čŒ& İl¥0T

l¥Oß 0łOhHß
 1

ilmsko platno pokazuje scenu na moskovskoj

železničkoj stanici Luisk. Sunačani aprilski dan 1902.
godine. Grupa prijatelja stoji na peronu poled spavačili
vagona sa namcrom da se oprosti od Zinaide Ruticki i
njene majke, koje se spremaju da otputuju na jim.
Medu
njima je i Ivan Osolčn, mladič od dvadeset šest godina.
Osokin je vidno uznemiren, mada to pokušava da
sakri- je. Zinaida razgovaia sa svojim bi atom
Miliailom, Osokonovim prijateljem, jednim inladim
oficirem i dve dcvojke. Miliailo nosi uniformu
moskovske grenadiiske čete. Zatim sc Zianida okreče
ka Osokinu i odvlači ga nekoliko koraka u stranu.
Mnogo ceš mi nedostajati - reče ona. Steta što ne
možeš da lueneš sa nama. Mada, meni se črni ‹la i nisi
baš naročito laspoložen za to, inače bi več pošao. To
što sada ostaješ ovdc, sve naše razgov0re čini
smešnim i bcsmis- lenim. Ali, dejadilo mi je da sc
svadam sa tobom. Moraš da činis ono što želiš.
I an Osokin postaje svc uzbudeniji, ali pokušava da
se kontroliše, sabira se i kaze - Sada ne mogu da
podem sa
vama, ali doči ču kasnije, obečavam ti. Ne možei ni da
zamislis“ koliko mi teško pada to ito ostajem ovde.
- Ne, to ne mogu da zamislim, a i ne verujem ti -
reče Zinaida brzo. - Ako neko nešto želi toliko žarko,
kao što ti to za sebe tvrdiš, onda on to i učini.
Ubedena sam da si zaljubljen u neku od tvojih
ovdašnjih učenica, neku lepu, romantičnu devojku, koja
uči mačevanje. Priznaj! - Smeje

Zinaidine reči i ton duboko su povredili Osokina.

Počinje da priča, medutim, zaustavlja se, a zatim
govori - Znaš da to nije istina; znaš da sam potpuno
tvoj.
- Otkud znam? - pita Zinaida i gleda iznenadeno. - Uvek
si zaposlen. Suviie često odbijaš da nam dodei u
posetu. Nikada nemaš vremena za mene. A sada bili
toliko želela da podeš sa nama. Proveli bismo zajedno
dva puna dana. Zamisli, samo, l‹ako bismo uiivali u
putovanju.
Baca kratak pogled na Osokina.
4, onda, kasnije, na krimu, iili bismo zajedno na
jahanje i jedrili daleko po moru. Citao bi mi pesme, ali
sada če mi biti dosadno. - Skuplja obr ve i okreče se.
Osohn pokušava da uzvrati neito, ali kako mu niita
ne pada na pamet, samo stoji i grize usne.
- Doči ču kasnije za vama - ponavlja on.
- Dodi, ako hočei - reče Zinaida ravnoduino - ali ova
prilika je več propuitena. Biče mi dosadno da putujem
sama. Jeste da je majka vrlo prijatna saputnica, ali to
nije ono ito mi je sada potrebno. Hvala bogu ito sam
srela čoveka koga poznajem i koji, očigledno, takode
putuje ovim vozom. Tako če mi brie proči vreme.
 Osokin ponovo želi nesto da kažc, medutim,
Zinaida nastavlja:
- Intcresuje me samo sadašnjost. Sta mc se tiče šta
cc se dogoditi u buducnosti! Ti to ne razumeš. Ti
moieš da živis u budučnosti, ali ja to ne mogu.
Potpuno to razumem - reče Osolčn - to je i za
mene jako teško, medutim, ne mogu to da pi omenim.
Ali, hočeš li razmisliti o mojoj molbi?
- Da, misliču o njoj i pisacu ti. Ali, ne pišem rado
pisma. Zato, ne očekuj mnogo pisamavec, umesto toga,
dodi što pre možeš. Čekaču te jedan mesec, da, dva
meseca, posle toga viie neču čekati. Dobro, krenimo,
majka vcc gleda ka meni.
Odlaze ponovo do skupine pored spavačeg vagona.
Osokin i Zinaidin brat idu ka izlazu ielezničke stanice.
- Sta je Vanja! - pila Miliailo Luticki. - Ne izgledaš baš
srečno.
Osohn nije raspoloien za priču.
- Dobro mi je - reče on - ali mi je dosadila Moskra. I
ja bili rado negde otpulovao.
Izlaze na veliki asfaltirani trg ispi’ed žclezničke
stanice. Iti utich se rukuje sa Osokinom, silazi niz
stepenice, pozi- va kočiju i odlazi.
Osokin stoji dugo tu i gleda za njim.
- Ponekad mi se čini kao da se na trenutak setim nečeg
- reče polako sam za sebe - tla bili odmali zatim imao
uti- sak kao da sam zaboravio nešto vrlo vaino. Imam
osečaj kao da se sve ovo u proilosti več jednom
dogodilo. Ali, kada? Ne znam. tako čudno!
 Zatiin gleda oko sebe kao čovck koji se upravo hudi.
- Sada je otiila, a ja sam ovde sam. llada samo
pomis- lim na to da sam mogao več da budem na putu
sa njom! Ništa više, u ovom trenutku, ne bili ieleo. Voziti
se ka jugu, ka suncu i biti sa njom dva puna dana. A,
onda, vidati je svah dan... i more, i planine... Ali,
umesto toga, ostajem ovde. A ona čak i ne shvata zašto
nisam pošao sa njom. Ne zna da trenutno u džepu
imam tačno trideset kopejki. 4 i kada bi znala, to mi
ne bi olakiaJo stvar.
Baca joi jednom pogled ka holu železničke stanice, a
zatim silazi, spuitene glave, niz stepenice ka trgu.
 i i meseca kasnije, u stanu Ivana Osokina. Velika,
uredna, iznajmljena prostorija, opremljena prilično
siromašno. Gvozdcni hevet sa zelenim prekrivačem,
lavabo, velika komeda sa fiokama, malipisači sto, oivoreni
ormar sa knjigama; na zidu portreti Sekspira i Pušhna,
kao i nekoliko mače a za vežbanje i maski.
Osokin, koji izgleda vilo zabrinuto i ljulito, korača po
pros- toriji. Baca stolicu koja mu sc našla na putu u
stranu. Zatim odlazi do stola, uzima iz fioke tii pisma u
duguljastiin, ushm, sivim koveitama, čita jedno za
drugim i vrača ili nazad.
PIVO piSlnO: Hvala iia pismima i stiliovima. Divni
su. Samo, iado bili hotela da znam kome je to
upuccno, meni sigurno ne, inače bi bio ovde.
Di uho yismo. Secaš li mc se još? Često mi se
stvarno čini kao da piieš iz navike ili zbog neke čudne
obavcze koju si sebi zadao.
Trcče yismo: Paintim sve što sam rekla. Dva meseca
prolazi. Ne pokušavaj da se pravdaš ili objainjavaš. To, da
nemaš novca, znam, ali mi je to uvek bilo nevažno.
Ovde žive ljudi koji sir mnogo siromašniji od tebe.
 Osokin lioda po sobi, zatim se zausiavlja pored
stola i govori glasno:
- I višc mi ne piše. Poslednje pismo je stiglo pre
mesec dana. A ja njoj pišem svaki dan.
Neko kuca na vrata. Osokinov piijatelj Stupicin, mladi
lekar, ulazi u prostor iju. Rukuje se sa Osokinom i, ne
ski- daju{ci mantil, seda za sto.
- Sta je sa tobom? Izgledaš vrlo bolesno.
Dolazi do Osokina i pokušaYa da mu, sa odglumljenom
ozbiljnošču, izmeri puls. Osokin nasmeieno odmaliuje
rukom ali, več u sledečem trenutku, senka prelazi
prcko njegovog lica.
- Sve je tako žalosno Volodja - reče on. - Ne mogu
to dobro da ti objasnim, ali osečam se odsečeno od
života. Svi vi, ostali, idete dalje, dok ja stojim.
Izgleda da sam pokuiao da uredim iivot na
sopstveni način, a da sam, na kraju, postigao samo to
da se raspadne na komadiče. Yi, ostali, sledite
uobičajene puteve. Ti, barcm, živiš i imaš budučnost
pred očima. Pokus“ao sam da preskočim sve ograde a,
kao rezultat toga, ncmam ni sadašnjost ni buducnost.
Kada bili samo mogao da počnem još jed- nom, iz
početka! Sada znam da bi trebalo da uradim sve
drugačije. Ne bi trebalo da se na ovakav način suprot-
sta ljam životu i svemu što mi je pruzio. Sada znam
da se životu prvo mora prepustiti, pre nego ito se
može osvejiti. Imao sam toliko mogučnosti i toliko
često se sve okretalo u moju korist. Ali, sada je
svemu kraj.
- Preteruješ - rece Stupicin. - 8akva je razlika izmedu
tebe i nas ostalih? Zivot ni za koga nije izuzetno prijatan.
Ali, otkud ti to? Da ti se nije dogodilo nes”t0 posebno
ncpri- jatno?
Ništa mi se nije dogodilo, samo osečam da sam
isključen iz života.
Ponovo neko kuca na vrata. Vlasnik 0sol‹inovog
stana, jedan penzionisani službenik, ulazi rinutra. Blago
je pripit, krajtije pričljiv i veseo, ali Osokin se plaši da
če tražiti kiriju i da želi da ga izbaci. kada je vlasnik
izašao, Osokin sa gadenjem maše u pi avcu vrata.
Yidii, ceo život je besmislena borba sa ovakvim
banalnim obave7ama - reče on. - Šta češ raditi
večeras!
- Iči ču kod Samojlovili. Pričaju o tome da če
osnovati gi upicu za spiritistička, medijumska ili slična
istraživanja, Druitvo za psiliička istraiivanja u
Ilamovniltiju. Hočeš li doči tamo? Cini mi se da te intei
esuju talwe stvari.
- Da, interesovale su mc nekada, mada sve više i
viie slivatam da su to sve gluposti. Osim toga, ja nisam
poz- van. Vidii, rekao sam ti da sam izgtibio vezu.
Oni su grupica koja je samo u blagoj povezanosti sa
fakulle tom, a ipak, tu povezanost stalno naglašava.
Šta im ja značim? Ja sam stranac i autsaj‹1er, i tako je
svuda. DYe trečine njihovih interesovanja i dve trečine
njihovih i az- govora mi je potpuno strano, a svi oni
to osečajti. Ponekad mc zovu iz učtivosti, ali ja
primecujem kako provalija, dan za danoin, postaje
sve dublja. Ljudi sa mnom razgovaraju drugačije
nego što inače razgovara- ju izmedu sebe. Pi oile
nedelje su mi tri priglupc stu- dentkinje pi
eporučile da čitam Maria Marksa; a, čak nisu ni
sliYatile kada sam im rekao da bih radije
 mlečnu sul'u.’ Shvatai li na ita mislim? Sigurno je
sve besmisleno, ali ta besmislenost počinje da mc
zamara.
- Pa, ne želim da se svadain sa tobom, ali siguren sam
da sve to postoji samo u tvojoj mašti.
0n ustaje, tapše Osohna po ramenu, uzima knjigu
zbog
koje jc došao i ohlazi.
Osokin se takode priprema za izlazak. Zatim, sa
šeširom i u mantilu, dolazi do stola, utonuo u misli.
Sve bi bilo drugačije - reče on da sam mogao da
otputujem na ltrim. A, zaito, na kraju, ipak nisam
otiiao? Mogao sam bar da otputujem, a kada bili se
reč našao tamo, kakre bi joi prepreke mogle da
postoje? Moida bih pronašao neki posao. Ali, kako je,
zaboga, moguče živeti na Jalti bez novca? llonji, čamci,
kafiči, napojnice, sve to znači novac. A, tieba se i
prikladno obuči. Nisam u istoj ovoj odeči, koju sada
nosim, mogao otputovati tamo. Sve te stvari su samo
sitnice, ali kada se one saberu... A ona, ne razume da
tamo ne bih mogao da iivim. Ona misli da ne želim da
dodem ili da me ovde neito zadržava... Zar danas, stvar
no, ponovo neču dobiti pismo?

