VISOKA ŠKOLA ZA POSLOVNU EKONOMIJU I

PREDUZETNIŠTVO – BEOGRAD

SEMINARSKI RAD

Predmet – Monetarna ekonomija

NOVAC

Mentor Student
Asistent Stefan Zimonjić Irina Todorovic
303-008-20

Beograd, 2020
 SADRŽAJ
1. UVOD.......................................................................................................................................2

2. POREKLO I POJAM NOVCA.................................................................................................3

3. RAZVOJ NOVCA....................................................................................................................4

3.1. Robni novac............................................................................................................................4

3.2. Kovani novac..........................................................................................................................4

3.3. Papirni novac..........................................................................................................................5

3.4. Depozitni novac......................................................................................................................7

3.5. Elektronski novac...................................................................................................................8

4. FUNKCIJE NOVCA.................................................................................................................9

4.1. Novac kao mera vrednosti.....................................................................................................9

4.2. Novac kao prometno sredstvo..............................................................................................10

4.3. Novac kao sredstvo plaćanja................................................................................................10

4.4. Novac kao blago...................................................................................................................10

4.5 Svetski novac.........................................................................................................................11

5. ZAKLJUČAK.........................................................................................................................12

6. LITERATURA........................................................................................................................13

1
 1. UVOD

Novac se u savremenoj tržišnoj privredi smatra robom koja ima svoju cenu. Novac
je sve ono što ljudi žele da prihvate radi plaćanja za robe i usluge ili za izmirivanje svojih
dugova. Novac je skup one imovne koju ljudi redovno koriste za kupovinu dobara i usluga
od drugih ljudi.

On kao društvena pojava nastaje na određenom stepenu ljudskog razvoja. Onog

trenutka kada se pojavio novac, kao opšte sredstvo razmene, razmena je potpuno
uprošćena, pošto se za novac mogla kupiti svaka roba što je omogućilo razvoj privrede i
napredak čovečanstva. Novac je društveni odnos, što znači da postoji samo u okviru grupe
ljudi kao sredstvo prihvaćeno od svih članova. Iako je novac zajednička kreacija celog
društa, on predstavlja nešto eksterno u odnosu na pojedinca, a u realnosti se za sve javlja
kao sasvim prirodna stvar.

Na tržištu novca predmet kupoprodaje su hartije od vrednosti, emitovane od

centralne banke ili drugih subjekata kojima pozitivno pravo daje takvu mogućnost. Novac
je i istorijska kategorija jer nastaje na određenom stepenu ljudskog razvoja.

Današnja privreda je nezamisliva bez novca. Ako se cela privreda posmatra kao
živi, veoma složeni, organizam onda bi se moglo reći da novac predstavlja krvotok tog
organizma. On ga celog prožima, napaja, održava u životu i omogućuje mu da skladno
funkcioniše. Za novac se smatra da je to neophodan aktivni elemenat i sastavni deo
društvene delatnosti, te važna karika privrednih procesa i odnosa među različitim
učesnicima u tim procesima koji se koristi u određivanju cena, posredovanju pri razmeni
različitih roba, posredovanju pri plaćanjima kako u zemlji tako i u inostranstvu,
poboljšanju uslova očuvanja vrednosti, ostvarivanju različitih vidova društvenih odnosa i
slično. Novac je i merilo bogatstva, ali i uzročnik korupcije i kriminala, pa i svetske
ekonomske krize.

2
 2. POREKLO I POJAM NOVCA

Novac predstavlja sredstvo opšte razmene. Nalazi se u osnovi monetarnog i

finansijskog sistema svake privrede.

Naziv novac potiče od latinske reči „pecunia“ u korenu ove reči nalazi se reč
„pecus“ što znači stoka, jer se u primitivnim zajednicama ona upotrebljavala kao sredstvo
razmene. Sa razvojem rudarstva počinje upotreba komada metala kao sredstva za razmenu
dobara. Otkrićem plemenitih metala potisnuti su ostali metali.

