2023

Časopis
Za sociološke
I psihološke
teme

REDOVNI BROJ; X GODINA; JUL, 43 BROJ.

Željko Lj. Krstić jul, 2023.

Urednik: Ţeljko Lj. Krstić

14.ooo Valjevo, Srbija.
Kontakt :zekando@gmail.com
Naslovna strana : perunike

„‟ Moralna panika. Termin kojeg je

popularizovao Stenli Kohen da bi
opisao preterano i senzionalističko
izveštavanje u medijima o nekoj grupi
ili obliku ponašanja koje se smatra
ranim znakom opšteg društvenog
nereda. Moralna panika često nastaje
oko nekih dogaĎaja koji su relativno
beznačajni u pogledu same prirode
dogaĎaja ili broja ljudi koji u njemu
učestvuje’’. ( Entoni Gidens: ‘’
Sociologija’’ ; Beograd; 2006.)

Jedan „‟ socijalistički‟‟ oglas.

Sadrţaj:
1. Prosveta
2. Marginalizacija socilologije
3. Analiza sadrţaja komercijalnih
oglasan u drugoj polovini 20 v.
4. Razvoj trgovine u Srbiji
5. Radovan Lazić, trgovac
6. Utisci nakon čitanja
- ‘’Valjevci u ratovima od
1912 do 1918. ,
Autor: Milorad Radojičić
Osvrt na knjigu ‘’
- Predsednički izbori u
Turskoj: Pobeda Erdogana
Uvod: U ovom broju bavim se sa dvema
profesijama, koje nemaju sličnosti:
sociologijom i trgovinom. Ono što je
karakteristično za trgovini čini se da je
veliki bum doţivеla počev od „‟ Korone‟‟
pa sve do danas. Sociologija, doţivljava
svoju stagnaciju. Ona se najviše oseća u
praktičnoj primeni sociologije, gde se
uvek bilo teško zaposliti u struci. Ali su
tu neke druge društvene nauke koje
imaju praktičnu primenu. IzmeĎu ova
dva entiteta navodimo da je na
predsedničkim izborima pobedio Redţep
Taip Erdogan, koji je na ovoj funkciji već
dvadeset godina. Navodi se da je u
mladosti bio prodavac Ďevreka na ulici….

1
Željko Lj. Krstić
PROSVETA
ZAŠTO JE ŠKOLA PRESTALA DA
POSTOJI KAO AUTORITET
Od svih ustanova koje poznajem najbliţa
mi je prosveta. Faktora ima više: roĎen sam
u učiteljskoj porodici, rano detinjstvo proveo
u seоskoj školi, završio uredno sve razrede
od prvog O.Š. do fakulteta. Moja ćerka ima
privilegiju da su joj roditelji iz
prosvetarskih porodica. Na kraju, imao sam
dve ţivotne šanse da radim kao predavač u
dve srednje srednje medicinske škole, jedna
je u Beogradu a druga u mom rodnom gradu
Valjevu.
Nije mi namera da pišem nekakvu svoju
biografiju, ali utiske vezano za prosvetu,
svakako da. Prvo čega se sećam da sam kao
dete ulazio sa triciklom u učionicu sa
olaisanim podom i skamlijama, gde su
sedela neka starija deca koja su mi se
dobronemerno smejala. Kasnije sam čuo da
su moji roditelji meĎu prvima od svoje plate
kupili televizor. Vremenom su se
prosvetarske plate istopile i prelile u neke
druge profesije i sisteme. J.B.Titu, je bilo
bitno da bude četvrta vojna sila u Evropi.
Znalo se da je na tadašnju vojsku išlo 75
% saveznog buţeta, a na prosevetu i
kulturu nekakvih jedan do dva odsto. Na
kraju je prosveta ostala i opstala. Takva
glomazna vojska je nestala. Ostali su
2
jul, 2023.
komforni vojni stanovi a vojna oprema u
koju se ulagalo uglavnom je završila na
otpadima, gde se prodava po bud zašto
cenama...
Neko se izgleda trudio da prosvetu u Srbiji
sistematski uništava i kaţnjava. Ponekad se
čini da su to radili i rade oni loši Ďaci koji
nisu ni išli na sve časove a kamo li nešto
drugo.
Koliko se sećam pored smanjenja plata,
prosvetarima su ukinuli Prosvetne
zajednice, koje su vodile računa o
izvoĎenju kvaliteta nastave. U tim
zajednicam su bili inspektori, odnosno
prosvetni savetnici, koji su obilazili škole i
časove, za različite predemete. Sećam se da
su nastavnici ili učitelji pred dolazak takvih
inspektora birali decu koja će da
odgovaraju. Pravio se svojevrsni scenario.
Jednog od njih sam lično poznavao. Sećam
se njegove priče da je prilikom jednog
obilaska neke škole u jednom odeljenju
slučajno kinuo. Rom iz zadnje klupe mu je
na to dobacio,’’ Liz –guz, gospodine !’’.
Misleći da je to što je rekao normalno.
Kasnije kada sam sredinom devedesetih
godina ušao u jednu školu kao predavač,
suočio sam se sa nekim novinanama.
Nastavu je obilazio pedagog umesto
ispektora, i više ometao čas nego što je bilo
kakve koristi od njegovog prisustva. Bio
sam svedok da je novi pedagog u školi od
profesora koji su predavali uglavnom
stručne predmete, insistirao na voĎenju
dnevnika i upisivanju časova. Uočio sam da
direktor ima velika ovlašćenja i da od
njegove volje zavisi status nekog profesora
u školi. Mene je direktor zagotivio i rekao
da spustim maksimalno kriterijume iz
Željko Lj. Krstić
predmeta sociologije, jer ona Ďacima stručne
škole nije prioritet.
Naravno da sam morao da odrţim
disciplinu, tako što sam to pokušao da činim
i preko ocena. Mada se smatra da ocena i
ponašanje ne sme dovoditi u vezu. Uočio
sam da u dnevniku umesto brojčanih ocena
u nekim rubrikama stoji slovo : ’N’. Rečeno
mi je da to znači da je učenik neoicenjen
jer je iz opravdanih razloga bio odsustan iz
nastave. Pomislio sam da su u boljem
poloţaju od redovnih Ďaka , učenici, njihovi
vršnjaci koji se školuju vanredno. Što se
tiče vršnjačkog naselja ono je uvek bilo
pristutno u školama. Lično sam ga okusio
na svojoj glavi 80-tih godina. Ali i svu
slabost školskog sistema da me zaštiti.
Problem se spustio na porodicu i roditlelje
koji su trebali da ga reše. Naime, lokalni
mangupčić mi preko mojih školskih
drugova poruči da će da me sačeka posle
škole. Nisam to nikome rekao jer sam mislio
da će se neće desiti. Ipak se desilo. Sa još
dvojicom me sačekao na Ďačkom ulazu i sa
par zamahivаnja rukama više me zaplašio
nego što me je udario. Koliko se sećam
reagovala je nastavnica matematika koja ga
je oterala vikom. Otišao sam kod zamenika
direktora da zatraţim zaštitu koju nisam
dobio. Posle vojske, napadač mi se lepo
javio, jer je saznao da sam sin od
učiteljice, koja ga je spašavala da ne bude
izbačen iz O.Š. škole.
U isto vreme u istoj školi gde sam učio
četiri godine, imao sam problem i sa
profesorkom fizike, koju sam, nesmotreno
izazvao na prvom času praveći se da spavam
u zadnjoj klupi. Taj klinački gest sam skupo
platio. Uspeo sam da skrenem paţnju na
3
jul, 2023.
sebe na pogrešen način. Nisam znao da je
profesorica imala običaj da u svakom
odeljenju gde je predavala, naĎe po jednu
ţrtvu , na kojom se iţivljavala i koja je
obično bila muškarac. Svi ostali u
odeljenjenju su ćutali jer nisu morali da uče
a gledali su predstavu mučenja svog
školskog druga kojem nisu mogli ili hteli da
pomognu. Profesorka me kaţnajvala tamo
gde je svaki solidan Ďak osetljiv, a to su
ocene. Čak mi je na kraju prvog razreda
predloţila da promenim školu.
Sve je to imalo za posledicu da sam u
drugom razredu najviše od svih predmeta
učio fiziku. Na kraju mi je profesorka
zaključila dvojku. Pitao sam je kako je
moguće da imam devet petica a samo kod
nje dvojku. Profesorica mi je odgovorila da
su mi sve te petice poklonjene. Shvatio sam
da mi je ona dala dvojku iz svog predmeta,
samo da ne bih bio odličan. Nisam imao
kome da se obratim. Majka kao učiteljica se
osećala inferiornom u odnosu na
profesorku, kod koje je bila na razgovoru. U
školskom sistemu nisam prepoznao ni
jednu osobu koja bih mi pomogla, počev od
razredne, preko pedagoga škole, psihologa
pa sve do direktora. O nekakvim drugim
instancama kojima sam mogao da se
obratim, kao Ďak nisam ni razmišljao niti
znao za njih da postoje. Od sve muke sam
zaplako u hodniku. Zanimljiv je slučaj
jednog dečaka iz drugog odeljenja kojeg je
takoĎe ista profesorka maltretirala. On je iz
inata završio nuklearnu – fiziku i trenutno
je negde u inostranstvu.
Da ne bude da su me u toj školi samo tukli a
profesori maltretirali, istine radi, moram reći
da je u to vreme ’moja’ srednja škola bila
Željko Lj. Krstić
meĎu najorgazovanijim u gradu. Pored
nastave Ďacima su bili dostupni i drugi
vanastavni sadţaji. Opremljena biblioteka sa
dnevnom štampom i lepom muzikom,
dnevmi boravak u suterenu škole gde su se
preko nedelje pripremale pozorišne
predstave a preko vikenda organizovale
diskoteke. Ista škola je za svoje Ďake
organizovala letovanja na Jadranu i
zimovanja u Sloveniji. Davala skije
učenicima koji nisu imali. U okviru škole je
poslovala Ďačka zadruga gde se moglo
solidno zaraditi. Ali sve je to bilo u
socijalizmu. Nastupila su nova vremena u
kojima se očito svi još traţimo.
MARGINALIZACIJA SOCIOLOGIJE
U SRBIJI
U Srbiji nikada neće vise biti isto nakon
velikih i nezabeleţenih tragedija od 03. i.
05. maja u kojoj su ţivote izgubilo
osamnastoro, uglavnom dece, školskog
4
jul, 2023.
uzrasta. U beogradskoj školi ’’Vladimir
Ribnikar’’ učenik je pištoljem ubio devet
svojih školskih drugara i radnika
obezbeĎenja. Dok je u okolini Mladenovca
( s. Malo Orašije ) i Smedereva ( s. Dubona )
,mladić sa kalašnjikovim u ruci ubio
osmoro ljudi , uglavnom mladih. Uz ubijene
veliki je broj ranjenih, meĎu kojima je i
jedna nastavnica. Samo koji mesec dana
ranije učenici su izmakli profesorci
engleskog stolicu na času. Potom je u
javnosti stvorena afera oko strogog
profesora matematike, koji je u meĎuvemen
u premnuo. Nakon svega, školske vlasti
predlaţu da se ova školska godina završi što
pre – 06. Juna. Čini se da se na kraju sve
pretvorilo u lošu poruku, gde su ocene
najbitnije. Kako stvari stoje njih će po svoj
prilici umesto profesora upisivati roditelji.
*****
Direktori nekih škola predlaţu stručne
timove, na dva novoa. U školama bi trebalo
da postoje stručni timovi od ’’ pedagoga,
psihologa i defektologa’’.( ova tri profila
već postoje u školi u kojoj se desila tragedija
p.r. Ţ.K. ) Dok bi na nivou opštine
postojao opštinski stručni tim kojeg bi činili
: psiholog, psihijatar, pedagog defektolog,
socijalni radnik , pedijatar i policajac.’’
U navedenim stručnim timovima nema –
sociologa. Ne znam kako bi se osećao
nastavnik sociologije u srednjim školama,
kada bi posle ispredavanih časova odlazio
kući. On bi mnoga svoja zapaţanja koja bi
koristila prevenciji i suzbijanju potencijanog
sukoba ’’ nosio’’ kući. Ono gde su sociolozi,
moţda neplairano našli svoje mesto to su
penitencijarne ustanove, odnosno zatvori.
Željko Lj. Krstić
Pokazalo se da su sociolozi sa svojom
sistematičnošću dorasli obavljanju stručnih
poslova u jednom zavodu, počev od
referenata za slobodno vreme, preko
nosioca tretmna ( novi naziv za vaspozače)
, pa sve do prijemnog odeljenja gde moţe
raditi na izradi sociološko – kriminoloških
izveštaja.
SOCIOLOG U SOCIJALNOJ ZAŠTITI
: Najdrastičnije sistematsko izbacivanje
sociologa iz sistema socijalne zaštite, je
zabeleţeno u Nišu. Naime departman za
sociologiju pri Filozofskom fakultetu u Nišu
je u skladu sa svim propisima, pokrenuo
master akademske studije : sociolog u
socijalnoj zaštiti. U ciljevima je pored
ostalog navedeno da studenti treba da
steknu znanje i veštine na polju socijalne
zaštite, naročito u oblasti organizacije,
kordinacije i upravljanja gde je potrebno
demonstrirati sociološku ekspertizu
poznavanja prirode socijalnih odnosa,
funkcionisanja društvenih institucija i
rešavanje socijalnih problema. Niški
univerzitetski profesori socilogije su se
potrudili da osmisle svoja predavanja sa
zanimljivima predmetima: Problem u
obrazovanju dece iz socijalno isključenih
grupa; Nasilje , vaspitno zanemarivanje i
zlostavljanje; Sociologija interkurturne
komunikacije; Porodica u sistemu socijalne
zaštite ; Sociologija devijantnog ponašanja;
Sociologija marginalnih društvenih grupa;
Socijalni problemi dece i mladih; Socijalna
iskuljučenost i politika socijalnog
uključivanja.... Sve to nije bilo doviljno da
se i dalje sociolozi doţivljavljavaju kao
strano telo u sistemu socijalne.
5
jul, 2023.
Tako je 2020 g. u jednoj bolnici u
Vojvodini zableţen slučaj gde zaposlen
sociolog pored još jednog sociologa i dva
socijalna radnika na Zavodu za
zapošljavanje. Reagovala je Komora
socijalne zaštite Srbije i uputila prestavku
Zaštitniku graĎana, koji je doneo preporuku
da se ova greška ispravi. Reagovalo je i
Srpsko sociološko društvo sa poduţim
saopštenjem koje je postavilo na svoj sajt. U
njemu se navodi da je po Pravilniku iz 2014
g. kojim se definiše licenciranje stručnih
radnika pored socijalnih radnika, psihologa,
pedagoga, andragoga, specijalnih pedagoga (
sa Fasper-a) mogu biti i sociolozi. MeĎutim
Pravilnik o licenciranju stručnih radnika u
socijalnoj zaštiti, kao pravni akt niţe
opštosti neposredno dovodi u pitanje
vaţenje opštije regulative – Zakona o
socijalnoj zaštiti jer isključuje sociologe (
čak i one sociologe koji su završili Master
studije socijalnog rada. ) Dok se zakonski
propisi usaglase sociolozi će traţiti sreću na
buvljacima.
SOCIOLOG U PROSVETI: U praksi
mesto sociologa se dugo godina vezivalo za
prosvetu i mesto sigurnog predavača
sociologije u srednjim strukovnim školama i
Gimnazijama. Čak se u poslednje vreme
pojavio i veći broj kvalitenih udţbenika koji
su sastavili profesori sa Filozofskog
fakulteta - odseka za sociologiju - zajedno
ili pojedinačno. Činilo da se profesija
sociologa stabilizovala u školama, i podigla
na jedan viši nivo. Pogotovu kada su u
penziju otišli ’’marskisti’’ koji su posle
ukidanja ovog predmeta, nastavili da
predaju sociologiju. MeĎutim do toga nije
došlo jer po vaţećim stručnim propisima
Željko Lj. Krstić jul, 2023.