U Puikinovim ’Beleškaina' ispričana je priča o jednoj dvorskoj tudi koja je,

upitana ita više voli: da bude raščerečena Ji obešena, odgonila dz bi radije
mlečnu supu.
 (09M 1 TIIMX09LR90N 01RTR(1

van Osokin ide do glavne pošte da se raspita da li su

stigla pisma za njega. Zamolio je Zinaidu da mu piše na
poštan- sku adresu. Nema pisarna. Dok ponovo izlazi
napolje, slučajno mu pada pogled na čoveka u tainnoplavom
ogrtaču.
Osolčn staje i prati ga pogledom.
- 8o je ovaj čovek? Gde sam ga video? tice mi se
čini poznato. Poznat mi jc taj ogitač.
Utonilo u misli, lioda dalje. Zaustavlja se na uglu
ulice, tako da ispred njega može da prode otroiena
kočija. II kočiji sedi jedan gospodin i dve dame koje je
sretao u domu itrutickijevili. Osokin diže ruku da bi
skinuo sešir, ali one ga ne vide. Smeju se i idu dalje.
Na slcdečcm čošku sreče Zinidinog brata. 0n staje,
hvala Osokina pod ruku i nastavlja sa njim šetnju:
- Jesi 1i več čuo novosti? Moja sestra če se udati za
ofici- ra Minsl‹og. Svadba ce btti na Jalti, zatim namei
avaju da posete Lonstantinopolj, a odatle da otputuju
u Gi čku. Putujcm za nekoliko dana na R im. Da joj
poručim nešto!
Osohn se smeje, rukuje se sa njim i odgovara
radosnim glasom:
 - Da, pozdravi je i poieli joj sreču.
fiuticki govori jos nešto, smeje se i odlazi.
Osokin se nasmeieno oprašta od njega. Medutim,
čim su se rastali, Osohnov izraz lica se menja. Hoda još
neko vreme dalje, zatim staje i gleda niz ulicu, ne
primečujuci pi olaznike.
- Cia, dakle to, znači to! - reče on samom sebi. Sada
ini je sve jasno. Sta da radim? Da odem tamo i
izazovem Minskog na dvoboj? Ali, zašto? Bilo je,
očigledno, sve več unapred reieno, a ja sam služio
samo kao razonoda. Kako je dobro ito nisam otputovao
tamo. Ne, to je pokvareno sa moje strane! Nemam
pravo to da mislim, a i nije istina. Sve ovo se dogodilo
zato što nisam otišao tamo. Ali, sasvim sigurno, sada neču
otputovati tamo i, uopšte, ništa neču preduzeti. Donela
je odluku. ItaAo pravo imam da budem nezadovoljan?
Sta joj, na kraju krajeva, mogu ponuditi? Da li bili mogao
da je povedem u Grčku?
Ide dalje, ponovo staje i ponovo počinje da
razgovara sam sa sobom.
- Ali, činilo mi se kao da zaista oseča nešto prema
meni. A, kako smo samo razgovarali! Nije postojao
niko, na celom svctu, sa kim sam mogao da
razgovaram na takaY način... Ona je tako izuzetna! A,
Minski je običIlJak medu običnjacima; oficir, a i čita
’Novo vreme’. Ali, neče proči još mnogo, i on če biti
ugledan čovek, a mene čak ne prepoz- naju njeni
prijatelji na ulici.
- Ne, ne mogu...moram da odem odavde, ili...ne
mogu da ostanem ovde.
?0
 l9

eče. Osohn je u svojoj sobi. Piše pismo Zinaidi

rutich, medutim cepa list za listom i počinje
pono- vo. S vremena na vremc ustaje i lioda po
sobi. Zatim
ponovo počinje da piše. 8onačno baca pero i spušta se
iscrpljen u svoju stolicu.
- Yiše ne mogu da pišem - govori sam sebi. - Pisao
sam joj čitave dane i noci. Sada mi se čini da se nešto
u meni slomilo. Ako joj nijedno od mojih dosadašnjih
pisarna ništa nije reklo, onda joj ni ovo ništa neče reči.
Ne mogu... Ustaje lagano; kao slep uzima revolver i metke
iz fioke stola, puni ga i slavlja u džep. Onda uzitiia šešir i
mantil,
gasi lampu i odlazi.
 fi0D ČIltOBXJfllMI

van Osohn je u poseti kod jednog čarobnjaka koga poz-

naje več neko vreme. 0n je dobar čaiobnjak i uvek
ima dobar konjak i cigare.
Osokin i čarobnjak sede pored vame.
Prostrana soba, divno uredena u poluorjentalnom
stilu. Pod je prekriven starim l›ersijskim, buharskim i
kineskim tepisima. Ispred visokih prozora vise antičke
zavesc sa upečatljivim šarama. Stolovi i stotine su od ručno
izrezbarene cbanovine. Bronzane figure indijskili bogova.
Indijske knjige cd palminih listova. U jednoj niši
dostojanstvena statua Kvan-jin u 5edečem poloiaju u
skoro prirodnoj veličini. Velika nebcska kugla na
crvenom postolju, lahrana na hnesh način. Na malom,
ručno izrezbarenom stočiču od slonovače, u bližini
čarobnjakove stplice, stoji pesčani sat. Na naslonu stolice
sedi crna sibirska mačka i gleda u vatru. Sam čalobnjak
je povijeni starac, oštrog, prodornog pogleda, edeven
sav u crno, na glavi nosi malu i avnu kapu. U i uci drii
tanak pcrsijski štap u koji su umctnuti
tirkizi.
Osokin je melanlioličan. Puši cigaru i čuti.
 Upravo kada se vrlo duboko zamislio, čarobnjak
progovori:
- Dragi moj prijatclju, znali ste to ilnapred.
Osokin se trgnu i pogleda ga.
- Otkud znate o čemu iazmišljam?
- bvck znam o čemu
razmišljati. Osokin spušta
glas,
- Da, znam da se sada viie nista ne inoie izineniti -
reče on. Ali, kada bili mogao samo nekoliko godina
ovog bednog vremena koje čak i ne postoji, kao što vi
uvel‹ kažete, da vratim unazad. kada bih samo ponovo
mogao da imam sve mogučnosti koje mi je iivot nudio,
a koje sam protračio. kada bili samo mogao da uradim
stvar i drugačije,
Starac uzima sa stola peščani sat, trese ga, obrče i
gleda pesak kako curi.
- Sve se može vratiti unazad - reče on - sve, Ali, čak
ni to neče pomoči.
Ne slušajuci, potpuno utonuo u svoje misli, Osokin
nas- tavlja - Da sam samo znao doklc ču dogurati, ali
toliko sam verovao u sebe, vcrovao u svoju sopsNenu
snagu. Htco sam da idem svojim sopstvenim putem. Nije
postojalo ništa čega sam se plašio. Odbacivao sam sve
što ljudi cene i nikada nisam gledao unazad. Ali, sada
bili dao polovinu svog iivota da se joi jednom vratim i
postanem l‹ao ostali ljudi.
Ustajc i lioda po sobi.
Starac sedi, posmatra ga, klima glavom i smeši se.
Njegov pogled je veseo i ironičan, ali njegova ironija nije
izraz be7osečajnosti, več saosečanja i sažaljenja, kao da
bi rado želco da pomognc, ali ne može.
 - Uvek sam se svemu smejao u lice - nastavlja
Osokin. - I, u ck mi je bilo zabavno da uniitavam svoj
iivot. Osečao sam se snažnijim od drugih ljudi. Ništa
me nije moglo pokolebati, ništa mc nije moglo prisiliti da
priznam da sam poražen. I nisam poraen. Ali, ne mogu
dalje da se borim. Sam sam sebe doveo u neku vrstu
močvale. Ne mogu više ni prstom da maknem.
Razumete li me? Prinuden sam da stojim i mirno
posmatram kako propadam.
Starac sedi i gleda ga.
tako je došlo do toga? - upita on.
Šta? Znate toliko mnogo o meni, da bi vam svi
razlozi morali biti poznati. Izleteo sam iz putanje
kada sam izbačen iz škole. Več to je promenilo ceo
moj ži ot. Zbog toga sam izgubio vezu sa svim. Uzmite
moje ikolske dru- gove: neki od njih su još rivek na
fakultctu; drugi su več diplomirali, ali svako od njih
ima čvrsto tlo pod nogama. Ziveo sam deset puta
intenzivnije od njih, znam viie, pročitao sam i video
sto puta više od njih, a ipak, čovek sam sa kojim se
ljudi ne ophode sa poitovanjem.
- I, da li je to sve? - pita starac.
- Da, sve, ali još ne sasvim. Imao sam i druge
povoljne prilike, ali su mi isklizle, jedna za di ugom.
Prva je bila najvainija. tako je užasno to s“to potpuno,
bez razumeva- nja i namere, možemo da činimo stvari
koje utiču na naš život i menjaju našu sudbinu dok
smo još premladi da bismo predvideli rczultat. Ono što
sam radio u školi bila je ogromna glupost: bilo mi je
dosadno. Da sam znao i shvatao kuda če to odvesti
mislite li da bili to, u tom slučaju, učinio?
 Starac klimnu glavom powrdno - Da, učinili biste
isto - reče on.
- Nikad!
Starac se smeje.
Osokin i dalje šefa po sobi, zatim staje i nastavlja da
priča.
- I zašto sam se kasnije s adao sa svojim ujakom?
Taj stari čovek mi je, u stvari, bio prilično naklonjen, ali
ja sam ga očigledno, gotovo namerno, izazivao, time ito
sam dani- ma nestajao sa tom devojkem, njegovom
domacicom, u šumama. Tanješka je bila izuzetno
slatka, a ja sam imao tek šesnaest godina, i naši |
ioljupci su bili tako ukusni. Ali, stari gospodin je bio
smrtne uvreden kada nas je ulivatio kako se ljubimo u
trpezariji. tako je svc to bilo glupo! Da sam znao kuda
če to odvesti, zar ne mislite da bih prestao sa §m!
Carobnjak se ponovo nasmeja. - Znali ste to reče
on. Osokin stoji nasmešen, kao da vidi nešto i priscča
se nečega iz daleke prošlosti.
- Može biti da sam to znao - reče on. - Samo mi je
tada delovalo tako iizbudljivo, Ali naravno, nije
trebalo to da učinim. A, da sam jasno prepoznao šta če
iz toga proisteči, sigurno bili se držao podalje od
Tanješke.
- Bilo vam je potpuno jasno - reče starac. -
Razmislitc i videčete.
- Naravno da nisam znao - reče Osokin. - Sva
nevolja je u tome ito nikada sa sigurnošcu ne znamo
ita če biti. Da jasno imamo pred očima rezultat naših
dela, zar mislite da bismo se, u tom slučaju, i dalje
isto ponašali?
 - Uvck znate - ieče starac gledajaci u Osokina. -
Čovek moida ne 7na šta če prouzrokovati radnje
drugih ljudi ill nepo‹nati uzroci, ali sve moguče
posledice njegovih sop- stvenih dela su mu uvek
poznate.
Osokin tone u misli i senka se spušta preko njegovog
lica. Moze biti - reče on da sam ponel‹ad predvidao
dogadaje. Ali to se ne može posmatrati kao pravilo.,.
A, osim toga, uvek sam sasvim drugačije pristupae
iivotu
neko dl ugi ljudi.
Carobnjak se sincši. - Do sada još nisam sreo nikoga
ko nije bio ubeden u to da drugačije pristupa iivotu
nego ostali ljudi.
- Ali, ako sam ja - nastavlja Osokin ne slušajuči ga - sa
si- girnošču znao šta če iz toga proisteci, zašto sam, onda,
činio sve te stvari? Na primel, ono ito mi se dogodilo u
vojnoj akadeiniji. Uvidam da mi je tamo bilo tcško,
pošto nisam hio navilmut na disciplinu ali, uprk0s
5veinu, bilo je apsurd- no. Mogao sam da mislim sebe
da izdižim. Se je započelo ta1‹o batko i molao sam da
izdižim samo još lcatko vremc. Zatim sam, odjednom,
počeo da kasnim sa poviatkom sa izlazal‹a, i to skoro
tako kao da je bilo namerno. Jedne ncdelje, pa jos
jedne, a zatim je došlo do toga da treba da budem
izbačen sa akademije ako još jednom zakasnim. Posle
toga sam se dva puta vratio na vreme a onda, one
večeli kod Leontjeva, devojka u crnoj lialjlni, i uopšte se
više nisam vratio na akademiju. Pa dobi o, zašto da sve to
pono- vo ozivljavam? kao posledica toga islfljučen sam sa
akademi- je. Ali nisam znao unapied da če se tako
zavrsiti!
- Znali ste - ponavlja čarobnjak.
 Osokin sc smeje. Dobro, pretpostaviino da sam, u
ovom slučaju, to znao, ali sve te gluposti sir mi
stravično bile dosadne a, čovek se, konačno, uvek
nada najboljem. Slivatite, molim vas, da ja, kada govorim
o ziiaiiJu, nc mis- lim na onu vrstu znanja koja je u
stvarnosti samo naslučivanje. kada bismo, sa
apsolutnom sigurnoscu, znali ita če se dogoditi, onda
bismo, ubeden sam, drugacije pos- tupili.
- Dragi moj prijatelju, vi ne znate šta pričate. ltada
biste nešto apsolutno sigurno znali, onda bi to značilo
da je to neizbeino. tJ tom slučaju nije‹lna od vaših
radnji ne bi mogla, na bilo koji način, da promeni
nešto. Ponekad znatc odredene stvari kao, na primer, da
čete se opeči ako dodirnete vatru. Ali, ne mislim na to.
Smatram da su vam uvek poznatc posledicc jcdne ili
dritge vaše radnje; ali, začildo, vi uvek ielite da iiradite
nesto izolovano, medutim to uvck ima rezultat koji može
da hude samo ilzrok daljili radnji.
- Nisu nam uvel‹ poznate sve posledice koje čemo
izaz- vati - reče Osokin.
- Jesu, uvek.
- Samo tren, molim, zar sam zaista sve znao kada
sam bio vojni placenik u 1ui1‹estanu? Nisam imao
nikakre šansc. A ipak, čekao sam na nešto.
Čarobnjak se opet nasmeii: ¥i tada niste mogli,
uopšte, bilo šta da učinite - reče on - ništa nije zavisilo
od vas, a niita i niste učinili.
- Na kraju sam nasledio, od jedne tetke, tridesct
liiljada i ubalja. To je bio moj spas - nastavlja Osokin. -
U početku
sam postiipao razumno. Otišao sam u inostranstvo; puto-
vao sam neko vreme. Zatim sam počeo da idem na
preda- vanja na Sorboni. Sve mi je ponovo bilo
otvoieno, mnogo toga je bilo čak i bolje nego ranije, a
onda sam, u jednom glupom trenutku, zbog
nerazumnosti i lakoinislenosti, izgubio preostali
novac na ruletu u druitvu bogatili engleskili i
američkili studenata koji to nisu čak ni primetili. Da
li sam tada znao šta činim? Bilo kako bilo, u jednom
trenu izgubio sam sve. Siguran sam da bismo se vrlo
često osvestili samo kada bismo znali u kom pravcu
smo krenuli.
Starac ustaje i staje, oslonjen na svoj štap, pred
Osokina.
- Ali, gubili ste i ianije več pozamašne sume na
kocki - reče on. - To ste mi vi sami ispričali. Zašto je
ostala samo trečina vašeg nasledstva?
- 01i, nisam sav novac izgubio na kartama. Proveo sam
četiri godine u inostranstvu - odgovori Osokin. I tako
nisam mogao da živim od svoje plate. A, i ostalo mi je
bilo joi dosta do titule doktora i toga da, zatim, nadem
posao.
- Da - reče črobnjak - to može može biti tako, ali vi
ste vaš novac več gubili, i bilo je jasno da čete izgubiti
sve. 1, znali ste da cete sve izgubiti. Sve znate, ali
nikada niste svesni scbe.
Osokin nestipljivo klima glavom.
- Naravno da ne! Naravno da ne! - viče on. - E, da
sam samo imao pojma! Naša nesreča je u tome što
hodamo kao slepi mačiči po stolu, nikada ne znajuči
gde je njego- va ivica. Cinimo apsurdt, zato ito nam
niita od onoga sto
leii pred nama nije poznamo. kada bismo samo mogli da,
bar malo, zavirimo u budučnost!
Huda po sobi, a zatim se zaustavlja ispred slarca.
- Cujte, zar vaia magija nc može ništa da učini za
mene! Zar ne moiete da mc viaiite unazad! Več dugo
razmišljam o tome, a danas, kada sam čuo za Zinaidu,
slivatio sam da mi niita drugo ne preoslaje. Sve sam
upropastio. Vratite me nazad, ako je to moguče. flčinicu
svc dliigačije. Ž ivecu na nov način i biču spreman na to
da sretnem Zinaidu, kada budc došlo vreme. Zeleo bili
da se viatim, otplilikc, deset godina unazad, u doba kada
sam jos bio š1‹o1arac. Recite mi, da li je to moguče?
Starac klima glavom.
- Moguče je - reče on.
Osohn se iikočio od čudenja - Možete to da učinite?
- pita on.
Starac ponovo potvrduje klimajuči glavom i kaže -
Mogu to da učinim, ali to vašu situaciju baš nimalo
neče poboljiati.
- Pa, to je moja stvar - reče Osokin - Vratite mc,
jednos- tavno, deset, ne, dvanajst godina unazad, ali
mora biti obezbedeno da ču se sečati svega, svega,
slivatate, uključujuči i najmanje pojedinosti. Sme što sam
stekao za tih dvanaest godina, mora da mi ostane, sve što
znam, sva moja znanja, moje celokupno životno
iskustvo. Tada bi bilo moguče učiniti sve!
- Mogu da vas vratim unazad onoliko koliko želite i
svega čete se sečati, ali to ništa neče promeniti reče
starac.