Novac nije mogao nastati slučajno, niti se njegovo postojanje može shvatiti kao
rezultat bilo kakvog organizovanog dogovora učesnika u robnom prometu. On je mogao da
nastane samo kao rezultat jednog višeg nivoa razvijenosti robne proizvodnje, ali,
istovremeno, i kao objektivna potreba efikasnijeg funkcionisanja i daljeg razvoja upravo
tog višeg nivoa razvijenosti robne proizvodnje. U stvari, novac je nastao kao rezultat
teškoća i protivrečnosti razvijenog robnog prometa. Nastao je u uslovima već razvijene
robne proizvodnje kada se objektivno javila potreba jednog efikasnijeg načina
komuniciranja između učesnika u robnom prometu.

Rast proizvodnih snaga i razvoj društvene podele rada imali su za rezultat sve veču
ekspanziju robne proizvodnje. To znači da je broj individualnih proizvođača koji isključivo
ili pretežno proizvode radi razmene bio sve veći. Utoliko sve teže i sve složenije postaje
pitanje načina vrednovanja individualnog rada proizvođača.

Nastankom novca problem se rešava utoliko što sada postoji jedna jedinstvena roba
koja služi kao sredstvo društvene verifikacije individualnih radova robnih proizvođača.
Promet je olakšan tako što se sada na jedan jedinstven način vrši „odmeravanje“
mnogobrojnih individualnih učinaka

U ekonomskom smislu, novcem se vrši razmena ekonomskih dobara. Novac je

vremenom poprimio karakteristike koje u realnoj stvarnosti nema .Novac je specifična
vrsta robe koja izražava vrednost svih drugih roba. Novac je opšte priznato sredstvo
razmene koje se koristi pri plaćanju roba i usluga.

3
 3. RAZVOJ NOVCA

Proces razvoja različitih oblika razmene roba predstavlja proces nastanka novca. Iz
faza kroz koje je razmena prošla (od prostog ili slučajnog oblika do novčanog), može se
videti da se novac nije pojavio u ekonomskim procesima nečijom subjektivnom voljom ili
zahvaljujući genijalnosti nekog čoveka već je nastanak novca bio objektivno uslovljem
potrebama razmene. Najstariji oblik novca je robni novac. Novac u svakodnevnoj
komunikaciji može podrazumevati mnoge stvari, ali za ekonomiste ima specijalno
značenje. Većina ljudi kada govori o novcu misli na gotovinu. Novac je društvena pojava
nastala na određenom stupnju društvenog razvitka.

Razvoj novca kroz istoriju se može prikazati na sledeći način:

 Primitivni oblici novca (robni novac);

 Kovani novac;

 Novčanice ili papirni novac;

 Depozitni novac;

 Elektronski novac

U prošlosti je novac bio raznih oblika i od različitih materijala. Novac iskovan od

plemenitog metala zove se moneta. Od druge polovine 20. veka u opticaju isključivo novac
od papira i legura.

3.1. Robni novac

Robni novac je novac u vidu robe koja ima unutrašnju vrednost. Novac koji nema
unutrašnju vrednost naziva se dekretni ili fiat novac, koristi se na osnovu državnog dekreta
U robni novac spada zlato, srebro, stoka. Svaki konvertabilni novac je robni novac.

3.2. Kovani novac

Pojavom zanatstva novac se počinje kovati iz metala i to prvenstveno iz gvožđa i
bakra (kao kod starih Grka i Rimljana). Novac se najpre kovao u obliku kolutića, prstena,
kocke, sablje.. Grčki novac iz V veka pre n.e. izrađivan je u obliku lava koji je na leđima

4
imao malenu ručku za nošenje, a maloazijski Grci imali su neko vreme i novac u obliku
apotekarske vage…

Kovani ili metalni novac je bio kovan od plemenitih metala. Taj novac je bio
jednake težine, oblika i kvaliteta. U savremenim uslovima metalni novac se kuje od legura
metala. Upotreba zlata kao univerzalnog ekvivalenta pokazuje svoje nedostatke.
Odmeravanje težine i kvaliteta zlata usporavalo je robnu razmenu. Navedeni razlozi uticali
su na pojavu kovanog metalnog novca. Kovani metalni novac čiji oblik, masu, naziv i
kvalitet određuje država naziva se moneta.

