Edvard Bond

JEDANAEST
POTKOŠULJA

1
 LICA:

UČENIK

DIREKTORKA

DRUGI UČENIK

VOJNI INSTRUKTOR

VOJNIK

NEPRIJATELJSKI VOJNIK

ZAROBLJENIK

Glasovi zarobljenika i učenika

Napomena
JEDANAEST POTKOŠULJA je pozorišni komad za tri ili više glumaca u sedam scena.

2
SCENE:

KNJIGA

SAKO

KAPIJA

ČAS

IZVIĐANJE

KROV

KULA

3
KNJIGA

Direktorka ispituje Učenika.

Direktorka: Zbog čega? Znaš li zbog čega? Šta si time dobio? Odgovori mi. Da li poričeš da je to
tvoje delo? Dakle? Nisam te videla da si to uradio. Niko te nije video. Ja te optužujem zato što
znam da ni jedan moj drugi učenik to ne bi učinio. Svuda za sobom si ostavio tragove. I sve si to
uradio sam. Nikog drugog nisi mogao u to da umešaš. Drugi ne bi bili toliko glupi. Zar nećeš da
progovoriš? Tvoje ćutanje ću shvatiti kao da priznanje krivice. Dakle? Hvala ti što ne traćiš moje
vreme nekakvim glupavim poricanjem. Bar me toga pošteđuješ. Nije da ti nedostaje bezočnosti
da to porekneš i dozvoliš da krivica padne na nekoga ko je nedužan. Sebična bezobzirnost prema
drugima. Samo što si ti i suviše pametan da bi nešto tako pokušao. Da, to te je nateralo da me
pogledaš! Znaš da ne možeš da se izvučeš. Zbog čega si to uradio? Volela bih da čujem
objašnjenje – ili bar jedno izvinjenje. Samo polako. Ja mogu da čekam.
Direktorka vadi knjigu s isečenim stranicama.
Direktorka: Destrukcija radi destrukcije. Uzmi je. Da li te je stid da je držiš u ruci?
Direktorka pokušava da da Učeniku knjigu. Učenik je odbija. Direktorka ugura kraj knjige u
džep Učeniku i povuče se. Knjiga padne na pod.

Direktorka: Hoćeš da budeš izbačen? Ne gledaj kroz prozor dok ti obraćam. Ne gledaj u pod.
Predpostavljam da misliš da te to ćutanje čini opasnim? Ti ne moraš da se prilagođavaš zato što
si nešto posebno? Predobar si za nas! E, nisi. Nagledala sam se ja takvih kao ti – beznadežni,
neuspešni. Vidim te za pet godina. Čitam te kao ovu knjigu – samo što u njoj ima više smisla
nego u tebi čak i u ovakvom jadnom stanju u koje si je doveo. Neki naši mladi ljudi poštuju
knjige. Oni žele da uče. Sada ću morati da zaključavam biblioteku kada nije pod nadzorom. Oni
koji budu želeli da čitaju moraće da dođu kod moje sekretarice po ključ. I tako su svi kažnjeni
zbog tebe. Nećeš mi izaći iz ove sobe dok ne progovoriš. Misliš da volim da te ispitujem? Da
pokazujem svoju moć? Imam ja i pametnija posla na kojima mogu da traćim svoje vreme. Nije
mi nikakvo zadovoljstvo da udaram glavom o zid od cigala. Radim to da ne bi posle mogao da
kažeš da ti nije bila pružena šansa. Nećeš ti sebe time zavaravati! Pružene su ti sve moguće
šanse. Hoćeš li da progovoriš? Pokušavam da ti pomognem, jer sam sebi ne umeš da pomogneš.
Podigni tu knjigu i reci mi zbog čega si je unakazio. A onda ćemo na sve to da zaboravimo. Ja to
ne moram da prijavim upravi. Bacićemo je u kantu za đubre i možeš nazad na čas. Moja
sekretarica će saznati koliko to košta. Otplatićeš je u ratama. Odredićemo neku nedeljnu sumu
koju možeš da priuštiš. Roditelji učenika naše škole moraju da rade kako bi kupili knjige za
školsku biblioteku. Predpostavljam da se to tebe ne tiče? Nećeš dobiti posao – nećeš ni pokušati

4
– tako da ti niko nikada neće ni tražiti da išta plaćaš. Podigni je. Ne tiče šta ćeš da radiš sa
sobom. Ali me se i te kako tiče kad se uništava školska imovina. Svojevremeno mi jeste bilo stalo
do tebe. Kada si bio stupio u ovu školu sa ostalima polagala sam nade u sve vas. Nisam ja
stvorila ovaj svet ovakvim kakav je. Nadala sam se da mogu da pomognem i tebi i ostalima da
opstanete u njemu. Čak sam se nadala da će, kada dođe vreme da završite, da će neki od vas
otići u svet i učiniti ga boljim mestom. Zbog toga sam i postala nastavnik. Eto! – ispovedila sam ti
nešto o svom životu. Zar ne možeš da priznaš za jednu knjigu? Samo reci da ti je žao što si to
učinio. Čak ne moraš tako ni da misliš. Samo učini jedan gest u skladu sa onim što čine
civilizovani ljudi. Onda imamo osnov da na njemu gradimo odnos. To je samo knjiga. Vrediš ti
više od jedne knjige. Reci mi nešto: zar ne želiš da budeš srećan? Mislim da ne želiš. To je i suviše
jednostavno. Ti ne znaš zbog čega si uništio knjigu. Ti ne znaš zbog čega išta radiš. Nisam jedina s
kojom ne možeš da razgovaraš. Ne možeš da razgovaraš ni sa samim sobom. Zbog toga ćeš sebe
uništiti. Da je ovo iz neke priče ti bi završio kao školski bibliotekar. Život nije takav. On je kao ova
knjiga. Nemam više vremena za tebe. Ima drugih stvari koje moram da obavim. I drugi učenici
imaju potrebe. Pisaću tvojim roditeljima. Ako počiniš još neki prekršaj bićeš izbačen. Ovo je
poslednje upozorenje. Moraću da te ubrojim u svoje neuspehe. Molim te zatvori vrata za
sobom.
Direktorka posmatra Učenika dok izlazi, a zatim podigne knjigu i ode u suprotnom pravcu.

5
SAKO

Drugi učenik ulazi i plače, noseći sako.

Drugi učenik: Gospođice. Gospođice. (Niko se ne pojavljuje.) Gospođice.
Ulazi Direktorka.
Direktorka: Šta se desilo?
Drugi učenik: Tražio sam gospođicu Tajler.
Direktorka: Zbog čega plačeš? Ne vredi ti da plačeš ako mi ne kažeš zbog čega plačeš. Nemoj da
si glup. Sigurna sam da nije tako strašno kako ti misliš.
Drugi učenik pruža Direktorki sako. Direktorka ga raširi. Sav je izrezan.
Direktorka: Kada je ovo učinjeno?
Drugi učenik: Našao sam ga.
Direktorka: U garderobi?
Drugi učenik: Mama će...
Direktorka: Jesi li video ko je to uradio?
Drugi učenik: Imaću probleme kad dođem kući. Mama će da kaže da sam ja kriv. Mora da sam
nešto uradio pa da to zaslužim. Nisam, nisam.
Direktorka: Da li je nešto ukradeno?
Drugi učenik: To je moj novi sako.
Direktorka: Jesi li ostavio nešto u džepovima? Naše pravilo je da se u garderobama ništa ne
ostavlja po džepovima.
Drugi učenik: Nisam.
Direktorka: Jesi li pogledao? Plakanje nam ništa neće pomoći. Jesi li siguran da ništa nisi ostavio
u njima? (Pretražuje džepove. Prazni su.) Da li ti pada na pamet ko bi mogao tako nešto da
uradi? Jesi li se svađao sa nekim?
Drugi učenik: Mama će da kaže da nisam dovoljno pazio –
Direktorka: Da li ti je neko u školi pretio? Ti znaš kakva je politika škole kada je u pitanju
maltretiranje? Ako te neko maltretira to odmah moraš da prijaviš razrednom. Onda možemo da

