БОЛ -Mирослав Максимовић

Сви су окупљени, сабор, у јами,

а сви остављени, немоћни, сами.
Ту ко је рођен, зато је и крив.
Да ли ће умрети ко је мртав жив?

Боли у мишици, јер ту је рана,

а боли заправо почетак дана.
Куда сад кренути!? Бол, секунда, бол.
Јамског ли времена бити апостол?

Сваке секунде, секунда будућа

постаје прошлост, наша пуста кућа.
Рана зараста, а бива још љућа.

Да ли смо цели, или само пола,

па половине седну око стола,
ручају вечност, бежање од бола.

ЈАМА – мирослав Максимовић

Мисле да су за нас пронашли јаму –

у њу давнашњу своју скрише таму.
Мисле да им јама даје имања –
јама је тајна њиховог немања.

Нама је домаће јама збориште,

женама кухиња, деци двориште,
а када, с вечери, гусле зацвиле
дођу до нас Милош, Марко и виле.

Живот прошао, у будућност! веле.

Како прошао? Дуге ноћи целе
сви знамо да ће зоре да забеле.

Биће отмености, суве радости

кад заигра коло вечне младости:
све наше лобање и крте кости.