Razlikujemo:

- Metalni novac pune vrednosti- zlatni novac

- Metalni novac nepune vrednosti – bakarni, aluminijumski novac
U funkciji prometnog sredstva novac se prvobitno javlja bez određenih oblika i
težine, tako da je svaki put trebalo vagati i meriti finoću metala. To je takozvani
penzatorijski sistem merenja vrednosti novca. Da ne bi svaki put vagali i merili,
najpoznatiji trgovci počinju udarati svoje žigove na pojedine komade metala kojima su
unapred odredili sadržinu vrednosti i finoću. Ovi žigovi su korisno poslužili dok se
razmena vršila u lokalnim razmerima, ali nakon prelaska okvira lokalnog tržišta ukazuje se
potreba za jednim većim autoritetom, a to je država.

Na metalni novac na kojem se već daje i određeni oblik, država počinje udarati
svoje žigove i tako dolazi do pojave monete. Prvi kovani novac u Srbiji kuje se za vreme
vladavine Vladislava, između 1234. i 1241. godine i to iz jedne funte srebra (tada oko 288
grama) 144 dinara. Po jednom mišljenju reč dinar potiče od latinske reči ,,deni” što znači
deset puta. Ovim se ističe deset puta veća vrednost srebrnog od bakrenog novca. U Srbiji
se dinar uvodi 1873. godine.

3.3. Papirni novac

Svakondnevna upotreba kovanog novca dovela je do toga da se javi čitav niz
problema. Pojavio se problem u vezi kovanja sitnih komada novca, problem prenosa zbog
mogućnosti krađe i pljačke, novac se upotrebom habao. Iz tog razloga u upotrebu se
ubacuju novčanice.

5
 Od pojave metalnog do pojave papirnog novca prošli su vekovi. Prvi papirni novac
pojavo se u Severnoj Americi krajem 17-og, a u Evropi u 18-om veku veku. On je prvo bio
emotivan u Massachusetts Bay Colony 1690. godine i tada se ,,rodio” papirni novac ne
samo u Americi nego i u Britanskoj Imepriji, zapravo u celom hrišćanskom svetu. Te
godine sakupljeni su dobrovoljci iz Masačuseta i povedeni u osvajanje Kvebeka. Pošto
Kvebek nije osvojen izostao je i očekivani ratni plen, a poraženi ratnici su morali biti
isplaćeni. To nije bilo moguće učiniti ni iz budžeta, te su se dobrovoljcima podelile
obveznice na dogovorenu sumu metalnog novca, sa obećanjem da će one biti pretorene u
metalni novac čim se obezbedi dovoljna količina zlata i srebra, da će se privremeno ovim
obveznicama moći plaćati porez.

Početak izdavanja novčanica nalazi se kod londonskih zlatara koji su izdavali

priznanice na položeni iznos novca. Tim priznanicama su imaoci mogli da podignu
naznačenu količinu u bilo kom mestu. Nazivaju se još i certifikati. Primane su kao sredstvo
plaćanja, bile su praktične i rado primane umesto kovanog novca. Zlatari su se u
dogovorenom roku sretali i prebijali dugovanja. Danas se koristi kao platežno sredstvo u
svim savremenim državama.

To je novčanica koja ima prinudan kurs, što znači da se ne može zameniti za novac
pune materijalne vrednosti. Njegova vrednost zavisi od prometne funkcije, odnosno da se
za njega može dobiti određena količina roba i usluga. Optimalnu količinu papirnog novca
određuje Centralna Banka. 

Kao poseban oblik štampanog novca se javlja kreditni novac u vidu menice i
gotovinski ček

Razvojem papirnog novca sve više dolazi do izražaja pojava inflacije, pa se ona
često vezuje za razvoj papirnog  novca i zloupotrebu novca u privrednom razvoju. Papirni
novac sam po sebi nema nikakve vrednosti. Razvio se iz potreba prometa i kroz stalne
napore usmerene u pravcu olakšanja prometa. On ima vrednost samo zato što funkcioniše u
opticaju. Količina papirnog novca u opticaju određena je količinom stvarnog novca koji bi
bio potreban za nesmetano odvijanje privredne aktivnosti. Vrednost papirnog novca zavisi
od pokrića robama, a ne od pokrića zlata koje reprezentuje.