predmet sociologije u srednjim stručnim SOCIOLOG U ZDRAVSTVENOJ

školama, pored sociologa mogu predavati: ZAŠTITI : Odavno su domaći sociolozi
filozofi, politikolozi i pravnici. shvatili da nema ništa od pukog teoretisanja
već da se moraju, kao i druge slične nauke,
To se definisalo vaţećim Pravilnikom
specijalizovati za primenu u svakodnevnoj
objavljenim u ’’Sl. Glasnik RS – Prosvetni
praksi. MeĎu prvima je tu uočio pok. prof.
glasnik’’ iz 2013 ) o vrsti stručne spreme
dr. Petar Opalić, koji je pored predavača
nastavnika, stručnih saradnika i pomoćnih
socijalne patologije na odeljenju za
nastavnika u stručnim školama. U
sociologiju Filozofskog fakulteta BU, bio
pravilniku u čl. 15 stoji da sociologiju
angaţovan u Zavodu za mentalno zdravlje u
mogu predavati: profesor sociologije (
Palmotićevoj, gde je u jednom trenutku bio i
odnosno diplomirani sociolog) , profesor
direktor. Elem, profesor Opalić je 2008 g.
filozofije i sociologije, diplomirani
objavio vredan priručnik ’’ Psihijatrijska
politikolog ( nastavni smer) , diplomirani
sociologija’’ ( Zavod za udţbenike;
politikolog za društveno – političke odnose,
Beograd; 2008) navodi da treba da postoji
master socilog pa i profesor marksizma,
posebna grana primenjene sociologije-
kada je reč o preuzimanju. U članu 15 a.
klinički sociolog- koji bi radeći u
istog pravilnika se navodi da sociologiju sa
medicinskoj socijalnoj ustanovi na zaštiti
pravima graĎana , mogu predavati:
mentalnog zdravlja ili somatskog zdravlja,
diplomirani sociolog, diplomirani pravnik,
samostalno ili u saradnji. Opalić je napravio
master sociolog i master pravnik. Sva
preko potrebnu razliku izmeĎu sociologa i
zvanja u obe tačke su taksativno navedena
socijalnog radnika, koja pravi bespotrebnu
bez numeracije ispred, tako da direktor ima
zabunu meĎu laicima. Opalić navodi da do
diskreciono pravo da izabere predavača po
zbrke dolaz i : ’’ zato što se profesija
svojoj slobodnoj proceni , od svih
kliničkog sociologa , najviše preklapa sa
prijavljenih kandidata.. Sem toga sociolog
poslovima socijalnog radnika. Glavna
koji je poloţio stručni ispit za rad u prosveti
razlika izmeĎu ove dve profesije je u tome
u našim domaćim Zavodima za
što klinički sociolog rešava probleme
zapošljavanje se ne stavlja u korpus sa
pacijenta kao aspekt širih društvenih
drugim nastavnicima- predavačima u
problema kao problem odnosa u konkretnim
srednjim školama. On se stavlja u posebnu
grupama, ili još preciznije, kao izraz
grupu tzv. humanističkih nauka. Tako da
poblematičnih relacija unutar većih i manjih
kada neka škola slučajno, traţi profil
društvenih grupa u kojima ţivi psihijatrijski
profesora ( nastavnika) sociologije moţe se
pacijent. Tako je njegov nezaobilazni
vrlo lako desiti da se on ne nalazi u fondusu
predmet, navodi Opalić, : poloţaj pacijenta u
sa ostalim nastavnicima srednje škole.
formalnim i neformanim grupama unutar
Zabeleţen je slučaj diplomiranog sociologa
zajednice. Klinički sociolog je tu da postavi
iz Banjaluke koji je ’’negde zagubljen’’ na
socijalnu dijagnozu pacijenta: ’’ dete
Zavodu za trţištu rada zbog ovog
zamešeteljstva. razvedenih roditelja, roditelji nemaju
završenu O.Š. , bave se skupljanjem
6
Željko Lj. Krstić
sekundarnih sirovina, ţive čergarskim
načinom ţivota, mlaĎa sestra i braća se
nalaze u Domovima otvorene socijalne
zaštite. Prof. Opalić čini se pomalo
utopistički očekuje od kliničkog sociologa
da ima više prostora da utiče na rukovoĎenje
ustanovom ( pored pravnika koji su u
ekpanziji to je nemoguća misija pr. Ţ.K. ).
Način i problemi u funkcionisanju ustanove
kao celine, uplivišu na psihičko stanje
pacijenta, posebno onih najosetljivijih,
suicidalnih u prvom redu. Profesor Opalić je
bio svestan da poloţaj kliničkog sociologa u
bilo kojoj ustanovi gde bude angaţovan ,
neće biti lagodan. To je zato što klinički
sociolog svojim prisustvom iritara svoje
kolege ( drugih profila i neposredne
rukovodioce pr. Ţ.K) jer ispada da on uvek
nešto pametuje....
SOCIOLOZI U ZATVORIMA: Ono gde su
sociolozi, moţda neplanirano našli svoje
mesto to su penitencijarne ustanove,
odnosno zatvori. Pokazalo se da su
sociolozi sa svojom sistematičnošću
pokazali da su dorasli obavljanju stručnih
poslova u jednom zavodu, počev od
referenata za slobodno vreme, preko
nosioca tretmna ( novi naziv za vaspitače) ,
pa sve do prijemnog odeljenja gde moţe
raditi na izradi sociološko – kriminoloških
izveštaja. U njima su kadri da odrede
kriminalnu inficiranost svakog osuĎenog na
kontinuumu od prosocijalnog preko
kvaziprosocijalnog do veoma kriminalno
inficiranog. To vredno iskustvo ne
doprinosi da u našoj zemlji postoji praksa
da iskusni zatvorski vaspitači koji su radili
sa osuĎenim licima budu angaţovani u
7
jul, 2023.
Centrima za socijalni rad na prepoznavanju
i prevenciji delinkvencije. U rad sociologa u
zatvorima poverenja nemaju ni njihove
kolege.
****
Čini se da se pozicija sociologa u srpskom
društvu, van univerziteta i instituta, sve više
urušava. S pravom se postavlja pitanje :
’’Zašto se domaći sociolozi doţivljavaju
kao strano telo u sistemu obrazovanja,
socijalne i zdravstvene zaštite’’.
******
Zašto se sociolozi koji su naučeni da kritički
misle postali faktor za izbegavanje. Prof. dr.
Radomir Lukić, jedan od utemeljivča
sociologije u našem društvu decemra
meseca 1982 g. za NIN je izjavio: ’’
Sociolozi su na neki nečin u teškoj situaciji.
Oni po prirodi svoje nauke pored , ostalog,
imaju i funkciju kritičara različitih
negativnih pojava. Razume se da u tome
ponekad i preteruju, ali ako ne postoje
povoljne društvene prilike za razvijanje te
kritičke strane sociologije – ona ne moţe da
se razvija’’. Gospodin Lukić inače
nakadašnji predavač sa Pravnog fakulteta u
Beogradu je to izjavio u tekstu’’ Slike
propuštenih šansi’’ povodom izrade ’’
Sociološkog leksikona’’. ( Savremena
administracija; Beograd; 1982 ) . Rečnik su
dosta godina kasnije uspeli da prirede oko
stotinu eminentnih saradnika i objave 850
odrednica , kao urednici, dr. Marija
Bogdanović i pok. dr. Aljoša Mimica. (
Zavod za udţbenike ; Beograd; 2007.)
Željko Lj. Krstić
Da naša teza o marginalizaciji sociologa u
Srbiji nije subjektivna, govori i istraţivanje
dr. Zorice Kuburić, spovedeno još 2014 g.
u Vojvodini na uzorku od dvadesetak
sociolologa koji su zaposleni u ustanovama
socijalne zaštite. : ’’ Kvalitativnom analizom
dubinskih intervija saznajemo da ispitanici
svoj status u ustanova procenjuju kao ’’ loš i
degradiraujući’’- zaključuje prof. dr.
Zorica Kuburuć i svom tekstu pod
naslovom: ’’ Zastupljenost rada sociologa u
ustanovama socijalne zaštite u AP
Vojvodina’’. ( videti: Academia.edu)
VALJEVSKA PRIVREDA U DRUGOJ
POLOVINI XX VEKA KROZ
( analiza sadrţaja oglasa objavljenih u
jubilarnim brojavima Napreda)
Valjevski nedeljnik “ Napred “ je počeo
sa objavljivanjem oglasa u
novogodišnjem broju s početka 1953 god.
nakon nekoliko godina pauze u svom
izlaţenju.
8
jul, 2023.
Naime, Napred nije izlazio u periodu od
1949 god. do 19531 god. Do tada oglasi su
bili retki. Zabeleţen je jedan mali oglas u
kojem se graĎanstvo obaveštava da će
peduzeće –„ ćina“ Peprodavati kreč- drugi
oglas, znatno veći odnosio se na reklamu
Knjiţevnih novina. Inače do oglasa smo
dolazili metodom slučajnog uzorka, drţeći
se osnovnog principa da se u uzorku naĎu
oglasi ( čestitke) iz lista Napred koji su
objavljivani, u istom vremenskom ritmu -
više puta godišnje i to povodom :
Nove godine, Prvog maja2, Dana pobede
nad fašizmom, Dana borca ( 04. jul) i
Dana ustanka u Srbiji ( 07. juli ), Dana
1
„ Razdoblje razvoja jugoslovenskog društva od
sredine 1948 god. do kraja 1952 ( VI kongres KPJ )
obeleţeno je protivrečnim pokušajima emancipacije i
uticaja sovjetskih, prevashodno staljinističkih
pogleda na prirodu i karakter odnosa u
socijalističkom društvu. MeĎutim, jedna od bitnih
karakteristika staljinizma – razlikovanje prijatelja i
neprijatelja unutar društva – ostaje i dalje
konstanta jugoslovenskog društva...( Gredelj S. (
1986; 69
2
Tokom istraţivanja ( isčitavanja obimne graĎe)
smo uočili da su brojevi Napreda objavljivani u
vreme Prvomajskih praznika bili posebno
značajni za našu temu, jer su se u tom broju
objavljivali i kvalitativni parametri dotadašnjog
razvoja privrede. Zanimljivo je da su se podaci
vezano za privredu u Napredu odnosili i na
Jugoslovensku privredu, Regionalnu i lokalnu (
Gradsku privredu ) . Tada smo uočili da je primena
kvantitativne ( kada je reč o merenju oglasa –
njihovoj veličini i frekvenciji pojavljivanja) analize
sadrţaja ima podjednako istu teţinu kao i
kvalitativna analiza sadrţaja. Tako da smo se celom
radu trudili da podjedanko korisitmo i jednu i drugu
metodu. ’’ Holsti smatra dilemu ’’ kvalitativna ili
kvantitativna analiza sadrţaja ’’ pseudoproblemom;
mnogo je vaţnije pitanje teorijske zasnovanosti
merenja, je su izolovani podaci lišeni značenja.
Otuda on analizu sadrţaja odreĎuje kao ‟‟
tehniku za objektivan, sistematičan i opšti opis
manifestnog sadrţaja teksta‟‟. ( Grdelj; 1986; 18)
Željko Lj. Krstić
osloboĎenja Valjeva 15 septembra, Dana
republike 29 novembra.
Oglase nismo analizirali u peridu posleratnih
godina, kada ih je bilo veoma malo. Njihov
prvo pojavljivanje se desilo 1953 god. što
se moţe nazvati kao prva faza. Kasnije
faze u našem istraţivanju će mo rasporediti
na desetogodišnje dekade, kako bi lakše
uočili karakteristike tih perioda oglašavanja.
Istraţivanje ćemo vremenski ograničiti do
raspada Jugoslavije, odnosno
bombardovanja NATO snaga na našu
zemlju 1998. U svakoj dekadi desio se neki
bitan dogaĎaj; tako je pedestih godina
Milovan Đilas eskomuniciran iz saveza
Komunista 1953; šezdesetih to se desilo
Aleksandru Rankoviću na Brionskom
plenumu 1966; studenstki protesti na
Beogradskom univerzitetu su bili 1968 god.;
Sedamdesetih godina 1974 g. donet je
Ustav, čiji je najveći kritičar bio profesor sa
Pravnog fakulteta Mihailo Đurić koji je
osuĎen na kaznu zatvora; Osamdesete
godine je preminuo Josip Broz Tito;
Devedestih godina su uvedene
ekonomske sankcije SR Jugoslaviji zbog
pomoći Srba u Bosni. Na kraju da
navedemo i bombardovanje NATO na
Srbiju što je stavilo tačku na ekonomski
sunovrat naše zemlje.
Uzorak graĎe
GraĎa je bila obimna, pa je fizički bilo
nemoguće čitati sve brojeve, i proučavati
oglase. Zato smo se oslučili da u svakoj
dekadi, izuzev dekade iz pedesete, u
uzorak uzmemo brojeve iz 1960, 1963,
1965, 1967, i tako za svaku dekadu.
9
jul, 2023.
U okviru svakog broja kako smo već naveli
u uzorku ću se naći brojevi koji su se
poklopili sa izlaţenjem na Novu godinu,
Prvi maj, Dan borca i Dan ustanka, Dan
osloboĎenja Valjeva, Dan republike.. Dakle,
cilj istraţivanja je da se preko analize
sadrţaja oglasa objavljivanih u listu
Napred uoči društveno- ekonomski
razvoj jednog grada ali i društva u celini.
U metodologiji istraţivanja će se koristiti
analiza sadrţaja oglasa, mereći pre svega
njihovu veličinu na jednoj strani. Oglasi
mogu dakle, biti preko jedne strane
novina, njene polovine, četvrtine, osmine,
šeasnestine....
Osim veličine bitno je uočiti i strukturu
oglasa, odnosno njihovu grafičku
opremljenost, ali i sadrţaj samog oglasa,
zastupljenost pisma ( ćirilično – latinično
), potom da li su oglasi lokalnih
preduzeća, iz drugih opština, potom iz
drugih republika..Po sadrţaju je bitno
ko su bili oglašivači u odnosu na
privredne grane ; trgovinska,
industrijska, zanatska preduzeća (
proizvodnja), rudnici, poljoprivreda –
zemljoradničke zadruge, graĎevinarstvo,
šumarstvo..
U manjem broju su se oglašavala i
vanprivredna preduzeća: sektor finansija
( banke ), stovarišta, osiguravajuća
društva ali i drţavne ustanove ( sindikati,
bolnice), ustanove obrazovanja ( škole),
kulture ( pozorište ) .....
Željko Lj. Krstić jul, 2023.