25
 - Kako to neče ništa pi omeniti? - pila Osohn
uzbudeno.
- Glas je upravo u iome što ne znamo svej put. Ali, ako
mi je on peznat i ako ga se sečam, učiniču sve
drugačije. Imaču cilj, biču svestan koristi i neopliodnosti
svili teškoča koje moram da savladam. Sta kažetc? Nai-
avno da cu izlneiiiti cco svoj iivot. Pronači ču Zinaidu
još dok budem u šl‹oli. Ona iiece imati pojma, ali ja cu
vec znati da čcmo ltasnije morati tla se sretneino i
učiniču sve u skladu sa tim. Zar mislite, zaista, da cu se
sa životom igrati na isti način kao i ranije?! Sasviin
sigurno, ne!
Starac lagano seda i posinatia ga i dalje.
- Učinitc to, ako jc mogtiče - kaže starac. - Vratičete
se dvanaest godina unazad, kao što žclitc. I, sečačete se
svega, sve dok ime hudete poželeli da zabol“aVite. Da li ste
spremni?
- Potpuno i s+svim - rečc Osohn. - Ni u kom slučaju
nc inogii ponovo otiči kuči. Osecam da je to
nemogučc.
Starac tri puta pljesnu dlano ima. Jedan Xinez,
čarob- njakov sluga, ulazi nečujno u sobu. Ima
dugačku kiku i odeven je ii svilenu odečii sa
umetnutim krznom i cipele sa donoin od filca.
Čarobnjak tiho priča sa njim. lfinez bešiimnim
pokretima donosi tionogu posudu za vatru sa ilžai cnim
ubijem, kao i vcliku uki asnu činiju i postavlja ih ispi cd
čai obnjaka. Mačka skače sa naslona čarobnjakove stolice
i izlazi sa ičnezom iz sobe. Staiac uranja jednu ruku ii
činiju, dok dlugom domaliuje Osohnu da dode do
fotelje. Osokm seda.
Gledajuči u vatru, starac lagano izgovara nekoliko
nel azumljvih reči, zatim izvlači rul‹u iz posude i baca

.40
iaku sivozelenog pralia u posudu za vatru. Istovremeno
uzima peičani sat sa stola, prolresa ga, a zatim ga
obrče. lntenzivan i oitar dim uzdiie se i pravi oblak iznad
posude za vatru.
Cela soba se puni tim dimom u kome se mogu
prepoz- nati likovi koji se kreču, kao da je soba,
odjednom, puna ljudi.
Dok dim neslaje, starac sedi u svojoj stolici sa peščanim
satom u ruci.
0d Osohna ni traga.
 J1@0

ano jiltro, oktobar 1890. Spavaonica u jednom inter-

natu za dečake. Nizovi kreveta. Uspavani, u čebad
umotani likovi. Roz jedan luk može se videti
drugi
deo spavače prostorije. Upaljene lampe. Napolju je joi
mrak. Sat otkucava šest. Jedan školski pomočnik, sa
nadimkom Ž aba, veteran kavkaskili iatova, lieja ljuje
se na drugom kraju spavaonice i počinje da maše
velikim
zvonom dok lioda širokim hodnikom izmedu krcveta.
Ll spavaonici odmali postaje živo. Poki cti i šumovi.
Nekoliko dečaka skačc iz kreveta, istresa svoju čebad,
a di iigi, opet, pokušavaju da ulove još pola minuta
sna. Jedan, otprilike, tiinaestogodišnji dečak, skače na
svoj krcvet i počinje da pleše. Neko baca jastuk sa drugog
kraja spavaonice na njega. Nadzornik, jedan visoki
Nemac u plavoj kecelji sa dugmičima od mesinga, ide
od jednog kreveta do drugog i s lači čebad sa dečaka
koji ješ nisu ustali.
U jednom krevetu pored zida podiže se u sedeči
položaj Ivan Osokin i gleda, pun fudenja, oko sebe.
Izglcda kao četrnaestogodiinji dečak.
 Da li sam sve ono sanjao i sta je sve to trebalo da
znači? - pita se Osolčn. - A, i ovo s”to sada vidim, da li
je to takode san?
- Otisao sam kod čarobnjaka i zamolio ga da mc
vrati iinazad. Rekao mi je da cc mc vratiti dvanxest
godina. Moie li to biti istina? flzeo sam pištolj i
napustio kuču. Nisam mogao da ostanem 1‹od kuce.
Da li jc, zaista, isti- na da cc se Zinaida hruticki
udati? hakav čudan san! Spavaonica izgleda apsolutno
stvaina. Nisam sigtii-an da li je ovo ovde realnost ili ne;
u svakoin slučaju, ovde je bilo baš uiasno. Ali, kako
bih samo mogao da nastavim da živim ovde? Ovde
višc nema Zinaide za mene. lo ne mogu da
prilivatim; nikada. Rekao sam čarobnjaku da želim da
promenim ceo svoj zivot i da moram da počnem
iznova, dosta ranije. Ali, pretpostaviino da ine jc
zaista vratio unazad. To je ncmogučc! Znam da je
ovo san. Ipak, pokušaču da zamislim da sam
stvarno u školi... Da li je sada bolje ili gore? Ne
znam, čak, ni šta
da kazem. Zašto se zbog toga osecam tako ul'1ašeno i
tužno? Konačno, to nc može biti istina...ali Zinaida...nc,
to je pogrešan zaHjučak, ja sam zaista školarac; a to
znači da sam sve to sanjao, Zinaidu i sve ostalo. Može
li to biti istina ili ne? Pa, postoji liiljadu stvar i moje
nisam znao i nisam mogao da znam dok sam bio u
školi. To čii
odmali da preispitam. Čega da pokušam da se
setim! Znam! Tada nisam znao engleski. Naučio sam
ga kasni- je. Ako ga sada znam, to znači da je sve bilo
stvarno, da sam bio u inostranstvu i sve ostalo. tako
ono heše počinje ona Stivensonova priča o h aljevskoj
kcei i keja
nije imata moč nad sutrašnjitom? ’The Solig of the
Moi row’? Da, tako je:

- Znači, sve je istina. Stvarno govoi im engleski. Mogu

da se setim kal‹o ide dalje:
"...her lixir w0S like syun gold, and her eyes like
pools in a river”, and i/ie fling gave her a call/e
upon the sea heacli, with a terrace, and a court of
the lievn stone, and Your tow'ets t the /otn
corners."
- Ni, to, onda, znači da je ste ovo san...
- Osoične, Osokine - dovikuje njegov drug
Mcmorsh. - Zašto sediš tu kao sova? Jesi li zaspao?
Zar ne čuješ. Nemac zapisujc imena onih koji još nisu
obučeni. Budi se, ti vraže! - Osokin uzima jastul‹ i baca
ga na nasmejanog Memolskog, koji se spretno
izmiče.
U tom trenut1‹u sc pojavljuje ncmačlč nad7ornik
iza vrata, i jastuk lioji preleče glavu Memorskog, pogada
ga iz sve snage u lice. 0n se zatetura zbog neočekivanog
udaica i baca se ljutito na Osokina.
Neinac ima naviku da ih ’zgrabi’ i lično odvuče na
neko mesto na kome, za kaznu, moraju da stoje: ’pod
satom’, ili 'po‹l lampom’, ili ’kod iegala sa knjigama’ ili,
jednos- tavno, ’kod zida’. Dečaci kaznu nisu smatrali
gubljenjem časti, ali ’biti zgrabljen’ od Nemca, sinatrali
su smešnim i ponižavajučim.
 Osolan u pr om trenutku gleda Nemca bespomočno
i želi da objasni šta se dogodilo, ali kada vidi njegovo
besno lice i prepozno njegovo nameru, postaje bled i diie
ru1‹e da bi se odbranio. Nemac, koji je uplavo u tom
moinentu primetio pokiet i izraz na Osokinovom licu,
zaustavlja se. Nel‹oliko trenutaka stoje tako i gledaju se.
Oko njih se brzo obi azuje ki ug zainteresovanili
posmatiača. Nemac se skoro guši od besa, medutim,
savladava se, i odlučuje da napiavi Osokinu onoliko
lieprijatnosti, koliko to bude moguce.
- Zašto nisi obučen? - dere se na njega. - Dokle čes
hiše da sc ponašaš tako skandalozno? Tuči sc, kao prvo,
ujutru! Sve usporavaš. Naložiču sliigi da te opcre ako
nečeš da se opertš sam. Požuri i obuci se, a zatim češ
stati pod sat. Nečeš doručkovati i, za vreme veibi,
stajačei pored regala za lmjige. Posle toga ču
razgovaiati sa Gustavom fukifGr. Obuci se sada!
Nemac sc oštro okreče i izlazi napolje. Dečaci se
razono- dc, neki se siTleju, drugi pokazitju saosečanje sa
Osolčnom i hrabre ga. Osokin počinje nervozno da se
oblači.
- tako je savrscno apsurdno! - prolazi inu kroz
glavu. - Itakav idiotski san! koliko je fantastično videti
ponoYo to ružno lice. Ali, zašto se oblačim? Leči ču i ostati
u krevetu. Ovo je san,
Medutim, u tom trcnutkii, pada mu na pamet čarob-
njak i, toliko je začuden, da gotovo da ne može da
obuz- da glasan smeh.
- Mogel da zamislim šta bi čarobnjak rekao. To je,
zaista, prcdivan način za započinjanje novog života. A,
kako
čudno, uplavo ovo se Yeč jednom, ranije, dogodilo. Jasno
se sečam te scene sa jastukom. Ali, kako sam mogao
da znam da če se to danas pohovo dogoditi?
Carobnjak bi sigurno rekao: znali ste to. I, zaista,
nešto slično mi je proletelo kroz glavu baš kada sam
liteo da baciin jastuk. Mogao sam da se zaustavim, a
ipak sam ga bacio. Prokleti Ncmac! Naravno da je on
morao da se pojavi. Sada če se ialiti Gustavu i to ce
postati, sto oz na skroz, odvratna pi iča. To znači da če
mi biti zabranjen izlazak, a možda če i moja ocena iz
vladanja biti snižena. Ali, zašto razmišljam o tome? I o
ako i onako, sve to moie da mi bude svejed- no.
Odmali ču se probuditi. Moram samo da se potrudim;
sve ovo nema nikakre veze sa stvarnoiču. Zelim da
se piobudim. Pa...
Nemac se pojaYljuje iza vrata.
- Zar ješ uvek nisi gotov? - viče na Osokina. -
Prokofij, vodi ga pod sat.
Drugi skolski sluga, Prokofij, Osohnov blizak prijatelj,
takode stari vojnik, l‹oga dečaci zovu Rompir, nerado
dolazi sa drugog kraja spavaonice do njega. Osokin
slivata da bi od dYa zla trebalo da izaberc manje,
uzima peškir i hitro odlazi iz spavaonice, ne gledajuči
Nemca.
Stepenice izmedu spavaonica za niie i više razredu.
Siroko gvozdeno stepenište koje vodi na donji sprat.
Okrugli žuti sat na zidu. Ispod sata stoji Osohn, izgleda
potreseno i zbunjeno. Dečaci prolaze u oba piavca pored
njega. Niko ne obraca painju na Osokina.
- Da li ludim ili to vcč jcsam? - misli Osokin. -
Ovakvi snovi ne postoje. Ipak, ne mogu da se
probudim.
Nemogucc je da sam, zaista, ponovo u školi. Sve ovo je
preglupe. Znam da ču se probuditi... samo ako počnem da
razmišljam o Zinaidi, o svom zivotu; ali, ne mogu da
prcstanem da razmišljam o tom idiotskom Neincu i o
tome da u subotu necu moči da izadem! I, upravo zbog
toga, spavam i dalje. bilo bi zaista smesno otici
ponovo u školti pa da, kao i obično, ne dobijein
izlazak. Ne, to je apsurdno. Ako sam se stva’ino vratio,
onda b1, u sYakom slučaju, trebalo da učinim sa tim
najbolje mogučc; osim toga, moram da priznam, bilo
bi interesantno videti Zinaidu kao malu devojčicu.
Znam, čak, i u moju je školu išla. Ali, moie li, zaista, biti
istina da če se udati za Minskog i postati ini sasviin
strana? Zašto, onda, u tom slučaju, da je vidim? Nešto
ne razumem: zbog čega se ovaj glupi san toliko
odužio? Obično se odmali probudim, čim slivatim da sa-
njam. A, sada, iz nekog razloga, to ne mogu. Znam šta
ču učiniti. Skočiču sa ograde stepeništa dole. Ako
budem lebdeo u vazduliu, znači da je reč o snu.
flonačno, ovo ne može bitt stvarnost, i zato neču moci
da padnem.
Osokin odlučno, dugim koracima, piekoračuje ste-
peniite, livata se za gyozdenu ogradu i gleda dole. U
lstoin trenutku istrčava nekoliko dečaka, otprilike
njegovih godi- na, iz spavaonice. kada vide Osolčna
kako se naginje na‹l ogradom stepeništa, pritrčavaju
mu i bacaju se na njega otpozadi. Svi se smeju.
Osokin pokušava da se oslobodi i udara, greškoin,
jednog od svojih napadača laktom u lice. Dečaka, ečigled-
no, to jako boli. Dere sc i dni ruke preko lica. Vrv
kaplje kroz njegove prste. Ostali dečaci pus'taju
0sol0na i sa
znatiželjeni iščekuju ono što sledi. Nemac dolazi iz
spavaonicc starijih dečaka i jednim pogledom obuhvata
situaciju. Osokin, koji je upravo kažnjen, u ovom
slučaju tako ito je morao da stoji pod satom, i koji bez
dozvole nije smeo da se pomcri, napustio je svoje mesto,
učestvovao u jednoj tuči i slomio hlementijevu nos.
Osohn, kojl slivata da sve govori protiv njega,
pokušava nesto ‹la kaže, ali Nemac mu ne dopuita da
dode do reči.
- Ponovi tuča i ponovo Osohn! - povika on. - kao
prvo, ko ti je dozvolio da se pomeris" sa svog mesta?
Ne, to je pi eviše! - Nemac se ste više uzbuduje.
- Da li moramo da te vcžemo ili da te zatvormo u
kavez? Ili da ti obučemo ludačku košulju? Ni na
trenutak ne moieš biti ostavljen sam. Dosta je! Nemam
dadilju za tebe. kada ostali odu u trpezariju, ti češ ostati
ovde pod satom i stajačeš tu i za vreme vežbi, sve dok
nc dodc Gusta Lukič. Neka on sa tobom učini šta želi.
Ja odustajem. A, ako se ponovo udaljiš odavde,
poslaču te u ambulantu.
Osokinu jc mrsko sve ovo što se dogaja i gadi mu
se; istovrcmeno je krajnje razvcseljen izgledom Nemca.
Ž eli nešto da kaie kako bi Nemac slivatio da on,
Osoltin, nije šl‹o1arac, t da je ovde reč samo o snu, ali
mu ništa ne pada na pamet. Medutim, uprkos svemu,
oseča se uznemireno Nemčevom pretnjom, kao da ga
zaista očekuju neprijat- nosti.
Osokin ponovo stoji ispod sata.
Na drugom kraju liola, iznad stepeništa, dečaci počinju
da se r+sporeduju po paro ima: mladi napred, stariji
nazad. Ima ih oko sto.
 - Prokofij povi1‹a Nemac - Osokin mora da ostane
ispod sata. Ako se polneri sa tog mesta, javite mi.
Nemac baca ka Osokinu pogled ispunjen mrinjom, a
zatim se lagano, ispred dečaka, spušta niz stepenicc.
Dečaci ga u parovima slede, ne obaziruči se na
Osokina.
- Osokine, prošvercovaču nesto za tebe povika
Memorslč.
Na jezikti školaraca to znači da ce Memorski doneti
hleb, odnosno bar jedan komad, za Osokina, koji če ostati
bez doručka.
 NlêLl

