda unutra. Svi muški robovi spavaju. Njegov prijatelj
uzme baklju sa zida i onda ih budi sve i počeli da se bude:
- Zar ne možemo na miru i da spavamo?
- Pustite nas da spavamo. – kaže neko drugi.
Ustaju svi i okupili se oko njega:
- Straža! Straža!
Bude se drugi stražari i ulaze unutra u tamnicu.Imaju bičeve u rukama.
Nastala je tuča u tamnici i svi se tuku. Dobri stražar ide kod Rescatora,
otvara vrata od tamnice ključem, ulazi unutra i oslobađa mu okove ključem i
lance mu skida.
- Vreme je da idete, gospodine Rescatore. Neće još dugo biti ove pobune. –
rekao je dobri stražar.
- I njemu skini okove i lance. – rekao je Rescator.
Dobri čuvar krene kod starijeg robe i njemu otključa okove ključem i skine
mu lance sa stopala.
- Znači, vi ste Rescator? – upita stariji rob.
- Da, ja sam Rescator. – rekao je on.
- A šta radite ovde? – upita stariji rob.
- Došao sam da spasim svoju suprugu. – rekao je Rescator.
Pošli su napred i tu ugledaju čuvare.
- Hajde, krenite. Ja ću ih zadržati. – rekao je stariji rob i krene na čuvara.
A Rescator krene da trči šepajući. Zatim i stariji rob krene da trči. Čuvari ih
jure sa crnim turbanima i obučeni u crveno – crno. Crvena odela i preko crni
prsluci i pantalone dole imaju svi. Rescator zajedno sa dobrim čuvarem su
10 | P a g e
 daleko dogurali, a stariji rob je spor. Čuvari posle otvorili vrata, stariji rob
Maksim trči i iza leđa ga je neki od čuvara pogodio kremenjačom u leđa i
padne na zemlju mrtav.
Rescator preskače zid i njegov prijatelj čuvar ide za njim. Pogođen je od
strane nekih od drugih čuvara i padne mrtav. Rescator nastavlja da trči
šepajući. Svuda ima i ovalnih belih lukova. Ulice su svuda puste. Rescator
nastavlja da beži i spušta se sa zidova do dole. Čuvari drugi ga jure da bi ga
posle vratili u tamnicu. Spusti se dole, pogleda iza sebe, okrene glavu i
nastavi da trči šepajući. Zatim se opet spušta niz zidove posle i do dole.
Čuvari drugi ga jure. Spusti se dole, gleda iza sebe i trči šepajući. Drugi
čuvari ga jure. Rescator nastavlja da trči šepajući. Vrata i prozori su svuda
plave boje. I ovalni lukove su kod svih vrata i prozora. Približavaju mu se
drugi čuvari u poteri. Rescator nastavlja da trči šepajući. Potrči niz stepenice
i naiđe na Tursku ambasadu i pojuri na vrata. Rukom lupa na vrata da mu
otvore. Jure drugi čuvari prema Rescatoru, Rescator još uvek lupa na vrata.
Vrata se konačno otvore, Rescator uđe unutra i brzo zatvori vrata za sobom.
U Turskoj ambasadi su ga napali Turci sa sabljama u rukama i Rescator se
bori sa svima njima. Napolju su maurski čuvari došli pred vrata Turske
ambasade i jedan od njih lupa na vrata:
- Otvorite! Otvorite vrata! Otvorite vrata!
Unutra su svuda crveni zidovi. Stepenice i tamno – braon gelenderi.
Veliki Turčin siđe niz stepenice koji ima isto turban na glavi, dugu odeću,
bradu i brkove.
- Šta se to dešava ovde? Ko je taj čovek? Ko ga je pustio unutra?
- Vaša Ekselencijo, zar me ne prepoznajete? To sam ja. – rekao je Rescator.
- Rescator? – upita Veliki Turčin.
- Da. – rekao je Rescator.
- Otvarajte! Otvarajte vrata! – viče napolju maurin i traži da otvore vrata i
lupa na vrata.
- Treba da mi pomognete. – rekao je Rescator.
- Naravno. – rekao je Veliki Turčin i dao mu znak da se sakrije. – Otvorite
vrata.
Otvaraju vrata sada. I ulaze unutra.
- Oprostite na smetnji, Vaša Ekselencijo. Videli smo nekog odbeglog roba
koji je bio na putu ovamo kod vas.
11 | P a g e
 - Niko ovde nije dolazio. – rekao je Veliki Turčin.
- Ne terajte nas da pretražimo ovu ambasadu, Vaša Ekselencijo.
- Ovde važe druga pravila, a ne ona vaša koja su u Alžiru. Ovo je Turska
ambasada. – rekao je Veliki Turčin.
Ljuti Mauri napuštaju Tursku ambasadu i vraćaju se nazad.
Rescator izađe posle iz zaklona i zahvali se svom prijatelju:
- Hvala vam.
- Nema na čemu. Tu sam uvek da pomognem. Nisam vas odmah prepoznao u
toj odeći. Zašto ste ovde? – rekao je Veliki Turčin.
- Ovde sam pod imenom Rescator. Došao sam da spasim i otkupim svoju
suprugu. – rekao je on.
- Vašu suprugu? – ponovi Veliki Turčin.
- Da. – rekao je Rescator. – Ići ću da posetim dragog prijatelja Mulu Ismaila.
Ali pre svega moram se okupati i presvući u drugu čistu odeću da ne bih bio
više odbegli rob.