Teorijski aspekt istraţivanja preduzeće, u narodu poznato kao stovarište,

obavlja sledeći promet : KUPUJE hrastove i
Naš domaći socolog pok. dr. Srjepan
bukove ţelezničke pragove, hrastove trupce,
Gredelj u svojoj knjizi ’’ S onu stranu
jamsko hrastovo i bagremovoo drvo,
ogledala ’’ je objavio istraţivanje
četvrtače – bukove drţaljice. Otkup vrši po
zasnovano na analizi sadrţaja. On je
najpovoljnijim cenama na svom skladištu u
koristeći kvantitativnu i kvalitativnu analizu
Valjevu, direktno od proizvoĎača, a preko
sadrţaja izvršio poreĎenje dva dnevna lista:
zemljoradničkih zadruga i otkupnih stanica
’’ Borbe’’ i ’’Politike’’ u periodu od 1945
na terenu. PRODAJE sve gvoţĎarske i
god. do 1974 god. Baveći se istorijatom
metalne proizvode, čamovu i hrastovu graĎu
analize sadrţaja S. Gredelj, navodi da su ’’
svih dimenzija, čamove grede, letvu i ostalu
najstarija empirijska istraţivanja sadrţaja
čamovu graĎu, beočinski cement, falcovani
komunikacija datiraju s kraja 17 veka i u 18
crep ’Kikinda’, ogrevno drvo, ugalj lignit
veku, koja su bila motivisana ’’ bdenjem
’Kolubara’. Novu godinu su putem oglasa
teologa nad verskom ’’ podobnošću’’
čestitali na većem oglasu: kolektiv
nereligioznih sadrţaja... Tokom II svetskog
trgovinskog preduzeća ’’Kolubara’’ ( preko
rata analiza sadrţaja je našla široku primenu
svojih 16 prodavnica koje se nalaze u
u proučavanju nacističke propagande. .. S.
Gredelj navodi sintetizovano (pozivajući se Valjevu, Stubu, Divcima, Stavama,
Pričeviću, Kamenici, Brankovini uz
predhodno na Harold Lasvela, Bereslona,
najniţe dnevne dnevne cene. Veći oglas je
Holstija, Kripendorfa) odereĎenje analize
dala direkcija ’’Otpad’’-a u Valjevu sa
sadrţaja kao sociološkog metoda:
filijalama: Obrenovac, Ub, Ljig,
’’ Analiza sadrţaja je odreĎenim teorijsko – Lazarevac, Mionica i Osečina. Otkupljuje
hipotetičkim okvirom usmeren istraţivački sve vrste otpada kao: krpu, hartiju,
postupak kojim se stvara objektivna i ţivotinjske kosti, prozorsko staklo, svinjsku
sistematična iskustvena graĎa o sadrţaju dlaku, mesing, cink, bakar, olovo i gvoţĎe.
društvenog komuniciranja, koje omogućuje Na ovom zanimljivom oglasu na kome se
izvoĎenje relevantnih zaključaka o nalaze crteţi navodi se proizvodi od
društvenom kontekstu u kojem se organskog materijala – svinjske dlake : ’’
komuniciranje odvija. ( videti. S. Gredelj; Četke za zube, odelo i cipele. Veliki oglas,
1986.; 15-19) . polovina strane, je imao i : kolektiv
Počeci oglašavanja u valjevskom Napredu trgovinskog preduzeća ’’ Budućnost’’ koje
svojim potrošačima i poslovnim prijateljima
Veliki oglasi u Napredu su dakle prvi put
čestita novu 1953 god. To isto čini na
objavljeni 1953 god. u novogodišnjem br.
sličnom , nacrtanom oglasu ( šporet, radio,
248 počev od 6 – te strane. Prvi veliki
bicikl, štofovi, odela ) trgovinsko preduzeće
oglas, na polovini stranice, dao je
’’ Sloboda’’. Dok, putem većeg oglasa
’’Jablanik’’ – Valjevo, preduzeće za promet
gradsko zanatsko preduzeće ’’Radnik’’
graĎevinskim, gvoţĎarskim materijalom i
oglašava svoje potrošače – mušterije da u
ogrevom. Na preglednom oglasu se vidi da
svjom radionicama vrši sve vrste zanatskih
10
Željko Lj. Krstić
usluga i proizvodi sledeće proizvode :
limarska radionica, bravarska, kazandţijsk,
livnica, kolarska ( sve vrste konjskih i
volovskih kola, fijakera, čeza i karoserija ) ,
molerska radionica. Sa manjom čestitkom
oglasilo se gradsko saobraćajno preduzeće ’’
Strela’’ vrši redovni putnički saobraćaj i to
Valjevo – Beograd, Šabac, BreţĎe, B.
Koviljača, Belanovica, Kosjerić ) .
Vrši prevoz kamionima sve vrste robe u
svim pravcima. Manje oglase su objavili :
graĎevinsko preduzeće ’’Jablanica’’-
Valjevo, trgovinsko preduzeće za promet
poljoprivrednih proizvoda :’’Zvezda’’ –
Valjevo. U 258 broju ’’ Napred’’- a od 17
aprila 1953 god. na naslovnoj strani je
objavljeno da je umro Boris Kidrič, visoki
komunistički rukovodilac. U tom broju je
objavljen oglas preko kojeg pivara
’’Jedinstvo’’ prodaje : ’’ Dinamo mašinu sa
rasklopnom pločom i dva motora. Od oglasa
primetno je : ’’ Trgovinsko preduzeće za
uvoz – izvoz i unutrašnji promet ’’ Srbo –
plod’’3 otkupljuje za izvoz i unutrašnji
Kritika birokratizma se naročito rasplamsala
nakon VI kongresa KPJ 1952 god. ali je već i pre
toga popuštanje birokratskih stega i prisile
afirmisalo “kritičku svest” kao moto delovanja
pre svega humanističke inteligencije , na šta se
nije gledalo nimalo blagonaklono. Već otada se
kritička svest stavlja pod navodnike da bi se
omalovaţilo njeno značenje , tj. da bi se svrstala s
one stane konstruktivne , što znači odobrene i
kontrolisane “ kritike”. ( S. Gredelj; 1986; 72)
3
U jesen 1957 god. počela u Valjevu u preduzeću
’’Srboplod ’’, izgradnja hladnjače sa kapacitetom od
670 tona, beleţi Zdravko Ranković u monografiji
’’ Valjevski kraj u XX veku. ( 2002; 203) . Isti autor
navodi da su početkom leta 1953 god. : ’’ U
Podgorini otvorene mnogobrojne stanice za otkup
malina. Samo u Staparu , selu sa 57 domaćinstava ,
otvoreno je pet stanica. Malina je otkupljivana po
11
jul, 2023.
promet sveţe i preraĎeno voće : šljive,
maline, šumske jagode, kruške, orahe, sve
vrste povrća, pečurke, lekovito bilje, rakiju,
ţivinu, jaja i perije, otpatke svih vrsa i drvnu
graĎu i čestita 07. jun.
Pred novu 1954 god. u Napredu su se
oglasili : fabrika ’’ Krušik’’, ’’Srboplod’’ (
ekport – inport) , ’’Polet’’ – Valjevo (
trgovačko preduzeće za promet
poljoprivrednih proizvoda na malo i veliko )
, ’’Navip’’ ( narodno vinarstvo ), ’’Putnik’’
( preduzeće za saobraćaj putnika i turista) ,
’’Jedinstvo’’ ( preduzeće za proizvodnju
piva, leda i bezalkoholnog pića). Oglasilo se
i ugostiteljsko preduzeće ’’ Proleće’’ ( koje
organizuje Novu godinu u restoranu ’’
Central’’, u kafanama :’’Kozara’’,
’’Zelengora’’, ’’Mali Pariz’’, ’’Drina’’, ’’
Bosna’’ i u Poslastičarnici. Sa oglasima su
bili prisutni i fabrika koţa ’’Milan
Kitanović’’, Gradsko narodno pozorište u
Valjevu, ( zvanično prestalo da postoji 1956
god. ) ali i obućarska zadruga : ’’ Sterjo
Georgijev ’’ iz Bitolja, ( sva obuća koja se
prodaje je ručne izrade), Zveda- Valjevo, ’’
Zadrugar’’....
Već u broju 390 od 12 decembra 1955
god. primetna je zastupljenost
proizvodnih delatnosti- preduzeća a ne
samo kolektiva koja su se bavila
uslugama ( trgovine, ugostiteljska
preduzeća - kafane, gradjevinska
stovarišta, ekport – inport i tsl.) .
Oglašivači koji su se bavili proizvodnjom su
: radni kolektiv preduzeća ’’Krušik’’ koji je
’’ svim trudbenicima i gradjanima čestita
ceni od 200 din. za kilogram, višestruko više od
očekivane’’. ( 2002; 197)
Željko Lj. Krstić
Novu 1956 god. ; radni kolektiv fabrike
koţa : ’’ Milan Kitanović’’; Parna pekara –
Valjevo; stolarsko – bačvarsko preduzeće ’’
Stevan Filipović’’ – Valjevo; radni kolektiv
preduzeća za proizvodnju gradjevinskog
meterijala ’’ Boričevac’’, poslastičarsko –
zanatska radnja : ’’ Zdravljak‟‟.
I dalje su ’’ trgovinska preduzeća ’’ bila
dominantna, iz okoline Valjeva :
trgovinsko preduzeće ’’ Zvezda’’ – Ub;
’’Ribnica’’- Mionica; kolektiv trgovinskog
preduzeća ’’ Podgorina’’ – Osečina; dok u
samom Valjevu to su bila velika trgovinska
preduzeća; ’’ Sloboda’’ , ’’ Kolubara’’,
’’Budućnost’’, ’’Povrtar’’ ( ima na lageru
vino, rakiju , voće i povrće ( krompir, kupus,
luk, pasulj) ; potom dva ugostiteljska
preduzeća: ’’Sloga ’’ koja će u svojim
restoranima : ’’ Grand’’ i ’’ Brankovina’’
organizovati doček Nove godine, kao i
ugostiteljsko preduzeće: ’’Proleće’’ sa
svojim kafanama: ’’ Central’’,’’Drina’’,
’’Jadar’’, ( te godine je otvorena i
reklamirana kao ’’ nova kafana’’ )
’’Kolubara’’, ’’Kraljević Marko’’,
’’Zelengora’’, ’’Sunce’’, ’’Mali Pariz’’ i
’’Pećina’’.
Iza kafana i restorana, svoje oglase su imali:
Električno preduzeće – Valjevo; fabrika
duvana ’’ Sarajevo’’ sa stovarištem u
Valjevu; 4 Od preduzeća koja su se bavila,
otkupom i export – inportom su : ’’ Voćar
’’ – Beograd , sa sedištem u Valjevu;
otkupna stanica ’’Agrarija’’;Mali oglas ’’
4
Po precizno voĎenoj statistici utvrĎeno je da se
najviše cigareta u Valjevu popušilo i to redom : ’’
Drava’’, ’’Ibar’’, ’’Nišava’’, ’’Morava’’, ’’Vardar’’,
’’ Drina’’ i utrošilo 75.000 kutija šibica..Tada se
upaljači nisu koristili.
12
jul, 2023.
Kolektiva Narodnog pozorišta ’’ koje
svojoj publici u Valjevu i okolini, kao da je
najavilo njegovo gašenje u 1956 god. Od
komunalnih preuzeća Novu godinu je
putem oglasa čestitao ’’ Vidrak ’’5 .
Planinarsko društvo ’’ Magleš’’ je dalo
oglas u kojem se navodi :’’ da za potrebe
smučarske sekcije otkupljuje sve stare,
polovne ali ispravne skije sa okovima. U
istom broju objavljen je konkurs za direktora
knjiţarskog preduzeća :’’Prosveta’’ u
Valjevu kao i rukovodioci ugostiteljskih
objekata preduzeća: ’’Proleće’’.
U drugoj polovini pedesetih godina
primetno je da su se uz oglase pojavili i
konkursi, koji su zajedno objavljivani na
istim stranicama povodom komunističkih
tzv. drţavnih praznika, 04 i 07 jula. ( Dan
borca i Dan ustanka u Srbiji). Osim velikih,
prigodnih oglasa pojavili su se mali
uokvireni oglasi ali i oni do deset reči, koji
su se odnosili na oglašavanja izgubljenih
dokumenta, ali i prodaje seoskog imanja,
kuća ili na zamenu stanova. TakoĎe
objavljivane su zahvalnice doktorima,
kardiolozima iz Valjevske bolnice za
uspešno lečenje pacijenta, koji je i sam dao
oglas. U Napredu iz 1956 god. br. 391
objavljen je mali uokviren oglas: ’’ Pušači!
Probajte i Vi novi sarajevski ’’Ibar’’ i
bićete prijatno iznenaĎeni wegovom
5
U ’’ Napredu’’ br. 334 iz 1954 god. izašao je mali
ali zanilmjiv oglas u kojem sa navodi da će
komunalna ustanova ’’ Vidrak’’ u svojoj staklari
primati na zimovanje cveće svih vrsta u saksiji’’.
Cena ove vrste usluge se ne navodi. Ovaj mali oglas
na manifestnom nivou, govori o onom bitnitnijem
latentnom, potebom za stvaranje ’’ izgradnja’’
humanog društva, u koje se nije samo deklarativno
sprovodilo, već i praktično u kojem se vodilo računa
i o cveću.
Željko Lj. Krstić
aromom i sagorljivošću’’. Dok je u broju
414 objavljavljen mali uokviren oglas : Na
dan 10 jula 1956 god. u 10 čas. U kancelariji
pijačne uprave u Valjevu, odraţaće se javna
licitacija za izradu betonskih cevi za
kanalizaciju nove stočne pijace kao i
postavljanje kanalizacije. Pijačna uprava.‟‟
Kao što smo već rekli u istom broju na
većem broju stranaca, objavljeni su prigodni
oglasi povodom Dana borca – 04. jula i
Dana ustanka u Srbiji – 07. jula. Gledajući
po veličini oglasa oni su zauzimali polovinu
stranice, jednu četvrtinu i jednu osminu.
Nisu bili oglasi koji su zauzimali celu
stranicu. Najveće oglase na pola stranice
imali su : ‟‟ Krušik‟‟ ( koji je pored
ostalog reklamirao prodaju mašinskih
strugova ali i popravku brava za vrata ) i
‟‟Voćar‟‟ (exsport- import Beograd)
ispostava Valjevo; obaveštava : da vrši
otkup za proizvoĎača sveţeg suvog i
preraĎenog voća i povrća, pečurki i
rakije, po najvišim dnevnim cenama.
Na četvrtinu strane, svoje oglase su dali :
trgovinsko knjiţarsko preduzeće ’’
Prosveta’’ sa tri svoje knjiţare ( dve su se
nalazile u ul. Vuka KaraĎića sa nazivima:
’’Vuk Karadţić’’ i ’’Milovan Glišić’’) dok
se treća nalazila u ul. Kneza Miloša ’’ Janko
Veselinović’’.) ; kolektiv trgovinskog
preduzeća ’’Sloboda’’; ’’Kolubara’’
trgovinsko preduzeće u Valjevu ( prodaje:
tekstil, tekstilnu galanteriju, kolonijal,
gvoţĎarsku robu i materijal, poljoprivredne
sprave i alate)’’: ’’Strela’’ gradsko
saobraćajno preduzeće; Gradjevinsko
preduzeće ’’ Jablanica’’ je dala dva oglasa;
jedan je bio prigodan povodom dva praznika
a drugi je na osmini strane koji se odnosio
13
jul, 2023.
na konkurs koje je ovo graĎevinsko
preduzeće objavilo za .’’ radno mesto
prvanog referena. Konkurs za upravnike na
osmini strane je objavila i Zemljoradnička
zadrugu u s. Kotešici. ( srednja stručna
sprema - ekonomski tehničar ) i u s. Divci.
Najviše zastupljenih oglasa je bilo na
osmini strane: ’’ Kolektiv trgovinskog
preduzeća :’’ Budućnost’’. Trgovinsko
preduzeće ’’ Povrtar ’’; radni kolektiv6 :
’’Parne pekare’’; Stovarište Duvana u
Valjevu; radni kolektiv : ’’ Stolarske
zadruge’’, ’’Budućnost’’zanatsko –
6
Čitajući Napred iz predesetih, šezdesetih pa i