6
sprečimo da se takve stvari otmu kontroli pa da se dešava ovako nešto. Prestani s tim
plakanjem. Nisi više dete. Nemoj se plašiti da kažeš. Mi ćemo se pobrinuti za tebe. Razmisli pre
nego što odgovoriš. Sreća drugih zavisiće od onoga što ćeš reći. Ovo nije šala. Ovo je ozbiljna
stvar.
Drugi učenik: Mama će –
Direktorka: Pisaću joj i reći da nije tvoja krivica.
Drugi učenik: Rekla je da nisam zaslužio nov sako zato što ne umem da čuvam stvari. Kaže da ne
umem da brinem ni o čemu. Nov je, dobio sam ga ove nedelje. Stari sako mi je mali. Opet ću
morati da ga nosim.
Direktorka: Obuci ovo. (Drugi učenik zuri u Direktorku.) Obuci sako.
Drugi učenik: Ne mogu.
Direktorka: Da možeš.
Drugi učenik: Sav je isečen.
Direktorka: Znam šta radim. Obuci ga.
Drugi učenik: Ne.
Direktorka (Ide prema Drugom učeniku.) Pomoćiću ti. Pusti me da to uradim na svoj način.
Direktorka pomaže Drugom učeniku da obuče sako.
Drugi učenik: Ne želim ga. Ne želim ga.
Direktorka: Pokušaj da ne plačeš. Imaš li papirnu maramicu ili onu platnenu? Obriši lice. (Okrene
se da ode.) Zakopčaj dugmad.
Direktorka izađe. Drugi učenik stoji u sakou i pokušava da ugura postavu natrag u prosečen
sako. Odustaje. Direktorka se vraća sa Učenikom.
Direktorka (Učeniku): Jesi li ovo želeo? Zašto? Volela bih da razumem. Oboje bismo bili
zainteresovani.
Drugi učenik ponovo počne da plače.
Direktorka: Nemoj da mu pričinjavaš zadovoljstvo s tim suzama. I ja sam delimično kriva. Možda
sam te i ja u to uvalila! Mislila sam da mogu da ti pomognem. Taština! – kao da ja mogu da
promenim svet. Morala sam da znam da nije trebalo da ti pružim još jednu šansu. Bio si rešen da
moju ljubaznost okreneš protiv mene i da to smatraš izazovom. (Drugom učeniku.) Ne plači.
Celog života ćeš nailaziti na ovakve tipove. Upoznaj ih da bi mogao da ih izbegavaš. (Učeniku.)
Zbog čega ovaj sako? Je li to prvi koji ti je došao pod ruku? Je li to zato što ti nemaš nov sako?
Drugi učenik (Učeniku): Mama će se drati na mene kad budem –

7
Direktorka: Ne razgovaraj sa njim. On mora biti odvojen od ostalih dok se nalazi u zgradi.
(Učeniku.) Ne mogu dozvoliti da ostaneš u školi. Uprava bi sigurno odbacila bilo kakvu vrstu
popustljivosti koju bih pokazala prema tebi. Roditelji druge dece bi demonstrirali pred školskom
kapijom. Bićeš izbačen – što predpostavljam da ti i želiš. Na žalost tu nije kraj. Ti si počinio
krivično delo. Žao mi je tvojih roditelja. Moja sekretarica je pozvala policiju –
Drugi učenik: Ne mojte molim vas!
Direktorka: Da ćutiš.
Drugi učenik: Mama će mene da okrivi za...
Direktorka: Rekla sam ti da ću pisati tvojoj majci. (Učeniku.) Da sam propustila da izvršim svoju
zakonsku obavezu i sve prijavim, a ti nastavio da radiš – bog te pita šta!: ono što ti hoćeš – danas
ovo sa sakoom – sve bi to izbilo na videlo. Ne mogu da rizikujem da se osramotim pred
upravom. Nisi toga vredan. Bar jednom u životu budi razuman pa me saslušaj. (Drugom
učeniku.) Ućuti! (Učeniku.) Ostalo je još malo vremena. Biće prekasno za objašnjenja i izgovore
kad stigne policija. Neće imati vremena da slušaju, oni moraju da brinu o zatvorima punim ljudi
kao što si ti. Reci mi zbog čega si to uradio. To ne mora da ima nikakvog smisla. To će bar biti
nešto o čemu može da se razgovara. (Drugi učenik počne da skida sako.) Ostavi ga za trenutak.
Ostani u njemu.
Drugi učenik: Ne želim ga.
Drugi učenik stoji s jednom rukom izvučenom iz rukava.
Direktorka (Učeniku): Jesam li ja nekakvo čudovište? Je li to moja krivica? Ili nekog drugog?
Jesam li te nepravedno optužila? Jesi li ti to uradio? Ne možeš stalno da radiš takve stvari. Šta li
će biti sledeće? Razgovaraj sa mnom. Koliko sam te samo puta molila! Jel to mora da bude toliko
teško? Stojimo ovde – dvoje razumnih ljudi. Pa valjda možemo da pomognemo jedno drugom?
Nisi ti zao. Kada bi pokazao makar malo kajanja... Baš šteta. Knjiga, sako, tvoj život – sve
straćeno. To me ljuti. Isprazni džepove.
Učenik se ne pomera. Direktorka mu prilazi i pretražuje džepove. U njima nema ničeg
kompromitujućeg.
Direktorka: Očigledno si ga se otarasio. Da bi ga ponovo upotrebio? Šta si mislio da ćeš time
postići? Znao si da ćeš biti uhvaćen.
Direktorka vadi isečenu knjigu.
Direktorka: Ovi listovi i ovaj sako su od različitih materijala. Ali čak i nevešto oko može da vidi da
su i jedno i drugo isečeni istim instrumentom. Policiji neće biti potreban sudski veštak da im to
kaže.
Drugi učenik: Mogu sad da ga skinem? On neće –

8
Direktorka: Upotrebi papirnu maramicu. Da li se osećaš sposobnim da se vratiš pravo na čas?
Najbolje je ako možeš. Koncentracija nam pomaže da se saberemo. Tako je već bolje. Sad opet
ličiš na sebe. Ne želiš valjda da se vratiš na čas i da svi vide da si plakao. Istorija tri, je li tako?
Reci učitljici da ću svratiti da porazgovaram s njom.
Drugi učenik počne da skida sako.
Direktorka: Nećeš to ti da radiš. Neka ti on pomogne. (Učeniku.) Ti si napravio štetu. Sad to
popravi.
Učenik prilazi Drugom učeniku.
Direktorka: Vidim da si otsekao amblem sa grbom škole.
Učenik cepa komade sa sakoa. Drugi učenik ustukne.
Drugi učenik: Nemoj! Nemoj!
Direktorka (Učeniku): Kakva smo mi mala kukavica.
Drugi učenik skida sako i baca ga na pod.
Direktorka (Drugom učeniku): Idi u moju kancelariju. Reci mojoj sekretarici da sam kazala da me
sačekaš. Naći će ti neki miran kutak. Ja odmah stižem.
Drugi učenik izlazi.
Direktorka: Svet je tvoje igralište. Na njemu radi šta ti je volja. Šta li ćeš uraditi kad se sretneš sa
–
Učenik izađe.
Direktorka (dovikuje): Ima da čekaš ovde sa mnom dok ne dođe policija!
Direktorka podiže sako i pokidane komade i izlazi za Učenikom.

9
KAPIJA

Drugi učenik izlazi iz škole kroz kapiju. Ulicom nailazi Učenik. Stanu i posmatraju jedan drugog.
Učenik prođe pored Drugog učenika i priđe kapiji. Zagleda u školsko dvorište.
Drugi učenik: Da li policija zna da si ovde? Videće te ako budeš tu stajao. Imaju kamere za
nadgledanje kapije. Zašto si se vratio? Žao mi je što sam napravio onu frku. Bio sam uznemiren.
Nisam imao vremena da razmislim. Mogao sam i da ga negde bacim pa da kažem da sam ga
izgubio u autobusu. Baš me briga šta govore. Neka galame. I ovako i onako me krive. Da nije bio
sako, smislili bi nešto drugo. Tvoja fotografija je bila u lokalnim novinama. Postao si slvan.
Nestala osoba. Isekao sam je. Živiš na ulici. Gde spavaš? Zar nije hladno? Bar nema nikog da viče
na tebe.
Učenik se udaljava od kapije, ali i dalje gleda u dvorište.
Drugi učenik: Uznemirio si ih. Sada sve moram da im ispričam. Šta radim. Gde sam bio. Koga
sam video. Stalno me pitaju zbog čega si to uradio knjizi i sakou. Ja znam zašto. Očigledno je.
Ako to ne znaju, kako mogu bilo šta da nas uče. Ponekad poželim da polupam sve prozore u
ulici. Jednog dana ću možda izaći i nikada se neću vratiti. Onda će mama sedeti u mojoj sobi i
plakati. Prekasno. Nikada me više neće videti. Baka kaže nisi ga dovoljno tukla dok je bio mali,
eto u čemu je problem. Ponekad mi dođe da je tresnem. Da joj isčupam onu njenu ofarbanu
kosu iz korena. Nemoj tu da stojiš. Pozvaće policiju. Hajde da prošetamo pored kanala.
Direktorka se pojavi iza leđa Drugog učenika.
Direktorka: Dobro jutro. Šta ti hoćeš? (Drugom učeniku.) Da li te je presreo kada si izašao iz
škole? Da li ti je pretio? (Učeniku.) Zar se ne stidiš zbog problema koje praviš? (Drugom
učeniku.) Vrati se u školu. (Drugi učenik se ne pomera.) Idi unutra. Ne trebaš mi ovde.
Drugi učenik prođe kroz kapiju, ali zastane da posmatra.
Direktorka: Jesi li išao kući? Tri meseca se nisi javio majci. Ako nisi želeo da se vratiš mogao si da
telefoniraš da zna da si živ. Imala sam s njom dugačak razgovor. Vidim da je ona žena s kojom
nije lako živeti. Moraš imati strpljenja. Umesto toga ona se razboljeva zbog tebe. Mora da uzima
lekove za smirenje. (Ugleda Drugog učenika.) Uđi u zgradu. (Drugi učenik se ne pomera.)
Pobogu! (Učeniku.) Gde god se pojaviš praviš nevolje. Šta tražiš ovde? Mora da nešto želiš. Jesi
pio? Ili je to droga? (Drugom učeniku.) Naređujem ti da uđeš.
Drugi učenik ode.
Direktorka: Ti nećeš unutra. Ti si uljez. Učenicima je zabranjeno da išta imaju s tobom – čak i ako
bi oni to želeli. Ako ne možeš da se ponašaš kao normalan član društva moraš da ostaneš sa