sokin ostaje sam. I protiv njegove volje, u njemu se

sve vise siri osecaj da postaje upJaáeni skolarac
1‹oji je ucinio neste pogresno i koji ceka na svoju
kaznu,
neinocan da se Ioga oslobodi.
To sto je morao da stoji sam ’pod satom’ za creme
dorucka i veibi u spavaonici, nije obicna kazna koja se ne
mora shvatiti tako ozbiljno. A, tek biti poslat u
ambiilantu, bila je najostrija opomena koju nadzornik
moie da izgovori. Bolnicka soba, sama po sebi, nije
zastraiujuca. Naprotiv, ona je hajnje prijatno mesto; ali
tamo smo sami, i biti poslan tamo je, stoga, znacilo biti
odvojen od ostalili, a to je, obicno, takode, poslednji
stepcn prcd iskljucenje iz ikole.
Skolske sluge, svi stari vojnici, Ciste spaYâ0flice. Sa
ivice stepeniita mogu se videti spavaonice starijih i
mladili ucenika.
Sao prvo, ne verujem ni u sta od ovoga sto se
ovde dogada - rece Osokin u bebi - a, kao drugo, ielim
da puiim
- zakljucuje neocehvano.
- Da vidim da li imam cigarete. - Pretura po
svojim diepovima. - Ni jednu jedinu. Sal, srebrni
novcic o‹l
10
dvadeset kopejkl, dzepni nož, svcca, lupa, češalj, olovka,
to je sve.
Osokin mora da se nasmeje sadržajii tim školaračkih
d7ep0¥a.
- Davo zna sta mi se svc sncva! - reče on.
Zaprepaičujuce je kal‹o mi se, korak po korak, degada
jedno te isto. Sve se dogada isto kao i ranije: pogodbo
sam Nemca jastukom, slomio sam hlementijevljev nos, a,
čak, verujem i da sam tražio cigaretc dok sam stajao
pod satom. A još juče ne bih bio u stanju se setim toga
i da to ispričam sa svim detaljima. Ali, sada sc secam čal‹
i onoga ito se kasnije dogodilo. Gustav je došao i di žao mi
piidiku, moja ocena iz vladanja je snižena, a zatiin
nisam smeo da izadem tri ncdelje. To me jc ljutilo i
uops'te nisam radio. To je, znači, početak celog jednog
niza neprijatnili dogadaja koji su se zaYršili tako što
sam molao da ostanem jos jednu godinu u četvrtom
razi tu. Ako sam sc n atio da sve to dovedem u red,
nisam nika1‹o mogao da izabeiem bolji trenutak. Ali sve
je to glupo. Sta se mene tiče škola! Probudiču se, a
tada če biti lwaj svemu. Reč je samo o sečanju koje je,
na neki neobjašnjiv način, isplivalo. Bilo bi bolje da
mislim na sadašnjost.
Pokušava da misli na Zinaidu, ali oseča takav ubod B
srcu, da klima glavom govore(i samoin sebi:
Nc, ste, samo to ne; baš od toga sam pohegao
Svejedno mi je da li je ovo san ili ne, ali ne mogu da
izdriim da mislim na Zinaidu. Na šta, dakle, da mislim.
SYe je tako prokleto loše: i ovde i tamo. Ali, tamo nc moie.
Moram da pronadem nešto za šta ču da Yežcm svoje
misli,
inače če postati potpuno nepodnošljivo... 8o me je juče
posetio? Da, da, naravno Stupicin. Mogu da zamislim l‹ake
bi sc smcjao kada bili inu ispričao da mc je čarobnjak
vra- tio nazad u školu. Ne mogu ni da povertijem da
postoji strašnija kazna. Inače, mora da je Stupicin
takode ovde, samo medu vanrednim učenicima. Bilo
bi interesantno videti ga. fl svakom slučaju, moram
da pokušam da učinim nešto: bio to san ili nc. Ne
želim da stojim pod satom. Ako sam r onovo u školi,
onda sigurno nisam zbog
toga. Ali ovo jc kiajnje čudnovat san: nelia vrsta košmara
ili delirijuma. Mozda sam bolestan, moida imam tifus.
Cudno je ito mogu da razmišljam tako povezano, a
opet, kaže se da se to ponekad dogada. Ako je to tal‹o,
moiam da pronadem pečetak. kada jc mogla da počne ta
temperatil- ra? Sečam se da je Stupicin juče rekao da
ne izgledam dobro. Zatim sam otišao u poštu i sreo
hrutickog. Rekao mi jc za Zinaidu. Take je počelo... Ali,
možda se to uopštc nije dogodilo, možda riopštc nisam
išao u poštu, niti sreo R utickog. Možda sve to pripada
delirijuma, to da se Zinaida udaje. Najverovatnije sam
pronaden bolestan, odmali, čim je Stupicin otišao, a
sada ležim, sa tempe- iatiirom, u svojoj sobi ili u
bolnici, i nc mogu da se probudim. Najverovatnije tako
stoje stvar i. Pa, jedno je sig- urno: čim mi bude bolje,
otpu,tovaču na Xrim, ako trelia, bez karte, na krovu ili
bilo kako, ali ču putovati... Mo‹da nije tifus, več
jcdnostavno temperatura, slična onoj koju sam imao več
jednom u Turkestanu.
Pi o1‹ofij, koji se sa dečacima vi lo dobi o slaže,
nasme- jano klima Osokinu glavom, dok mu prilazi.
 - Eto, dakle, Osokine! Zbog cega ste se tukli?
Osolan ga 1 i vo ne razume, a zatim mu odgovara
nemi- novno jezkom skolaraca:
- AJi nismo se tukli. Sarno sam ga slucajno pogodio
lal‹- tom.
Prokofij klimnu glavoin. - Pà, bàs SÌ g* '*1*0
pogodio. 8ako mu je krYario nos! fry gotovo da nije
mogla da sianc. Soc creme su mn govorili da tieba da
drii ’glavti gore’. A
sada mu jc nos play i natekao. Gledaj! - Pi’okofij pokazuje
koliko je porastao Hementijevljev nos.
- Ali, to je bila slucajnost - rece Osolù n, prebacujuci se,
pri tome, sa jedne noge na drugu.
0h da, a isto tako, slucajno, pogodio si jastukom u
glavu ¥illielma Petrovica! Sacc1‹aj samo, Gustav I.u1ù c ce ti
vec reci kako dalje!
Pr okofij mase riikom i odlazi u
spavaonicu. Osokinov misaoni toh je
prekinut.
- Ne sh atam to - rece on - sta li sam sada: il‹olarac
ili odrastao covek? Da, ovo je tacno ponavljanje svega sto
se ranije dogodilo, sve do najmanjeg detalja. Medutim,
ako sam se vratio, sigurno nisam zbog toga. A ako je san,
zasto traje toliko dugo! holiko cesto sam ranje sanjao
o skoli! I uvek je bito uiasno smesno. Secam se kako
sam sanjao da sam opet u skoli, kada sam bio u
Parizu. Sve je bilo isto kao sto je sada. A, secam se i da
sam liteo da izadem nekud, pitao sam Gustava, ali on
nije liteo da me pusti. Rekao sam mu: ”Moi am da
posetim nekoliko ljudi, Gustave Lukicu, izuzetno je
vazno”. A on mi jc sa svojim smesnim akcentom
odgovorio: ”To me se ne tice. Pada se
upiie u šl‹olu, moraju sc posto ali sva pravila.” Pa,
dobro, te dakle, znači, da još jednom moi ann da se
suočim sa Gustavom. Ali, do davola, moram da
priznam da je sve to vrlo čudno; samo moram da
pokušam da ne dozvolim da zaboravim ovaj san. Uvek
se zabora i najnapetiji deo. To bi mogla biti tema pesme:
gde prestaje san, a gde 1' očinjc stYarnost? To jc
nemoguče utrrditi. Ono što vidimo, deluje
stvarno, ali kasnijc, baš to, smatramo snom.
- Ali, pitam se, da li če ovaj san dovoljno dugo
trajati? kada bili sa sigurnošču znao da če potrajati,
mogao bih ga usmeriti u svakom željenom |iraYcu. Sta bih
sve mogao da vidim?! Da razmislim: koga bih rado
video? Majku?
Osohn zastaje usred misli, uplasen.
Ali, ona je mrtva rečc on sebi sečam se njene
sahrane. tako bi sada trebalo da sc ponas“am prema njoj?
Sve vreme ču misliti na to da sam je več video
mrtvu. Sečam se kako sam čal‹, kasnije, u školi,
česte mislio o tome da če jednog dana umreti i pitao
se šta da učinim. Zatim je zaista umrla...a ja nisam
učinio ništa i živeo sam dalje. Najgoie je to što se na
sve naviknemo. Ali, kako bili je iado sada video! Zašto
je ovaj san toliko glup? Zašto sa- njam Nemca i
Prokofija, a ne nju? Eakav čudan osečaj! Upravo ovo se
ranije u školi stalno dogadalo. Sečam se kako je,
ponekad, u meni iskrsavala misao da bi majka mogla
umlcti, a ja sam, sam očajan, odmali ieleo da je
vidtm, da još u istom trenu budem kod kuče, sedim pored
nje i pričam sa njom. A sada je ponovo isto. Nc znam
šta bih dao za to da je sada vidim. Ali,
najverovatnije ču u subotu biti u pritvoru. ltakva
glupost! Zašto razmišljam o
tome? Ovi snovi mc ne mogu spreciti da uradim ono
što lioču, Zelim da je vidim, moram! I još jednom je
baš kao i ranije. tiako mi je bilo dosadno kada sam
vikendima ostajao zatvoren! Ti debelokosci ne mogu da
shvate šta to znači, sedeti ovde cele nedelje, a onda ni u
subotu ne otiči kuči. VeC samo to je iivot ovde činilo
nepodnošljivim. Ali šta mogu da uiadjm da bili vidco
majku? Neophodno je, ali mc istovremeno plaši. tako
da je gledam, da iazgo- varam sa njom i da
istovreincno mislim na njenu saliranu? Sada mi je
jasno zasio sam je uvek toliko žalio. Bio je to
predosečaj.
Osokin stoji dugo tu, utonuo u misli.
Nc ide mi lo u glasu - govori on i gleda oko sebe.
Ž elim da razumem: da li je ovo san ili ne?
 ilmsko platno poka‹uje iiiz slika iz školskog života.
Jutro sc nastavlja. Pre nastavc Osokin biva pozvan
kod zainenil‹a direktora Gustava Lulčča, debeleg
Ceha,
l‹oji mu drii dugačku pridiku. Osokin pokušava da mu
objasni šta se dogodilo, ali Gustav Eukič odbija da
sluša i preti 0sol‹inu svim inegučim kaznama. Na
kraju, Osokin debija, zbog svih piestupa kojc je
počinio tog jutra, zabranu izlazka sledece tri nedeljo.
Nastava počinje. Osokin čak ime zna ni za ita je trebalo
da sc pi ipreinc. Najgora ocena iz grčkog. Dalje, tokom
nas- taYe, prolazi ncdotaknut; ne biva prozvan.
Osokin se‹1i na svakoin času kao ošamučen, a za
vreme pauza se tamo i kreče. Bolno mu je da misli
na to da je odrastao čovek, jer’ se tada svc njegove
misli vrte oko Zinaidc; ali u istoj meri mu je bolno da
sebe posmatra kao skolarca, posto, u tom slučaju,
misli na svoju majku i na to da če ona uskoro umrcti.
i'os1e nastavc vaspitanici presvlačc svoju odeču;
oblače holandslte bluze i silaze niz stepenice. Ne
napuštaju xgradu, jer je loše vrcme. Tokom jeseni se,
ponekad,
dogada da dečaci tri nedeljo za redom ne izlazc
napolje. hakvu hi razonodii učitelji mogli da vide u tome
da gacaju po hlatu ili da se šetaju po lčši? A, poito
postoji pet učite- lja, i svakog dana je neko di ugi od
njih deiui an, svako misli da cc onaj di ugi izvesti
dečake. Osim toga, kakve veze, na kraju lwajeva, ima,
ako dečaci ostanu dan ili dva u zgradi? Nikome ne pada
na pamet da tako prolazi nede- tja za nedeljom. A
zamenik direktora i direktor nc žele nis"ta o tome da
čuju. Oni dolaze tek uveče u školu.
Dečaci se rasejavaju po celoj velikoj šl‹olskoj zgra‹li.
Mladi ti če niz stepenice u spoitsku lialu.
Osokin sedi na prozoiskom oknu na prvom spratu i
pilji na ulicu. Ništa se nije promenilo. Natpis ’kobasica
i sir’ i, pored njega, ’meso i riba’. Blato, hša, ruina
moskovska pozna jesen. 8aldrma, crni konji mokii od kiše
i kočije sa zatvoienim luovovima, plolaze tiida. Osokin se
oseča očajno i tuzan je. Rado bi sedeo kod kuče, pored
svoje inajke, čitao neito ili slušao nju ka1‹o mu čita.
’fakode bi hilo lepo otiči negde, tumarati ulicania po kiši;
ponekad je i to vrlo prijazno. Možda bi čak video Zinaidu!
Ponovo iste misli!
Ali, da li je ovo, ii stvari, san ili je st arnost? - pita
se on. - Sta bi mogao da bude dokaz da je reč o snu?
Engleski? Da, zato ito ga ranije nisam znao. Počeo sam
da ga učim u Petrogradu. tako počinje legcnda?
"The ting ofDuntiine lad a datig/wer w/ien lie vhs
old, and she was the Leitest Iün$s dsuglitei
be6vcen 6vo sens..."
 Sve se više priseča reči Stivensonove bajke u iscepkan-
iin rečenicama.
- Ne mogu da se setim svega - reče za sebe Osokin. -
Moram ponovo da nabaviin Stivensona. Ali, to je čudno,
ako sam skolarac, odakle mi je to onda poznajo? A, i
znam da sam bio u Londonu i da sam živeo u jednom
pansionu u bližini Britanskog muzeja; a u Parizu mi je
poznat svaki ugao i svah čoiak na Monniartru i Rv-
Gošu. Ne, ielim da pretpostavim da ne spavam, da me je
čarobnjak zaista vra- tio nazad, kao ito sam želeo, tako
da mogu ponovo da ure- dim svoj iivot. Šta, u tom
slučaju, moram da učinim? Sve mora postati drugačije.
Moram da zavriim ikolu; tom cilju moram sve da
podredim i da izbegavam avanture kao što je jutroinja.
Naravno da ce mi u početku bili teiko, ali za dan ili dva
več ču se naviči. Sada sam u četvrtom razredu. To
znači da čii završiti školu i iči na fakultet kada budem
imao osamnaest godina. II trenutku kada budem sreo
Zinaidu, upra o ču doktorirati. To če biti odlučujuča
razlika. Ali, koliko dugo če to još trajati? A, i kako je ovde
samo dosad- no, prosto smrtonosno. Da, sasvim jasno
shvatam zašto nikada nisam mogao da radim i zašto
nikada nisam za ršio školu. ltnko da izdržim tu dosadu?
Moram da mislim na to kako ču sa Zinaidom puto ati na
Itrim. tako če to biti divno! Uveče čemo sedeti jedno do
drugog u vozh i gledati kako proleču polja, zatim če
početi stepe, pa kiečnjački brežuljci, a onda ponovo
stepe. Možda ču je upoznati rani- je... l4aravno da bi, u
stvari, trebalo da je vidim sada. Ovde je, u Moskvi. Ona to
neče znati, ali ja ču je videti, s vreme- na na vreme. Ali,
kako je samo mogla da pokaže spremnost
da se uda za Minskog? Bila je to moja grcška. Moia da
je zaista mislila da neču doči zato što sam zainteresovan
za neku drugu; ali, sve to ce sada biti drugačije.
Njegov prijatclj Sokolov dolazi gore do njega. Sokolov
je malo mladi od Osolčna i u nižem je ra‹rcdu od
njega, ali, iz nekog razloga, on je jedini sa kim Osohn
moie da raz- govara. - Šta sanjariš Osohne?
- Znas” li, Sokolove - reče Osokin - postaceš advokat?
- itakva glupost! Poliadaču Institut za mašinogradnju!
- Ništa slično, studilačeš prava, A, sada pogodi šta ču ja

- Ako budei provodio vreme kao danas, naime

bacajuči Yillielmu jastul‹ u lice, i dobijajuci dnevno,
barem jednu lošu ocenu, najverovatnije češ postati
skitnica ili možda nis”tarija. Pa, možda ču ti, u ime našeg
starog prijatljstva, obezbediti mesto skietničara.
- Dobro, videčemo - reče Osokin.
- Nema tu šta da se vidi. Jasno je kao sunce da
nikada nečei završiti ikolu.
- Zašto govorii tako sigurno?
- Zato ito ne radiš ništa.
Ovde je strašno monotono - reče Osokin. - Ali,
ipak sam odlučio da radim. Ni za šta na svetu neču
ostati još godinu dana u istom razredu.
Sokolov se smeje. - koliko često sam to čuo! Yeč se
dva meseca spremaš na to da počneš da radis. Pa,
dobro, reci mi, šta čemo raditi sutra iz grčkog?
Štrebel u! - povika Osokin nasinejan. - I, znas” šta,
imačeš crvenu bradu.
 lepo, ispričaj mi još laii. Zašto bih imao crvenu
bi atlu? Moja kosa je crna.
- Da, imačeš crvenu bradu i bičei advokat. Sanjao
SillTl lO.
- Hajdemo ‹le1e - reče Osohn.
Odlaze zajedno.
Nekoliko dana kasnije. Večernje veibe u školi. Redovi
stolova. fioz otvorena vrata može se videti piostorija
mlatlili učeiiil‹a. Upaljene su lampe. Dečaci se
spremaju za n+staw. Osokin, odlučan da počne sa radom,
napravio je pi ogram za sebe i ponavlja latinsku
gramatku. Na1‹on što je pi očitao jednu stranicil,
zatvara knjigu i ponavlja u sebi gledajuči pravo,
ispred: dupio, desidei o, opto, kolo, appeio... do
davola! Sta znači aypeto?
Gleda u knjigu iz grainatike.
- Oli, da... ilobro, a onda: volo, nolo, aypeto, e
pecto, yosso, yostulo, imyetro, adispiscor, exyerior,
piaestolor...
;›iaesto-1oi... ponovo sam zaboravio!
Gleda u knjigu, zeva i zvera oko sebe.
- Gavolslč je dosadno. Da, sada slivatam zašto
ranije nikada nisam mogao da učim. 8akva apsurdna
idcja, dati nam da učimo siivopainu gramatiku! A, ipak
bi latinski mogao biti priličlio interesantan. Sečam se
predavanja na Sorboni. Išao sam tamo da bili studirao
psiliologiju i zalju- bio sam se u latinskii poeziju... A, sada
je ovaj školski latin- sh, deset puta dosadniji nego tada.
Pa, moram da kažem da Sam lepo sebi zakuvao. Dakle,
moram da izvučem najbolje iz toga. Ali, kako je
odvratno to što moram da
sedim ovde tri nedclje! tako bi bilo interesantno
poglcdati Moskvu. Cudno je što mi nije palo na pamet
l‹oliko monot- ono i dosadno čc ovde biti. izgleda da,
konačno, ništa nc mogu da pi omenim. I ranije je bilo
isto tako monotono i dosadno...
U učionici mladih učenika, gde sedi učitelj, širi sc gala-
ma; svi ustaju. Prvc veibe su pi i moju. Dva Osokinova
pri- jatelja, Teleliof i jedan Poljak zvani Bialiovsh, prilaze
mu.
- Jesi li uradio domaci zadatak? - pita Braliovski
nasme- jano.
- Da.
- Lažeš. Posmatrao sam te poslednjih pola sata. Ne
mogu da kažem s”ta si radio. Mogao bili da razumem da
si ncito čitao, ali ti si, jednostavne, buljio u knjigu;
niita ne učiš, to je sasvim očiglcdno. Samo sediš tu i
piljiš u jednu tačku.
- Slušaj Brahovski - reče Osohn - znai li priču o
Poljaku i Holiolil‘? Poljak reče Hoholu: ”Ti si lenjivac.
Posinatrao sam te ili sata i nlsi radio baš ništa!” Na to
IJoliol odgov- ori: ”A šta si ti radio za to vreme,
yanJi?”
Svi se smeju osim Osekina koji začudeno glcda
Brahovskog, dok novi talas misli prolazi ki’oz njegovu
glavu. Ne čuje šta Brahovsh kaže još na kraju.
- Sečam se sas im jasno - govori u sebi. - Stajali su ovde
i ranije, baš isto kao i sada, i Braliovski je 1 ekao isto, da
ne inože da slivati kako sedim tu i piljim u knjigii, a ja
sam mu ispričao istu priču. To pokazuje l‹oliko je
jednostavno