sedamdesetih godina, uočeno je da je usko gradsko
jezgo koje se nalazilo izmedju poprečnih ulica
Vojvode Mišića i Vuka KaraĎića sa KaraĎorĎevom
koja ih spaja, bilo mesto nabitnijih ustanova- Sudova
ali i trgovina ( Divinih samoposluga, prodavnice
kućnih aparata Merkur, Sintelonove prodavnice
tepiha, Zatare – Majdanpek. ... Ono što se desilo
nakon pedeset godina sa ulaskom u 21 vek je da su
prostori gde su se nalazile trgovine, ustupile mesto
bankama. Tako se moţe reći da je da se po broju
banaka i pekara Valjevo vratilo u vreme s početka 20
veka, odnosno pred početka I svetskog rata.
Socijalistička planska privreda, pored ostalog je
gajila kult potrošačkog društva. Poznata je priča
Valjevaca da se Robna kuća bukvalno praznila kada
su Krušikovi radnici primali plate. Čini se da
valjevske trgovine početkom sedamdestih nisu
blagonaklono gledale na otvaranje Robne kuće
Beograd u centru grada, plašeći se konkurencije.
Vreme je pokazalo da je beogradska Robna kuća,
svojim prisustvom, naterale da valjevske trgovine
osveţe i podignu nivi svog asortimana. U tom
periodu su mnoge prodavnice u kojima se potrošač
usluţivao na tezgi, postale samoposluge gde je kupac
sam birao robu. To se deslilo i u 21 veku kada je u
Valjevo ’stigla’ Ideja, Roda, Maksi. Lidl. Sve one su
podigle novo uluga ali i kvalitet proizvoda koje su
prodavale. To je uspelo valjevskoj trgovini Ţinasa.
Dok je lokalana trgovina Europrom uspela da parira
ovim trgovinama, pre svega time što je otvorila svoje
samoposluge u prodajnim Divinim objektima, koja
je bila velika valjevska trgovina u drugoj polovijni
20 veka nastaloj spajanjem Divčibara i Porvrtara..
Željko Lj. Krstić
jorgadţijska radnja; Električno preduzeće
’’Valjevo’’; Kolektiv fabrike koţa : ’’
Milan Kitanović’’.
Od drugih oglasa svojim sadrţajem je
odudarao onaj kojeg je objavila na četvrtini
strane poljoprivredno dobro ’’ Sveta
Popović’’ iz Sovljaka kod Uba, koje
prodaje poljoprivredne mašine i sprave :
vršalicu za ţitarice, parni kazan, manji trijer,
špediter za konje, čeze, travokosačicu,
samosadilicu, presu za seno, avionski motor,
dolap za zalivanje bašte, ručnu sečku za
sašu, tanjiraču, kultivator, tri inkubatora za
leţenje pilića, više ramova za tople leje’’ (
sve navedno je bilo vlasništvo uspešnog
zemljoposednika Aćima Aleksića kome je
imanje oduzeto na osnovu Zakona o
nacionalizaciji posle Drugog svetskog rata,
a on se sa porodicom vratio u Ameriku
odakle je i došao, najpre u Beograd gde je
bio prodavac automobila, pa se potom
preselio u selo Sovljak gde je zasnovao
poljoprivrednu proizvodnju na velikom
imanju. Sa navedenom dilţansom iz oglasa
sam je prevozio mleko svakog jutra iz
Sovljaka na Ub)7
7
Videti: Milorad Radojičić; ’’ Zemljoposednik
Aleksa Aleksić ( 1880- 1953 ) ’’, objavljen u
Glasniku, br. 50 iz 1960 god.
14
jul, 2023.
Glavna karakteristika oglasa iz pedesetih
godina objavljivanih u Napredu su što su
bili u crno beloj tehnici, slova su pisana
ćirilicom. Oglasi su bili pregledni i jasni.
Retko su se pokradale pravopisne ili
materijalne greške. (Tako se radno ’’non –
stop’’ vreme za trgovine podrazumevalo od
05 h. do 21 h. Radnim danom ).
Povodom prvomajskih praznika u Napredu
br. 45 iz 1957 god. objavljeni u sledeći
oglasi:
a. Na polovini strane , u to vreme
najveće oglase su objavili: 1.
kolektiv trgovinskog preduzeća ’’
Sloboda’’ ( u kojoj se prodavao
tekstil, kolonijal, obuća poznatih
firmi ’’ Planika’’ – Kranj i ’’
Sport’’ Beograd, gvoţĎarsku robu,
graĎevinski materijal, ali i
radioaparat, porcelan, posuĎe, boje i
lakov i kućni nameštaj ). 2. Kolektiv
trgovinskog preduzeća ’’Kolubara’’
– Valjevo, preporučuje bogat
asortiman u svoje dve prodavnice
prehranbenom robom, koje su
otpočele sa radom ’’non stop’’ u
vremenu od 05 do 21 čas. 3.
Osnovni savez zemljoradničkih
zadruga – Valjevo , čestita Prvi maj :
’’ svim zadrugrima i poljoprivrednim
proizvodţačima , sa ţeljom za
postizanje što većih rezultata na
unapredţenju poljoprivredne
proizvodnje i socijalističkog
preobrţaja sela.’’
b. Na četvrtini strane oglase su
objavili: 1.Radni kolektiv preduzeća
’’ Krušik’’ sa sledećim proizvodima
( strugovi, rudarske lampe, čelični
akumulator, primus, vretena, motori
Željko Lj. Krstić
za bicilk, brave sa cilindrom, lovačke
čaure, kapisle, patrole, kapisle za
omamljivanje stoke pri klanju,
plovni i ugaoni ventili, razne slavine
) 2. Drvno industrijsko preduzeće ’’
Stevan Filipović’’ , koj u
novootvorrenoj prodavnici u ul.
Vuka Karadţića je otvori novu
prodavnicu u kojoj se nalaze sve
vrste; kombinovanog, sobnog,
kuhinjskog , kancelarisjkog i
školskog nameštaja. 3. Radni
kolektiv pivare :’’Jedinstvo’’ čestita
svojim prijateljima i potrošačima
praznik rada : Prvi maj’’. 4.
Trgovnisko preduzeće na veliko ’’
Valjevo ’’. direkcija i stovarište
prehrambene i mešovite robe (
kozmetika i parfimerija ) posuĎa,
šupljeg stakla, i nematalnog
graĎevisnkog materijala. 5.’’
Srboplod ’’ izvoz – uvoz;
6. Knjiţarko trgovinsko preduzeće :
’’ Prosveta’’ sa svoje tri
prodavnice.
Zanimljiv je i konkurs objavljen
na četvrtini strane za direktore:
fabrika koţa -’’ Milan
Kitanović’’, pivare - ’’
Jedinstvo’, Mlinskog preduzeća –
15 septembar’’, štamparije
’’Napred’’, preduzeća za
proizvodnju cigle i crepa -
’’Boričevac’’, sobračajnog -’’
Strela’’, zanatske radnje....
Na osmini strane oglase su dali :
1.Kolektiv preduzeća ’’ Jablanik’’2.
15
jul, 2023.
Kolektiv zanatskog preduzeća : ’’Plug’’-n
ul. Vitkovićeva br. 1. 3.Kolektiv fabrike
koţa : ’’ Milan Kitanović’’4. Radni kolektiv
za proizvodnju cigle, crepa i štricne :
’’Boričevac’’ Valjevo, svim graĎanima naše
socijalističke domovine čestita 1.maj 1957
god. 5.Ugostiteljsko preduzeće ’’ Proleće’’
radnom narodu čestita MeĎunarodni praznik
rada, Prvi maj.
Prigodni oglasi su se davali i povodom Dana
republike 29 novembra. Tako u broju 580
od 27 novembra 1959 god.nailazimo na
veliki broj oglasa raznih veličina, u kojem
su pored valjevskih zastupljeni i koletivi
iz Lazarevca, Uba, Ljiga...
I. Na celoj strani nailazimo na prvi
ilustrovani oglas ’’ Krušika ’’, na
kojem su bili prikazani: mašine
za predioničnu industriju, nikl –
akumulatori, vodovodne i
sanitarne armature..
II. Na polovini strane svoje oglase
su imali : 1. Radni kolektiv
površinskih kopova i sušara
lignita – Vreoci.2.
Angrosirovina – Valjevo.
III. Četvrinu strane su pokrivali
oglasi : 1. Opšti poslovi –
Valjevo¸2. ’’Progres’’ – Valjevo;
. Termoelekrtana ’’Kolubara’’ –
Veliki Crnjeni; 4. Preduzeće –
tamnavski rudnici lignita – Ub.;
5. Zemljoradnička zadruga –
Valjevska Kamenica.; 6.
Osnovni savez zemljoradničkih
zadruga – Valjevo. ; 7. Elektro –
tehničko, montaţno i preizvodno
preduzeće, 8. ’’Elektron’’ -
Valjevo; 9. Preduzeće za
distribuciju električne energije –
Željko Lj. Krstić
Valjevo ( ul. Vojvode Mišića br.
27 ) 10. Mlinarsko preduzeće ’’
15. septembar ’’ – Valjevo.
IV. Na osmini strane svoje oglase su
imali : 1. Trgovinsko preduzeće
’’Valjevo’’.; 2. Preuzeće za izradu
konfekcije rublja i posteljine ’’Uzor’’-
Valjevo ; 3. Zemljoradnička zadruga
’’Pričević’’; 4. ’’Tamnava’’- Ub; 5.
Zemljoradnička zadruga – Valjevo; 6.
Apoteka ’’ Zdravlje’’ – Valjevo; 7.
Kolektiv samostalne ugostiteljske radnje
’’Drina ’’ – Valjevo; 8. Narodni odbor
opštine Valjevska Kamenica.; 9.
Zemljoradnička zadruga
’’Poljoprivrednik’’ – Donja Grabovica. ;
10. Zemljoradnička zadruga – Divci.; 11.
Osnovna osmorazredna škola – Divci.;
12. Kolektiv klanične uprave u Valjevu.;
13. Kolektiv knjiţarskog preduzeća
’’Prosveta’’- Beograd.; 14.Kolektiv
apoteke ’’ Dr. Miša Pantić’’.; 15.
Kolektiv preduzeća ’’Povrtar’’ –
Valjevo; 16. Kolektiv Sreskog zavoda za
socijalno osiguranje.; 17. ’’Ribnica’’-
Mionica.
V. Šesnaestinu strane su imali :
1.Opštinsko sindikalno veće –
Lazarevac.; 2. Kolektiv pijačne
uprave – Valjevo.; 3. Kolektiv
berbersko zanatske radnje
’’Rad’’.; 4. ’’Jablanik’’
preduzeće za promet
graĎevinskim i ogrevnim
materijalom na veliko – Valjevo.
5.’’Obnova’’ preduzeća za
proizvodnju graĎevinskog
materijal – Ub.; 6. ’’Voćar’’ –
16
jul, 2023.
eksport inport filijala Beograd,
filijala Valjevo.; 7.‟‟ VIS‟‟,
trgovinsko preduzeća- Lazarevac
; 8. ’’ Sloboda ’’ ugostiteljko
preduzeće – Ljig.
VI. Zanimljivi su i dva oglasa u
kojima O.Š. čestitaju praznik ‟‟
Krušiku‟‟: O.Š. Miša Dudić, čestita
radnom kolektivu : ‟‟ Krušik‟‟ : Dan
republike, i zahvaljuje na poklonu.
Dok pionirska organizacija O.Š. ‟‟
Nada Purić‟‟ – Valjevo, čestita
praznik: pionirima, omladincima i
svim radnim ljudima a posebno
radnom kolektivu ‟‟Krušik‟‟.
Rezime za oglase pedesetih godina:
Pionirske godine u oglašavanju. Oglasi su
bili jednobrazni. Najviše su se
razlikovali po veličini. Imali su istu
formu. Krušik je imao prvi oglas preko
cele strane. Oglase na pola strane imale su
trgovine. Grafički su bili skromnije
opremljeni. Pisani u ćirilici.
Najviše su se oglašavala trgovinska
preduzeća iz Valjeva ( ’’Kolubara’’,
’’Budućnost’’, ’’Povrtar’’, ’’Jablanik’’ (
graĎevinski materijal) ‟‟ Prosveta ‟‟ –
knjiţarsko preduzeće u Valjevu sa tri
prodajna objekta, trgovinsko preduzeće ‟‟
Valjevo‟‟ na veliko.
Tu su bila zastupljena i preduzeća koja su se
bavila otkupom voća sa soskih područija :
’’Srbopold’’ i ’’Voćar’’ iz Beograda. Nešto
kasnije su počeli da se oglašavaju i valjevski
kolektiv: ’’Krušika’’, fabrike koţa ’’ Milan
Kitanović’’, Ekelktrona ( stari naziv za
’’Elind’’) , ’’Uzora’’, mlinskog preduzeća :
’’15. septembar’’, fabrike nameštaja
Željko Lj. Krstić
’’Stevan Filipović’’, preduzeća za
proizvodnju cigli i crepa : ’’ Boričevac’’,
štamparija ’’Napred’’ – Valjevo ( kasnije
’’Milić Rakić’’) , ugostiteljsko preduzeće
’’Sloga’’, . Pored fabrika su bile
zastupljene i zanatske radnje: ’’Plug’’,
zanatsko preduzeće ’’ Budućnost’’ i
’’Duga’’, zanatsko - graĎevinsko preduzeće
’’Čelik’’, ali i radnja za proizvodnju kolača.
Od javnih komunalnih preduzeća ’’Vidrak’’
je bio najzastupljeniji, posle njega
oglašavala se Pijačna uprava.
Usluţne delatnosti su bile takoĎe
zastupljene preko kafana i restorana : ’’
Grand’’ , samostalno ugostiteljska radnja ’’
Drina’’.
Bile su zastupljene zemljoradničke
zadruge ( Osnovni savez
zemljoradničkih zadruga Valjevo,
Zemljoradnička zadruga Valjevo,
Voćarski poslovni savez zemljoradničkih
zadruga, zemljoradnička zadruga
’’Petnica’’.. ) Kasnije su se pojavile i
banke.( Sreska okruţna štedionica u
Valjevu, Sreska komunalna banka ( sa
fotografijom metalne kasice za štednju )
Od valjevskih opština u to vreme
Lazarevac je bio najdominantniji sa
reklamom TE Kolubara . Osečina je bila
zastupljena sa Zemljoradničkom zadrugom
kao i Valjevska Kamenica, koja je u to
vreme imala status opštine. Ub je bio
zastupljen sa manjim oglasima, trgovina ali
površinskim rudnicima, električnim mlinom
u Banjanima. Lajkovac sa ugostiteljskim
preduzećem ’’ 17. septembar’’. Ljig se
slabo pojavljivao. Van teritorije Valjeva sa
oglasima su bila prisutna beogradska
preduzeća ’’ Voćar’’ sa filijalom u Valjevu.
17
jul, 2023.
Iz drugih republika Makedonija je imala
dva oglasa, za prodaju obuće i vina i rakije.
Fabrika duvana iz Sarajeva se ogašavala sa
reklamiranjem svog stovarišta u Valjevu. Iz
oblasti obrazovnja su se pojavile i valjevske
osnovne škole, kao zahvalnica Krušiku na
poklonu ali koletiv Radničkog univerziteta.
Oglase je davalo i Profesionalno pozoriše
Valjevo koje je 1956 god. prestalo da
postoji.
*******
Koristeći kvalitativnu metodu analize
sadrţaja u prazničnom Prvomajskom
dvobroju 1005- 1006 od 1968 god. došli
smo do nekih veoma bitnih podataka za
našu temu: Na prvoj strani objavljena je
velika fotografija izgraĎenog mosta na
reci Gradcu kod Valjeva, na budućoj
pruzi Beograd – Bar. Na naslovnoj strani
u donjem desnom ćošku objvljena je mala
reklama : ‟‟ Pijte valjevsko pivo‟‟. U
prazničnom broju je objavljen tekst o
Rudarskom basenu Kolubara i podacima
o godišnjoj proizvodnji, koja je
stagnirala u odnosu na prosečnu godinu,
i prosečnoj visini plate koja je iznosila 750
din. Osim njega sa slikom je objavljen i
tekst o valjevskom preduzeću ‟‟ Elindu‟‟ (
proizvoĎaću TA peći ).
Na jednoj strani je objavljen i tekst o selu.
Ipak, paţnju nam je privukao tekst :’’
Najviše u industriji ’’ koji je govorio o
statističkim podacima Jugoslovenske