Kasnije Rescator se okupao, obukao u čistu odeću i obrijao se gledajući se

na ogledalo.
- Pomoći ću vam da vratite vašu suprugu koliko mogu. A i još nešto. Ona nije
više ovde u Alžiru. Na putu je za Maroko sa celom karavanom. Ali ako se
ona uda za Mulu Ismaila onda vam više ne mogu pomoći i vi više nikada
nećete dobiti nazad svoju suprugu. – rekao je kasnije Veliki Turčin.
- Ne. Ona se neće udati za njega. Rizikovaće da izgubi život zbog mene. A ja
ću poći da je tražim. – rekao je Rescator sveže obrijanog lica.

Za to vreme, karavana ide po pesku i pustinji prema Maroku. Janjičari jašu

konje naoružani. Imaju turbane, plašteve i pantalone svi. Velika gomila
kamila ide svojim putem i vode u hodu neki kamile. Robinje su na kamilama
sa šalvarama, velovima i feredžama. Kasnije izbija peščana oluja. Anđelija
je jedina u nosiljci na kamili. Na sebi ima žuti veo, žutu feredžu, nakite na
čelu.
- Da li vam nešto treba? – upita Osman Ferađi na sedlu svog konja kojeg jaše.
- Treba mi da budem slobodna. – rekla je Anđelija.
- Hahaha. A kako da budete slobodni? – upita Osman Ferađi.
- Pobeći ću. – rekla je Anđelija.
12 | P a g e
 Kasnije tek kada je sunce zašlo, morali su da stanu jer se peščana oluja
pojačava. Tu gde su stali ima peska, palmi i peščana oluja duva. Kamile su
polegnule na pesak. Ima šatora podignutih tu okolo svuda.

Posle 10 dana karavana nastavi svoj put za Maroko i stižu posle tri nedelje u
Maroko.
- Upoznali ste Šenburn sada ćete upoznati Maroko. – rekao je Osman Ferađi.
I odjednom posle galopi konja, pucnjave iz kremenjača. Neke velike planine.
Nebo je vedro i plavo. Pesak je svuda. Svuda su velike planine.
- Treba da se sakrijete. – rekao je Osman Ferađi.
- Zašto? – upita Anđelija.
- Ako nećete odmah da vas pokažem sultanu Muli Ismailu. – rekao je Osman
Ferađi.
I Anđelija se sakrije u svojoj nosiljci i ćuti.
Sultan Mula Ismail dolazi na svom konju. Osmain Ferađi dođe kod Mule
Ismaila sjaše sa konja i spusti se dole skroz na pesak i dlanovima na pesak.
- Pozdravljam vas, gospodaru. – rekao je Osman Ferađi. – Čestitam vam na
vašoj pobedi na ratnom pohodu.
- Da. Danas sam odlično raspoložen. – rekao je Mula Ismail nasmejanog lica i
na sedlu svog belog konja je.
Mula Ismail ima beli turban, obučen u belu odeću, pantalone dole i iza leđa
ima crveni dugi plašt. Bradu ima i brkove. Tamnoput je.
Anđelija viri u svojoj nosiljci. Kasnije Mula Ismail sjaše sa svog konja,
zagrli Osmana Ferađa i onda kaže:
- Šta imate ovde? – upita Mula Ismail.
- Poklone, gospodaru. – rekao je Osmain Ferađi. – Ovde imamo žene i
devojke za vaš harem.
- A šta je ovde? – upita Mula Ismail kada je naišao na nosiljku.
Anđelija se pokrene odjednom unazad.
- Satovi i biblija. – rekao je Osmain Ferađi.
- Satovi? – ponovi Mula Ismail sa osmehom na licu.
- Da, najlepši satovi. – rekao je Osman Ferađi. – Evo da vam pokažem jedan
od njih. Svi rade, ne brinite. Dobra je elektronika.