* Malorus, tJki‘aJinac.
skliznuti ponovo u staie šine. Ne, sve to mora da se
promeni.
Zaustavlja se kod tim reči.
- Cini mi se - kje - da sam i tada sebi stalno
ponavljao da ste mora postati drugačije.
Nekoliko dana kasnije. Ponovo vcčernja priprema
za nastavu. Osokinu je strašno dosadno i oseča se
potpuno rascepljeno.
- Moram se izvuči odavde - kaie sebi. - Na kraju
kraje- va, u toku dana postoji mnogo trenutaka u
kojima sc jed- nostavno moie izači iz škole. Zašto to
odmali nisam učinio? Cela ova ideja o povratku je
apsuidna. Ne mogu više ostati ovde. Ne slivatam oYu
situaciju i ne verujem da je stvarna, ali, iako sam bio
dovoljno glup da se vratiin ovamo, s“to pre ne.stanem
odavde to bolje; ako je uopšte moguča promena, onda
tako ito ču, po svaku cenu, ostaviti školu iza sebe.
Jednostavno, moram da odem odavde.
Medutim, dok Osokin sve ovo govori, nekako zna da to
nikada neče učiniti.
Bilo bi suviše jednostavno kada bismo tako nešto
mogli da učinimo. Postoji nešto u nama što nas drži
tamo gde se nalazimo. Mislim da je to, u stvari,
najstrašnijc.
Ali, on ne ieli da misli na to. Neko vreme sedi tu bez
misli, zatim ulece u fantastična sanjalenja koja su u
prošlosti bila odgovrna za mnoge nespremne časove i
mnoge loše ocene. Ti snovi se 7ovu ’Putovanja u
Okeaniju’. Prcdstavljali sir njegov omiljeni način beianja od
stvarnosti.
 Osokin jedri na Pacifiku. Brod u oluji naleče na
stcnti i tone. Osokin biva, poliimrlav od talasa, izbačen
na obalu jednog nepoznatog ostrva. Domoroci ga
otkrivaju, o‹lvode u jednu kuču i nahiane.
kada se oporavi, ti ljudi u velikoj meri budc njegovo
interesovanje. Yilo bi zo slivata da se prilično ia‹1ikuju
od ostalih naroda na zemljl. Oni su vrlo kultuina i
civilizo- vana rasa. Osnovali su idealnu državu u kojoj
nema siro- maštva, zločina, gluposti i svireposti. Svako je
tamo srečan; svi uzivaju u iivotu, sunčevim zracima, pi
irodi, umetnos- ti: ’Putovanja u Okeaniju’ sastavljcna
su od pola tuceta knjiga koje jc Osokin pročitao, ali za
njcga je Okeanija neito lično i uzbiidljivo.
Jedan ili dvojica stanovnika Okeanije, ponekad je to
devojka sa vedrim, srečnim ltcem, zaduženi su da
budu njegovi vodiči, pokazuju mu različita dlžavna
uiedenja i objašnjavaju njihove socijalnu organizaciju.
Silaze u krater jednog ugašenog vulkana; penju se na
vrliove prekrivene snegom; doživljavajii mnoštvo
čudnovatili i ncočekivanih avantura. Ponekad, kada je
devojka sa vedi im liceni njegov vodič, Osohn vidi sebe u
vrlo komplikovanim situacijama: ili moraju da provedu
noč u istoj prostoriji neke usamljene kučice; ili ili kiša i
oluja prisi-ljavaju da potraie utočište u nekoj pečini;
ili se prevrče čamac kojim su plovili preko jedne
rečice, i oni se penju na malo ostrvo i moraju da osuše
odeču pored vatre. U nekim od tih situacija Osokinova
saputnica se skida potpuno bez stida, a ta prirodnost i
sloboda od inoralnili ograničenja mu se izuzetno
dopadaju i podstiču njegov maštu.
 Dok se u Okeaniji dogada takva avantura, Osokin jc
nes- posoban da se zanima za bile šta drugo na
zemlji.
- Zašto ponovo maitam o svim tim glupostima? -
pita sebe neodlučno. - Zato sto ne postoji ništa drugo na
šta bih mogao da misllim - odgovara on. - 8onačno, sve je
podjed- nako apsurdne.
Medutim, nakon nekog vremena opaža da mu sc snovi
menjaju. 0n biva podeljen. Jcdan deo njega sanjari i
dalje, izmišlja, čak, još neobičnije avanture i nove teme
za raz- govor sa stanovnicima Okeanije, dok jedan di ugi
deo pos- matra oblikovanje snova i izvlači svoje
sopstvene za1‹1jučke. Sami snovi se, takode, primerno
menja.ju. Mac prvo, avanture sa mladim damama
Okeanije gube na nevnosti i dobijaju iskusni karakter; a,
l‹ao drugo, Osokin otkriva da se njegov stav prema
Okeaniji i njenim stanovnicima potpuno promenio.
Na početku, ili kao što govoi i sam sebi, onda, bio je
to 5tav pun znatiieljc i divljenja; sada je ifoničan,
nepoverljiv i svadalački. 0n shvata da nije izgubio
samo svoju sposobnost da veruje u utopiju i da uživa ii
njoj, več je, očigledno, stekao neku vrstu nepoverenja,
neku sumnju da se tamo namerno laže ili da se istina,
možda sa predu-
;yišljajem, skriva. Njegovi razgovori sa ’gostima zabava’ u
Svajcarskoj, Pai izu i Moskri, i neprijatna osečanja koja su
stalno u njemu izazivali, sada se jasno ogledaju u
svemu što se dogada u Okeaniji.
Smeii se names“teno dok slivata da sada pokušava
da dokaie stanoYnicima Okeanije da oni ne mogu biti
takvi kakvi se predstavljaju.
 Vi ste ęrevaranli - gevoi i im ó n. - Yi ne postojite fi
stvarnosti. Cak i u ma5ti moiete biti zamiśljeni samo u
nemogućim uslovima.
Mi samo pokazujemo ono sto je, za svalć narod, u
svalioj zemlji, moguće - odgovara jedan staliovnili
Okanije, sa kojiin tipravo, slućajno, razgovara.
- Vi pokazujete, bał ono sto je za sve nai ode, u
svini zemljama, nemoguće - rece Osokin. - Da biste
postejali, potrebna vam je bezgresna logika i vestaćlń
uslovi kakvi i1 stvarnom zivotu ne mogu blti napravljeni;
a svalń pokusaj uspostavljanja socijalne organizacije kao
sto je vasa, iinaće kao iezultat unistenje svega onoga
sto je, vise ili manjc, prilivatljivo, i opstu bedu.
Odjednom se Osolćn zaustavlja i njegov izraz lica se menja.
- Ali, evo dokaza da sam se vralio iż jednog potpuno
dru- gog zivota govoi i sebi. lako ranije uopstc nisam
razmisljao. Bio sam sasvim oćaian utopijama. Sada znam
da je sve, jednostavno, prcvara, i to izuzetno jeftina
prevai a. ’to je vi lo intcresantno. Trazio sam ‹lokaze.
Ove je jasan dokaz. Ranije uopste nisam mogao da
razmisljam ova1‹o.
veibe se zavisavaju. Osolćn ide u jednoj bućnoj
gomili dećaka, ispunjen novim mislima i iznenadnim
otluićem; ali, ono ga ćini tuznim. Okeanija vise neće
biti toliko privlaćna kao ranije. Najverovatnije ćc nestati,
kao i estali iijegovi snovi, u kojima je zamisljao sebe
kao ćuvenog generala, sjajnog pesnika ili velikog
slikara.
Neko1i1‹o dana kasnije. Noć. Śkolska spavaonica.
Osokin leii na tvrdom kreYetu pod crvenim ćebetom.
Slaba svetlost poluugašene lampe svetluca iz
pozadine spaYaonice.
Ništa ne razumem govori Osokin sebi. Sada sve
deluje kao da je san, i sadašnjost i prošlost. Rado bili
se probudio i iz jednog i iz drugog. Zeleo bili da inogu
da budem negde na jugu, gde postoji more, sunčeva
svetlost i sloboda. Najradije ne bili mislio ni na šta,
ništa očekivao, ničega se sečao. Ni, kako čudno!
Carobnjak je rekao da ču se onoliko dugo sečati svega,
dok ne budem želeo da zabo- ravim; a ja več iclim da
zaboravim. Čini mi se da sam tokom ovili poslednjili
dana vcč zaboravio prilično mnogo. Ne mogu to da
podnesem. Suviše mi je bolno da mislim na Zinaidu.
Moida je ovo samo san. Ne, rit može biti san; bio sam
zaista tamo... Znači, sve što se danas dogada, tada je
bila prošlost; a ono što sc tada dogadalo, sada je
prošlost. Ono što mc najviše iznenaduje je ito to pi
ilivatam tako mirno, čak nisam ni posebno iznenaden,
kao da je ste baš onako kako bi trebalo da bude. Ali,
šta mogu da učinim? Možda sve što jc neobično
prihvatamo na takav način. itoliko god da smo
začudeni, ništa se ne menja, i ini počinjemo da
umišljamo da nam se uopite ne čini čudnim. kada je
moja baka umrla, mislio sam: kako je neobjašnjiva i
izuzctna smrt! Ali, svako je priliYata sa podrazume
anjem. A, šta im i preostaje? Sečam se kako sam za
vreme sahrane razmiiljao: kada bi iznenada svi ljudi
ncstali sa zemlje i kada bi ostao samo jedan čovek,
onda bi njemu to samo jedan dan delovalo strašno i
čudno, ali več sledečeg bi najverovatnije pomislio da je to
sasvim normalno i neizbežno.
 - tako je čudno to ito se penovo nalazim u školi!
Sečam se ovog udisanja i izdisanja, svako na svoj
način, baš kao satovi koji kucaju u časovničarskoj radnji.
Secam se kako sam tada isto leiao budan i osluihvao. Sta
5Ve OVO Znači! Voleo bili da mogu to da slivatirn.
 IX