privrede, u kojoj : ’’ Najveći broj
zaposlenih oko 47 posto radi u industriji,
gde broj zaposlenih ostaje nepromenjen.
U 1967 god. bilo je zaposleno 3 miliona
561.000 lica. U privatnom sektoru je bilo
zaposleno 95.ooo lica. Slovenija je bila
Željko Lj. Krstić
privredno najača republika koja je imala
488.000 zaposlenih, dok republika Bosna i
Hercegovina sa dva puta više stanovnika
je imala 471.000 zaposlenih. Prosek
primanja u privredi je bio 759 din. dok je
u vanprivredi bio 925 din. Viškovi radne
snage su zableţeni industrijama u
kojima je uprkos padu proizvodnje
zableţen porast zaposlenih (
elektroindustrija, tekstilna i industrija
guma).’’
U Napredu iz 1965 god. broj 834 od 08.
januara stoji da je 540 radnika Rudarskog
basena ’’Zajača’’ nagraĎeno sa 167 ručnih
satova, sa preko 160 radio – aparata i
tranzistora, i sa većim brojem foto –
aparata i naliv pera. Navedene nagrade su
uručene povom 20 – te godišnjice
posleratnog rada... U istom broju je u
donjem delu naslovne strane ojavljen oglas
robne kuće Beograd, u kojem se navodi :
’’Valjevci po dolasku u naš glavni grad
posetite robnu kuću :’’Beograd’’ , Terazije
15 – 22.’’ U istom broju objavljen je veliki
tekst , pod naslovom: ’’ MeĎu radnicima
’’Jablanice’’ na Kosovu Polju sa
fotografijom na kojoj se vidi da je
gradilište bilo u Prištini.
Iz oblasti kulture reditelj Mile Gajić je
postavio predstavu ‟‟Banović Strahinja‟‟
Borislava Mihailovića – Mihiza povodom
60 – te godišnjice Abraševića. Uloge su
glumili : Slobodan Savić, Ljiljana Đurić,
Ljiljana Kecojević ( kasnije novinar
Radio Valjeva), Branimir Spasojević,
Veroljub Andrić, Vojislav Brajović, Petar
Lazić.
B. Oglasi u periodu šezdesetih godina:
18
jul, 2023.
U našem uzorku brojevi Napreda su bili br.
584 iz 1960 od 01. januara je imao oglase
posvećene Novoj godini. Po veličini oglasi
su bili:
I. Na celoj strani oglas je imao
‟‟Krušik‟‟, sa fotografijama
strugova koje je proizvodio.
Oglas je bio uokviren svečanom
crvenom bojom. Krušik je imao
oglase na celoj strani i povodom
Prvomajskih praznika u broju
601. ( Kasnije je Krušik ima
oglase na celoj strani ali i
novogodišnji kalendar za svoje
čitaoce’’.
II. Na polovini strane oglase su
imali : 1.’’Voćarski poslovni
savez zemljoradničkih zadruga’’,
2. ’’Zemljoradnička zadruga u
Osečini ’’ ( oglas ispunjen
tekstom i fotografijama);
III. Na četvrtinu strane svoje
oglase su imali : 1. ’’Termo-
elektrana ’’Kolubara’’ Veliki
Crljeni; 2. ’’Kolubarski rudnik
lignita’’ Veliki Crljeni; 3.
Narodni odbor opštine Valjevo;
4.’’Progres’’ Lazarevac;5.
kolektiv mlinarskog preduzeća
’’15. septembra’’- Valjevo; 6.
Osnovni savez zemljoradničkih
zadruga – Valjevo; 7. Trgovinsko
preduzeće na veliko ’’Valjevo’’-
Valjevo; 8. Električno preduzeće
– Valjevo.
IV. Osminu strane zauzimali su; 1.
Radni kolektiv trgovinskog
preuzeća : ’VIS’’ Valjevo: 2.
’’Duga’’ – zanatsko preduzeće
Valjevo; 3. Štamparija
Željko Lj. Krstić
’’Napred’’- Valjevo; 4. Sreska
zadružna štedionica – Valjevo; 5.
’’Boričevac’’ – preduzeće za
proizvodnju cigle i crepa; 6.
trgovinsko preduzeće
’’Budućnost’’ – Valjevo; 7.
zanatsko – graĎevinsko
preduzeće ’’Čelik’’ – Valjevo; 8.
Kolektiv radničkog univerziteta;
9. Ugostiteljsko preduzeće : ’’ 17
septembar’’ Lajkovac ( Dan
osloboĎenja Lajkovaca).10.
Kolektiv preduzeća ’’Elektron’’-
Valjevo; 11. Radni kolektiv
sreske komunalne banke (
zaštitni znak banke metalna
kasica); 12. Komunalno
preduzeće ’’Vidrak’’ – Valjevo;
13. Radni kolektiv
’’Mesoprodukt’’ – Valjevo; 14.
Zanatsko preduzeće: ’’ Plug’’ –
Valjevo.; 15. Zemljoradnička
zadruga ’’Petnica’’; 16.
preduzeće ’’Voćar’’ – Beograd-
filijala Valjevo; 17. Knjiţarsko
preduzeće ’’ Prosveta’’ –
Valjevo; 18. Trgovinsko
preduzeće ’’Kolubara’’ –
Valjevo.8;19. Poljoprivredno
8
U broju 678 iz 1961 god. objavljeni su oglasi
povodom Dana republike. Trgovinsko preduzeće
Kolubara je imalo oglas na polovini strane, koji
se bio sadrţajniji u pogledu asotrimana robe.
Ovoj veličini ali i bogatoj sadrţini oglasa
doprinela je reorganizacija trgovinskih preduzeća
najavljena početkom 1961 god. po kojoj je
’’Kolubara’’ postala trgovina mešovite robe u
čijem sastavu su se našle prodavnice ‟VIS‟‟-a,
‟‟Prosvete‟‟ – prodavnice kancelarijskog pribora.
Kolubara će zadrţati i dve velike tekstilne
prodavnice, dve prodavnice koje rade non – stp, i
prodavnicu radio – aparata i drugih ureĎaja
’’Merkur’’. Pored Kolubare u valjevskoj trgovini
ostale su i dve specijalizovane trgovine:
’’Budućnost’’ - promet gvoţĎarijom i i kućnim
19
jul, 2023.
dobro : ’’Demir Kapija’’ iz
Demir Kapije,( prodaje vina i
rakiju)
V. Šesnaestinu strane su zauzeli
oglasi: 1. Trgovinsko preduzeće
’’Jablanik’’; 2. trgovinsko
preduzeće ’’Zvezda’’.3.
Kolektiv zanatskog preduzeća
’’Budućnost’’; 4. Kolektiv
samostalne ugostiteljske radnje
’’Drina’’ – Valjevo;5.
Ugostiteljsko preduzeće
’’Sloga’’ – Valjevo; 6. Kolektiv
’’Električnog mlina’’- Banjani
U našem uzorku se našao i broj 678 iz 1961
god. za Dan republike kada su bili sledeći
oglasi :
I. Na celoj strani svoje oglase su
imali ; 1. valjevski ’’Krušik’’(
latinično) .2. rudarski basen
’’Kolubara’ – Vreoci ( sušen i
nesušen lignit ) ;
II. Na polovini stranice oglasili su
se :1. ’’Jablanica’’ – Valjevo; 2.
Mlinsko preduzeće ’’15.
septembar ’’. 3. ’’Srbijanka’’ –
preduzeće za preradu voća i
povrća – Valjevo.
III. Oglas na četvrtinu strane imali
su: 1.’’Mesoprodukt’’ – Valjevo;
2. Elektro – Valjevo; 3.
potrebama i dosatašnje preduzeće na veliko ’’
Valjevo’’ na sebe je preuzelo promet i galanterije.
’’Povrtar’’ je ostao u asortimanu sa prodavnicama
prehrambrenom robom. Zanimljivo je da se
valjevska trgovina nikada nije ’plašila’ konkurencije.
U to vreme, početkom šezdesetih godina , pored
valjevskih trgovina, svoje prodajne objekte su imali :
’’Uzor’’, ’’Naprijed, Nolit, Fruška gora...
Željko Lj. Krstić
’’Progres’’- Lazarevac; 4.
Saobraćajno preduzeće
’’Strela’’, Valjevo sa crteţom –
karikaturom- autobusi sa
pravcima kretanja ; 5. ţitarsko
mlinsko preduzeće ’’Tamnavac’’
– Ub; 6. Kolektiv sekcije za vuču
vozova – Lajkovac; 7. Preduzeće
za prikazivanje filmova –
’’Valjevo film’’; 8.
Zemljoradnička zadruga –
Osečina.
IV. Osminu stane u oglašavanju su
imali : 1. Kolektiv zanatsko
limarske radnje ’’Metal’’ –
Valjevo. 2. ’’Angrosirovina’’ –
Valjevo; 3. ’’Progres’’ –
Valjevo; 4. radni kolektiv
tamnavskih preduzeća
’’Tamnava’’- Ub.
Oglasi iz prazničnog dvobroja Napreda
br.746 – 747 posvećenom 1. maju iz 1963
god.:
I. Preko cele strane oglase su dala tri
valjevska preduzeća : 1.
graĎevinsko preduzeće ’’
Jablanica’’ ( ul. Dušanova br. 60 a. )
sa tri fotografije ; 2.
Elektroindustrijsko preduzeće
Jugoslavije ’’ Elind’’ Valjevo (
proizvodnja uredjaja na električno
grejanje i montaţa dalekovoda i
trafo stanica ( tri fotografije ).3.
trgovinsko preduzeće ’’Kolubara’’ (
sa istorijatom preduzeća koje je
nastalo u Mionici, sa 10 radnika.
Sada ima 212. )
II. Na polovini strane svoje oglase su
imali :1. Valjevski ’’ Krušik’’ ( sa
pet fotogorafija – svojih proizvoda)
20
jul, 2023.
; 2.Industrija vikoznih proizvoda ’’
Viskoza’’ iz Loznice; 3. Pivara –
Valjevo ( jedna od najstarijih u
Srbiji 1860 god. ) ; 4. Motel ’’Ljig’’
( na 80 kilometara od Beograda ) ;5.
GraĎevinsko preduzeće
’’Budućnost’’ – Ub; 6. Sekcija za
vuču – Lajkovac; 7. ’’Srbijanka’’
preduzeće za preradu voća i povrća
– Valjevo; 8. ’’Progres’’- zanatsko
graĎevinsko preduzeće – Valjevo (
proizvodi perone za ţelezničke
stanice i montaţne hale – dva
crteţa) ; 9. Tamnavski Ub – rudnici
lignita ( oglas ispunjen tekstom i
crteţom rudara ;
III. Oglasi na četvrtini strane: 1.
Saobraćajno preduzeće ’’Strela’’
prevozi putnike na 39 relacija (
Split, Dubrovnik, Zvornik,
Vrnjačka Banja, Čačak, Titovo
Uţice, Šabac...) 2. Industrija
graĎevinske stolarije; Novi dom –
Banja Koviljača; 3. Rudarsko
topioničarski basen ’’Zajača’’-
Loznica; 4. Voćar ( Beograd filijala
Valjevo); 5. Poljoprivredno dobro
’’Sveta Popović’’ Ub ( u oglasu
navodi da raspolaţe sa 2160 ha.
obradive zemlje, da ima 116 radnika
i da podiţe pet stanova za svoje
radnike.) ; 6. Radni kolektiv
mlinskog preduzeća 9’’15.
septembar ( sa slikom mlina, punih
dţakova, pšenice) ; 7. Preduzeće za
distribuciju električne energije:
IV. Na osmini strane svoje oglase su
imali: 1. Trgovinsko preduzeće
9
U istom broju je objavljen tekst da se podiţe nova
pekara za hleb. U Valjevu se sve do osamdesetih
godina dugo prodavao tzv. ’drţavni hleb’’.
Željko Lj. Krstić
’’Pobeda’’ Lajkovac; 2.
Zemljoradnička zadruga – Veliki
Crljeni; 3. Gostionica – Udruţenja
vozača i automehaničara – Valjevo (
budući ’’Šofer bar’’10) ; 4.
Elektroloznica; 5. Komunalna banka
u Loznici; 6. GraĎevinsko
preduzeće ’’Zidar’’; 7. Privredne i
druge organizacije, ustanove i
nadleštva; 8. Ljig – zemljoradnička
zadruga; 9. Stolarsko preduzeće
Lazarevac ( spavaće sobe, kuhinje,
kauče, feder madrace; 10. Sekcija
za odrţavanje pruge; 11. Radni
kolektiv Osiguravajućeg zavoda;
12. ’’Angrosirovina’’ – Valjevo;
13. Stambena zajednica – Mionica;
14; Konfekcija ’’Uzor’’ Valjevo;
15. ’’Poljoprivreda’’ – Loznica;
16.. Kolektiv poljoprivrednog
prehrambrenog kombinata
’’Kolubara’’; 17. Valjevo film –
Valjevo; 18. trgovinsko preduzeće
’’Tamnava’’ – Ub; 19. Trgovinsko
preduzeće na veliko i malo
’’Jadar’’ – Loznica; 20. Rudnici
nemetala ’’Divčibare’’; 21. Kolektiv
stambene zadruge; 22; ’’Drina’’
Loznica.
V. Na šesnaestinu strane oglasili su
se : 1. Kolektiv zemljoradničke
zadruge ’’Vidojevica’’ – Lešnica; 2;
Kolektiv I stambene zajednice –
Loznica;3 Kolektiv zamljoradničke
zadruge ’’Zabrdica’’;4. Pijačna
uprava – Valjevo; 5. Varteks,
prodavnica Valjevo; 6. Industrija
graĎevinskog materijala’’ 1. maj.’’
7. Radni kolektiv zanatsko pekarsko
preduzeće ’’Klas’’ Loznica; 8.
10
Dugo godina je bila gradska kultna kafana.
21
jul, 2023.
’’Čistoća’’ komunalno preduzeće-
Loznica; 9. Kolektiv štamparije
’’Napred’’ – Valjevo; 10. Kolektiv
za industrijsku koordinaciju
’’Indokoop’’- Vajevo ;11. Stovariše
’’Duvan’’ Valjevo; 12. Stambena
zajednica – Lazarevac; 12.
Zemljoradnička zadruga ’’Straţa’’
iz Straţe; 13. Narodni odbor opštine
Lazarevac; 14. Šumsko gazdinstvo
’’ Boranja’’- Loznica; 15.
Opštinsko sindikalno veće –
Loznica; 16. ’’Šumadija’’
ugostiteljsko preduzeće Loznica;
17.Kolektiv zemljoradničke
zadruge: Mionica’’; 18.
Zemljoradnička zadruga Ub; 19.
Apotekarski centar Valjevo;
VI. Oglasi na 1/32 strane: 1.
Komunalno preduzeće ’’Vidrak’’ –
Valjevo; 2. Ugostiteljsko preduzeće
’’Šumadija’’- Ub; 3. Ugostiteljska
radnja ’’Stadion’’ – Valjevo; 4.
Prodavnica Sporta u Valjevu-
Kombinata Sport – Beograd;
U jubilarnom broju Napreda br. 1005-1006
, povodom Prvomajskih praznika iz 1968
god. svoje oglase su imali :
I. Na celoj strani: 1. ’’ Krušik’’ (
tekstilne mašine, sanitarne
armature za centralno grejanje,
rudarske sigurnosne lampe, nikl.
Kadijum, precizni liv) ; 2.
’’Srbijanka’’ – industrijsko
poljoprivredni kombinat Valjevo,
sa 17 poljoprivrednih jedinica,
koje pokrivaju 78 sela i sa preko
70.000 din.; 3. Osiguravajući
zavod – Beograd- filijala Valjevo
( ul. Vuka Karadţića 26. )
Željko Lj. Krstić
II. Polovinu stranice su zauzeli
oglasi: 1. graĎevinskog
preduzeća ’’Jablanica’’; 2.
drvno- industrijskog preduzeća
’’Stevan Filipović’’ – Valjevo (
kartonska burad); 3. Zavod za
osiguranje i reosiguranje ,
’Jugoslavija’ Beograd –
poslovinca Valjevo; ul.
KaraĎorĎeva 101.; ’’Standard’’,
poslovno udruţenje iz Beograda i
prodavnica ’’ Standar’’ iz
Valjeva.
III. Četvrtinu strane su imali:
1.’’Progres’’, Lazarevac ( cigla,
crep, pločice za fasade) ; 2.
’’Elind’’ – Valjevo (
termoelektrične peći) ; 3.
’’Progres’’ graĎevinsko
montaţno preduzeće Valjevo.; 4.
’’Divčibare’’ trgovinsko
preduzeće na veliko i malo (
direkcija: ul. Andre Savčića br.
1) ;5. Komercijalna banka u
Valjevu ( radno vreme od 07. do
11. pre podne i 17. do 19
časova.)
IV. Na osmini strane svoje oglase
su imali: 1.’’Magnohrom’’ –
rudnik magnezita Valjevo –
Rudnici vatrostalnog materijala –
Valjevo. 2. Grafičko preduzeće
’’Milić Rakić’’; 3. Preduzeće za
izradu rublja i konfekcijskih
proizvoda :’’ Uzor’’ – Valjevo;
4. Preduzeće za instalacije,
proizvodnju, kooperacije i
graĎevinarstvo i industriji
V.
INGRAP ( ul. Ljubostinja br. 1 )
; 5. Medicinski centar Valjevo;