13 | P a g e
 Posle Mula Ismail se popne na divljeg braon konja, uspeo na kraju da ga
ukroti i odjaše napred. I karavana na kraju ulazi u Maroko i svuda je pesak. I
idu prema kraljevom haremu. I kasnije ugleda vezanog Colina Paturela.
- Ko je to? – upita Anđelija.
- Colin Paturel, kralj robova. – rekao je Osman Ferađi.
- I meni ste namenili tu sudbinu? – upita Anđelija.
- Ne. Vi ćete biti treća sultanova supruga. I postati muslimanka. – rekao je
Osman Ferađi.
Napolju ima isto i muških robova.
Karavana je konačno stala.
- Evo vaše palate. – rekao je Osman Ferađi.
Sišle sve robinje sa kamila i ulaze unutra u harem gde su druge žene i
devojke. Većina njih se znaju, pričaju među sobom, grle se, sede zajedno. Iz
raznih narodnosti su sve one.
- Pa ovo je štala. – rekla je Anđelija i malo hoda sa Osmanom Ferađijem.
- To je donji harem sultana Mule Ismaila. – rekao je Osman Ferađi. – Ja sada
moram da idem. – rekao je to, okrenuo se i ode prema vratima.
I pre nego što je otišao neke devojke su mu prilazile i tražile da ih pusti na
slobodu i uhvati ga za nogu kod stopala dole.
Osman Ferađi je otera od sebe, izađe, evnusi za njim zatvoriše i zaključaše
vrata.
Naiđe kasnije Anđelija na jednu plavokosu okovanu i u lancima na zidu jer
je htela da pobegne.
Napolju se čuje molitva od muslimanskog hodže iz džamije u blizini.
Spustili se dole na pesak.
- Ne! Ne, molim vas!
Anđeliju sklanjaju od nje dvojica haremskih čuvara. Anđelija se penje uz
stepenice i tamo gore ugleda Osmana Ferađija.
- Dođite ovamo. Upoznali ste pakao, a ovo ovde je raj. – rekao je Osman
Ferađi.
Tamo su dame i devojke u tamno – lila šalvarama, feredžama, haljinama
ispod. Sede, smeju se, pričaju. Crnkinje ih poslužuju raznim pićima. A i
tamo su dve sultanije crnkinja Lejla i belkinja Ajša.
Anđelija je htela da se približi malo više da gleda tamo, ali Osman Ferađi je
vratio nazad.
14 | P a g e
 - Nijedna od tih dama ne treba videti vašu lepotu. Inače, vaš život bi bio u
opasnosti. – nastavi Osman Ferađi.
Začula Anđelija posle vrištanje i okrene glavu.
- Ne! Ne, pustite me! Ne, pustite me! Pustite me!
Bacili je dole sa krova.
- Neeeeee!
I pada dole na mestu mrtva.
- Ubice! Ubice!
Gledaju je od onog mesta sultanije Lejla i Ajša. Lejla je samo neprijateljski
gleda. Obe imaju tamno – lila šalvare, feredže, kose imaju ispod, minđuše,
lepe su obe. Osman Ferađi odmah priđe kod Anđelije i udalji je. Lejla i Ajša
još uvek gledaju gore.
- Da li je to iznenađenje koje ste mi hteli pokazati? – upita Anđelija.
- To je samo jedna od posledica. Prevarila je sultana sa nekim plemićem iz
Versaja s kojim je htela pobeći. – rekao je Osman Ferađi. – A vi treba da
ostanete ovde. Ovde u gornjem haremu. Gornji harem je raj.
- To je laž. Što niste pomogli onoj ženi? – upita Anđelija.
- Ali, ona ti nije sestra. Razmislite još jednom. Recite da hoćete da pređete u
gornji harem. U donjem haremu niste bezbedni. – rekao je Osman Ferađi.
- Zašto? – upita Anđelija.
- Mogu pokušati da vas ubiju. – rekao je Osman Ferađi.
- Radije ću ostati ovde u donjem haremu. – rekla je Anđelija i pođe napred.
- Oh, kako si tvrdoglava. – rekao je Osman Ferađi.

Noć nad pustinjom, džunglom, Marokom i haremima. Ima i peščanih dina,

nekih brda, žbunova, palmi. U donjem haremu sve žene i devojke spavaju na
podu harema. Dva evnuha sede kod stepeništa i čuvaju stražu.
Kucanje na vratima.
Evnusi ustaju sa poda stepeništa i pošli prema vratima tamno – braon boja.
Evnusi imaju bele turbane sa crvenih gore unutra, bele košulje gore ispod,
preko prsluke imaju, dole pantalone imaju belih boja do kolena, čizme do
kolena, crvene pojaseve oko strukova, naoružani kratkim sabljama o
crvenim pojasevima. Otvaraju vrata i videli su dve sultanije crnkinju Lejlu i
belkinju Ajšu.
- Gde je Srpkinja? – upita sultanija Lejla.
15 | P a g e
 Evnusi joj pokazali rukom.
Sultanije Lejla i Ajša siđoše niz stepenice i pošli su napred. Sve robinje
spavaju. Došli na kraj reda i videli Anđeliju sa žutim velom, žutom šalvarom
da spava. Na podovima donjeg harema ima svuda sena.
- Prelepa je. – rekla je sultanija Ajša.
- Suviše prelepa. – rekla je sultanija Lejla.
Ućutale su se, okrenule se i odlaze.
Anđelija se budi, otvori oči, videla ih je posle kako se penju uz stepenice,
izlaze napolje i evnusi ponovo zatvaraju i zaključavaju vrata tamno – braon
boja.
Jutro nad Marokom, haremima, pustinjom.
Glasno se javlja hodžin glas iz džamije i počinje molitva. Na isti dan dolaze
kod žena i devojaka evnusi da ih vode na zabavu. Idu još i svi muški robovi
tamo. I janjičari na svojim konjima. Evnusi žene i devojke vode prema
drugim vratim tamno – braon boje, otvaraju ih i one izlaze napolje. Anđelija
je ostala unutra. Iza Anđelije na zidu stoje lanci i okovi.
Evnuh joj prilazi, podiže je od poda, ustala i hoda Anđelija.
- Nju ostavite. – rekao je Osman Ferađi.
Evnuh je pustio i otišao je.
- Šta se dešava? – upita Anđelija.
- Dešava se da vodimo robinje na zabavu. – rekao je Osman Ferađi.
- Na zabavu? Baš dobro od njega što nas pušta jednom godišnje da izađemo
napolje. – rekla je Anđelija.
- Da. Tamo će biti i Mula Ismail. – rekao je Osman Ferađi.
- Neću da budem primećena. – rekla je Anđelija.
- Ne brinite se, ja ću vas štititi. Jednom ćete se sami njemu pokazati. Ali
nemojte predugo, jer odrubiće mi glavu. – rekao je Osman Ferađi.
Izveo je napolje u vrt. Pošli napred i tu su veliki beli stubovi. Ljubičastih
perena ima svuda, ali i belih cvetova sa puno zelenila. Ptice napolju cvrkuću.

