Наставна тема 9 ЕЛЕКТРОСТАТИКА

41_42 СТРУ К ТУ РА МАТЕРИЈ Е Проводници, полупроводници и изолатори

Електротехнички материјали се као и сви материјали састоје од атома. Атоми су најситније честице
једног хемијског елемента.

У сваком атому могу се разликовати два дела: језгро (које чине

протони и неутрони) и  омотач (кога чине електрони).
Протони су позитивно наелектрисани (+), неутрони су неутрални
(0), док су електрони негативно наелектрисани (-).
Обично је број протона (+), једнак је броју електрона (-), па је
атом електронеутралан. Под одређеним условима, атом може
бити НАЕЛЕКТРИСАН, ако има "вишак" или "мањак"електрона.
Само језгро атома је 10 000 до 100 000 пута мање од
полупречника атома. Такође протони имају масу која је 1.836
пута већа од електрона.
Из овога се може закључити да атом представља углавном
празну али чврсту честицу.

Протони, неутрони и електрони су исти у сваком хемијском

елементу и само њихов број одређује о којем хемијском елементу
је реч.
ПРИМЕР:
Атом водоника има по 1 протон, неутрон и електрон, док атом
атом водоника атом хелијума има по 2, атом кисеоника по 8 итд.
хелијума
Електрони круже око језгра као планете око Сунца. Сви електрони у једном атому немају исту количину
енергије,па се каже да се налазе на различитим енергетским нивоима (n=1, 2, 3,..). Што је електрон
удаљенији од језгра он има већу енергију (електрони са најмањом енергијом су најближи језгру).
Сваки енергетски ниво може да прими 2n2 електрона . Пример:
Први енергетски ниво n=1 => 2 * 12 =2. Други енергетски ниво n=2 => 2 * 22 =8 итд.
 Сви електрони чија енергија је одређена истим бројем n чине електронску љуску.
Електрон може да пређе на виши енергетски ниво ако прими енергију. Ако електрон пређе на нижи
енергетски ниво атом ослобађа енергију. Електрони се распоређују по принципу минимума енергије.
Прво се попуњавају електронске љуске са мањом енергијом.
На понашање хем. елемента највећи утицај имају електрони који се налазе на највећем растојању
(највећи n) од језгра и имају највећу енергију. Ови електрони се називају валентни електрони.

Сви матерјали који се срећу у природи, у електричном погледу деле се на :

ИЗОЛАТОРЕ, ПРОВОДНИКЕ, ПОЛУПРОВОДНИКЕ  и  СУПЕРПРОВОДНИКЕ.
ИЗОЛАТОРИ - не проводе електричну струју. Лоши проводници (струје) јер у последњој љусци
имају много електрона (5 до 8). Они су чврсто везани за атом и тешко ослобађају електроне који би
кретањем створили струју.( хлор, пластичне масе, гума ваздух...).
ПРОВОДНИЦИ - проводе електричну струју. Мало електрона у последњој љусци (1-3),слабо су
везани за језгро атома и ослобађају се већ на собној температури. Слободни електрони се крећу у једном
смеру и чине струју. (бакар, алуминијум, сребро...).
ПОЛУПРОВОДНИЦИ - под одређеним условима проводе а под другим условима не
проводе електричну струју. Они су између проводника и изолатора по броју електрона у последњој
љусци (4).(силицијум са примесама, германијум...).
СУПЕРПРОВОДНИЦИ -  Феномен који се појављује код одређених материјала на
ниским температурама, и карактерише га потпуно одсуство електричног отпора и пригушивање
унутрашњег магнетног поља. 

Питања: 1. Од чега се састоји атом? 2. Које честице су позитивне, које негативне, а које неутралне?
3. Када је атом електрично неутралан, а када није? 4. Које су најбитније карактеристике материје?
5. Како се деле материјали у природи?6. Шта су изолатори?7. Шта су проводници?
8. Шта су полупроводници? 9. Шта су суперпроводници ?
Почетни део часа:

1. Како се топлота може преносити?

2. Шта је преношење топлоте конвенкцијом?
3. Шта је преношење топлоте кондукцијом?
4. Шта је преношење топлоте радијацијом?
5.
6. ГОРИВОСТ МАТЕРИЈАЛА
• Материјали се у погледу горивости (запаљивости ) деле на:
гориве (запаљиве ) и
негориве (кварц , стакло).
• Гориви материјали могу бити лако (папир ) и тешко запаљиви (вуна , коса, PVC). Тешко запаљиви материјали
горе док на њих делује извор паљења , а када се он уклони престаје горење.
7. Сагоревање  је (егзотермна) хемијска реакција између гориве материје и оксидатора у којој се ослобађа
приметна (значајна ) количина топлоте , а често и светлост.
8. Потпуно и непотпуно сагоревање.
Потпуно сагоревање се одвија у
вишку ваздуха.

8 Топлотна вредност горива је количина топлоте која ослободи јединица масе или запремине горива (нпр. 1кг
угља, 1литар нафте). НАПОМЕНА: Ради лакшег сватања за јединицу масе или запремине горива, писаћемо 1кг
угља. Топлотна вредност се изражава у јединицама [kJ/kg], односно [kJ/m3].
1. Шта су топлотни мотори?
2. Који су сновни делови топлотних мотора?
3. Како се деле топлотни мотори и који су њихови представници ?
4. Шта је коефицијент корисног дејства код топлотног мотора?

9Топлотни мотор је уређај у којем се топлота На основу Првог принципа

претвара у механички рад. термодинамике:
Основни делови топлотних мотора су: радно тело, Q1 =A +Q2 следи
грејач и хладњак A=Q 1 −Q 2

10, Сви топлотни мотори се могу поделити на две основне врсте и то: мотори са спољашњим сагоревањем (ССС –
мотори) мотори са унутрашњим сагоревањем (СУС – мотори) сагоревање унутар радног тела
Коефицијент корисног дејства мотора једнак је Реалне вредности коефицијента корисног дејства су
количнику извршеног рада у једном циклусу и следеће:
количине топлоте која се добија од грејача. - парна машина од 1% до 50% ( 50%, модерне
A Q −Q2 парне турбине),
η= η= 1 - бензински СУС мотор око 20 %
Q1 A=Q 1 −Q 2 Q1
- дизел СУС мотор 40 %.