6. GraĎevinsko, zanatsko,
22
jul, 2023.
transportno i prodajno preduzeće
’’Univerzal’’. ( ul. Vuka
Karadţića br. 26 , Valjevo; ul.
Cara Uroša br. 58 Beograd ) 7.
Preduzeće za proizvodnju i
industrijsku kooperaciju ’’
Metal’’ – Valjevo; 8.
Specijalizovano preduzeće za
ambalaţu ’’Univerzal’’ –
Valjevo ( proizvodnja buradi)
9. GMP ’’Progres’’, Projektni
biro ’’Valjeprojekt’’ – Valjevo (
ul. Vojvoda Mišića 2-1) ; 10.
Komunalni zavod za socijalno
osiguranje – Valjevo; 11.
’’Refleks’’ – Beograd;
trgovinsko preduzeće muške,
ţenske i dečje obuće ( ul. Kneza
Miloša br. 12 ); 12.Trgovinsko
preduzeće ’’Tamnava’’- Ub; 13.
Opštinsko sindikalno veće –
Valjevo; 14. Komunalno
preduzeće ’’Vidrak’’- Valjevo;
15. Trgovinsko preduzeće
’’Zdravko Jovanović’’ –
Valjevska Kamenica ( 13
prodavnica) . 16.
Zemljoradnička zadruga Vrelo –
Ub; 17. Elektromehanika
’’Elem’’ Valjevo ( 1958); 18.
Fabrika vijaka ’’Gradac’’-
Valjevo; 19. Poljoprivredna
zadruga Valjevo; 20. Obnova –
trgovinsko preduzeće za promet
industrijskim sirovinama,
otpacima i starim stvarima;
otkupna stanica – stovarište – ul.
KaraĎorĎeva br. 120.
Šesnaestina strane u oglasima je
bila od: 1. ’’ Ţivinarska farma
poljoprivredne zadruge Valjevo;
2. Zavod za zapošljavanje
Željko Lj. Krstić
radnika – Valjevo; 3. Ustanova
za unapreĎenje i razvoj
turističkog mesta Divčibare –
Valjevo ; 4. Poslovno udruţenje
za voćarstvo i povrtarstvo –
Valjevo; 5. ’’Srbokoteks’’,
preduzeće za otkup koţe, vune i
dlake- Beograd, ispostava
Valjevo ( ul. Suvoborska br. 93) ;
6. Erozija – Valjevo ( ul. Andre
Savčića br. 10) ; 7.
Zemljoradnička zadruga- Veliki
Crljeni;
Kasire će u budućnosti zameniti
samousluţne kase na kojima će graĎani
sami plaćati svoju robu plateţnim
bankarskim karticama. Ostaće radnici u
magacinu na istovaru i utovaru robe,
reĎanju robe u rafove i nivelisanju cena.
RAZVOJ TRGOVINE U SRBIJI
( S početa XX veka u Valjevu)
Trgovina je usluţna delatnost koja nikakada
ne moţe nestati niti propasti. Dovoljno je da
nekavom zamišljenom trţištu zamislite dva
čoveka. Oni će gledati kako jedan drugom
da prodaju neki deficitaran proizvod po što
23
jul, 2023.
većoj ceni. Kod nas je trgovina uvek bila
aktuelna i dobar način da se zaradi, po
prostoj formuli: da se neka roba jeftino
otkupi i da se po skupljoj ceni preprodа. A
počelo je tako što su veletrgovci koji su od
tadašnjih vlasti imali dozvole da izvoze
svinje u severne zemlje. Neki od njih su
postali i zaduţbinari u našem prestonom
gradu. Postoji nekakav stereotip da su
trgovinu na naše prostore doneli i Cincari,
Jermeni, Jevreji...Oni su bili uspešni trgovci
od kojih su naši učili...Ono što je
višedecenijsko opšte mesto u domaćoj
trgovini, je neljubaznost pojedinih
trgovaca prema kupcima. Čini se da ta
pojava zauzima sve veći prostor u socijalnoj
komunikaciji, posebno u trgovini, gde su
ljudi posebno osetljivi. Kupcima treba malo
paţnje i ljubaznosti a neki radnici u trgovini
nisu sposobni ni to da im priušte. Razloga za
tako neljubazno i bahato ponašanje
pojedninih radnika u trgovini ima bezbroj.
Pre svega sve je manji broj profesionalaca
u toj oblasti ....
Paralelno sa veletrgovcima i onima koj nisu
mogli da putuju i nabavljaju kvalitetnu robu
za svoju čeljad većina stanovništva je bila
upućena na male radnje, koji su se zvali
dućani. IzmeĎu dva svetska rata u prošlom
veku po gradovima su postojali su i nekavi
pokretni prodavci koji su nosili velike torbe
i prodavali sitnu robu, muškarcima pribor
za brijanje a ţenama za šivenje. Oni su bili
preteče sadašnjim trafikama. Gledajući
oglase novina izmeĎu. Dva svetska rata u
prvoj polovini prošlog veka moţe se videti
da je trgovina bila razvijena. I da su se
uvozili skupoceni automobili kao i
gramofoni i muška i ţenska galanterija...Sa
Željko Lj. Krstić
uvoĎenjem socijalizma moţe se reći da je u
poratnom periodu trgovina stagnirala, a da je
s početka sedamdesetih i osamdesetih
godina, ponovo, doţivela procvat.
Jedno vreme su postojale i
prodavnice koje su funkcionisale u nekavom
većem trgovinskom preduzeću. Prodavnice
su nicale i po selima. Trgovci su imali bele
mantile. A roba se prodavala uglavnom na
dţakove: brašno i šećer. Hrana za stoku. Za
decu su bile čokoladice i sokovi. Posebno su
bile zanimljive velike staklene tegle koje su
bile poloţene nakoso i u kojima su bile
bombone, koje su se prodavale na meru.
Trgovac bi bombone sipao metalnom
lopaticom u beli fišek i stavljao na vagu gde
ih je merio. Te prodavnice su imale nekavu
lep miris po ulasku. Trgovci nisu imali kase
već su zašiljene olovke drţali zakačene za
uvetom. Kada su sabirali cene proizvoda,
oni su brojke pisali na velikom ţućkastim
hartijama, poloţenim na tezgu, koja je bila
izmeĎu kupca i prodavca.
Računa za kupljenu robu nije bilo.
Kao ni greške prilikom sabiranja A
verovatnoća da neko neki proizvod da
ukrade bio je minimalan. Rigorozne su
kazne bile i za šefove prodavnica ako bi se
utvrdila nekakva pronevera. Neki od njih su
dobijali zatvorske kazne.
Razvoju trgovine u Srbiji posebno su
doprinele ’Robne kuće – ’Beograd’ koje su
se otvarale u svakom većem gradu, na
dobrima lokacijama, početkom
sedamdesetih godina.. One su imale
posebana odeljenja, počev od prehrane,
preko odeće i obuće pa do tehničkih ureĎaja,
24
jul, 2023.
dečijih igračaka gramofonskih ploča i
muzičkih ureĎaja, motora, čamaca,
nameštaja. Robne kuće pored širokog
asortimana robe imali su i profesionalni
novo usluga. Trgovci su bili obučeni u
uniformama i bili su rasporeĎeni po
navedenim odeljenjima, gde su bili na usluzi
kupcu. To je uticalo da i domaći kupci, sem
onih koji su putovali u inostranstvo i u
popularni Trst, steknu predstavu o tome šta
znači profesionalna usluga u trgovini.
Kvalitetna roba je stigla i u naše trgovine,
koje su se prozvali komisioni. U njima su se
prodavali muzički ureĎeji ali i kopije
farmerki ’’ 501’’ koje su bile popularne kod
omladine.
Osamdesetih godina u domaću trgovinu su
uvedeni novih svetski trendovi. Umesto
prodavnica sa tezgama počele su da niču
samoposluge. Pošlo se od toga da je kod
većine stanovništva, sazrela svest da se
uzeta roba mora i platiti. TakoĎe roba
razmeštena po rafovima je bila dostupna
kupcu, što je povećalo nivo prodaje.
Kradljivcima se učinilo da je je došao zlatan
period ali su trgovci počeli da obraćaju
paţnju na one sumnjive koje su lovili kao
muve. Vremenom i ta kategorija je postala
zaštićena. Jer je stupio na snagu propis u
kome ukradena roba u vrednosti do
petanaesthiljada nije zakonski
sankcionisana. U poslednje vreme su
instalirane kamere u većini trgovinskih
objekata. Sada su u velikim trgovinama
sluţbnici obezbeţenja zaduţeni da jure
kradljivce bez obzira na postavljene kamere.
Veliki trgovinski lanci su postali dobar
model za funskcionisanje i domaćih
trgovina. One su pozitivno uticali na trţište.
Željko Lj. Krstić
Pored širokog asortimana sveţe robe, velike
trgovine su uticale na suzbijanje divljanja
cena. Tako, recimo, ako su se lubenice na
ulicama porodavale po 60 din, u
samoposugama kilogram sveţih lubenica je
bio tri puta jeftiniji, odnosno, dvadeset
dinara po kilogramu. TakoĎe pokazalo se šta
znači lepo upakovana roba, bilo da je reč o
tekstilnim proizvodima ili mesnim
preraĎevinama. Karakterisike robe su
postale transparente, uvoĎenjem obaveznih
deklaracija za svaki proizvod. Kao i vrme
isteka prozvoda. Tu su vidno izraţene cene
robe. Mada se i tu dešava da cena sa
popustom nekog artikla nije vraćena na
preĎašnje stanje, što zbunjuje kupca kada
treba daje plati. On se oseća prevarenim.
Poseban kvaliitet samoposluga je postignut
na nivou usluga. Tako recimo, za razliku
izmeĎu malih prodavnica i samoposluga po
obodima gradova, gde vladaju napeti
odnosi izmeĎu kupca i prodavca koji radi
na kasi i gde trgovci sebe doţivljavaju kao
mali bogovi, u velikim samoposlugama je
sve podreĎeno, njegovom veličanstvu,
kupcu, Počev od velikih kolica, preglednih
cena, pa sve do komotnog stavljanja robe na
pokretne trake koje povlače robu prema
kasi. Kupac odlazak u saoposlugu ne
doţivlajva kao traumatičan dogaĎaj u
kojem ne strepi da uĎe u konflikt sa
napetim i nadrndanim prodavcem koji mu
nije simpatičan. Tome i doprinosi i loš
odabir kadrova, jer se meĎu trgovcima
nalazi sve manji broj onih koji su u školi
učili psihologiju, poznavnje robe. Njima
kurtoazija je nepoznata reč a oslovljavanje
kupcu : ’’ Sa dobar dan’’, kao nekava
slabost. U tim prodavnicma najgori su
25
jul, 2023.
pojedini kasiri. Oni vam neće pomoći da
upakujete robu u vašu torbu , nego će gledati
kako se mučite. Srećom da postoje velike
samoposluge gde toga nema. Kasir i kupac
su na velikom odstojanju. IzmeĎu njih nema
nepotrebne komunikacije koja zna da
dekoncetriše kasira. Na raspoloţenje radnika
u trgovini utiču i plate, koje se u proseku
kreću oko 50.000 din. Ta plata ne moţe da
bude nikako stimulativna, pogotovo ako se
radi po smenama, preko vikenda i za vreme
praznika. Jedini slobodni dani su za Novu
godinu, Boţić i Uskrs. TakoĎe, čini se da
prodavnice široke potrošnje nikada bolje
nisu prolazile, što se tiše prometa počev od
Corone. Taj promet nije pratio adekvatno
nagraĎivanja radnika u trgovinama, koji su
svesni profita.
I na kraju da spomenem trgovinske lance
koji su osamdesetih godina bile zastupljeni
na jugoslovenskom trţištu. Pored
beogradskih Robnih kuća u tekstilu to su
bile beogradske firme : ’’Kluz’’ i ’’Beko’’,
hvratski ’’Varteks’’. U obući : slovenačke
firme: ’’ Peko’’. ’’Alpina’’ . U sportskoj
opremi: ’’ Sport’’, ’’Loris’’. U Elektro
opremi: ’’Rudi Čajavec’’. U prehrani :
Podravka, Karneks, Gavrilović, BIM
Slavija, PKB Beograd. Proizvodnji
konditorskih proizvoda: Zvečevo, Soko
Štark, Pionir, Kraš, Bambi Poţarevac.
Željko Lj. Krstić
Radovan Lazić (1834–1884), trgovac iz
Valjeva. Potiče iz vrlo siromašne porodice
koja nije bila u mogućnosti da ga školuje,
tako da je već sa trinaest godina otišao u
Beograd da uči terzijski zanat. Posle tri
godine postao je kalfa i ostao da radi u
Beogradu. Nakon godinu dana uvideo je da
su mu tu mogućnosti za zaradu skromne i
vratio se u Valjevo. Stupio je u ortakluk sa
jednim imućnim trgovcem, a posle tri
godine zajedničkog rada uspeo je da
započne samostalnu trgovinu. Budući da je
naporno i pošteno radio stekao je ugled u
Valjevu, ali i mnoge neprijatelje meĎu
drugim trgovcima koji su više negovali
zavist nego preduzetnički duh. Zavidljivi
pojedinci pokušavali su da mu neosnovano
pripišu finansijske i političke špekulacije.
Ipak, većina Valjevaca je prepoznala
njegovo poštenje i preduzetništvo i ukazali
su mu poverenje – terzijski esnaf ga je
izabrao za svog starešinu; 1859. godine
biran je za starešinu Valjevske crkve, a
1865. za odbornika Valjevske opštine. Za
predsednika opštine biran je dva puta –
1867. i 1868. godine. Kada je 1868. god.
odrţana Velika narodna skupština u
26
jul, 2023.
Topčideru, bio je na njoj poslanik iz
Valjeva. U zgradi koju je podigao Radovan
Lazić, ispred koje je podignut spomenik
Desanki Maksimović, jedno vreme je bila
valjevska opština. U drugoj polovini prošlog
veka u zgradi je bila redakcija ’’Napreda’’ a
kasnije i Radio Valjeva. To vreme će ostati
upamćeno po zenitu valjevskog
novinarstva, kako pisanog tako i usmenog –
radijskog. Duţe vreme lepa zgrada je
sablasno prazna…
VALJEVCI U
VELIKOM RATU
Gospodin Milorad Radojčić- uspeo da
objavi kapitalni “ pomenik ratnim ţrtvama
: “ DA SE NE ZABORAVE;
VALJEVCIMA U RATOVIMA 1912 g. –
1918 g. “. Isti auor je pre ove monografije,
objavio iste knjige o poginulima u periodu
TRI RATA, ( Dva balkanska I Prvi svetski
rat ) onih koji su vezani za Mionički i
Osečinski atar. U ovoj vrednim projektu koji
je sam sproveo a po opsegu prevazilazi
kapacitete jednog naučnog instituta g.
Rardojčić je uspeo da za vise od deset
godina prikupi jedanaest ipo hiljada lica
nastradalih s početka prošlog veka; što
pogibijom na ratištu, posledicom oboljenja
od tifusa ili neke druge tada aktuelne bolesti
ili na neki drugi način: saoubistvom,
vešanjem, nestankom.
U korpusu navedenih nalaze se i rano
preminula deca ali i civili koji su
preminuli od nekih drugih bolesti,
aktulenih u tom trenutku. ( tifus, jektika,
upala bubrega..) Ova značajna knjiga se
Željko Lj. Krstić jul, 2023.