Stižu na zabavu. Svuda su bele građevine i neki veliki amfiteatar. Nebo je

išarano oblacima. Muški robovi, robinje i drugi obični muslimani i
muslimanke su došli da učestvuju tom događaju. Osman Ferađi je tu, malo
dalje od njega je sultan Mula Ismail u belom turbanu, beloj odeći, belom

16 | P a g e
 plaštu, tamnoput je. I drugi neki iz palate sede iza Mule Ismaila i svi imaju
turbane na glavama, plašteve, pantalone.
Mula Ismail da znak da uvedu Colina Paturela. Čuvari sa crvenim plaštima,
šlemovima na glavama, pantalonama crvenih boja dole belih boja do kolena,
crnih čizmama do kolena, crnim pojasevima oko strukova; gurnuli unutra
Colina Paturela.
- Pozdravljam vas, gospodaru. Kako ste danas? – upita Colin Paturel.
- Dobro sam. – rekao je Mula Ismail.
- Da li si razmislio da mi vratiš moju slobodu? – upita Colin Paturel.
- Da, razmišljao sam o tome. Daću ti još jednu šansu. Hoćeš li postati
musliman? Prihvati i ja ću ti poštedeti život. – rekao je Mula Ismail.
- Ne, gospodaru. Neću nikada prihvatiti da postanem musliman. Želim da me
oslobodite. – rekao je Colin Paturel. – Želim nazad svoju slobodu.
Colin Paturel je plavokos i gore na sebi ima braon prsluk i dole pantalone
crvenih boja kratke, cipele na nogama i čarape.
Mula Ismail dao znak i otvaraju kavez gde je tigar. Tigar ulazi unutra ričući i
hodajući. Okolo amfiteatra su zastave crvenih i žutih boja. Tigar korača
prema Colinu Paturelu. Colin Paturel ga gleda preplašeno. Tigar kao krene
da ga napadne šapom i odjednom neće. Ljubi mu nogu dole gde su mu
čarape. Pa i celu nogu. Zatim ustane, ode od njega.
Bune se drugi, gađaju tigra kamenicama i pobegne tigar unutra u jamu.
- Šta je ovo? Zašto te nije napao? – upita Mula Ismail.
- Nije bio gladan. Ja sam ga pre nego što sam došao ovde nahranio mesom. –
rekao je Colin Paturel.
- Mog tigra? – upita Mula Ismail.
- Da. Mogu li da jedem malo voća? Gladan sam. – rekao je Colin Paturel.
- Ha, ha. Naravno. Dođi ovamo. Popni se gore. – rekao je Mula Ismail.
Colin Paturel se penje gore kod Mule Ismaila. I onda sedne malo podalje od
Osmana Ferađija i jede voće.
I dok je Colin Paturel jeo voće, Mula Ismail izvadi mač i krene da odrubi
glavu Colinu Paturelu. Anđelija se umeša odjednom i kaže:
- Ne!
Osman Ferađi se okrene i pogleda je i nasmešio se.
- Ko se usuđuje... !

17 | P a g e
 Mula Ismail zaustavio ruku u vazduhu, okrenuo glavu i video lepu robinju
Anđeliju. I spušta ruku dole.
- Konačno. – rekao joj je Osman Ferađi i pogledao u robinju Anđeliju.
Anđeliji nije bilo drago i ona brzo vraća žutu feredžu preko svog lica do
očiju.
I pođe polako prema lepoj robinji Anđeliji. I polako joj sklanja feredžu sa
mačem u ruci i kaže:
- Lepa je. Zašto ste je krili od mene?
- Hteo sam da vas iznenadim. – rekao je Osman Ferađi.
- Naravno da ste me iznenadili. Baš je lepa. – rekao je Mula Ismail.
Anđelija ponovo vrati žutu feredžu preko lica.
- Coline Paturele, pogledaj. Ova prelepa žena ti je spasila život. – rekao je
Mula Ismail.
Colin Paturel je pogleda i malo joj se nasmešio.
Anđelija ponovo vrati preko svog lica žutu feredžu.
Sve žene i devojke kasnije vraćaju u donji harem.
- Madame, vama više ovde nije mesto u donjem haremu. Vreme je da
pređemo u gornji harem. – rekao je Osman Ferađi.
- To je sultanova želja? – upita Anđelija.
- Da, jeste. Molim vas pođite. – rekao je Osman Ferađi.
Anđelija krene i Osman Ferađi ide iza nje. Iza njih skroz gledaju druge
robinje. I dva evnuha ponovo zatvaraju vrata i zaključavaju tamno – braon
boja.
Osman Ferađi i Anđelija stižu u gornji harem. I tu kod vrata su trojica
naoružanih evnuha. Evnusi su obučeni u bele košulje gore, crne prsluke
imaju preko, bele turbane na glavama, bele pantalone do kolena, čizme do
kolena, pojasevi oko strukova. Prekrstili su ruke.
Ovalnih lukova ima, belih stubova, crveno – zlatnih zavesa. I tu je Anđelija
začula smeh drugih robinja u teget velovima, šalvarama, feredžama. I dve
sultanije se tu nalaze. Smeh prestane i svi ih gledaju.
- Gde me vodite? – upita Anđelija.
- Vodim vas kod sultana Mule Ismaila. – rekao je Osman Ferađi.
- Ne vodite me njemu. – rekla je Anđelija.
- Sami ste mu se pokazali. Vreme je. Pođimo sada. – rekao je Osman Ferađi.
Anđelija krene sa Osmanom Ferađijem ćuteći.
18 | P a g e
 Zastali kod vrata.
- Grešite ako mislite da ću postati njegova žena. – rekla je Anđelija.
- O, naravno da ćeš pristati da budeš njegova žena. Zato što ako ne pristaneš,
on će te ubiti. – rekao je Osman Ferađi.
- Ja već imam muža koji me već sigurno traži i zabrinut je za mene. – rekla je
Anđelija. – A i nikada neću pristati da budem sultanova supruga i
muslimanka.
- Vi izgleda kao da želite da izgubite život zbog tog čoveka hrišćanina? –
rekao je Osman Ferađi.
- Da. – rekla je Anđelija.
- A šta vi tačno želite? – upita Osman Ferađi.
- Moju slobodu. – rekla je Anđelija.
- To nije prava reč. Neću vas pustiti da odete. Dugo sam vas tražio i konačno
sam vas našao. A toliko dugo sam vas tražio. – rekao je Osman Ferađi.