10
onima koji su isti kao ti. Pristojni ljudi će te izbegavati. Imala sam želju da ti pomognem, ali si ti
odbio. Više ne odgovaram za tebe. Ali ću biti uz tebe. Neću te odbaciti. Uprava ne može ponovo
da te primi u školu. Ali ja mogu da porazgovaram s policijim u tvoje ime. Mogu li? Nisam ti više
direktorka pa možeš sa mnom da razgovaraš kao s ravnopravnom. Zbog čega to radiš? Da li ceo
svet greši a samo si ti u pravu? Nećeš ući kroz tu kapiju.
Drugi učenik prilazi kapiji.
Drugi učenik: Beži! Dolazi policija.
Direktorka (Drugom učeniku): Ulazi unutra!
Drugi učenik: Njena sekretarica ih je pozvala. Ona te zagovara dok ne dođu.
Direktorka (Drugom učeniku): Da si odmah prestao s tim glupostima! Unutra! – jel čuješ ti
mene? S tobom ću kasnije.
Drugi učenik: Beži!
Direktorka: Naravno da smo zvali policiju. Ne možeš da umakneš! Moramo da te zaštitimo od
sebe samog. Gde si bio tri meseca? Dođeš ovamo, a male gluperde – (Pokazuje rukom na
Drugog učenika.) kao što je ovaj – misle da je to nešto zanimljivo. Traćiš svoju mladost.
Zaradićeš neku boleštinu. Neuhranjen si. Za nekoliko godina ćeš biti star. I onda si mrtav. I ko će
žaliti za tobom? Neću da mi ovde dolaziš – s tvojim glupavim, arogantnim stavovima – i da one
koje ja štitim zavodiš na pogrešan put. To je lako. Odustaneš i misliš da si postigao nešto
pametno. Bez truda, bez rada. Drugi moraju da se naprežu, da rade i da zarađuju – a ti si njihov
parazit. Što stojiš tu i buljiš? Videće te oni mališani. Preplašićeš ih. Zar te nije stid? (Drugom
učeniku.) Jel to želiš? - da sa njim budeš uličar? Uskoro ćeš saznati jel’ to avantura! Ljutiš me.
Stojim ovde – sa svojom strukom – s vrednostima kojih sam se pridržavala u životu i koje sam
prenosila drugima – kako bih ih štitila od jedne male bitange – malog siledžije – koji je došao da
nas sroza na svoj varvarski nivo!
Drugi učenik: Beži!
Direktorka: Reci ovom ludom detetu zašto si ovde. Ne možeš. (Drugom učeniku.) Tvoj prijatelj
ne zna!
Drugi učenik: Zašto ne bežiš? Samo me uvaljuješ u još veće probleme!
Direktorka: Ne pogađa to njega. On bar to što radi, radi otvoreno. Ti si mi radio iza leđa. Ne bi
mi nikada palo na pamet da u tebi ima toliko lukavosti. Brukaš svoje roditelje i obeščašćuješ
školu.
Drugi učenik (Učeniku): Molim te idi!
Direktorka: U zgradu!
Drugi učenik: Neću!

11
Direktorka: Unutra! I dalje si u mojoj nadležnosti dok traju školski časovi!
Drugi učenik: Nisam! Nisam! Gospođica Tajler me je pustila ranije da bih radio na svom
projektu.
Drugi učenik krene niz ulicu. Direktorka stoji u kapiji okrenuta ka Učeniku.
Direktorka: Nećeš mi ući unutra. Još uvek postoje neka pravila. Nisam ja dete koje možeš da
zaplašiš. Ili neka glupača koja misli da je to pametno – originalno – nositi nož. Sasvim slučajno
neki od mališana su videli sako pošto si ga onako uništio. Možeš li da zamisliš šta su oni osećali?
Šta su sanjali? Jedan od njih je sanjao kako neko seče životinje nožem i sekirom. Cela škola se
uzbunila. Morala sam da ih okupim i smirim. Neću im ponovo priređivati to mučenje. Kako mogu
da uče kad ih neko ometa? (Baci pogled unazad.) Gledaj kako nas deca gledju sa svih prozora.
Nećeš mi ti prkositi pred njihovim mladim licima. Kakvu bi lekciju dobili? Da popuštaju
siledžijama? Zašto tu stojiš i buljiš? Izgledaš opasno. Jesi li bolestan? (Doziva.) Gospođice
Empton! (Učeniku.) Nećeš se izvući! Sada se ne šunjaš po garderobi. Ovde su svi ovi svedoci.
Prekardašio si! (Doziva.) Gospođice Empton pošaljite mi portira! (Učeniku.) Nećeš proći kroz ovu
kapiju.
Drugi učenik (iza scene. Dovikuje): Ne raspravljajte se sa njim, gospođice! Molim vas sklonite se!
Samo pravite još veći problem!
Direktorka (drugom učeniku): Idi do ugla i sačekaj policiju. (Učeniku.) Neću te pustiti da prođeš.
(Dovikuje.) Gospođice Empton, pošaljite portira s ključevima da zaključa kapiju!
Drugi učenik (iza scene. Dovikuje): Molim vas! Molim vas! Ostavite ga!
Direktorka: Ne možeš da uđeš u školsku zgradu. Vrata su zaključana. Stajaćeš na sred igrališta i
buljiti. Kako ćeš samo glupo izgledati! Čak će se i oni mali smejati.
Drugi učenik (dovikuje): Brzo beži! Portir će da te uhvati i da te drži dok ne dođe policija.
Direktorka (tiho, kao da govori Drugom učeniku): Da, ostani tu... odmakni se ti glupane.
(Učeniku.) Izabrao si sukob u kome ne možeš da pobediš. Policija će biti ovde za koji trenutak.
Ništa mi ne smeta što tako buljiš u mene. Kakav si samo slabić! Možeš to da osetiš. Naravno da
možeš. Sve siledžije su slabići.
Drugi učenik (iza scene. Dovikuje): Molim vas ostavite ga na miru!
Direktorka (mrmlja): Glupane mali... (Dovikuje Drugom učeniku.) Ostani tamo! Zabranjujem ti
da se približavaš!
Drugi učenik (iza scene. Dovikuje): Ne razgovarajte sa njim. Učiniće nešto!
Učenik vadi nož.
Drugi učenik (iza scene. Vrišti): Ne!

12
Direktorka: Nemoj da si glup. Skloni to. Sad te tek više nikad neću pustiti unutra.
Drugi učenik (iza scene. Dovikuje): Nemojte! Nemojte! Rekao sam vam!
Direktorka (Drugom učeniku): Da ćutiš! (Učeniku.) Ako sada odeš možeš da kažeš da nisi ovamo
ni dolazio da bi nekom naudio. Došao si kako bi me zaplašio nožem. Izigravao si junačinu. Ne
moraš da bežiš, možeš polako da odeš. Ja ti neću ukrasti dostojanstvo. Ako –
Drugi učenik (iza scene. Dovikuje): Molim vas! Molim vas!
Direktorka (Drugom učeniku): Idi iza ćoška! Samo ga ohrabruješ! On to radi zbog publike!
(Kratka pauza. Nežnije.) Ne znaš u šta si se upetljao. Vi mladi ne znate šta radite. Ne mogu te
pustiti unutra s nožem. (Iznenadan bes.) Ako moraš da ga upotrebiš, upotrebi ga na sebi! Nemaš
petlju! (Mirnije.) Ja ovde stojim dece radi. Ja to ne želim. Šta mene briga šta ti radiš i gde ideš?
Zašto sam uopšte morala da te sretnem kod ove kapije? Kako je sve to glupo.
Učenik ubode nožem Direktorku. Direktorka posrće unapred.
Drugi učenik (iza scene. Dovikuje): Nemoj! Nemoj!
Drugi učenik utrči i pridrži Direktorku. Direktorka posrće, presamićena.
Direktorka (gura u stranu Drugog učenika): Idi... Idi... Povrediće te...
Direktorka posrćući ulazi u školsko dvorište. Drugi učenik ide za Direktorkom, udaljavajući se od
Učenika, idući unazad.
Drugi učenik (kroz suze): Ne, ne, ne.
Učenik stoji sam s nožem. Napravi nekoliko koraka ka kapiji. Iza scene se čuju usplahireni dečiji
glasovi.
Drugi učenik (iza scene) Direktorka je mrtva. Direktorka se ne pomera!
Iza scene deca viču u strahu. Učenik prilazi kapiji i zagleda u školsko dvorište. Zastane. Deca
zaćute. Podigne nogu – za trenutak ostane u tom položaju – a onda je spusti u školsko dvorište.
Deca vrisnu u glas. On baci nož u školsko dvorište. Zazvekeće. Tišina. Okrene se i pobegne niz
ulicu.