6
3.4. Depozitni novac

Gotov novac obuhvata novčanice i sitan kovani novac. Danas oko 90 % svih
plaćanja obavlja se raznim bezgotovinskim platnim instrumenitma, dok je gotov novac
potisnut i pretežno se koristi za isplate plata i nadnica, za manja plaćanja u svakodenvnom
prometu, za podmirivanje ličnih potreba potrošača.
Računski, skripturalni, žiralni novac vezan je za postojanje depozita u bankama.
Otuda i njegov naziv - depozitni novac. Obavljajući pasivne poslove banka uzima kredit
u vidu raznih depozita po viđenju. Tako formirani novčani depoziti čine sva
potraživanja na žiro-računima, tekućim računima i drugim računima njihovih nositelja.
Potraživanja imatelja tih računa predstavljaju depozitni novac. Ovaj novac iako nema
fizičkih dimenzija sudeluje u svim transakcijama platnog prometa i zajedno sa gotovim
novcem predstavlja novčanu masu.

Depozitni novac predstavlja sredstva koja nebankarski subjekti drže na svojim računima

kod banaka. Osnovni je izvor kreditnog potencijala banaka.

Postoje četiri vrste depozita:

- depoziti po viđenju su kratkoročna potraživanja nebankarskog sektora kod

banaka – tekući računi. Osnovni motivi njihovog držanja su sigurnost i likvidnost, a
kamatna stopa ili ne postoji ili je jako niska. Predstavljaju osnovu monetarno-kreditne
multiplikacije (proces stvaranja novca od strane poslovnih banaka) i zbog toga su pod
strogom kontrolom Centralne Banke

- oročeni depoziti – sredstva poverena banci na određeni rok. To može biti

namensko ili klasično vremensko ograničavanje. Nose višu kamatu jer su manje likvidna
sredstva pošto se ne mogu podići pre roka dospeća.  Oni su skuplja sredstva u odnosu na
depozite po viđenju i određuje se niža obavezna rezerva

- štedni depoziti– nemaju rok dospeća. Nose višu kamatnu stopu ali je
obavezna rezerva niža. Smanjuju potrebu za ročnom transformacijom sredstava.

- specijalni depoziti koriste se kao instrumenti ekonomske politike. Mogu se

držati kod Centralne Banke (obavezne rezerve) i kod poslovnih banaka (depoziti za uvoz).
Oni ne ulaze u kreditni potencijal banke.

7
3.5. Elektronski novac

Definiše se kao specifična ‘‘monetarna informacija’’ koja se putem elektronskog

impulsa prenosi izmedju transaktora koji obavljaju placanja.

Prve plastičnе каrtice pojavile su se u SAD krajem 19-og veka, a veći zamah su
dobile između prvog i drugog svetskog rata, kad su velike kompanije svojim klijentima
omogućile da plaćanje vrše karticama umesto gotovim novcem. Sredinom 20-og veka
osniva se u Njujorku i prva specijalizovana organizacija pod nazivom ,,Diners club “ koja
emituje kartice, a 1958 godine turistička agencija American Express Company pušta u
promet čuvenu karticu ,,American Express”. Posle toga dolazi do brzog širenja upotrebe
plastičnih kartica.

Što je jedna zemlja razvijenija, to je veće učešće elektronskog novca u ukupnom

opticaju. Koriste se kreditne i debitne katice.

Kreditna kartica je kartica koja dokazuje da je njenom vlasniku odobrena kreditna

linija Odobreni kredit može se u celosti isplatiti na kraju odredjenog perioda ili se može
isplaćivati u ratama, pri čemu se neizmireni dug smatra odobrenim kreditom. Kreditne
kartice su pogodne za veće kupovine.

Postoje sledeće vrste kreditne kartice:

 Revolving kartice: Obavezno mesečno plaćanje određenog minimalnog

procenta duga, ostatak se prenosi u naredni mesec i na njega se plaća
kamata.

 Instolment kartice: Plaćanje ili podizanje gotovine deli se na određeni broj

rata. Prva se plaća odmah, ostale na ugovoreni dan, sa kamatom.