moţe čitati na vise načina. Emotivno, buregdţije, voskari, krojači, kasapi,

traţeći svoje pretke. Ili pak objektivno i vlasnici kafana, trgovci, piljari, rabadţije…
racionalno, naučno, sa ciljem da se uoče U manjem broju ima drţavnih sluţbenika –
neke pravilnosti, odnosno opšta mesta. činovnika zaposlenih u ustanovama kao ,
Na prvom mestu tu je podela na aktivne sudije, advokati, učitelji, profesori,
vojnike, rezervni satav ( prvog , drugog i načelnici, poreski pomoćnici, delovoĎe i po
trećeg poziva) civile ( muški i ţenski pol) i neki političar. Primetan je i odreĎen broj
decu sa krštenim imenom koja su rano nadničara kao i čuvara. Dok se na jednom
preminula. Autor je regisrtrovao i ţene koje mestu, za devojku staru osamnaest godina,
su u tom periodu preminule uglavnom od se navodi da je po profesiji bila prostitutka.
tifusa. MeĎu vojnicima postoji podela na
Ono što se posebno izdvaja meĎu
aktivne vojnike – starešine i pripadnike
navedenim to su učesnici tri rata, s
rezervnog sastava, kojih je bilo najviše sa
početka prošlog veka : dva Balkansa i
sela. Primetno je da je u to vreme gornja Veliki rat , u kojem su poginuli. Svi oni su
granica ţivota, bila preteţno oko 70 godina. odlikovani ordenom KaraĎorĎeve zvezde sa
Stopa nataliteta, prirodnog priraštaja je bila mačevima. Čini se da su oni po rangu slični
iznad proseka, tako da su poginuli iza sebe Narodnim herojima iz Drugod svetskog rata.
ostavili u proseku petoro dece, jer broj dece
varira od dvoje do devetoro. Ratko ko je
imao jedno dete, kao i oni koji nisu imali
decu. Broj novoroĎene dece nije bio u
korelaciji s stepenom obrazovanja. Dosta
dece se raĎalo kao na selu taka i u gradu.
a. KARAKTERISTIKE
IZGINULIH KOJI SU ŢIVELI U
GRADU

