PISANJE SEMINARSKOG RADA

- Priručnik za vežbe -
2020/2021

dr Mihalj Bakator
UVOD

Ovaj priručnik namenjen je studentima osnovnih i master studija i sadrži smernice za izradu
seminarskog rada. Smernice uključuju sve od formatiranja teksta, pa do načina citiranja i
parafraziranja izvora. Cilj priručnika je da studentu olakša pisanje seminarskog rada. Da bi
seminarski rad bio adekvatan mora da ispuni osnovne tačke iz ovog priručnika.

SADRŽAJ SEMINARSKOG RADA

Svaki seminarski rad mora da sadrži:

A. NASLOVNU STRANU
Klasika. Ništa specijalno.
------------------------------------------------------------------------------

B. STRANU SA SADRŽAJEM (koristiti funkciju Table of Contents, što podrazumeva da

koristite Headinge za naslove i podnaslove u samom radu)
------------------------------------------------------------------------------

1. UVOD (min 1. strana, max. 2 strane.)

Uvod se praktično sastoji iz dve celine.
Prva celina je kada parafrazirate literaturu koju ste proučavali. Ovde obuhvatate ono o čemu
pišete. Informacije tražite u knjigama, naučnim radovima (sa Interneta iz ozbiljnih tj.
kredibilnih izvora). Ova prva celina zauzima 2/3 uvoda.
Druga celina je deo gde Vi sami, sa svojim rečima opisujete šta je cilj seminarskog rada, koja
je problematika rada, zašto je važno izučavati ovu tematiku i šta sadrži seminarski rad (koliko
poglavlja i šta koje poglavlje obuhvata).
------------------------------------------------------------------------------
Zatim dolaze poglavlja. Optimalno seminarski rad sadrži 3 poglavlja. Dodatno, imate
poglavlje DISKUSIJA i ZAKLJUČAK.

2. POGLAVLJE A
3. POGLAVLJE B
4. POGLAVLJE C

Ukoliko imate podnaslove, formatirate ih na sledeći način:

1. NASLOV POGLAVLJA
1.1. Podnaslov, druga tačka
1.1.1. Podnaslov, treća tačka

1
PODNASLOV IDE ODMAH POSLE NASLOVA tj. ukoliko imate podnaslove tada kod
naslova ne možete da imate tekst.

Primer kako NE MOŽE

2. DEFINICIJA POJMOVA
Pošto se pojmovi reinženjering i benčmarking često poistovećuju i povezuju, način da se ova
dva pojma rasčlane, i sagledaju odvojeno jedan od drugog, je njihova pojedinačna definicija.

2.1. Definisanje reinženjeringa

U savremenoj privredi promene su postale sve snažnije i sve brže i preduzeća moraju da
ulože značajne napore da bi ih adekvatno pratila. Preduzeća moraju da prihvate osnovne
postulate preduzetničkog menadžmenta koji se zasniva na sledećim faktorima: prihvatanju
promena, kreiranju inovacija i znanja kao osnovnom privrednom resursu.

Primer kako MORA

2. DEFINICIJA POJMOVA
2.1. Definisanje reinženjeringa
Pošto se pojmovi reinženjering i benčmarking često poistovećuju i povezuju, način da se ova
dva pojma rasčlane, i sagledaju odvojeno jedan od drugog, je njihova pojedinačna definicija.
U savremenoj privredi promene su postale sve snažnije i sve brže i preduzeća moraju da
ulože značajne napore da bi ih adekvatno pratila. Preduzeća moraju da prihvate osnovne
postulate preduzetničkog menadžmenta koji se zasniva na sledećim faktorima: prihvatanju
promena, kreiranju inovacija i znanja kao osnovnom privrednom resursu.
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

5. DISKUSIJA
Generalno, preporučuje se poglavlje diskusija, ne mora, ali možete fino da povećate obim
seminarskog rada relativno brzo. Ovde pišete svojim rečima kako vi vidite celu
problematiku onoga o čemu ste pisali. Diskuja može da obuhvati neka vaša shvatanja
problematike, o tome kako bi mogla problematika da se istraži u budunosti, koji trendovi
mogu da očekuju i tome slično.
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