 Čardž kartice: Određeni datum plaćanja celokupnog mesečnog računa.

Debitna kartica omogucava svom vlasniku da kupuje direktnim zaduzivanjem svog

racuna. Debitne kartice omogućavaju da platite i podižete gotovinu do visine sredstava
koja imate na računu. U bilo koje doba dana ili noci.

8
 U svetu postoje još i tzv “smart cards” ili Pametne kartice koje u odnosu na
klasične platne kartice imaju viši stepen sigurnosti, obično korišćene za plaćanje preko
interneta

4. FUNKCIJE NOVCA

U vreme zlatnog važenja novac je imao 5 funkcija:

1) novac kao mera vrednosti

2) novac kao prometno sredstvo

3) novac kao platežno sredstvo

4) novac kao sredstvo zgrtanja blaga

5) novac kao svetski novac

4.1. Novac kao mera vrednosti

Novac svojom upotrebnom vrednošću izražava vrednost svih drugih roba. Svaka
roba ima vrednost, a novcem se izražava kolićina utrošenog rada za proizvodnju te robe. U
robnoj razmeni razmenju se robe različitih upotrebnih vrednosti. Putem novca sve robe
postaju kvantitativno uporedive što olakšava promet tj razmenu robe. Velićina vrednosti
robe izražena većom ili manjom količinom novca predstavlja cenu.

Merilo cene predstavlja zakonski propisanu količinu novčane mase u jedinici

moneta. A moneta je kovani novac čiji kvalitet, naziv, oblik i masu određuje država.
Razlikuje se materijalna i funkcionalna vrednost novca.

Materijalna vrednost novca proizilazi iz vrednosti materijala od kojeg je novac

napravljen, a funkcionalna vrednost proizilazi iz njegove funkcije kao sredstva razmene.

9
4.2. Novac kao prometno sredstvo

Razmena robe prvobitno se obavljala trampom, tj razmenama robe za robu. Roba se

prodavala ali istovremeno odmah i kupovala druga i samim tim robni proizvođač je u isto
vreme i prodavac i kupac bio. Pozitivna promena je u tome što je novac ( kao sredstvo
prometa ) olakšao razmenu robe. Prodaja nije više uslovljena kupovinom, a kupovina se
oslobađa direktne zavisnosti od prodaje. I tako, učesnici u razmeni sada su slobodniji,
promet se odvija lakše, a rezultati razmene su povoljniji. Postojanjem novca kao sredstva
razmene stvaraju se i mogućnosti određenih poremećaja u prometu. Postoji mogućnost da
se roba proda, a da se istovremeno ne kupi druga vrsta robe. Sa pojavom novca, promet se
odvija u dve faze i to fazu prodaje ( roba se prodaje za novac ) i faza kupovine (za novac se
kupuje roba).

4.3. Novac kao sredstvo plaćanja

Novac kao sredstvo plaćanja pojavljuje se kada se kupovina i plaćanje robe ne vrši
istovremeno. Prodavac kupcu prodaje robu na kredit uz obavezu da je plati posle
određenog roka, pa se zbog toga prodavac javlja kao poverilac, a kupac kao dužnik. U
trenutku kupoprodaje novac vrši samo funkciju mere vrednosti, pa zbog toga i nije realno
prisutan. Kada dođe vreme da se plati roba uzeta na kredit novac mora biti realno prisutan
jer tada vrši ulogu sredstva plaćanja. Tako na primer poljoprivredni proizvođač uzme od
prodavca đubrivo, seme na kredit, a kada proizvede robu i proda je, isplaćuje prodavcu
dug.

4.4. Novac kao blago

Roba može da se proda a da se novac ne uloži u kupovinu druge robe. Ako se ne
uloži u kupovinu druge robe, novac se akumulira tj zadržava i čuva kod kuće kao blago,
povlači se iz prometa i samim tim nagomilava. Zgrtanje blaga je relativno štetna pojava, jer
prekida ili usporava prirodne robnonovčane tokove i sprečava realizaciju mnogih drugih
novčanih funkcija. Ali, ponekad štednja novca je i nužna
Novac je jedna vrsta bogatstva i moći, čuva se u slamaricama, kućnim sefovima,
takođe se može čuvati u banci i uvećavati po određenoj kamati.

