15 Давач убрзања са променом капацитивности

Убрзање је важна физичка величина коју је нарочито важно знати у системима стабилности.

Један од начина добијања сигнала је помоћу промене капацитивности између непокретне и

покретне електроде кондензатора.
Кондензатор чине две електроде између којих је изолатор. Капацитет кондензатора зависи
од више фактора, а један је и размак између електрода.
Принцип рада је дат на слици:
Зелено су непокретне електроде а
црвено покретне. Покретна
електрода се при убрзању или
успорењу помера због инерције па
се удаљава или приближава неким
непокретним електродама. Тако се
мења капацитет. Тај кондензатор је
онда везан у неко електронско коло
које на излазу даје или једносмеран
напон или неки наизменичан
променљиве фреквенције.
https://www.youtube.com/watch?
v=4kfzqZpttTA

Овако се може измерити убрзање само по једној оси, али се тај проблем лако решава
стављањем додатних давача који мере убрзање по остале две осе.
Обично се користи давач са једносмерним напоном на излазу. Карактеристика изгледа
овако:
- кад нема убрзања на излазу је напон 2,5V
- кад постоји убрзање напон линеарно расте до неких 4,5 V
- кад постоји успорење напон линеарно опада до неких 0,5 V
Проблем код овог давача је што после престанка убрзања покретне електроде настављају да
осцилују дајући тако лажне сигнале. Рачунар је програмиран да те накнадне сигнале
игнорише, али то онда значи да неко време нема података. Такође, у случају неких великих
убрзања долази до кривљења електрода и давач стално показује неко убрзање, чак и кад
оно не постоји.
 16 Давач убрзања -термички

Код овог давача су решени проблеми које постоје код претходног.

На чипу се налазе три микропроводника- један служи као грејач, а други као давачи
температуре. Изнад њих се налази комора са гасом или течношћу. Грејач загрева гас па
настају топлотне зоне које су симетричне у односу на грејач. То значи да оба теремодавача
мере исту температуру.

Када се појави убрзање, онда се гас због инерције помера (десна слика) па термодавачи
мере различиту температуру, па се на основу тих разлика формира сигнал сразмеран
убрзању.
Читаво коло је врло мало, стаје на један чип.

Слика давача под

микроскопом. Приметите да
су грејачи (жути проводници)
у облику Х тако да се може
мерити убрзање по две осе.

И код овог давача се на самом чипу налази електроника која обрађује и појачава сигнале па
се на излазу добија једносмерни напон сразмеран убрзању или код неких дигитални сигнал.
 17 Давач убрзања – облици сигнала

Облик сигнала из давача убрзања се стално мења. Пример три сигнала по све три осе:

Овај сигнал је последица карактеристике давача:

Ова права, испрекидана линија је

нека идеална карактеристика, а
пуна линија је реална. Види се да је
на убрзању од 0g напон 2.5 V, па
одатле расте за позитивна убрзања,
а опада за негативна тј. за
успорења. Границе сигнала су од
око 0.4V V до 4.4 V.
g је убрзање Земљине теже и
изности 9.81 m/s2
Анализа сигнала је врло сложена и
ми је овде нећемо обрађивати.