2
6. ZAKLJUČAK
Zaključak treba ceo da bude napisan Vašim rečima. Ovde Vam ne trebaju podele. Svojim
rečima, kako god (ne mora to da zvuči kao da je iz udžbenika), iskomentarišete problematiku
o kojoj ste pisali. Šta ste zaključili? Da li je to nešto dobro, loše, šta će biti, šta može da se
očekuje, kako može da se poboljša?
Navedite neke okvire (kako bi moglo da se uradi, šta treba da se uradi) da bi unapredili
preduzeća. Da li je neko rešenje dobro rešenje?
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

7. REFERENCE
Reference/Literatura.
Ne možete pisati seminarski rad a da pritom nemate (da se ne pozivate na) literaturne izvore
(reference).
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

KAKO SE PIŠE SEMINARSKI?

Na jednoj stranici teksta ne možete imati više od 1/3 citiranog teksta ili parafraziranog
teksta.

Citiranje vs Parafraziranje
Šta je šta?

1. Citiranje (zovu se još i direktni citati)

Uzeću primer rečenice.
“U savremenoj privredi promene su postale sve snažnije i sve brže i preduzeća moraju da
ulože značajne napore da bi ih adekvatno pratila.”

U istoj formi (isti red reči) ova rečenica nalazi se u naučnom radu pod naslovom
Unapređenje poslovnih procesa kao faktor postizanja konkurentske prednosti malih i
srednjih preduzeća gde su autori Đervida R., Demirović D., Milovanović M., i Radosavac,
A. (Nazvaćemo ovo Referenca 1)
Ukoliko koristite rečenicu u istom obliku (isti red reči) morate da koristite navodnike “ ” pa
čak i Italic.

U seminarskom radu ubacivanje te rečenice bi izgledalo ovako nekako:

Đervida i ostali u svom naučnom radu naveli su da “u savremenoj privredi promene su
postale sve snažnije i sve brže i preduzeća moraju da ulože značajne napore da bi ih
adekvatno pratila.” (Referenca 1).

3
Ovakvih direktnih citata ne možete imati puno u celom radu.

Uglavnom se sve parafrazira.

Šta je parafraziranje? Parafraziranje je isto što i ispričati svojim rečima a NE

od reči do reči.

2. Parafraziranje - kao neki indirektni citat.

U ovom slučaju ne koristite isti red reči ali kontekst odnosno činjenica u rečenici je ista.
Znači da umesto “U savremenoj privredi promene su postale sve snažnije i sve brže i
preduzeća moraju da ulože značajne napore da bi ih adekvatno pratila.” Mi pišemo svojim
rečima ovu činjenicu.

Primer parafraziranja gore naveden rečenice :

U cilju opstanka preduzeća na tržištu, ono mora uložiti značajne napore da prebrodi sve
snažnije i brže promene u savremenoj privredi (Referenca 1).
Kao što vidite i u ovom slučaju morate da naznačite odakle ste uzeli činjenicu / misao - iz
Reference 1. Kod parafraziranja nemate navodnike, i nemate Italic.

Princip pisanja naučnih radova je ovakav. Veliki broj radova sadrži 30-40% parafraza.
Direktnih citata ima značajno manje (jedan citat na par strana) a i nije toliko kul direktno
citirati.

Kako onda pisati?

Uglavnom se ide putanjom parafraza+sopstveni zaključak/diskusija/argument.