sokin sanja kako je posle nastave, baš d0k S0Ž 0

0¥ l on silaze u fiskulturnu salu i razgovaraju o
svemu i svačemu, neočekivano pozvan u prostoriju
za piima-
nje poseta. Njegova majka svrača ponekad u to vreme
da ga poseti. Stoga se pcnje uz stepenice i kroz dugačke
hod- niku, ne očekujuči ništa ncobično.
U prijemnici vidi jednu lepo odevenu mladu damu koja
mu jc sasviln nepoznata. Zastaje zbunjeno, potpuno sves-
tan svoje, mastilom isfiekane holandske bluze, čuperaka
koji mu strče na potiljku i njegove školaračke pojave.
Očigledno je namenjen sa nekim drugim. Medutim,
mlada dama ga gleda, smeje se i pruža mu ruku u
iutoj rukavici od kozije kože.
- Nebesa, koliko si porastao! - kaie ona. - I, izgleda
da mc ne prcpoznaješ.
Osokin je gleda i ne zna šta da kaže. Vrlo je
privlačna, velikih, sjajnih očiju. Postaje još zbunjeniji.
Rekao bi rado nešto ljubazno, ali spreman je da se
opkladi da je vidi prYi put u svom ži otu. Iz nekog
razloga čini mu se da mu se ona podsmeva dok govori
kako je toliko porastao, kao da ga je ranije poznavala.
Ali, on ne slivata zašto.
 - I, zar me ne poznajei? - pita ona jasnim,
devojačl0m i retko prijatnim glasom. - Razmisli i
seticcš se. - 0le1 ga i
SITICJP SP.
Na tren, brže od najbrže misli, kroz 0xol‹inovu
glasu prolece jedan osecaj. Da, zaista je pozneje. Zašto to
odinah nije primetio? Ali, kada je mogao da je upozna?
Osokin bi zo preispituje sečanja celog svog života,
ste do trenutka kada je otišao kod carobnjaka, i
može sa sigui nošcu da kaze da ona pripada tom
delu života.
- Ah, kako si smešan! - reče ona. - Znači, potpuno si
inc zaboravio. Zar mc se ne secaš, u Zvenigorodu? Bila
sam starija od tebe; sečaš li se, imala sam crvenu
traku na marami. Zar više ne znaš kako smo se vozili
do mlina i kako smo jcdnom išli da posetimo Joučl‹i1.
Osokin se seča Zvenigoi’oda u kome je zivco sa
ocem i niajkom dok je još bio malo dete; seca se
mlina u šumi i mirisa cveca, mirisa katrana na
čaincima oko skele, bclog manastira na bl ežuljku i
ši1mc sa ledenim izvorima iznad puta; i Joučke,
malog crnog psa, koji je jednom nestao i dugo nije
mogao biti pronaden. Ali, tamo nije postojala
devojčica sa crvenoin trakoin. U to jc bio čvrsto
uveren. Ponovo escca da inu se poilsineva. Ali, zašto?
8o je ona? Otkud zna za Zvenigorod i Joučku?
0n cilti, a ona se i dalje smejc svojim zarazniin
sme- hom. Hvata ga za ruku da bi ga dovukla na
stolicii poi cd sebe. 01' aža parfcm koji koristi, slab, ali
čudno prodornog inirisa. Taj iniris mu odinah otkriva
izuzctan niz stvari. Da, naravno da jc poznaje. Ali gde i
kada je video? Možda
je bila deo nekog drugog sna. Poznat mu je taj osečaj:
da se seča nekog drugog sna dok sanja.
- Zašto si tako čutljiv? - pita ona. - Reci nešto. Da li
se raduješ što me vidiš?
Radujem se izgo ara Osohn, pri čemu stidljivo
crveni, ne osečajuči da je u stanju da prestane da bude
skolarac.
- Zašto se radujei?
- Zato što te volim - odgovara Osolan koji ne zna
odak- le mu lirahrost da to kažc i istovremeno gori zbog
mučnog srama što je školarac, dok je ona odrasla
mlada dama.
Sada se smeje iskreno, i njene oči se smeju, a
takode i rupice na njenim obrazima.
0d kada me voliš? - pita ona.
Oduvek sam te voleo - uzvrača Osokin. - Čak i
tada, u Zvenigorodu - a ta lai mu nekako deluje
neopliodno.
Brz pogled i, u istom trenutku, nešto je medu njima
slivačeno i prihvačeno; kao ‹ia su se oko toga sloiili.
- Vrlo dobro - reče ona - ali šta da radimo sada? Došla
sam ovamo zate ito nigde drugde nisam mogla da te
nadem.
Osokin sli ata da ga je famo lražila, mcdutim, gde se
to tamo nalazilo, ne moie da kaže. Razume da to iz
nekog razloga ne mora biti jasnije izgovoreno.
- Pa onda - reče ona - liočei li ostati ovde?
- Ne - odgo ara 0.sokin na svoje sopstreno iznenadenje
- sasvim sigurno ne! Pobeči čemo. Ja ču pobeči sa
tobom. Zajedno čemo siči niz stepenice. a dok se ti
budei oblačila u dvorani, ja ču obuči nečiji mantil i siči
niz prednje ste- penice. Zatim čelno uzeti kočiju i
odvesti se.
60
 - Dobi o, hajde da krenemo - reče ona, upravo ltao da
je sve medu njima odlučeno još pre dugo vremena.
Osohn to nekako shvata i istovremeno ne i azume,
a vitleg novih očekivanja ispunjava celo njegovo bice.
Tako je izuzetno prijazno osetlti tako mnogo novih stvari
u isto vi eme i toliko mnogo neočekivanih promena.
Ponovo se nalazi nešto novo pred njim, nešto što se još
nikada nije desilo, nešto što ziači sjajnim bojama.
Izlaze do vi’lia stepeiiiita i silaze niz njim. Stepenište je
dugačko i inračno i potpuno drugačije od onog koje vodi
u dvoranu.
- ltrenuli smo pogreinim stepenicama - reče Osokin.
- Nema vcze - presapta ona nežno. 0 o če nas od
esti direktno napolje. - Stavlja u miaku svoju ruku oko
njegovog vrata i priYlači neino, smešeči se, njegovo glavu
ka sebi.
Osokin jc svestan dodira njenih ru1‹u, oseča svilu i
krzno na svom licu; svestan je njenog mirisa i mehh,
toplili, neznili dodira žene. Njegove ru1‹e je grle
oklevajuči. Oseča neine, čvrste grudi pod njenom
lialjinoin i steznikom. Bolno, slatko drhtanJe, obuzima
celo njegovo telo. Njegove usne su priljubljene uz njcne
obraze i čuje kako ubrzano diše. Njene usne
pronalaze njegove. - Da li se ovo zaista dogada? - pita
jedan glas u Osohnu. - Da, naravno - odgo- vara drugi
glas. Ispunjava ga divlja iatlost. Clni mu se da se, ti tom
trenutku, odvajaju od zemlje i da lete.
Iznenada, gore na stepeništii, počinje da zvoni plodor-
no i nepi ijatno zvono i čuju se glasovi. b istoin trenu
Osohnovo srce preplavljuje bolan oscčaj. Ona če sada
svakog trenutka nestati.
 - Plekasno je govori ona brzo i oslobada se iz
Osokino ili rnhu.
Osokin takode oseča da je izgubio, da mu izmiče
nešto beskrajno lepo, sjajno i radosno.
- Miljeni, slusa ! Moiam da idem ili ce biti prekasno.
Ali, doci cu ponovo. Cekaj me, cujes li, ne zaboravi...
Govori još neito dok spretno strčava niz stepenice, ali
0sol0n ne može da je čuje, jer zrono, koje sve glasnije i
glas- nije zvoni, nadjačava njen glas. Več je van vidil‹a.
Osokin želi da potrci za njom; trudi se da vidi gde jc
nestala, i otvara oci. Zabac sa svojim, ka spolja
izvrnutim nogama, prolazi tik pored samog njegovog
kreveta, koncentrisanim izra-
zom lica, maá uci zvonom. Jetro je.
Prolazi nekoliko sekundi pre nego sto Osokin dolazi
k sebi. Ispunjen je srecnim drhtajem zbog poljulitã,
SÍlrliiTl besom zbog njegovog zavrsetka i radoscu zbog
toga sto se
dogodilo.
Ono sto je doiiveo nikako se ne uklapa u atmosferu
spavaonice, iku decaka i zaslepljujucu s etlost uljanili
lampi. On je jasno svestan... mirisa, dodira i uku na
svom vratu, meke kose koja mu dodiiuje lice... Sve je
to joi iivo u njemu. Njegovo srce kuca vrlo brzo. Celo
njego o telo delu- je kao da je ozi elo na prcdivan nacin i
postalo sebe svesno.
- Ko je ona? - prYa jc jasna misao koja se budi u njemu,
- Rekla je da ce doci po,novo. Ali, kada? Zaíto nisam cuo
sta mi je na kraju rekla? Sta sada da radim?
Bezmerno ga zalosti to sto je izgubio svoj san. Cini
mu se kao da joi uvek moie da je stigne i pita ko je,
odakle dolazi i sta ta tajnovitost lreba da znaci.
 Ako je to bilo stvarno, onda inu sve što sc dogodilo
oko njega deluje tako suvišno, besmisleno, glupo i 1
az- dražujuče. Strašno je što dan tamo počinje i što mora
da ga pretrpi. Istovrcmeno, tako je dobro što se to
dogodilo, iako samo u snu. To znači da se meje
dogoditi ponovo. Sada, ii daljini, svetluca ne1‹oliko
zlatnili zraka, Imao da se upravo uziliže sunce.
Ni, ko jc ona, odakle dolazi? - pita se iznova.
Nepoznato ini je njeno lice, a ipak mi je poznat0. Ili,
možda ne?
Celog dana Osokin se kreče kao u nekoj izmaglici,
jos uvek pod uticajem sna. Ž eli da zadrii sve u sečanju
i da uvek nano o doiivljava svoj san; želi da slišati ko je
nepoz- nata devojl‹a. Medutim, san splašnjava, bledi,
rasivara se, ali delič ipak ostaje. Dok se Osohn, usi cd
dana, vfača svom snu i secanje na njega uporeduje sa
utiscima života, iznenada spoznaje, sa čiidcnjcm, da je
Zinaidina slika postala slaba i iiejasna. Sada može da
je prizeve u sečanjc bez iltakvog bola. Juče još je sve
bilo drugačije, jer je tada jedna jcdina poinisao na
Zinaidu izazivala u njemu snaž2n bol. Dok to spoznaje,
sevnu mu na desetoliiljaditi deo sekunde, doduše ne
sečanje, več senka secanja, na jedna niladu devojku sa
ci venom trakom na marami, kojoj je pričao o
Zvenigorodu...
- Eto odakle joj to govori sebi. Medutim, u istom
trenutku oseca da je ponovo sve zaboravio. Ostajc samo
spoznaja da sc to dogodilo u vi eme kada je, sve što je
bilo povezano sa Zinaidom, več pripadalo prošlosti.
Možda je i
to, takode, bio san.
 Jos jednom je njegov razum u situaciji da sagleda
odredcni misaoni tok.
- Da, da - govori sebi i gotovo da se boji da diše. -
Znači li to... da li jc moguče da se to dogodilo posle !
Ali, posle čegai*
A šalim, njegov iazum dolazi, potpuno neočekivano, do
jednog zaključka, i on govori sebi:
- To se nije dogodilo, ali če se dogoditi, ako budem
živeo dzlJe.
Ne slivata sasvim taj zaključak, ali celo njegovo biče je
ispunjeno zalivalnošču prema njoj, zato što ga je posetila.
Nakon tog poslednJeg napora koji je preduzeo, njegoY
razum odbija da dalje shvata. Osokin oseča da san
brzo bledi i nestaje i da uskoro više niita od njega neče
ostati.
Sve do večeri se u mislima vrača snu, i u viie navrata
ima utisak da, u kratkim bleskovima, razume čudne
stvari.
- Ne postoji bitna razlika izmedu prošlosti i budučnosti
razmišlja on - samo ih imenujemo različitim rečima: bilo
i bice. U stvarnosti, sve je ovo bilo i bice.
Celog dana mii se škola i njegova okolina čine
krajnje nestvarnim, kao da su providne senke.
Ponekad se Osokinu čini da bi sve postalo potpuno
drugačije, samo kada bi mogao da utone dovoljno
duboko u svoje misli, a onda se osvrnu oko sebe:
moida bi time započeo nista ak iijegovog sue.
 ?M0t DC