Kasnije noć pada nad Marokom, pustinjom, haremima, džunglom, palatom.

Evnusi otvaraju vrata. Dolazi Mula Ismail i svi su se naklonili dole na podu
skroz. Sultanije Lejla ga gleda i smeši mu se. Mula Ismail je isto gleda,
zatim okrene glavu i nastavi pravo. I podigle su se gore sve. Lejla primeti da
Mula Ismail ide u svoj chambers. Posle Osman Ferađi dovodi Anđeliju u
teget velovima, teget feredži, teget šalvari. Vodi je kod Mule Ismaila u
chambers koji je čeka. Otvara vrata od chambers, uvodi je unutra i zatvara
vrata za njom. Čuvari stoje kod vrata ćuteći s leve i s desne strane.
Unutra su isto ovalni lukovi, kolumne crnih boja, podalje je tepih. Veliki
krevet i na podu su jastuci odmah kod velikog kreveta. Podalje opet je malo
stoče.
- Vi ste lepi. – rekao je Mula Ismail koji leži na krevetu bez turbana na glavi
sada.
Anđelija zastane i ćuti.
- Suviše lepi. – rekao je Mula Ismail i ustao je od kreveta i malo je ozbiljan.
- Budite moji. – nastavi Mula Ismail i uzeo je za obe šake i nežno ih drži.
- A ja želim da me vratite u Francusku. – rekla je Anđelija. – Ovde sam protiv
svoje volje.
- A zašto ste napustili Francusku? – upita Mula Ismail.
- Tražila sam muža koji mi je nestao. – rekla je Anđelija.
19 | P a g e
 Posle joj Mula Ismail skloni feredžu sa lica i ljubi je po vratu. Anđelija mu
se opire. Traži nešto da bi se odbranila i onda ugleda zlatni bodež kod činije
sa puno voća u njoj. Anđelija se povuče od Mule Ismaile, dođe do činija
pune voća, skine veo s feredžom sa glave i kose.
- Imate lepu kosu. – rekao je Mula Ismail.
Anđelija dohvati nož, podigne i spusti sebi na vrat preteći.
- Ne približavajte mi se. Ili ću prerezati sebi vrat. – rekla je Anđelija.
- Vi blefirate. – rekao je Mula Ismail. – Volim ja takve borbene žene kao što
ste vi. – rekao je Mula Ismail smešeći se i prilazi joj.
Priđe joj, skloni joj ruku s nožem od sebe, uhvati u zagrljaj. Rvaju se s
njenim nožem. Ispusti nož dole na pod. Zajedno s njom padne na krevet i
Anđelija mu se opire. Krene da je ljubi na silu u usta. Mula Ismail se uspravi
i gleda u Anđeliju.
Anđelija se uspravi u krevetu, gleda ga namršteno i pljune ga u lice. Mula
Ismail rukom obriše pljuvačku sa sebe. Zatim skloni ruku i besno gleda u
Anđeliju.
- Osman!
Osman uđe unutra.
Mula Ismail opet okrene glavu i pogleda Anđeliju.
- Stavite ovu ženu na muke.

Dan je napolju. Sija sunce. Anđeliji su visoko podignuli ruke, leđa su joj
razgolili i počeli da je bičuju bičem. Muški robovi isto to sve posmatraju i
ćute. Colin Paturel je zabrinut za Anđelijin život. Pljušte udarci biča i
Anđelija vrišti.
- Stanite! – rekao je Osman Ferađi i bičevanje trenutno stane.
Osman Ferađi ide kod Anđelije.
- Moj gospodar će imati milosti prema vama, ako pristanete da budete njegova
supruga. – rekao je Osman Ferađi. – Molim vas, pristanite.
- Spasite svoj život! Spasite se! – viče Colin Paturel i na njega skočiše čuvari.
Anđelija odrično zavrti glavom.
Osman Ferađi zaćuti i povuče se od nje.
Krvnik sada sa vatre uzima užarena klešta u ruke. Krenu na nju i vrišti...

20 | P a g e
 Posle nekog vremena. Sunce sija, nebo je vedro. Ptice pevaju. U vrtu rade
muški robovi. Anđelija je u haremu i leži na krevetu na stomaku. Meleme
ima na leđima. Osman Ferađi ide kod nje otvorivši vrata, ulazi unutra i
zatvara vrata.
Skloni joj posle sa leđa i kaže:
- Dobro je. Uskoro će sve zarasti. Sada hoću da znaš. Još uvek si živa zato što
sam rekao gospodaru da si pristala da se udaš za njega. Kasnije ćeš mu biti
opet pokazana, ali ako opet odbiješ...
- I opet ću isto uraditi. I opet će sve krenuti iznova. A i bičevanje nije bilo
tako strašno. – rekla je Anđelija.
- Ne bih mislio tako. Bičevi se mogu umočiti u narkotik koji ošamuti žrtvu. A
na tebi je bilo samo da okrznu kožu. Nije bilo tako strašno? Zato što sam im
ja rekao da te štede. Oporavite se sada dobro i onda vas čeka novo mučilište.
– rekao je Osman Ferađi i izađe iz sobe otvorivši vrata i onda ih ponovo
zatvori.