Pored aktivnih vojinih lica, sa činovim,

meĎu gradskim rezervnim sastavom bili su
pripadnici intelektualne elite toga doba, kao
što su : lekari, zubari, advokati, sudije,
učitelji, novinari…U rezervnom sastavu,
takoĎe, primećujemo usluţna zanimanja
Tako autor navodi da je Mihailo
koja su bila zastupljena u periodu s početka
Madţarević, najhrabriji ratnik valjevskog
prošlog veka. To su uglavnom zanatlije:
kraja u Prvom svetskom ratu.
kovači, ( drţavni) potkivači, limari (
klomferi), dunĎeri ( zidari) , opančari, Gospodin Radojičić navodi njegovu majku
obućari, pekari, milinarski radnici, hlebari, koja je preminula u Velikom ratu, a da je
Mihailo ţiveo dugo u SAD gde je preminuo
1965 god. ( Libvertil, SAD )
27
Željko Lj. Krstić
Najosetljiviji, i verovatno najteţi deo u
samom istraţivanju je bilo odreĎivanje
mesta pogibije. Uprkos trudu istraţivača
postoje poginuli koji su podvedeni pod opštu
odrednicu, da su poginuli u nekom od
ratova voĎenih od 1912 g. do 1918 g. Tu
primećujemo da se za izginule oficiri,
aktivne vojnike, navodi tačno mesto
pogibije, pa čak i način kako je poginuo kao
i datum.
Tako da se za jednog aktivnog starešinu
srpske vojske navodi da je preminuo od
kontuzije mozga u borbi na Kajmačalanu
13. septembra 1916. Čini se da je ovaj
datum neopravdano zapostavljen u novojoj
istoriji, I da bi trebao da se slavi kao veliki
jubilej. Kada je reč o izginulima u borbama,
naveden je veliki broj izginulih na početku
rata, čini se najviše na Gučevu, Mačkovom
kamenu, Kolubarskoj bitci.
Mesta umora su veoma različita. Njih
nalazimo na bespućima Albanije, ostrva
Krfa I Vida. Jedan broj oficira je izumro u
logorima; Neţider, NaĎmaĎer, Leksveld,
Mathauzen, Ašah, Kermenjeze, Grodi..
bilo je I onih koji su umirali na sadašnjim
turističkim destinacijama ( Davos I Bern ;
Švaјcarska) , Montanji vila M. ( Francuska) ,
engleska vojna bolnica Korzika, sanatorijim
Enirbekt ( MaĎarska) , Veliki broj vojnika,
koji su prošli golgotu Alabnije poginula su
prilikom probijanja Solunskog fronta. Oni su
sahranjeni u kripti mauzoleja na Srpskom
vojničkom groblju – Zejtinlik- u Solunu.
Dosta njih je pre toga sahranjeno u Plavu
grobnicu od iznemoglosti, kraj ostrva
Krfa ili u mauzoleju na osrvu Vidu. Kao
mesta pogibije pominju se i Brezdasta
kosa,
28
jul, 2023.
U knjizi su navedna Imena i prezimena
preminulih od tuberkuloze 1915 g. koja je
harala Valjevom. Autor navodi veliki broj
ţena koje su nastadele od ove velike pošati,
ali I visokih oficira. Upravnika Valjevske
bolnice dr. Selimir ĐorĎević, je preminuo
od tuberkuloze 1915 g. lečeći rajnenike i
obolele.
b. KARAKTERISTIKE
POGINULIH SA SELA
U glavnim karakteristika poginulih sa sela,
obično se navodi bračni status: oţenjen ili
neoţenjen. Potom njegovo mesto u Srpskoj
vojsci koje je zauzimao kao : ‘’ redov –
mitraljezac 17. Pešadisjskog puka Drinske
divizije 1. Poziva ( pored prvog poziva,
postoji drugi I treći p.r.Ţ.K). Za neke
retnike se tačno zna mesto pogibije , kao što
je Gučevo..Ali se za većin unavodi da je :‟‟
stradao u jednom od ratova voĎenim
izmeĎu 1912 god. I 1918. ‘’.
TakoĎe, utisak je da je veliki broj ratnika sa
sela poginuo na Kajmakčalanu prilikom
probijanja tzv. Solunskog fronta. To govori
da su oni bili najţilaviji i najizdrţiviji boric,
koji su preţiveli Albansku golgotu nakon
oporavka I konsolidacije za kratko vreme
ušli u borbene redove. Jedan bitna
karakteristika tadašnjeg mladog srpskog
ratnika sa sela je I broj dece, koje je ostavio
kod kuće. U proseku je to petoro dece.
TakoĎe u knjizi je neveden veliki broj
preminule maloletne krštene dece, koja su
već imala imena. Čini se da su deca na selu
vise umirala od svojih vršnjaka koji su tada
ţivela u gradu.
Ono što je posebno karaktteristično iz
obimne istraţivačeke graĎse u tadašnja
Željko Lj. Krstić
ţenska imena, koja su u meĎuvremenu
nestala. Tako u Srbiji sa početka prošlog
veka po selima valjevskog kraja su ţivele:
Trnjina, Cveta, Perunika, Radojla,
Radojka, Leposava, Mileva, Zagorka,
Zorka, Tomanija, Krstina, Simka,
Angelina, Vasilija, Nikolija, Novka,
Ljubica, Danojla, Ivanka, Ţivana,
Persida, Spasenija, Milenka. Te ţene-
heroji su ustvari spasile Srbiju, tako što
su same podizale decu, koji su postali
dobri ljudi i odţali postojanje Srbije.
c. PREŢIVELI IZ VELIKOG RATA –
PRVOG SVETSKOG RATA
Ono što nije predmet ovog velikog i
obimnog istraţivanja a po nama zasluţuje
veliku paţnju su oni preţiveli koji su se
vratili iz Velikog rata. Ono što je jedna
njihova posebna karakteristika je da su u
proseku doţiveli duboku starost do 90
godina. I da su bili puni priča iz rata, koje na
ţalost nije imao ko da zapiše. Svedok sam
činjenice da se Prvi svetski rat I poginuli u
njemu za vreme socijalizma, veoma slabo
proučavali. Kod Ďaka se stvarala jedan vrsta
zabune, jer u svojim glavama nisu mogli da
naprave razliku izmeĎu Solunskog I
29
jul, 2023.
Sremskog fronta. TakoĎe marginalizovani
su I spomenici podignuti poginulim u Prvom
svetskom ratu, kao I kapele. Jedan od njih je
I kapela koja je podignuta 1935 g. u porti
crkve u Lelićima, koju su godinama
zaobilazili u vreme komunističke ideologije.
Ostaje nejasno zbog čega je autor ovog
kapitalnog dela zaobišao zapisane na
mermernim pločama lelićske kapele.
Pogotvo ako je u svom istraţivanju
koristio kao relevantan izvor, zapisane
na sličnim pločama koje se, recimo,
nalaze na staroj Valjevskoj crkvi.
Podaci o prminulom mogu biti u
korelaciji sa njegovim tadašnjim statusom
u vojsci, odnosno da li je poginuli bio u
stalnom ili u rezervnom sastavu. TakoĎe
tu je i socijalni status porodice, za koju se
daleko vise ima podataka ako je
poreklom iz grada od neke zadruge sa
sela. TakoĎe na precizno mesto pogibije,
moţe od značaja biti i političko
opredeljenje poginulog. Tako da je
logično da su one porodice koje su bile
monarhistički opredeljene imale pristupa
podacima ali i veći stepen obrazovanja
kao I kontinuitet u zainteresovanosti
predaka koji je nije prekidao sa dolaskom
komunista na vlast.
Autor ovog teksta i ako potomac
poginulih pradede I njegovog sina u
Prvom svetskom ratu, tokom redovnog I
zvaničnog školovanja, dobio je kao I
ostali učenici parcijalna znanja, koja se
nisu stavlja u uzročno- posledični odnos.
Tako da se u socijalizmu, sedamdesetih I
osamdesetih godina, učila sudbina
Gavrila Principa, I znali smo šta je uzrok
Željko Lj. Krstić
početka Prvog svetskog rata, kako se tada
zvanično zvao.
O povlačenju srpskih vojnika preko
Albanije, samom Solunskom frontu,
Kajmakčalanu i Zejtinliku se veoma malo
učilo i znalo. Tako da se osnovcima na
neki način stvarala kofuzija sa
spominanajanjem Solunskog i Sremskog
fronta koji se odnosnio na Drugi svetski
rat, gde je bez potrebe ţrtvovan veliki
broj Srpske omladine. S druge strane
orgnizovana su takmičenja pod nazivom
Tito – revolucija – mir, za koje su se
morali znati bizarni podaci.
Izbori u Turskoj:
Erdogan posle
pobede zapevao
pristalicama, Zemlja
duboko podeljena.
Oko 64 miliona stanovnika Turske
izlazilo je na izbore dva puta u dve
nedelje - posle 20 godina na vlasti,
Erdogan ostaje na ĉelu zemlje.
IZVOR: BBC PONEDELJAK,
29.05.2023. | 17:26 -> 13:17
Podeli
30
jul, 2023.
TOLGA BOZOGLU/EPA-
EFE/REX/Shutterstock
Pristalice Redžepa Tajipa
Erdogana slavile su do duboko u
noć nakon što je dugogodišnji
turski predsednik obezbedio još
pet godina na vlasti.
"Ĉitava nacija od 85 miliona je
pobedila", rekao je Erdogan
pristalicama ispred svoje ogromne
palate u Ankari.
Ali njegov poziv na jedinstvo
zvučao je neiskreno jer je
ismevao protivnika Kemala
Kilidždaroglua i kritikovao
zatvorenog kurdskog lidera i
LGBT zajednicu.
Lider opozicionog bloka
Kilidždaroglu je priznao poraz,
ali je rekao da su ovo bili
"najnepošteniji izbori u
poslednjih nekoliko godina".
Erdogan je proglasio pobedu i pre
zvaniĉnih rezultata, kada je poĉelo
i slavlje njegovih pristalica.
Jedna od prvih ĉestitki Erdoganu
stigla je iz Moskve, od ruskog
predsednika Vladimira Putina.
Opozicioni kandidat Kilidždaroglu
dobio je većinu u najvećim turskim
gradovima - Ankara, Istanbul,
Izmir - a kritikovao je Erdogana da
Željko Lj. Krstić
je mobilisao sva sredstva države
protiv njega.
Erdogan je pobedio sa nešto više
od 52 odsto glasova, na osnovu
skoro potpunih nezvaniĉnih
rezultata.
Skoro polovina biraĉkog tela u
ovoj duboko polarizovanoj zemlji
nije podržala njegovu autoritarnu
viziju Turske.
Kilidždaroglu nije imao odgovor na
dobro izvežbanu Erdoganovu
kampanju, mada jeste trku uĉinio
neizvesnom, izazvavši Erdoigana
u drugi krug izbora što je prvi put
od 2014.
31
jul, 2023.
Ali jedva da je smanjio prednost
rivala iz prvog kruga, zaostavši za
više od dva miliona glasova.
HANNAH MCKAY/REUTERS
Erdoganov govor pre više od
300.000 ljudi
Ogroman broj Erdoganovih pristalica u Ankari/PRESIDENTIAL
PRESS OFFICE/Reuters
Erdogan je maksimalno iskoristio
pobedu, najpre se obrativši
pristalicama na krovu autobusa u
najvećem turskom gradu
Istanbulu, a kada je pao mrak
usledilo je obraćanje na balkonu
njegove palate masi ljudi u kojoj je
bilo 320.000 pristalica.
Željko Lj. Krstić
MURAD SEZER/POOL/EPA-EFE/REX/Shuttersto
Pogledajte kako je Erdogan zapevao
pristalicama:
Ogroman"Nismo samo mi pobedili, pobedila
je Turska", izjavio je on, nazvavši to jednim
od najvažnijih izbora u turskoj istoriji.
Poraz protivnika je ismevao reĉima "Ćao,
ćao, Kemale" - skandiranjem koje su
prihvatile i njegove pristalice u Ankari.
Osudio je pro-LGBT politiku opozicionog
saveza, za koju je rekao da je u suprotnosti
sa njegovim usredsreĊivanjem na porodiĉne
vrednosti.
Resul i Indži stoje ispred palate u Ankari i
slave.
"On je čovek nacije, razvio je vojnu
proizvodnju, infrastrukturu", kaže Resul
za BBC i dodaje da je Erdogan jak lider
za ceo region, ne samo za Tursku.
Njegove supruga Inci kaže da je Turska
imala mnogo problema pre 20 godina.
"Ja nisam fanatik, mogla sam da glasam
i za opoziciju da sam mislila da su jaki",
kaže ona.
MURAD SEZER/POOL/EPA-
EFE/REX/Shutterstock
SEDAT SUNA/EPA-EFE/REX/Shutterstock
Erdoganu su pobedu čestitali i neki
evropski lideri, među kojima francuski
predsednik Emanuel Makron, mađarski
premijer Viktor Orban, predsednik Srbije
Aleksandar Vučić.
Protivkandidat Kilidždaroglu održao je
vatreni govor, osuĊujući autokratski režim
aktuelnog predsednika i izbore koje je
opisao kao "nefer".
"Znajte da ćemo se suprotstaviti
poteškoćama koje nas ĉekaju", rekao je.
32
jul, 2023.
Oko 25 miliona građana Turske glasalo
je za Kilidždaroglua, na čemu im je
zahvalio uz glasno skandiranje publike.
Uprkos anketama koje su pokazivale da
je Erdogan u zaostatku u prvom krugu,
on je tada osvojio 49,52 odsto, dok je
Kilidždaroglu dobio skoro 45 odsto
glasova.
Izbori su održani u okolnostima rastuće
inflacije i posledica koje su za sobom
ostavili razorni zemljotresi.
Za šta se glasalo?
HANNAH MCKAY/REUTERS
Oko 64 miliona stanovnika Turske izlazi
na izbore drugi put u dve nedelje.
Predsednik Turske, Redžep Tajip Erdogan
suoĉava se sa opozicionim rivalom
Kemalom Kiliĉdarogluom u drugom krugu
izbora pošto nijedan od njih nije dobio 50
odsto glasova u prvom krugu.
Za razliku od prethodna dva puta kada je
izabran za predsednika u prvom krugu
osvajanjem više od polovine glasova,
Erdoganu to ovog puta nije pošlo za
rukom.
Mnoga istraživanja javnog mnjenja ukazuju
da je njegov rival bio na putu da pobedi u
prvom krugu, ali je Erdogan izraziti favorit u
drugom krugu glasanja.
Troškovi života najveće pitanje izbora
MURAD SEZER/POOL/EPA-
EFE/REX/Shutterstock
Stanarina se u velikim gradovima
utrostručila za godinu dana, inflacija je
dostigla najviši nivo od 1998. godine, a
cene energenata, osnovnih namirnica i
prevoza najviše su porasle.
Željko Lj. Krstić
Milioni Turaka i dalje se bore sa
posledicama razornih zemljotresa koji su
6. februara pogodili 11 gradova u toj
zemlji i u kojima je stradalo desetine
hiljada ljudi.
Vlada je pretrpela brojne kritike zbog
kašnjenja u spasilačkim operacijama
posle zemljotresa, zbog čega se
predsednik Erdogan kasnije i izvinio.
Vlada je povećala javnu potrošnju,
obećavajući veće penzije, više stipendije za
uĉenike, kroz neke podsticaje za raĉune za
energiju i veći pristup hipotekama sa niskim
kamatama.
Ali mnoge Turke privlače obećanja
opozicije da će smanjiti Erdoganova
izvršna predsednička ovlašćenja, tesno
izglasana 2017. godine, i da će vratiti
parlamentarni sistem.
Još jedno važno pitanje za glasaĉe je
vladino postupanje sa kritikama na
društvenim mrežama.
Oko 50.000 ljudi je tuženo za "klevetu
predsednika" od kada je Erdogan preuzeo
mandat 2014, podaci su Ministarstva
pravde.
Kako je protekao prvi krug?
HANNAH MCKAY/REUTERS
Pošto su se u nedelju 14. maja birališta
zatvorila, obojica kandidata su tvrdili da su
na putu do pobede, ali obe strane su takoĊe
podnosile žalbe izbornim telima povodom
navodnih neregularnosti.
To je odložilo konaĉne rezultate do
narednog jutra.
Opoziciona partija - Republikanska narodna
partija (CHP) - podnela je žalbe zbog
navodnog lošeg brojanja hiljada izbornih
kutija i za predsedniĉke i za parlamentarne
izbore.
33
jul, 2023.
MeĊunarodna monitoring grupa OEBS
ukazala je na nekoliko propusta na
izborima, istiĉući da Erdogan i vladajuće
stranke imaju "nepravednu prednost".
U nedelju uveĉe, Erdogan je rekao
pristalicama Stranke pravde i razvoja (AK)
da veruje da će pobediti u drugom krugu.
Opozicioni lider Kemal Kilidždaroglu takoĊe
se obratio pristalicama te noći i obećao
pobedu u drugom krugu.
Izborne ankete su predviĊale da će
Kilidždaroglu biti bolji u prvom krugu, zbog
ĉega su njegovi glasaĉi na kraju bili
razoĉarani.
Treći predsedniĉki kandidat Sinan Ogan
osvojio je 5.17 odsto glasova, a posle izbora
pozvao je pristalice da glasaju za Erdogana
u drugom krugu.
Održani su i parlamentarni izbori 14. maja, a
koalicija okupljena oko AK osvojila je
dovoljno mesta da oformi većinu u
parlamentu u kome sedi 600 poslanika.
Erdogan: Više od 20 godina na vlasti
Od skromnih poĉetaka, Erdogan je
prerastao u politiĉkog džina, vodeći Tursku
tokom 20 godina i preoblikujući zemlju više
od bilo kog njenog lidera još od vremena
Mustafe Kemala Ataturka, koji se smatra
ocem moderne republike.
Tokom 1970-ih i 1980-ih, Erdogan je bio
aktivan u islamistiĉkim krugovima,
pridružujući se Partiji blagostanja.
Popularnost partije je rasla tokom 1990-ih, a
Erdogan je kao kandidat ove stranke
izabran za gradonaĉelnika Istanbula 1994.
godine.
Ali taj mandat je ubrzano prekinut, pošto je
osuĊen za izazivanje rasne mržnje zbog
Željko Lj. Krstić jul, 2023.

toga što je javno ĉitao nacionalistiĉku je on izabrao, i to i u Istambulu i u

pesmu ĉiji stihovi kažu: "Džamije su naše
barake".
Posle odsluženja zatvorske kazne od tri
meseca, vratio se u politiku. Ali njegova
partija je zabranjena zbog toga što je kršila
stroge sekularne principe moderne turske
države.
Osnovao Stranku pravde i razvoja (AKP),
ukorenjenu u islamu, 2001. godine.
Ankari, gradovima koji su od
simboliĉkog znaĉaja za Erdogana.
TakoĊe je uspeo da ujedini i dobije
podršku šest opozicionih partija - koje
inaĉe imaju malo toga zajedniĉkog.
Kilidždragou dolazi iz Alevi porodice -
posebne islamske sekte i religijske
manjine u pretežno sunitskoj Turskoj.

Već naredne godine AKP osvaja većinu Izvor: BBC News na srpskom
u parlamentu i od tada vlada državom.

Kemal Kilidždaroglu:
Opozicioni lider
SEDAT SUNA/EPA-EFE/REX/Shutterstock

Kemal Kilidždaroglu, koji je na ĉelu

glavne opozicione Republikanske
narodne partije (CHP) od 2010. godine,
prvi put je u trci za predsednika države
sa 74. godine.

Uspeo je da stranku uĉini privlaĉnijom,

pokušavajući da se pomiri sa
islamistima i odriĉući se starih vojnih
pravila koje je partija imala.
Na lokalnim izborima 2019. godine,
gradonaĉelnici su postali kandidati koje
Supruţnici. Emina I Redţep Taip
Erdogan, Predsednik Turske. Emine i
Erdogan su u braku od 1978. godine, imaju
četvoro dece: Ahmeta (1979. godište),
Bilala (1981. godište), Ezru (39) i Sumeju
(37)

34
Željko Lj. Krstić jul, 2023.

35
Željko Lj. Krstić jul, 2023.

36