13
ČAS

Vojni Instruktor u vojnoj uniformi, ulazi i nosi pušku.

Instruktor (dovikuje): Crvena zastava.
Iza scene se čuje nerazgovetan odazov.
Instruktor ubacuje okvir za municiju u ležište na pušci. Učenik u vojničkoj uniformi, ulazi.
Instruktor mu daje pušku.
Instruktor: Gađanje iz ležećeg položaja. Lezi.
Učenik legne na zemlju i usmeri pušku u pravcu mete.
Instruktor: Čitava ljudska istorija je u pušci. Divljaci koji su gađali kamenjem – koristili su prve
praćke – odapeli prve strele – doprineli su pravljenju puške. Prvi rudari iskopavali su rudu – prvi
topioničari pravili su metal za lonce i šerpe – a kasnije on je bio prerađen kako bi se napravila
puščana cev. Prvi kovači stvorili su veštinu njenog oblikovanja. Oni koji su trljali kremen o
kremen napravili su udarnu iglu koja je dovela do modernog mehanizma za okidanje. Ruda i
kremen su se dobijali trgovinom. Zbog toga su morali da postoje brodovi i putevi i tržišta i
računovođe. Alhemičari su pokušavali da đubre pretvore u zlato. Podučavali su hemičare koji su
otkrili barut. Tehnolozi su izumeli kalibar kako bi puška imala veći domet i bila preciznija. Izumeli
su optiku za gledanje po mraku koja je izlečila naše prirodno noćno slepilo. Izumi nastaju kada
smo spremni da ih upotrebimo. Da su vojskama koje su se borile kopljima najednom date puške
one bi istrebile jedna drugu kao da su imale nuklearno naoružanje. Ne bi te bilo ovde. Niti bi bilo
televizije, aviona, kompjutera. Sve te stvari sadržane su u pušci. Snajper i automatska puška u
jednom. Težina četiri kilograma. Dužina cevi trideset tri inča. Kalibar NATO standard 7,6. Brzina
pri izlasku iz cevi 2900 stopa ili 860 metara u sekundi. Gasni potisak. Pojačavanje slike
upotrebom talasne dužine vidljive svetlosti. Infracrveni zraci za noćno ciljanje. U rukama držiš
istoriju nauke – savremenog sveta. Poštuj pušku. Njome rukuj kao što hirurg rukuje skalpelom
kada operiše na mozgu. Ako je mrdneš udalji se od cilja. Spreman – udobno se namesti.
Opušteno. Napetost trza pušku: opališ. Ne ubije. Sigurnosna kočnica. (Učenik otpušta kočnicu i
sledi ostatak uputstava.) Prst na obaraču. Nišani u podnožje vojnika od kartona. Blago povlači
prst k sebi pritiskujući okidač. Kad osetiš otpor došao si do tačke okidanja. Zastani. Pažljivo
podiži mušicu duž vojnika od kartona – pažljivo, nežno – do koncentričnih krugova na grudima. I
dok se mušica podiže u krugove i kreće ka središtu – taman kad ga dodirne: stisni.
Učenik ispali metak.
Instruktor: Kočnica.

14
Učenik zakoči pušku.
Glas (iza scene): Unutrašnji krug.
Instruktor: Popravljaš se. Sledeći put u centar. Ustani.
Učenik ustane. Instruktor stavi ruku sebi iza leđa i odande iz korica izvuče bajinet. Instruktor
natakne bajonet na pušku.
Instruktor (dere se): Haa! Šta je sad ovo? Nož! Sečivo! Sekirica! Najstarija stvar na svetu! Haa!
Haa! Zgrabi ga – stisni ga – ščepaj ga! Čvršće! Čvršće! Ko mrtvac kad stisne! Vežbaj za kad budeš
mrtav! (Pokazuje.) Nasrni! Ubodi! Izvuci! Zabij! Ubij! Unutra! Okreni! Vadi! Haa! (Pruži pušku
Učeniku.) Uzmi! (Učenik uzme pušku.) Zgrabi je – stisni je – ščepaj je! Jače! Jače! Haa! Zadavi je!
Nasrni! Ubodi! Nasrni! Ubodi! Zabij!! Ubij! Ubij! Ubij!
Učenik gestikulira puškom.
Instruktor: Ubij! Ubij! Daj to ovamo! (Zgrabi pušku od Učenika.) Zgrabi je! Stisni je! Ščepaj je!
Čvršće! Zabodi! Zabij! Seci! Haa! Haa! Unutra! Okreni! Vadi! Zabodi spreda! Uvek spreda! Spreda
u stomak! On s okrene i počne da beži? – nemoj mu zabijati u bubrege! Juri ga! Sapleti ga! Udri
ga nogom – zgazi ga cokulom! Probodi mu stomak – spreda! Zašto? Zašto? (Učenik ne ume da
odgovori.) Kad je u stomak to boli! Ne može da se kreće! – zato je bajonet nezgodan u stomaku.
Ne može da ti uzvrati udarac! Zna da je mrtav još dok je živ! Zabij mu! Unutra! Okreni! Izvuci!
Haa! Uzmi! (Dobaci pušku Učeniku.) Zgrabi je! Stisni je! Ščepaj je! Čvršće! Čvršće! Zabij! Zabij!
Okreni! Izvuci! Vežbaj to! Hajde!
Instruktor izađe. Učenik stoji mirno. Instruktor se vraća šutirajući po zemlji džak pun slame
umotan u plastiku.
Instruktor: Rekao sam vežbaj! (Mirnim glasom.) Svi mrtvi koje su pobile sve puške – njhove
koske su u toj pušci. Ako bi je zadrmao bilo bi to džinovsko zveckanje. (Šutne džak dalje od sebe
po zemlji.) Da vidimo kako ćeš da ga ubiješ. (Učenik ide ka džaku.) Stoj! (Učenik zastane.)
Razderi se! Ha! Ha!
Učenik: Ha!
Instruktor: Ha!
Učenik: Ha!
Instruktor: Ha! Ha! Ha!
Učenik: Ha! Ha! Ha!
Instruktor: Dernjaj se! Uplaši životinje! Uplaši Boga ako ga ima! Zašto? Zašto? Zašto? (Učenik ne
ume da odgovori.) Razderi se kao da je bajonet zaboden u tvoj stomak! Onda će tip na koga
nalećeš znati koliko je hladan čelik! Zaurlaj urlikom mrtvaca! Da čuje da je mrtav još dok je živ!