Napolju se kreću razni muslimani, maslimanke, muški robovi. Jedan hoda i

sa uzde vodi svog braon natovarenog magarca s dva konja spojenim
užetima. Ispalo jednom džak pun zlatnika i sa zlatnom polugom unutra.
Videli mu to i odveli ga kod Mule Ismaila.
- Odakle ti ovo zlato? – upita Mula Ismail.
Musliman ćuti.
- Da nisi ukrao? – upita Osman Ferađi.
Musliman još uvek ćuti.
Osman Ferađi ustane od mesta, prilaze mu i kaži:
- Otvori usta.
Musliman otvori usta i Osman Ferađi primeti da nema jezik:
- Nema jezik. Nem je. Pitaću te još jednom. Da li si ukrao ovo zlato?
Musliman odrično zavrti glavom.
- Dao ti ga je neko? – upita Mula Ismail.
Musliman potvrdno klimne glavom.
- Možeš li nas odvesti njemu? – upita Osman Ferađi.
Musliman potvrdno klimne glavom i jašući konja krenuli galopima.
Napolju muški robovi rade, jedan sa crvenim fesom na glavi ima bič i bičuje
neke po leđima. Colin Paturel je tu među njima.
21 | P a g e
 Počela je molitva od muslimanskog hodže na arapskom jeziku. Svi prestaju
sa radom, hodom, spuštaju se dole. Spustili se dole na pesak i ruke sa
dlanovima na dole na pesak zajedno s glavom na pesak. Pa se podižu gore i
opet se spuštaju dole. Colin Paturel iskoristi vreme molitve da napusti svoje
mesto i potrči napred. Colin Paturel se brzo spusti dole da izgleda kao da se
moli. Opet se posle podižu gore i opet se spuštaju dole. Colin Paturel opet
ustane i potrči u levu stranu sada napred. Posle opet se dižu gore i opet se
spuštaju dole. Colin Paturel trči, opet se spusti dole u zaklon. Tamo oni opet
se podižu gore i opet se spuštaju dole na pesak. Colin Paturel opet ustane i
počne da trči. Našao se kod palate i velikih zidova.
Zatim dok je još uvek vreme molitve uleti u vrt gde je puno cveća, biljaka,
zelenila, ptica koja cvrkuću. Palmi ima takođe. Trči i kod drveta magnolija i
zidova pronađe veliki kamen, podiže ga i našao kuku sa kanapima i pištolj.
Uzeo je to sa zemlje i očistio.

Noć nad Marokom, pustinjom, džunglom, haremima. Anđelija leži na

krevetu i potpuno se oporavila. Spava ona. Pantalone ima na sebi i kratki
topić koji otkriva stomak. Sultanija Ajša je sultaniji Lejli dala nož s zlatnom
drškom.
- Izvoli. – rekla je Sultanija Ajša.
- Odlično. – rekla je sultanija Lejla i uzela je u ruku i smeši se.
- Znate šta radite, zar ne? – upita sultanija Ajša.
- Znam. Ovo mi je jedini izlaz. Moram je ubiti. – rekla je sultanija Lejla. –
Hoćeš li mi pomoći u tome?
- Ne. Neću vam pomoći u tome. – rekla je sultanija Ajša i otišla je.
Napolju Colin Paturel kuku sa kanapom prebacio gore na vrhu na gornji
harem gde je Anđelija. I penje se gore i uspeo na kraju da se popne gore.
Odnosno, ušao je u još jedan vrt.
Sultanija Lejla dođe do vrata gde je Anđelija unutra. Otvori vrata i izvuče
nož sa zlatnom drškom i drži ga u ruci. Sultanija Lejla prilazi Anđeliji da je
ubije. Anđelija se budi i rvaju se oko oružja one. Prvo na krevetu se rvaju, pa
je Anđelija ustala i još uvek se rvaju zajedno. Colin Paturel trči prema
gornjem haremu. Naiđe na vrata i dvojica evnuha spavaju na podu gornjeg
harema. Budi se prvi, izvuče kratku sablju i krene u napad. Promaši ga.
22 | P a g e
 Ustane drugi evnuh i prvi evnuh ga greškom ubije i padne dole. Bori se još
uvek sa prvim evnuhom i ubije ga. U sobi Anđelija i sultanija Lejla se još
uvek rvaju zajedno. Na kraju zamalo da joj prereže vrat i tada Colin Paturel
ulazi unutra i zaustavlja joj ruku:
- Stanite! Spustite taj nož dole!
- Muškim robovima je zabranjen pristup u gornji harem. – rekla je sultanija
Lejla.
- A vi ne smete da ubijete ovu ženu. Ako je ubijete, sultan Mula Ismail će i
vas ubiti. Odbila ga je ona. Sada pomozite nam da pobegnemo i ona vam
više neće biti rival. – rekao je Colin Paturel.
Sultanija Lejla se ućutala.
Napolju je još uvek noć. Nigde nikoka nema. Sve je pusto. Anđelija i Colin
Paturel trče zajedno i još jedan begunac koji je iz Versaja.
- Stražar. – rekao je Colin Paturel.
- Lejla drži svoju reč. – rekla je Anđelija.
- Nadam se. – rekao je Colin Paturel i potrčali zajedno držeći se za ruke.
Colin Paturel i Anđelija dođu do kraja reda. Colin Paturel prebaci kuku s
kanapima gore i počeli da se penju jedan po jedan. Dok se spuštaju jedan po
jedan, grof iz Versaja dovodi još dva konja za njih, a na prvog se popeo
gore. I kada se spustili dole, došli su oboje kod dva konja. Colin Paturel je
prvo podigao Anđeliju u sedlo konja i onda se i on sam podigao u sedlo
konja. I poterali su konje da jure u galopima svo troje.
***

