Харлемска ренесанса

Процват афроамеричке културе двадесетих и тридесетих година 20. века у Сједињеним

Државама остао је познат као Харлемска ренесанса. Центар препорода и симбол
културног процвата, био је Харлем, део града Њујорка, који је називан и Црним
Менхетном и Црначком метрополом. Харлем је био и дом највеће заједнице
афроамериканаца у Сједињеним Државама и привлачио је афроамеричке досељенике из
осталих делова земље.
Харлемска ренесанса је била фаза читавог покрета Нови црнац који се јавио
почетком 20. века у Сједињеним Државама. Основ покрета била је и Велика миграција
која је омогућила афроамериканцима који су дошли са расно нетрпељивог Југа, да на
урбаном Северу добију шансу да се образују, нађу боље плаћени посао и створе
организације које ће се борити за добијање грађанских права. Као резултат овога многи
афроамериканци су добили шансу да се образују на престижним америчким колеџима и
управо ће они бити ти интелектуалци која ће стварати дела која ће створити нови
покрет.
Покрет су обележила многа дела из области књижевности, музике, позоришта и
визуелних уметности. Афроамерички уметници су делима која су стрварали покушали
да прикажу себе у новом светлу и одвоје се од стереотипа који су их пратили кроз
америчку историју. Хтели су да своју културу и афричко порекло представе осталим
афроамериканцима као нешто вредно поноса, а не само као узрок невоља.
На ширење покрета утицала је и његова повезаност са органицацијама које су се
бориле за грађанска права афроамериканаца. Ове органицазије су издавале часописе од
којих треба истаћи The Crisis, Opportunity, The Messenger, Negro World који су
финансијски помагали многе писце и уметнике и за које су писали многи представници
Харлемске ренесансе.
Ренесанса је такође утицала на то да се америчка култура одвоји од европске
културе и прикаже као једнако развијена и вредна. Америчка кулура, за разлику од
европске, била је култура плурализма у којој су се културе различитих етничких група
једна уз другу посебно развијале, а не стапале у једну културу, једне америчке нације.
То је отворило могућност да музички правци блуз и џез, који су део афроамеричке
културе, постану светска сензација, а имена Беси Смит, Били Холидеј, Дјук Елингтон и
Луј Армстронг као и многа друга постану светски позната имена која ће бити
истакнути представници афроамеричке уметности.
Дела харлемске ренесансе 20-их година утицала су на будуће генерације
афроамеричких уметника, и битно су утицала на слику и свест о афроамериканцима у
Сједињеним Државама. Покрет је био пре свега битан за саме афроамериканце јер су
кроз њега почели да шире идеју о расној једнакости која ће значајно утицати на њихову
будућу борбу за грађанска права у Сједињеним Државама.

Извор:
Britannica.com

Стефан Стојков ИС
17/81