15
Učenik (urla)
Instruktor: Još! Još! Još! Nek’ mu se sledi krv tako da ne može da lipti – samo da kaplje u
grudvicama! Ubij ga!
Učenik zabode bajonet u džak.
Instruktor: Jao! Jao! Jao! Razočaravaš me. Malo sam zavirio u komandantovu kancelariju.
Prelistao dosijea. Video tvoj. Kako sam bio presrećan. Kriminalna ’stvar’. Po nahođenju Kraljice –
pogrešna reč kao da ona ima ikakve veze s tobom. U dosijeu pisalo koristio nož. Upotrebio
sečivo još dok je bio dete! Blagi bože – jedva veći od nekog klinca! On ima mene da nauči kako
se to radi! A ono ti ne umeš da zabodeš ni iglu za šešir u puding što drhti!
Učenik ubode bajonetom džak.
Instruktor: Ti odbijaš da izvršiš naredbu? (Uzima pušku.) Rekao sam da ubiješ taj džak! Ne da
dremaš na njemu! Uradi to! Da ti vodopad krvi bude pred očima! Tako snažno da ga probodeš
da mu krv šikne do oblaka! Onamo gore! – tamo do onog! Može se to! A ja ću da ovde sesti i
pustiti da kao sitna kiša pada ma moj piknik! Hoću da ga vidim kako se podiže i počinje da beži
kad te vidi da dolaziš! Ubij!
Instruktor vrišti trčeći u krug – zatim više puta zabode bajonet u džak. Divlje ali efikasno. Povuče
se unazad i da pušku Učeniku.
Instruktor: Uradi isto tako. Savet. Mala finesa. Trik u ovoj veštini. Kad bajonet prodre u stomak
on ume i da se zaglavi. Kako bi sprečio takvu eventualnost skini truplo sa bajoneta cokulom.
(Pokazuje.) Zabiješ. (Zabije bajonet u džak.) Okreneš. (Okreće bajonet.) Cokula. (Zgazi cokulom
na džak.) Vadiš. (Izvlači bajonet.) Ha! (Dobaci pušku Učeniku.) Zgrabi je – stisni je – ščepaj je!
Čvršće! Trči!
Učenik trči više krugova.
Instruktor: Brže! Brže! On k’o pospano dete dok ujutro raznosi novine! Brže! Deri se! Haa! Ubij!
Učenik urliče i zabada bajonet u džak. Džak se navukao na bajonet – vrti se u krug sav očajan –
pokušava da zbaci džak – ječi – okreće se – pravo mučenje – stalno se vrti u krug s džakom
nabodenim na bajonet.
Instruktor: Idiote! Idiote! Smakni ga cokulom! Cokulom! Pazi na taj prokleti...! Smakni cokulom!
Učenik svuče džak s kraja bajoneta. Za trenutak ga drži u naručju – tetura se – skoro igra –
padne – rita ga nogama u stranu.
Instruktor: Klovan! Klovan! Umalo mene da rasporiš! Da je rat bio bi mrtav! Mrtav!... (Gleda na
sat.)... Raskloni taj svinjac. Čas gotov! Đubre na terenu za manevre. Klovan.
Instruktor izađe. Učenik ustane. Pokupi džak i razbacanu slamu. Izađe.

16
IZVIĐANJE

Vojnik u maskirnoj opremi s puškom, IC aparatom (interkom) i dvogledom, ulazi.

Vojnik (u IC): Izviđač vodu. Kula u pravcu severa na tri stotine metara. MR 347 291. Od kamena.
Dva sprata. Veliki krov – možda i tavan. Vrata. Dva prozora na svakom spratu. Sve vidljivo.
Svetlarnik na krovu – možda otpali crepovi, možda snajpersko gnezdo. Neprijatelj se ne vidi
prijem.
IC zakrči i stane. Učenik u maskirnoj opremi, sa puškom i dvogledom, ulazi.
Vojnik: Ima li tamo nešto?
Učenik čučne pored Vojnika. Posmatra kulu dvogledom.
Učenik: Nema – mrtvo.
Vojnik: I ovde.
Učenik: Juče su bili tamo.
Vojnik: Odmaglili.
Učenik: A šta je ono tamo? Šta kaže mapa?
Vojnik: Kula od kamena u sred nedođije.
Učenik: Lovački dom.
Vojnik: Misliš da ima tunel tako da mogu da ulaze i izlaze, a da ih niko ne vidi?
Učenik: Nema ničega što bi moglo da sakrije neki ulaz. Onamo je potpuno usamljena.
IC zakrči pa stane.
Vojnik (u IC): Izviđač prima prijem. (IC zakrči pa stane.) Biće učinjeno gotovo. (Ponavlja Učeniku
šta je čuo preko IC.) Ima li drugih građevina?
Učenik: Pa ima mapu.
Vojnik: Hoće da kaže nešto improvizovano.
Učenik (osmatra dvogledom): Reci mu da nema. Samo trava.
Vojnik (u IC): Izviđač javlja. Nema samo puno trave prijem. (IC zakrči pa stane.) Biće učinjeno
gotovo. (Ponavlja šta je čuo preko IC Učeniku.) Diskutuju.

17
Učenik (posmatra dvogledom): Mirno. Nikog na prozorima. Stabla oborena kako bi se raščistila
vatrena linija... Zašto su vrata zatvorena ako su pobegli?
Vojnik: Zamka?
IC zakrči pa stane.
Vojnik (u IC): Izviđač prima prijem. (IC zakrči pa stane.) Razumem i gotovo. (Učeniku.) Vod kreće.
Kroz sat satanak ovde.
Učenik: Znači kroz dva ako žure kao što imaju običaj. (Spusti dvogled. Klima glavom.) Čekaćemo
sakriveni u jarku.
Vojnik: Hoćeš čaja?
Učenik: Daaa dole u – gle gore! ... (Posmatra dvogledom.) Uključi to.
Vojnik: Šta je – ...? (u IC) Izviđač vodu.
Učenik (gleda dvogledom. Lagano): Stani... nešto se dešava u – dalje od prozora... vidim ih
nekoliko – ne mogu da vidim šta je u sobi, nije jasno – izbacuju – preko prozora. Ističu beli
čaršav.
Vojnik (u IC): Beli čaršav naredniče. (Učeniku.) Tako znači.
Učenik (gleda dvogledom. Zbunjen) Nešto belo. Ali zašto – sve vezano u čvorove –
Vojnik (Učeniku): Hajde. (Pokazuje na IC.) Pošandrcaće. (u IC) Upravo izveštavamo naredniče.
Učenik (gleda dvogledom): Kapiram. Nisu imali beli čaršav. Vezali su potkošulje jednu za drugu.
Vojnik (Učeniku): U toliko su očajnom stanju! (U IC.) Ok, naredniče beli čaršav na kuli gotovo.
IC zakrči.
Učenik (gleda dvogledom): Jedna, dve, tri –
Vojnik: Izlaze?
Učenik: Brojim potkošulje. Reći će nam koliko ih je unutra.
IC stane.
Vojnik (u IC): Još proveravamo naredniče.
Učenik (gleda dvogledom): Reci mu da budu na oprezu dok se budu približavali. Neprijatelj bi
mogao da bude u travi. Njiše se na vetru. Ne mogu da vidim da li se neprijatelj kreće kroz nju.
IC zakrči pa stane.
Vojnik (Učeniku): Stupa u vezu sa štabom da ih pita šta naređuju.

18
Učenik: Reci mu da ćemo sačekati u jarku.
Vojnik (u IC): Izviđač četi. Srešćemo se u jarku. Vaša mapa – ista pozicija kao i ranije. Savetujemo
da budete na oprezu. Visoka trava. Vetrovito. Mogla bi da posluži neprijatelju da se sakrije
prijem. (IC zakrči. Učeniku.) Dali su mi komandanta. (IC stane. U IC.) Javlja se izviđač gospodine.
Potvrđujem bela zastava kameni toranj gospodine. MR 347 291 prijem. (IC na kratko zakrči.
Stane. U IC.) Potvrđujem kameni toranj gospodine. Četa ’’C’’ juče je upala u malu puščanu paljbu
sa tornja oko 17:30 prijem.
IC zakrči.
Vojnik: U kom se to ratu on bori? U Burskom?
IC prestane.
Vojnik (Učeniku): Kaže da kažemo koliko ih ima.
Učenik (gleda dvogledom. Broji): Čini mi se... deset potkošulja.
Vojnik (u IC): Javlja se izviđač gospodine. Deset potkošulja...
Učenik: Ljudi! Kaži mu ljudi ili će tražiti čitavu noć da mu potvrđujemo.
Vojnik: Desetoro ljudi gospodine. Ponavljam deset ljudi gospodine prijem.
IC zakrči pa stane.
Vojnik (u IC): Izviđač potvrđuje razumem gospodine. Učinićemo to gotovo. (Učeniku.) Kaže da
krenemo i prihvatimo predaju.
Učenik: Nas dvojca?
Vojnik: Kaže da bi čaršav mogao da bude blef. Videli da nas je dvojca. Zaključili da smo izvidnica.
Okačili čaršav da bi nas držali da sedimo dok im ne stigne pojačanje. Zaseda. Smatra da ako su
juče pucali na ’’C’’ zašto onda danas ništa ne rade?
Učenik: Očigledno – dosta im je svega. Opšte je povlačenje.
Vojnik: Hoćeš da mu kažeš?
Učenik: Mi radimo njegov prljav posao. On stiže u svom blindiranom kamionu. Idemo.
Vojnik i Učenik otkoče puške i krenu ka kuli.