Kasnije negde daleko. Velika planina. Sunce sija. Pesak je svuda. Tu su

nemi musliman, Mula Ismail, Osman Ferađi i druga telesna straža. I svi su
na konjima oni. Pokaže im lokaciju mumlanjem i prstom i poterali konje u
galopima. Svuda su neke velike planine, pesak, kamenja. Vetar duva. Ulaze
kasnije u neku laboratoriju unutra. Unutra su sto sa nekim duguljastim
bočicama spojeni s nekim cevima. Buradi na zemlji od peska. Na zidovima
ima baklji i vatri gore na njima. I još dva neka stola. Tu je neko u beloj
košulji, pantalonama, čizmama do kolena, pojasom oko struka. I drugi imaju
bele košulje, crvene pojaseve oko strukova, pantalone dole, čizme do kolena

23 | P a g e
 na stopalima. Neki još imaju i marame na čelu stavljane i vezane u čvor iza
njihovih glava. Rescator je tu među njima.
- Očekivao sam vas. – rekao je Rescator.
- Dakle, ovo je vaše zlato? – upita Mula Ismail koji ima beli turban, belu
odeću ispod, svetlo braon ogrtač na sebi sa kapuljačom gore.
Podalje od njega stoji Osman Ferađi koji ima beli turban na glavi. Obučen je
u belu dugu odeću, plavim pojasom oko struka. Kratka zlatna sablja mu je
natuknuta o plavom pojasu. I takođe ima iza leđa svetlo braon dugi plašt.
- Znam šta on hoće. On hoće ženu. – rekao je Osman Ferađi.
- Istina je. – rekao je Rescator.
- Šta radite ovde? – upita Mula Ismail.
- Ovde ja pravim zlato. Pokazaću vam kako. Dođite. – rekao je Rescator.
Idu sva trojica kod peći i pokazuje im kako pravi zlato.
- A sada da vam pokažem kako topim zlato.
Vrelu tekućinu spusti na nešto duguljasto oblika pravougaonika, druga doda
vodu odozgo.
Mula Ismail to sam posle obori dole i Rescator mu rekao:
- I evo vam zlatne poluge.
- Jer je to neka šala? – upita Mula Ismail. – Da li ste vi veštac?
- Ja sam naučnik. – rekao je Rescator.
- Ne dam da kradete moje zlato! – rekao je Mula Ismail.
- Ja vas ne potkradavam. Ja hoću nazad svoju suprugu. – rekao je Rescator.
- Ona je vaša supruga? – ponovi Mula Ismail.
- Da, ona je moja supruga. – rekao je Rescator.
- Dobro, predaću vam je. – rekao je Mula Ismail.
- Da li je ona dobro? – upita Rescator.
Mula Ismail se ućutao.

Kasnije noć nad pustinjom, beguncima na konjima. Jure svo troje u

galopima i ponovo nailaze na peščanu oluju u pustinji. Malo trava ima,
palmi ima. I zastali na kraju.
- Šta je bilo? – upita Anđelija.
- Vi ostanite tu. Ja idem da proverim. – rekao je Colin Paturel i sjaše sa sedla
svog konja.

24 | P a g e
 Colin Paturel pođe napred. Zamahne ih rukom i oni svi došli kod vode.
Umivaju se, piju vode, peru ruke. Colin Paturel puni svoju čuturicu sa
vodom.
- Ah, trebala mi je ova voda. – rekla je Anđelija.
- Svima je trebala. Napunio sam moju čuturicu sa vodom. – rekao je Colin
Paturel.

Dani prolaze i oni nastavljaju svoje bekstvo. Ne žure više. Grof Villeavrille
više ne žuri već polako hoda i u hodu za uzde vodi konja. Anđelija više ne
može da hoda i na sedlu svog konja je, njenog konja za uzde vodi Colin
Paturel. Nebo je plavo i sija sunce. Daleko iza njih su velike planine. Colin
Paturel staje, uzima čuturicu sa vodom i daje Anđeliji da pije vodu. Posle
daje grofu Villeavrille-u da pije on vodu i pije vodu. Na kraju Colin pije
vodu i konju daje da pije vodu. Nastavljaju da idu polagano napred.
Kasnije Mula Ismail se vraća nazad sa Rescatorom i svojim ljudima. Mula
Ismail zateče 4 obešena evnuha od strane Osmana Ferađija. I poterali konje
napred. Rescator sada na glavi ima crni turban, ali istu belu košulju,
pantalone dole. I onda Osman Ferađi dojaše do Mule Ismaila i Rescatora.
Sjaše sa konja i spusti se skroz dole na pesak.
- Gospodaru, bela odaliska je pobegla sa Colinom Paturelom i grofom
Villeavrilleom. – rekao je Osman Ferađi.
- Pobegla? – upita Mula Ismail.
- Ja ću ih kazniti. Ali nemojte nju dirati. Ona nije ništa kriva. Ja sam za to
odgovoran. Kaznite mene, nemojte nju. – rekao je Osman Ferađi. – Ona je
divan dragulj.
Mula Ismail dojaše do njega, uzme kanape i baci na njega. Osman Ferađi
uzme kanap i okači sebi o levo stopalo dole gde su mu čizme do kolena.
Mula Ismail potera konja i pojuri konj u galopu. Telo Osmana Ferađija udara
o zemlju. Rescator isto juri u galopu svog konja da stigne Mulu Ismaila.
- Stanite! – viče Rescator.
Još uvek jure u galopima konja.
- Stanite, gospodaru! – rekao je Rescator.
Mula Ismail je stao.
- Možda zna gde se oni nalaze. – rekao je Rescator. – Pitajte ga.