Primer:
U cilju opstanka preduzeća na tržištu, ono mora uložiti značajne napore da prebrodi sve
snažnije i brže promene u savremenoj privredi (Referenca 1). Ovo smo parafrazirali tj. uzeli
smo činjenicu iz tog naučnog rada. Nastavljamo soptvenu misao: Dinamika savremenih
tržišta iziskuje efektivne i fleksibilne poslovne strategije, kako bi preduzeće ostvarilo
konkurentsku prednost. Na osnovu gore navedenih činjenica, može se argumentovati da su
vremena gde preduzeće polako raste i sazreva u rigidnu korporaciju, gotova, i da su
fleksibilnost i adaptabilnost glavni aduti opstanka na tržištu. (Ovaj sivi deo smo sami
smislili).
Kao što vidite parafrazirali smo činjenicu i nakon toga ispisali neko naše mišljenje. U ovom
slučaju kad bi Vas pitali Odakle ste to uzeli? Vi kažete da ste analitičkim razmatranjem
rečenice koja je parafrazirana došli do tih argumenata. Sve u svemu, malo dodajte neka svoja
opažanja/argumente/mišljenje nakon parafraze. Na jednoj stranici ne bi trebalo da je više
4
33% citirano/parafrazirano. Za potrebe seminarskog rada biće tolerisano do 50% parafraze.
Ostalo morate svojim rečima.

STIL CITIRANJA: NE MOŽETE SAMI DA SMISLITE NEKI STIL!

Proučite APA stil citiranja. Višestruko je praktičniji od uglastih zagrada. Kod APA stila
citiranja ne morate da vodite računa o redosledu reference/citata u tekstu. Proučite, pa ćete
videti. Ako planirate doktorske studije onda obavezno.

U svakom slučaju morate da imate bar 15 literaturnih izvora koja NISU sa Interneta.
Naravno, pored tih 15 referenci, možete imati i izvore sa Interneta.
Dalje, proveravaće se da li ima Copy-Paste teksta (poznatije kao metoda za seminarski à la
"danas-za-sutra")
Dalje, što se tiče referenci. U zavisnosti od godine studija (pa i od predmeta) zavisiće koliko
će biti sve fleksibilno odnosno u kolikoj meri će propusti biti dopušteni sa aspekta navođenja
literature. Ako ste na master studijama onda nema da bude propusta.

------------------------------------------------------------------------------
DODATNO
Formatiranje:
Margine: Levo 25mm, sve ostalo 20 ili 15 mm
Font: Times New Roman, 12 pt.
Prored: Single ili Multiple 1.25 max.
Paragraf: Before 0, After max 6.
Justified.
------------------------------------------------------------------------------
BROJ STRANICE I BROJ REČI

25 stranica + literatura. Znači minimum 9800 reči + literatura.

20 stranica + literatura. Znači minimum 8000 reči + literatura.
15 stranica + literatura. Znači minimum 6200 reči + literatura.

Uslov su i broj stranica i broj reči. To znači da ako imate 9800 reči + literaturu, a pritom
samo 24 stranica, tada MORATE da dodate još teksta kako bi imali 25 stranica.
AKO imate 25 stranica a samo 9000 reči, tada morate da dodate još 800 reči.

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

5
 NAJČEŠĆE GREŠKE KOD SEMINARSKIH RADOVA SU SLEDEĆE:

1. Tabela ili slika nisu numerisani.

2. Tabela i slika nemaju Izvor, odnosno poziv na literaturni izvor ispod tabele ili slike.
3. Literatura nije pravilno navedena (prezime i ime autora, naziv dela, izdavač, mesto
izdavanja, godina izdanja).
4. Spisak literature je manji od deset naslova.
5. U spisku nije citiran osnovni udžbenik za taj predmet.
6. Uvod ima više od tri strane, a Zaključak ima više od 2 stranice teksta.
7. Definicije i podele, koje su preuzete iz literature nisu citirane
8. Na jednoj stranci teksta je iz jednog literaturnog izvora citirano, ili parafrazirano više
od jedne trećine strane (na jednoj stranici teksta iz jednog literaturnog izvora može da se
direktno citira, ili parafrazira, najviše do jedne trećine stranice).
Ukoliko glavne tačke imaju podnaslove, posle glavne tačke prvo ide podnaslov, pa tek onda
tekst (ne može da posle glavnog naslova ide tekst, pa tek onda podnaslov),