19
KROV

Jedan Neprijateljski Vojnik u maskirnoj uniformi i s vunenom kapom koja se navlači preko glave,
ulazi. Puška okačena o rame. Nosi ćebe. Gleda uvis i naokolo.
Neprijatelj: Pod krovom. Dobri graditelji. Znali su kako da iseku grede. Mali prozor. Ptice uleću i
izleću. Ptičija govna po kamenu i prozoru. Skamenila se. Ovde godinama nije bilo nikog.
Sedne na pod.
Pričam sam sa sobom. Sad smo već svi polu ludi.
Iz ćebeta vadi igračku lokomotivu. Napravio ju je neki lokalni majstor. Od drveta, zdepasta,
gruba, ofarbana izbledelim osnovnim bojama. Gleda je. Okrene točak prstom.
Zašto su te ovde ostavili? Igrali se u kuli dok su veliki ljudi ubijali divljač? Zašto se nisi vratio?
Poneo je sa sobom? Zar je bila tolika žurba? Izgubljena u uglu? (Trese lokomotivu.) Pauci.
Stavi lokomotivu na pod. Gleda je.
Trebalo je da ga sahranimo. Juče, mog druga. Pogođen. Izneli ga napolje. Nismo čekali. Možda
ima snajpera u travi. Nikad se ne zna. Vetar. Lisice – pacovi – će ga pojesti. Odneti parčad svojoj
deci.
Odgurne voz po podu.
Glas (iza scene. Doziva): Hej!
Neprijatelj sluša za trenutak u tišini.
Neprijatelj: On je umesto mene pisao pisma. Rekao sam mu neke stvari koje nikada ranije nisam
rekao. Za pisma. Čitao je ono što mi je žena slala... Kad su kuhinjska vrata otvorena vidiš ljude na
uljici. Tiho zveckanje metala koje prave tiganji i čajnici. (Umota se u ćebe.) Juče bilo sunčano.
Video sam im leđa kako poigravaju u travi. Kapetan otvorio vatru. Uvek tako ili oni ili mi.
Pogodio ga u lice. Kad bude gotovo –
Glas (iza scene): Hej – jesi gore?
Neprijatelj: - sve će ih okupiti zajedno. Sahraniće ih na jednom mestu. Misle da sam pobegao.
(Gurne lokomotivu po podu.) Trebalo je da ga sahranimo. Ću – spava. (Šutne lokomotivu
nogom.) Kapetan pobegao. Rekao da ide u izviđanje. Neće se vratiti. Ne odgovaraju više na radio
vezu. (Gleda u krov.) Mogao bih tamo da spavam. Spavam na miru. Glava mora da mi ostane
bistra.
Ustane ogrnut ćebetom. Izađe.

20
KULA

Okačeno visi deset vojničkih potkošulja povezanih čvorovima u čaršav.

Učenik i Vojnik ulaze s puškama na gotovs.
Vojnik (govori u IC) Izviđač kod kule napreduje prijem.
IC na kratko zakrči. Stane.
Učenik: Zauzmi vrata. Drži se zida. Ja ću ih pozvati da izađu. Poslaću ih na puteljak. Držaćemo ih
u dolini.
Vojnik: Ok.
Vojnik izađe.
Učenik (viče ka kuli): Izlazi! Izlazi! Izlazi!
Kratka pauza.
Vojnik (iza scene): Ruke u vis! Ruke u vis! Onuda! Puteljak!
Učenik: (viče): Jedan po jedan! Jedan – jedan – jedan! Izlazi!
Vojnik (iza scene): Dole! Puteljkom! Puteljkom! Za njim! Mrdaj! Pokazujem ti – puteljak!
Učenik: Izlazi dalje! Izlazi dalje!
Zarobljenik (iza scene): Mabsvd acsbvacxs vczxdafs czx czada –
Učenik: Umukni! Bez priče! Ovde pričaju samo mrtvi! Miči se!
Vojnik (iza scene): Umukni! Umukni! Onim puteljkom! Nizbrdo! Tuda!
Učenik posmatra zarobljeni kako idu puteljkom ka dolini.
Učenik: Tako... (Iznenadni povik komande.) Sedi! Dole! Sedi! (Napola imitira položaj čučanja.)
Dole! Dole! Sedi!
Vojnik (iza scene): Ruke na potiljak! Ruke na potiljak! Ovako! Gledaj mene! Kapiraš? Daa – nek’
ostanu tako! (Kratka pauza. Dovikuje.) Jesu li to svi?
Učenik: Imaš deset.
Vojnik (iza scene. Nagla komanda): Ostani da sediš!
Učenik: Proveriću prozore.

21
Učenik odlazi u suprotnom pravcu od Zarobljenika.
Vojnik ulazi, i dalje posmatra Zarobljenike.
Vojnik (dovikuje Učeniku): Ova grupa neće predstavljati problem.
Učenik ulazi.
Učenik: Prazno. Svi su kod tebe.
Vojnik: Posmatraj odavde. Četa će dovesti kamione.
Učenik (odlazi): Proveriću unutra radi plena.
Učenik odlazi u pravcu Zarobljenika.
Vojnik (u IC): Izviđač četi. Deset ratnih zarobljenika spakovano. Nije bilo razmene vatre prijem.
IC zakrči. Vojnik se smeje. IC prestane.
Vojnik (u IC): Izviđač četi. Da smešno baš dobro nije mi palo na pamet...
Učenik ulazi.
Vojnik (u IC): Trenutak – (Učenik klima glavom. U IC.) Provereno unutra nema ništa prijem.
IC zakrči.
Učenik: Protrč’o sam gore dole. Puške čak nisu ni složene u kupe. Razbacane svu po podu. Pojeli
svu klopu. Svinjac.
IC prestane.
Učenik (čučne): Tako ja ratujem: ruke na potiljku. Obični patetični tipovi.
Vojnik: pretpostavljam da bi trebalo da ih saslušam?
Učenik (odmahuje glavom): Pusti nek obaveštajac zaradi svoj ručak. Pazi ih odavde. Pregledno
je. Ostani uza zid. Možda ih ima još u travi.
Vojnik: Ovde je sve rizično.
Učenik i Vojnik sednu pored zida s rukama na puškama.
Učenik: Ne može još dugo. Izgubiće interesovanje. Bilo gotovo još pre mesec dana. Nekoliko
nedelja pa – kući.
Vojnik: Tamo pozadi sam video leš.
Učenik: Njihov.
Vojnik: Da. ’oćemo čaj?

22
Učenik: Neću za koji minut ću da obiđem okolo. Posle ćemo čaj.
Vojnik: Ne bih rekao da ćemo narednih nedelja.
Učenik: O?
Vojnik: Iskušavamo –
Učenik (iznenada poviče. Ustane): Ej! Gore! Gore! Na potiljak! Razumeš? – gore! (Gestikulira s
puškom.) Drži ih gore! Samo li pokušate ima da vam dođem dole s ovim! (Sedne. Viče.) Češite se
kad se završi rat! To će biti vreme za slavlje!
Vojnik: - iskušavamo svoju sreću. Svakoga dana čekam da se smrkne da mogu da kažem još
jedan dan manje. Oni se predaju. Juče su pokušali da nas pobiju. Sutra će to pokušavati njihovi
drugovi. Nečija sreća istekne. U svakom ratu neko mora da pogine poslednji.
Učenik: Bar su izabrali dobro sklonište. Zaklonjeni su od lošeg vremena. Pogledaj ih samo. Klinci.
Oduševljeni što je gotovo. Njihovi oficiri ih ostavili ovde i u’vatili maglu. Ali ako se vrate, ovi
klinci ima da budu pobijeni kao –
Pucanj. Vojnik padne. Mrtav. Učenik se baci u stranu, puzi po zemlji – prevrne se – stane uza zid.
Ne zna odakle je došao metak.
Zarobljenici (iza scene. Dovikuju): Mansvb! Mansvb! Caxzas! Mavqsdfags –
Učenik izađe.
Zarobljenici (iza scene. Dovikuju): Mansb! Navazxc dfdsa wdweasq! Sdfg!
Neprijatelj izlazi iz kule i nosi pušku.
Zarobljenici (iza scene. Dovikuju): Nabcsdf! Mavsdfdafsd saxdf sdgf aswd!
Neprijatelj (spušta pušku): Mansbv... (Uznemiren. Dovikuje Zarobljenicima.) Mavsac dgfsdc
adserw xac axzs casfdge –
Učenik prilazi s puškom uperenom u Neprijatelja.
Učenik: Gore! Gore! Ruke u vis!
Zarobljenici (iza scene. Dovikuju): Bavdaso ghfes –
Učenik (viče ka Zarobljenicima): Zaveži!
Neprijatelj (diže ruke u vis): Manxvcafds cavsxdas! Vagfdas mdsvs...
Držeći pušku uperenu u Neprijatelja, Učenik prilazi pušci Neprijatelja i odnosi je u stranu. Prilazi
Vojniku i opipava telo. IC zakrči i s vremena na vreme prestaje, čekajući na odgovor na pozive.
Učenik: Kopile. Ti kopile jedno.