25 | P a g e
 Mula Ismail sjaše sa svog konja. Dođe kod Osmana Ferađija. Sagne se dole,
digne ga od peska i gleda ga:
- Maghtub.
- Maghtub? Moja zemlja je wast, ali ja ću se potruditi da pronađem vašu
suprugu. – uozbiljio se Mula Ismail.
I Rescator je isto ozbiljan na sedlu svoga konja. Osman Ferađi je umro na
kraju. Mula Ismail ga zagrli i onda ga ostavi mrtvog.
Posle se popeo na konja i kaže:
- Svi nazad!
I jure svi u galopima konja.

Za to vreme negde daleko, begunci se i dalje usporeno kreću. Nebo je plavo.

Sunce prži. Daleko velike planine i napred gde oni hodaju dvojica čoveka.
Anđelija je na sedlu svoga konja. Zatim se spuštaju nizbrdo niz neku planinu
i naišli na široku liticu. Zastali su. Colin Paturel uzima Anđeliju u naručje i
spušta je dole na pesak. Hodaju sada svo troje usporeno. Okolo njih velika
kamenja i velike stene. Lagano duva vetar. Stali su na kraju. Colin Paturel
ugleda veliku liticu.
- Suviše široko. Konji ne mogu toliko preskočiti. – rekao je grof Villeavrille.
- Probaću da li hoće da pređe preko. – rekao je Colin Paturel.
Pređe na drugu stranu, uhvati konja za uzde i moli da pređe na drugu stranu.
Konj njišti. Zatim Colin Paturel od svog tela namesti most i konj na kraju
pristaje da pređe gazeći kopitima po njegovom telu. I nađe se konj prvi na
črvstom tlu.
- Uspeo sam. Sada ostali svi morate da pređete. – rekao je Colin Paturel.
- A sada moram da proverim da li je čisto a vi grofe Villeavrille budite tu sa
Anđelijom i čuvajte je. – nastavi Colin Paturel.
- Ne, idem ja. Vi je bolje čuvate od mene. – rekao je grof Villeavrille i Colin
Paturel mu daje pištolj u ruku.
- Do viđenja, gospođo. – rekao je grof Villeavrille i popeo se u sedlo svog
konja. – Ja odlazim za Versailles. – potera svog konja da ide napred.
- Ah Versailles. Tamo je sigurno lepo. – rekao je Colin Paturel.

Kasnije posle nekog vremena. Izdaleka su konačno ugledali more. Velike

planone okolo i velike dine i pesak je svuda. Sunce zalazi.
26 | P a g e
 - Konačno vidimo more. – rekao je Colin Paturel i spuštaju se nizbrdo jašući
konje.
I pojure napred. Zatim ugledaju konja bez jahača sa sedlom na konju. Colin
Paturel je sjahao sa svog konja i hoda napred. Naiđe na beživotno telo grofa
Villeavrillea.
- Mrtav je? – upita Anđelija na sedlu svoga konja.
- Da. Od iscrpljenosti. – rekao je Colin Paturel.
- Ne, njega su ubili sultanovi ljudi. – rekla je Anđelija.
Colin Paturel ga okrene i iz ruke mu uzme pištolj i uzeo ga.
- Moramo da požurimo. Ali svako na svoju stranu. Ja idem u naselje u
Normandiju. – rekao je Colin Paturel i razdvojili su se svako u svoju stranu.
Rescator, Mula Ismail, sultanova telesna garda jure u galopima njihovih
konja.
Odvojeno spustili su se nizbrdo posebno Colin Paturel i Anđelija.
Sultanova telesna garda, Rescator i Mula Ismail jure napred.
Na obali odvojeno su se spustili Colin Paturel i Anđelija sami. Colin Paturel
je uspeo da uđe u čamac i otisnuo se od obale daleko.
Sultanova telesna garda, Mula Ismail i Rescator su je videli da stoji na obali
kod mora. Colin Paturel plovi u svom čamcu i vesla.
- Oh, otišao mi je čamac. Sada sam gotova. Biću mrtva. – rekla je Anđelija.
Stigli su je.
Sjahali sa svojih konja i idu kod nje. Zatim joj se naklonili svi dole i spustili
oružje. Anđelija podiže pogled...

Kasnije posle nekog vremena. Anđelija ima košmar. Vrti glavom. Glava joj
je pod jastuk.
- Ne, ne.
Otvara oči.
Ugleda pored sebe Igora Maksimovića i on nju gleda celo vreme. Nasmešio
joj se i ima dve brazgotine na obrazima. Na sebi ima belu košulju, dole
pantalone do kolena. I ona se njemu isto nasmešila.
- Anđelija, ljubavi moja. – rekao je grof Maksimović.
Oni su u njegovom brodu u kabini.

27 | P a g e
 U kabini su brodski prozori, krevet na kome oni zajedno leže, sto podalje od
tog kreveta, vitrina. Neki čudan instrument koji pokazuje istok, zapad, sever
i jug. Neki veliki globus. Ljube se oni zajedno i grle se.
Njihov brod mirno plovi. Nebo je vedro. Anđelija i Igor Maksimović su
vodili ljubav zajedno. Leže zajedno i drže se za ruku. Noć pada i njihov brod
i dalje mirno plovi. More je mirno.

28 | P a g e