10
4.5 Svetski novac
Novac je opšte sredstvo plaćanja, kupovine i za uvećanje bogatstva. U
međunarodnoj robnoj razmeni roba se prodaje na kredit, a preko ovlašćenih međunarodnih
banaka. Ulogu svetskog novca vrše plemeniti metali uglavnom zlato i zbog toga država
mora imati izvesne količine zlata u svojim trezorima. Svetski novac vrši iste funkcije kao i
novac u unutrašnjem prometu, ali najvažnija mu je funkcija sredstva plaćanja.

U međunarodnom prometu isplate se ne vrše posle svake kupovine. Dugovanja i

potraživanja između pojedinih zemalja obično se kompenziraju odnosno prebijaju, a zatim
se razlike plaćaju u zlatu ili nekoj stranoj valuti. Zato je najvažnija funkcija svetskog novca
funkcija sredstva plaćanja to jest da pokrije razlike između uvoza i izvoza. Plaćanje u
savremenom međunarodnom robnom pormetu vrši se preko ovlašćenih nacionalnih
banaka.

Svetski novac se javlja u deviznom obliku. Tako se danas veliki obim međunarodne
trgovine obavlja posredstvom deviza. One su izažene u konvertibilnim valutama, kao što
su: američki dolar, zajednička evropska valuta evro, britanska funta, japanski jen... Pri
zameni domaćeg novca za strani ne dobija se ona količina stranog novca koja bi
odgovarala paritetu već manje ili više stranog novca za određenu količinu domačeg novca.
Ova količina stranog novca, koja se može dobiti za utvrđenu količinu domaćeg novca
naziva se valutni kurs ( devizni kurs ).

11
 5. ZAKLJUČAK
Tržište novca obuhvata trgovanje novcem i kratkoročnim hartijama od vrednosti,
zatim kratkoročne kredite, kao i institucije i organizacije koje osiguravaju ta sredstva.
Tržište novca čini deo finansijskog tržišta, i kao njegov važan segment, predstavlja
visokospecijalizovani oblik kupovine i prodaje novca, ostalih likvidnih sredstava i
kratkoročnih hartija od vrednosti. Tržište novca trguje dnevnim, terminskim novcem i
kratkoročnim hartijama od vrednosti, u zavisnosti od načina i uslova poslovanja
razlikujemo primarno i sekundarno tržište novca

Novac je društveni odnos, što znaci da postoji samo u okviru grupe ljudi kao
sredstvo prihvaćeno od svih članova. Novac služi kao regulator ekonomske aktivnosti i
novčani oblici su odraz odredjene organizacije ekonomske aktivnosti putem robne privrede

Na tržištu novca predmet kuporodaje su hartije od vrednosti, emitovane od strane

centralne banke ili drugih subjekata kojima pozitivno pravo daje takvu mogućnost. Na
razvijenom tržištu u razvijenim privredama koriste se razni instrumenti u trgovini
hartijama od vrednosti: međubankarska kupoprodaja novca, kratkoročne hartije od
vrednosti i međubankarska trgovina viškovima obaveznih rezervi.

12
6. LITERATURA

 Ristanović V. (2020), Monetarna ekonomija, Beograd, Visoka škola

za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo.
 Beslać M. (2019), Korporativne finansije, Beograd, Visoka škola za
poslovnu ekonomiju i preduzetništvo
 Milenković Z. (2011), Osnovi ekononomije, Beograd, Čigoja štampa
 Živković A., Šikanjić B.,(2007), Finansijski menadžment u turizmu,
Beograd
 Ristić Ž., (2006) Monetarne i javne finansije, Čačak, Viša poslovna
škola
 Dr D.Dragišić, Dr M.Pavlović, Dr B.Ilić: 1990., „Politička
ekonomija“, Univerzitet u Beogradu, Ekonomski fakultet, Beograd,
 www.znanje.org
 Nastanak i razvoj novca, preuzeto 28.11.2020 god. Sa
https://www.svetnauke.org/18126-nastanak-razvoj-novca-od-skoljki-kriptovaluta

13