23
Učenik počne da izvlači telo Vojnika, i dalje držeći pušku uperenu u Neprijatelja. IC počne da
krči. Učenik izvuče telo van scene.
Neprijatelj (dovikuje Zarobljenicima): Nabcsxas! Nardsf caxdgws chadfs...
Zarobljenici (iza scene. Dovikuju Neprijatelju): Manxvc! Manxcv! Mans bxv das!
Neprijatelj se povlači nekoliko koraka unazad. Učenik ulazi. Drži pušku uperenu u Neprijatelja.
IC mu visi iz ruke. On i dalje s vremena na vreme zakrči.
Učenik (Neprijatelju): Koliko? (Pokazuje rukom na kulu.) Kapiraš? Pokaži mi! Prstima! Koliko
njih?
Neprijatelj (ne razume): Manvsb... Navzxcxb czsa...
Učenik: Ni jedan? To znači ni jedan? Ti si poslednji?
Neprijatelj: ... Vacxad...
Učenik (u IC): Izviđač vodu. (IC na kratko zakrči pa stane.) Izvinite gospodine prijem. (IC na
kratko zakrči pa stane.) Žao mi je gospodine. Karter gospodine. Mrtav. Snajper. Kula. Prijem. (IC
zakrči. Mrmlja nešto za sebe.) Jebi ga – sad će to jebi ga biti moja greška... (IC stane. U IC.)
Gospodine potvrđujem Karter mrtav gospodine. Snajper na kuli prijem. (IC krči. Mrmlja za sebe.)
Samo bla bla bla... (IC stane. U IC.) Ne gospodine – sad je prohodno. Četa može da priđe. Ubio
sam snajperistu. Prijem.
Neprijatelj (molećivim glasom govori dok Učenik razgovara preko IC): Mabvsc bavcxads...
vzcxbvc... vzcda cad srewcad qweas...
IC zakrči na kratko i stane.
Učenik (Neprijatelju): Niko minus jedan to si ti druškane. (Pokazuje pušku.)
Neprijatelj (panično doziva Zarobljenike): Bacvsd! Manbscda! Gfsdv xazds! Dacs gfsdvcad aweq
czxsds xaz –
Učenik (vadi bajonet iz korica): Prekasno sinko. Tvoji drugari ti ne mogu pomoći! Prekasno!
Neprijatelj (u panici. Učeniku): Mansbvx! Bavxzcsd!
Učenik (pokazuje bajonet Neprijatelju. Objašnjava): Ovim. Ubijem te. Vidiš. Neću da traćim
metak. Čuvam ih da pomognem svojim drugarima. Da obavim to pre nego što dođe major. On bi
te ušuškao u krevet i poljubio. Ženevska konvencija i te fore.
Neprijatelj (dovikuje Zarobljenicima): Naabxvcz! Nabxvcz! (Sav očajan pokazuje na bajonet.)
Hrsdga! Zvslt! Gsdags –
Jedan Zarobljenik ulazi. Odeven je isto kao i Neprijatelj, s vunenom kapom.
Učenik: Odlazi!

24
Neprijatelj (Zarobljeniku): Nabx fads cwedasqv fadsf – (Pokazuje na krov kule.) – mbaczad
xaesdwq wasd – cav decfs –
Zarobljenik (Učeniku): On puca – on ne zna – on –
Učenik: Odlazi! Natrag! Inače ću te razneti!
Zarobljenik: Ne – ne razume gospodin – on ne zna – da ljudi se –
IC počne da krči. Učenik okrene pušku u pravcu Zarobljenika.
Učenik: Odlazi!
Zarobljenik se okrene i počne da beži.
Neprijatelj (viče za Zarobljenikom): Mansxv! Bavaczx fads! Faxsd xvas afsadwgers nacds fads...
Zarobljenik se okrene i potrči ka Učeniku.
Zarobljenik: Gospodin –
Učenik: Natrag! Ovo nema nikakve veze sa tobom!
Neprijatelj (molećivim glasom Zarobljeniku): Davcxz adasfd cadsw axsdfwg adzxsv! Facswgeda!
Daxzd! Daxzd! Gavscad! Sdaxz –
Učenik: Šta je? Šta kaže?
Zarobljenik: Kaže on nije znati – on ne znati – o ništa – nije znati o mi predaja –
Učenik isključi IC.
Učenik (Neprijatelju): Jeste! – predali se! (Zarobljeniku.) Reci mu!
Zarobljenici (iza scene. Dovikuju): Maxzba vacdsdfa sgds! Navaz dsrfee dax –
Zarobljenik (dovikuje Zarobljenicima): Manvcs! Acds! (Zarobljenici zaćute. Neprijatelju.) Man
bzvxcz da fsdaqw bavds – (Pokazuje na okačene potkošulje.) – nabvxcd fsda –
Neprijatelj (Zarobljeniku.): Brxds? (Okrene se da pogleda potkošulje.) ... Mvacds brads navczs
resdfa –
Učenik: Šta kaže?
Zarobljenik: Kaže on nije znati mi dati belo znak pokazati –
Učenik: Nije znao? Bio je sa vama! Tamo unutra!
Zarobljenik (Neprijatelju): Bacxzd gfdsa? Fdacsxwg rets?
Neprijatelj (Zarobljeniku): Bacxzd gfsda! Navdsa fgdwg xvss –
Zarobljenik (Neprijatelju): Dacdsqqw –

25
Neprijatelj (Zarobljeniku): Bracdsa –
Zarobljenik (Neprijatelju): Dsfga! (Učeniku.) Kaze on spava. Na Vrh (Pokazuje na krov kule.) u vi
kaži – kako ono? – navczx – mvanavczx – u tavan!
Učenik: Spavati? A napolju rat? Baš ću to da poverujem!
Učenik petlja s bajonetom. Suviše je uzbuđen da bi ga postavio.
Neprijatelj: Nvacxads daxfda cvzx mnches vads –
Zarobljenik: Kaže nosi pokušulja. Kaži kaži čovek pokušulja. Nosi – vidi? Nije znati. (Neprijatelju)
Cavxcxz manches bavcs.
Neprijatelj (Zarobljeniku): Manches bavcasdfg!
Učenik: Mor’o je da zna!
Neprijatelj skida košulju.
Zarobljenik: Je dokaz! Je dokaz! Nosi pokušulj!
Učenik: Ko ga pustio da spava? Kad bude mrtav nek tebe krivi!
Neprijateljeva košulja je skinuta.
Neprijatelj (pokazuje na potkošulju, čupka je): Manches! Manches! Vaca das czvx dxzfsx adsfg...
Učenik (petlja oko bajoneta): Kad je pogled’o kroz prozor – video vas kako sedite – ruke na
potiljku – zna on!
Zarobljenik: On kaži san još u oči – nije zna – on dobar čovek – pokušulja dokaz...
Učenik: Video je mog druga! – dovoljno je bio budan da puca!
Zarobljenik: Molim gospodin – molim moj prijatelj...
Neprijatelj skida potkošulju.
Učenik: Napravili nam zasedu! Okrenemo leđa! – On puca!
Neprijatelj (pruža potkošulju, nudi je Učeniku): Mnches... mnches... abczvxda... vczxq bzcvxc
dax... mnches... (Još više istura potkošulju.) mnches vzcxa vxzcds...
Učenik (petlja s bajonetom): Dođavola! Unutra! Ulazi! Hajde već!
Zarobljenik (pokazuje na bajonet): Da da ti ubiti ko vojnik... Ne time moj prijatelj. Ako ubiti ne
to. Molim nije dobro. Ne to. Tako ne pravda. Ni za ko.
Neprijatelj je na kolenima i drži potkošulju na licu i plače u nju.
Neprijatelj: Nabcxvxas. Nabczxsd. Hgweads. Dfasczxs.

26
Učenik (bajonet postavljen): Svi vi! – u onom! Hoćete da ga streljam? Ako počnem da pucam
neću prestati. Sve ću vas pobiti. Mala gomila tela – lepo!
Zarobljenik: Nije pravda. (Pokušava da priđe Neprijatelju.) Nabxc xzcdasa dfs –
Učenik (Zarobljeniku): Uvis! Uvis!
Zarobljenik stane. Podigne ruke uvis. Neprijatelj je na kolenima. Prestao je da plače i samo
pruža potkošulju u tišini.
Učenik (pokazuje u stranu na mrtvog Vojnika): Moj drug je mrtav! Vidiš? I ti ćeš za pola
sekunde! Spavao! Ovo ima da ti bude najduži san!
Neprijatelj pruža potkošulju. Sklopljenih očiju. Učenik ga probode bajonetom. Cokulom smakne
telo s bajoneta.
Učenik: Ha!
Zarobljenici (iza scene): Barcaxzsd! Bavzcsd! Vzcxadsf vxaczds fads!
Tišina. Zarobljenik stoji s rukama podignutim uvis. Neprijatelj ispružen po zemlji. Učenik
zakorači unatrag, podigne Neprijateljevu potkošulju i njom briše bajonet. Uključi IC – odmah
počne da krči. Učenik u tišini čeka da prestane.
Učenik (u IC): Izviđač javlja četi ’’A’’. Prolazni problem gospodine. Žao mi je. Jedan tip na krovu.
Sakriven. Potpuno poludeo. Nije bilo vremena da se ponovo stavi metak. Probo sam ga. Prijem.
IC zakrči. Učenik podigne pogled i vidi kako Zarobljenik i dlje stoji s rukama podignutim uvis.
Učenik (Zarobljeniku): Onamo dole. Idi. Kod tvojih drugara. Imaš sreće danas.
Zatvorenik odlazi. IC prestane da krči.
Učenik (u IC): Karteru neće biti potreban lekar gospodine. Potvrđujem da je mrtav. Prijem. (IC
zakrči pa stane.) Da gospodine motriću na zarobljenike dok četa...
Učenik zastane. Vidi da je Neprijatelj u sedećem položaju.
Neprijatelj: ...nbzvcx... bcaxzs... shte shte shte...
Neprijatelj podigne potkošulju i počne da briše bajonet o nju.
Učenik: Nemoj to da radiš.
Neprijatelj (briše): ... shte... shte...
Učenik prilazi Neprijatelju. Uzima potkošulju. Baca je u stranu.
Učenik: Nemoj to da radiš.
Hoće da krene.

27
Neprijatelj (govori u prazno): Bvacan bvagchteus.
Učenik zastane. Okrene se ka Neprijatelju.
Neprijatelj (ponavlja): Bvacan bvagchteus.
Učenik (vraća se): Nemoj to da radiš.
Neprijatelj (ponavlja): Bvacan bvag...
Učenik probode bajonetom Neprijatelja. Mrtav.
Učenik (viče): Haa! Haa! Evo ti! Evo ti! Dva puta!
Zarobljenik utrči.
Učenik: Evo ti! Tvoji drugari!... haa...
Zarobljenik krene da izvlači telo Neprijatelja.
Učenik: Hvacan brasdhes.
Zrobljenik zastane. Okrene se i pogleda u Učenika.
Učenik: Šta to znači?
Zarobljenik gleda bezizrazno u Učenika, dok mu uz noge leži mlitavo telo.
Učenik: Hvacan brascgaese.
Zarobljenik: Ništa gospodin.
Učenik: Mora da nešto – znači – ! Šta je to?
Zarobljenik gleda bezizrazno.
Učenik: Reci svojim drugovima da ga sahrane.
Zarobljenik ponovo krene da izvlači telo.
Učenik: Čuo si ga kad je – ...?
Zarobljenik nastavlja da izvlači telo.
Učenik: To znači nešto!
Zarobljenik stane i gleda bezizrazno.
Učenik: Hshdaca brazxcgzca? Bra – brs – chavsa – šta bi – šta se kod vas kaže kad – ?
Učenik sedne pored zida. Zarobljenik se okrene i počne da izvlači telo.
Učenik: Fadxz fadxscvzx? Hadfs czxa dfsfd?... Bvache...

28
Zarobljenik (zastane): To je ništa gospodin... Je bik... sto...
Učenik: Hdvas – fasdfgd – hvasd.
Zarobljenik: Voda. Bik.
Učenik gleda bezizrazno u Zatvorenika.
Učenik: Nosi.
Zatvorenik iznosi telo. Učenik se uspravi, podigne dve puške i potkošulju. Posmatra Zarobljrnike.
Učenik (doziva.): Chvas – ? Cha – ?
Tišina. Učenik prilazi okačenim potkošuljama i svuče ih dole. Uzima ih i izlazi.

29
Četiri Dokumenta

Dokument Jedan
Filip Lorens je bio ’dobar’ direktor škole. Vlada, crkva, novine, svi su ga hvalili kako je uspešno
izlazio na kraj sa ’lošom’ školom. Izbacio je šezdesetoro đaka. Oni su završili na ulici. A onda,
jednog dana, stajao je pred kapijom škole, i nasilje se vratilo. Ubijen je. Taj susret pred kapijom
mogao bi da zamisli Dostojevski u noveli ili Sofokle u komadu. Možda ga je ubio jedan od đaka
koga je izbacio iz škole. Ali to bi bio samo detalj. Siguran sam da je Filip Lorens nevin kao i njegov
ubica. Ali u jednom obliku ili u drugom, nasilje se uvek vraća da oslobodi svoj gnev na
ignoranciju* koja ga je stvorila. A mi smo ignorantsko društvo.
*Bond koristi reč ignorance/ignorant što se doslovno prevodi kao neznanje/neukost. Smatram
da ove reči ne prenose potpuno značenje reči u originalu, koja u sebi sadrži i značenje
nezainteresovanost da se sa/zna.
At the Inland Sea (p. 80) by Edward Bond – in the ’Notes and Commentary’ (published by
Methuen)

Dokument Dva
Septembar 20
Najzad smo se džipom probili do Salerna, ali smo na periferiji grada zatekli bitku koja je još
trajala. Nemačke minobacačke bombe eksplodirale su u sred malog trga, samo stotinu jardi
daleko od Sedišta Bezbednosti. Ovde sam video ružan prizor: britanski oficir saslušavao je
italijanskog civila, u više navrata udarajući ga stolicom u predelu glave; ovaj tretman, Italijan je,
lica prekrivenog krvavom maskom, podnosio stoički. Na kraju salušanja, koje je bilo smatrano
neuspešnim, oficir je pozvao Hempširskog vojnika i pitao ga prijatnim tonom, u konverzacijskom
maniru, ’Da li bi želeo da odvedeš ovog čoveka, i otstreliš ga?’ Vojnik je, pljunuvši u šake,
odgovorio ’Nemam ništa protiv, gospodine.’ Najodvratnija epizoda koju sam video od kad sam
se priključio vojsci.
Naples ’44 (p. 21) by Norman Lewis

30
Dokument Tri
. . . brojne trupe okruživale su dvospratni vojni bunker, i pucale u mali otvor puškarnice na
gornjem spratu odakle su dolazili hitci. Jedan čovek je mirno stajao u podnožju i pucao u otvor;
pao je pošto je bio ubijen, ali su se Nemci iz donje prostorije ubrzo potom predali. Krug
Australijanaca je počeo opušteno da se ponaša, a zatvorenici su izlazili dok su hitci bili ispaljivani,
ubijajući jednog Australijanca. Pucanj je došao sa gornjeg sprata, gde zatvorenici nisu znali ništa
o predaji muškaraca iz donje prostorije; ali su trupe koje su opkoljavale bile previše usijanih
glava da bi to shvatile. Njima je to delo izgledalo kao najpodlija izdaja, i odmah su bajonetima
počeli da bodu zatvorenike. Jedan (Australijanac), neposredno pre nego što će bajonetom
izbosti Nemca, shvatio je da mu bajonet nije na pušci. Dok je očajni čovek molio za milost, on ga
je, namrgođen, namestio, i potom bajonetom izbo čoveka.
The Face of Battle (p. 48-9) by John Keegan, from The Australian Official History of the Great
War

Dokument četiri
22. Poslije toga šćaše Bog okušati Avrama, pa mu reče: Avrame! A on odgovori: Evo me. 2. I reče
mu Bog: uzmi sada sina svojega, jedinca svojega miloga, Isaka, pa idi u zemlju Moriju, i spali ga
na žrtvu tamo na brdu gdje ću ti kazati. 3. I sjutradan rano ustavši Avram osamari magarca
svojega, i uze sa sobom dva momka i Isaka sina svojega; i nacijepavši drva za žrtvu podiže se i
pođe na mjesto koje mu kaza Bog. 4. Treći dan podigavši oči svoje Avram ugleda mjesto
izdaleka. 5. I reče Avram momcima svojim: ostanite vi ovdje s magarcem, a ja i dijete idemo
onamo, pa kad se pomolimo Bogu, vratićemo se k vama. 6. I uzevši Avram drva za žrtvu naprti
Isaku sinu svojemu, a sam uze u svoje ruke ognja i nož; pa otidoše obojica zajedno. 7. Tada reče
Isak Avramu ocu svojemu: oče! A on reče: što, sine! I reče Isak: eto ognja i drva, a gdje je jagnje
za žrtvu? 8. A Avram odgovori: Bog će se, sinko, postarati za jgnje sebi na žrtvu. I iđahu obojca
zajedno. 9. A kad dođoše na mesto koje mu Bog kaza, Avram načini ondje žrtvenik, i metnu drva
na nj, i svezavši Isaka sina svojega metnu ga na žrtvenik vrh drva; 10. I izmahnu Avram rukom
svojom i uze nož da zakolje sina svojega. 11. Ali anđeo Gospodnji viknu ga s neba, i reče:
Avrame! Avrame! A on reče: evo me. 12. A anđeo reče: ne diži ruke svoje na dijete, i ne čini mu
ništa; jer sad poznah da se bojiš Boga, kad nijesi požalio sina svojega, jedinca svojega, mene radi.
13. I Avram podigavši oči svoje pogleda; i gle, ovan iza njega zapleo se u česti rogovima; i otišavši
Avram uze ovna i spali ga na žrtvu mjesto sina svojega.
Knjiga Postanja*

*Preveo Đura Daničić

31
32