edelja. Zima. 0so1‹in, ikolarac u sivom ogrtaču sa

crnom krznenom kragnom i srebrniin dugmičima i
tamnoplavoj kapi sa srebrnim listovima lovora, škol-
skim simbolom, korača liiz sokak u bližini ulice
Pokrovka,
Stoji na jednom čošku i gleda oko sebc.
- Da, naravno - i cče on. - Ovde se nalaze svc one
stare kuče, isto kao i ranije. Ni, izgledate su sas im
drugačije. Iznenaden sam koliko se moze pi omeniti za
dvanacst godi- na. Pa dobro, moram malo da
razgledam oliolinu. Nova kiiča Frutickijevili još nc
postoji, ali oni žive negde ovde u bližini. Oli, kada bili
samo mogao da vidim Zinaidu. Ali, kako čudno, šla bili
mogao da učinim kada bili je video? Ja sam školarac, a
ona je mala devojčica. A ono što je čudno je to sto sam
tada, takode, često liodao moskovshm ulicama i alejama,
a ponckad baš ovuda, sa esečajem da moram nekoga
da sretnem, da pi onadem nekoga. Medutim, nema
svrlie očajavati unapred. Bilo bi dobro videti je, ali pre
svega, moram pronači njenog brata, upoz- nati ga i
sprijateljiti se sa njim. 0n bi treabalo da bude u
kadetskoj vojnoj škeli, ali ne znam u kojoj. To mi je
potpuno
nestalo iz glave. Secam se da mi je mnogo pričao o
vojnoj školi. Sada počinjem sYe da zaboravJjam. Da,
naravno, moram da ga pronadcm, inačc jedan drugog
uopšte nečemo sresti. Nadain se da ču, ovog puta, iči
na fakultet, a nc u vojnu školu. A, osim toga, Zinaida je
več bila u inos- transtvu kada smo mi bili u vojnoj
školi. Ovog puta se, u sval‹om slučajii, moramo ranije
sresti.
- tako je sve ovo čudno! Ponekad mi se črni da su
moj raniji život, čarobnjak i Zinaida, svi, kao
’Potovanja u Okeaniju’. Pa, videčemo.
Zastaje pred jednom kucom i čita imc na kapiji.
- Ovo je kuča. I sta
sada? Gleda u
dvoriite.
- Tamo su prednja vrata; valjda tu ilve.
Jcdan dvorniini portir korača preko dvoris“ta. Osohn
se povlači i odlazi dalje ulicom.
- Setaču se ovde po okolini - reče sebi - moida če
neko izači. Bilo bi divno kada bi Kruticki izašao;
odmali bili pričao sa njim. Do davola! Iznenada mi
ponovo pada na pamet da je, u to vreme bio ili u
Petrogradu ili u nekoj provicinskoj vojnoj ikoli.
Prokletstvo! Ako je to tačno, kako ču onda moči da
pronadem Zinaidu?
Osokin se ponovo spušta niz ulicu. Prestižu ga
sanke i zastaju kod kapije Rutichli. Jedna mala
devojčica i dama u krznenom ogrtaču izlaze iz sanki.
Dok dama pregovara sa kočijašem, Osokin prolazi tuda
i posmatra dcvojčicu.
- Da li je to Zinaida ili ne? Ne verujem, inače bili
je sigurno prcpoznao. Ali, moida to jeste ona; u
svakom slučaju, ova mala devoJčica liči na nju.
66
 Okieče se još jednom iza sebe. Dama u ki zncnom
ogrtaču ga opazi i pogleda iznenadeno; Osokin crveni
i hoda brže, ne gledajuči iza sche.
Pi okletstvo! tako glilpo! Skolarac koji bulji ti
inalu devojčicu. A ona to uopšte nije. 4, zato li me,
samo, ta dama gledala tako iznenadeno i upitno? tako je
to apsurd- no! Ljudi uvek sve shvataju tako glupavo.
damo je mogla da zna da sam sc okrenuo? 8alwa i‹liotija!
Ipak se pitain ko sti bile? Šteta što nisam mogao dobro da
vidim damu. Mo‹da je to bila Zinaidina majka, mada ne
verujem.
0n stoji na uglu ulice.
Pa dobro, šta sada! Do sada sam se ponašao Imao
običan šl‹o1arac, a i ne znam šta bi, inače, trebalo da
iičnim. Jednosta no je šašavo ietati se gore-dole praznom
sporednom ulicom, a postaje i hladno. Uz to, bilo bi nepri-
jatno kada bi me primctili. jasnije bi mogli da 1‹a‹u:
”Videli smo vas več ranije. Stalno ste sc šetali našom
uli- com gore-dole. Zašto?" Ne, otiči ču. Bar znam gde
stanu- ju. tiakva šteta sto krutickog teško mogu da
pronadem.
Zamiče iza ugla.
 od kuce. Nedelja uveče. Osohn i njegova majka
sede za stočičem za čaj. Ona čita, a on je gleda i
razmišlja o tome da če moida uskoi o umreti. Slike
njene salirane, jednog sunčanog mrazovitog dana,
iskrsavaju živo prcd njim. Pri pomisli na to oseča se
hladno i očajno,
boji se i strašno mii je žao nJe.
Osokinova majka spušta knjigu i gleda ka njemu.
- Jesi li uradio domači zadatak, Vanja?
To pitanje iznenaduje Osokina. Sasvim je zaboravio na
domace zadatkc. Njegove misli su bile toliko daleko od
svega što jc vezano za školu. Majčino pitanje mu
deluje mrsko i sitnlčavo i ljuti ga.
- 0h, majko - reče on - ti uvek pričaš o domacim
zadaci- ma. Ima još toliko mnogo rremena. Baš sam
razmišljao o nečem sasvim drugom.
tina se smeši - Znam da si razmiiljao o nečem
drugom, medutim biče ti neprijatno kad siitra btideš
otiiao u školu, a nisi uiadio domaci zadatak. A ako uveče
ostaneš budan, ujiitio češ biti pospan.
0sol0n eseca da je ona u prani. 4i, odbija da odustane
od svojih tuiflili misli. One ga nekako očaiavaju, dok ga
majčine
 ieči podsečaju na iiobičajene, svetovni s akodnevnosti. Osiin
toga, ieli da zahoravi da je školarac, da postoji udi6enici,
nastava i ikola. On ieli da majka moie da razume njegove
misli, da shvati koliko je žali, koliko je voli, i kako inu
sada deluje čudno to ito je ikada mogao da se poiniii sa
njenoni smrcti. Oseca da joj ništa ne moze ieci, da je sve
ovo suvis”e fantastično, a cak i njemu fieluje kao jedan od
uobičajenih dnevnik siiova.
Eako da joj ispriča za čaiobnjaka, svoj raniji iivot iz
koga se vrxtio! tako da joj i› °nese zašto, vec samo njena
slika, u njeintl izaziva samilost i bol. Rado bi pronašao
neki put, pa
makar on bio indirektan, koji bi omogucio da joj ispriča
sve. Medutim, reči njegove majke ga sprečavaju da joj
govori o tome i navode ga da misli o sNarima moje ieli da
zaboravi.
- Oli, majko - reče on - govoriš nick jedno te isto. Pa,
pret- postaviino da nisam naučio svoj zadatak,
pretpostavimo da ne odem u ikolu; zar je to, uopšte, nedno
priče!
0n se ljuti i počinje da gubi osecaj onog di ugog zivota
iz koga j° 1›0smatrao ovaj. Postaje joi teze da ispriča inajci
šta ga
|iokrece; u njemu plamti bes prema njoj i ieli da joj
protivreci, iako zbog sazaljenja oseca skoro telesni bo1.
- Sutra neču iči u ikolu - reče on.
- Zašto neceš! - pita majka začudeno i uplas“eno.
01i, ne znam; boli mc glava - odgovara on, koristeči
karakterističan školaračh izgovor. - Jednostavno, ielim da
ostanem kod ktiče i da razmiiljam. Ne mogu tako dugo da
budem medu tim idiotima. fl stvari, samo zbog tih glu|iili
1‹azni hili i ostao horf kuce. Nc mogu ovako dalje. Ponovo če
mc zatroriti iia dve ili tri nedeljo.
 - Cini ita zelii - ı ece njegova majka - ali ııpozoravaın te,
to ce tvoju situaciju tı ikoli uciniti joi goıom. Ako suha ne
odes, oni de to smatrati izazovoın, ali ti ınoras sam da
odlııcis. Znal da se nikada ne meiaın u troje stvari.
0so1‹in ona da je majka u pravu, a to ga cini jos
beinjim. Syd ta monotona dııevna jednolicnost i
neoplıodnost da razmiilja o tome, odVfacaju mu 1›° inju
0d ııjegovilı tuinilı misli, cudflovatog osecaja dva ‹ivota,
od mucnog secaııja na proilost i buducnost. Ne deli da
misli na sadasnjost, ieli da pobegne od nje.
- Sutra necu ici - govori iz ciste samovolje, iako u svom
srcu oseca koliko je to neprijatno 2a njegonı majku,
slıvata- juci da ı adi suplotno svim svojim odlukama da
iivot nanovo
Ul edi.
- E, pa, ovo ce biti poslednji pul - kale sebi. - Stıtra
cu razmisljati o svemu ovome. Molam jedan dan biti sam
sa sobom kod kuče. Skola nece pobeči. Posle čii se o1›et
baciti na rad,
Zeli ponovo da se vrali svojim mislima.
- Znat, ınajko - rece - cini mi se da sam ver ranije iireo
na zemlji. Bila si Jsta kao ito si sada, a i ja sam bio isti
ovakav kakav sam, i bilo je joi mnogo drugilı strari. Cesto
mislim da mogu svega dã SC fCtÍlTl i da ti ispricam.
- ... A, i tada si me voleo isto tako malo kao i sada i
davao sve od sebe da mi ote‹as iivot - kate ona.
Isprva, Osolú n je ne razume i gleda je iznenadeno:
koliko su samo njene reci bile u neskladu sa njegovim
osecanjima. Zatim slwata da je povredio time sto ne radi
domaci zadatak i sto ne ieli da ide u ikolu. Deluje mii
suvisno i opterecujuce
î0
da joj protivreci. 0n oseca da je njegova ınajka tı ovoın
tl‘ClltlıkU Q0 1 *lR0 U 0V0m iivotıı i ne ona kako da joj saopsli
oseû aj iz onog dı ugog. Sve vise ocajava ‹bog njene
ııesposob- nosti da ga razuıne.
- los ııvek priîal o svenııı tome majko - ı ecc. -
Dobıo, ici hıı u skolu.
T0 izg0Val’a Sa pl’0tİy1jerljeffl, jel’ il SVOITI Sl’Cıl ona da rlCû e
otici. Poınisao da ne ode u sl‹o1t1 je cesto toliko snaina, da je
dovoljno d01**lStiti je na trfill, l*° dâ SYC 0Sf3l0 Ç0tisne
na stranu.
- Naıavno da ze1inı da odes - kac ona. - Ti zna4 s“ta
misle o lvojım izostancima iz ikole. Zamenik direktora ini
je vic ı clıao da tt tıenutno tesko time.
- Jesu li te zvali!
- Da, naravno.
0sol‹in Futi; ne zna sa da kale na to. Sas im je jasno
da bi sledeceg dana trehalo da ide u ikolu; ali on nc ze1i,
a takodc vec zna da nece otici. Neko vreme pokuiava da
pronade neko izvinjenje ili opravdanje, ali jc neprijatno i
dosadno ınisliti na sue to. Briflu ga njegove sopstrcne
misli lıoje itlıl u jednom sasvim drugom pravcu. Zar ne
postoji nacin da ih saopsti majci? Toliko je neoplıodno,
tolil‹o vaino ‹la ona razume.
Osokin sedi tu i gleda majku, dok kıajııje pı‘0tivrecna
rasp0lozenja vode mborbu njemu. On oseca njenıı brigtı i
fljCfl0 Zâ 1 l’CpaIcenje; a to cini da sra njego a secanja na
zivot do trenutka kada je otiiao kod carohnjaka, blede i
deluju kao da su salno ulniiljena. Njegov iivot n
inostranstw, Zinaida, siva kııca u Arbatu u kojoj jc zivco
joi skor o do pre ınesec dana, sue to je sada postalo kao
san. Pre svega, ne ieli ü a
pove uje da cc mu umretl majka i da se seča njene
salirane. Razmiiljanje o tome u njenem prisiisivtl
deluje mu kao košmar, izmišljen i nestvaran.
0n pokiisava da ne misli na prošlost, poktišava da je zabo-
ravi. U svoln srcu zna da se zaista dogodila, ali
lazmišljanje o tome čini da mu zivot postane potpuno
napodnošljiv. Tri nedeljo školskog života napranle su
provaliju izmedu njega i Osolčna koji je otišao kod
čarobnjal‹a. A sada se ista takra lxovalija nalazi izmedu
njega i njegove majke.
Njegove misli se vrte u krug i stalno se zaustavljaju na
izUzetfl0 b0lRilTl titčltalTla.
Ne verujem da majka moie tako skoro ‹la umre - misli
on dok je gleda. - Ona je jos uvek prilično mlada. Caki ako se
onda dogodilo, zašto hi se, po svaku cenu, sada ponovilo?
Onog puta sve treba da bude drugačije. Ako sam se vratio,
onda baš sa tim ciljem. Naravno, l'0stoje stran koje ne
zavise od mene; medutim, ako proineniin svoj iivot, moida
ču time promeniti i njen. Sve brige koje je prozivela zbog
mene sigurno su ostavile tiaga, umrla je od holesnog srca.
Ovog puta neče biti tako.
Zeleo bi, tako rado, da kje svojoj majci da če se
promeniti, da ce,zbog nje iaditi i promcniti svoj ii ot, tako
da ona moie da iivi. Zeli da povei uje da je to moguče, da
čc suarno biti tako. Pokušava da pionade neh način da joj
saopšti to obečanje, ali ne moie da nade reči; ne zna kako da
počne. Ponor nesporazii- ma, koji se nalazi izmedu njega i
njegove majke, muči gg
|l0iior koji je teško prebroditi!
Njegove misli l'utuju od majke do Zinaide. Sada bez
ogorčenosti moie da misli na nju. Yest da cc se udati za
Minskog je nekako izgubila na snazi ili je postala samo
pretnja.
Samo dobro ostaje: susreti sa lijom, voinje rekom, lijiliovi
razgovori, večeri tokom kojili su sedeli sami jedno do
dNlgog, njihovi snovi, čak njihove rasprave, sve to cc se
ponovo dogoditi i fiice još bolje, bez oblaka koji su ranije
miačili. 0n cc se pripiemiti za njihov ponosni susiet; nece
biti u tako bCS1›0močnoj situaciji, nece je izgubiti; a
inajka cc iiveti.
Sasvim jednostavno, ona mora da vidi Zinaidu. Oseca da ce se
jedna drugoj skrbeti.
Ova misao Osokina izuzetno intrigiia. Sasvim jasno moze
da zamisli kako cc Zinaidil dovesti ovanio da ilpozna
njegov majku. Svestan je laganog osečaja napetosti i
nelagodnosti prvih nekoliko minuta, koji zatim nestaje
ostavljajuči mesto
jedil0lTl 1 "fidivnoni osecaliju iiskladenosti i siguinosti, kao
da sir jedna diilgii poznavale ceo život.
Osokin počinje da zamišlja kako če se sYe d0g0diti.
”tako je ona samo ljubazna majka”, reči če Zinaida
gleda- jtiči u njega i smescci mu se, dok je vodi kuči.
”Rekao sam ti unapred”, odgovoriče on i srečno i
nežno pritisiutti njenu ruku, koja če odgovoriti lagano
i skoi o neprimetno.
- Hoceš li još malo čaja! - pita inajka. Na to pitanje
Osokiii ieaguje plahovito, piljeci iznenadeno u nju.
Na sekiindii se zastidi svojih sentiinentalnili snova, a
zatiin shvata da ili ni Ziniada ni njegova inajka neče deliti
sa njim. Sledečeg trenutka ponovo se ljuti. Ni Zinaida ni
njegova inajka ni1‹ada nisu raziiniele njega ili njegova
osečanja. Zahtevale su beznačajne sirari i pons'nosti od
njega, dok se on borio za to da im da najdublje od sebe.
 - Da, hvala - odgovara on melianički, pokušavajuči da nas-
tavi svoj misani tok.
I tako piolazi veze.
Majci se čini da je Osolun na neprirodno titonuo u sa-
njarenje, čiitljiv je i po‹učeii ii sebe. Odgovara joj kratko;
cesto je ne čuje, kao da sve vreme misli na nes“to di ugo.
Oseča se poineteno i tiižno i plaši se za njega.
 utio. Pola osam je i s1u‹avka zovt Osokina. 0n se hiidi
sa neugodnim osecajem da mora da donese
od1ii1‹u
- Da li da idem ii skolu ili ne! - Juče nije cak ni
ohoiio knjige. Nikako se ne oseca sposobnim da o‹1e
nepripremljen za nastaw. Mnogo je bolje ostati jedan ili
dva dana kod l«ce. fl s om srcu je, još juče ujutni,
odlučio da danas nece otici,
ali mora da pionade nelč rnlog. La1‹o je '*°1**"i J•"*(l lo sto je
rekao niajci da cc ici.
Dugo ostaje ii luevetu umesto da iistane. Stavlja sat pored
jastuka i plati kretanje kazaljki. Sluiavka viie
sobu. Lonacno, u pola devct, kada je vec trebaJo da bude
ikoli, on tek ustaje. Besan je na samog sebe zbog toga sto
je ostao kod kuCe, a i1›ak Oseca da ga niita nije ınogl0 1 01s
eıııı- ti da ode u ikolu. Danas ieli da razmiilja o nece= 1
"ijatnonı; sue ito je nC1›lijatno, tesko i naporno, neka
ostane za preko- sutra. Danas ce leiati u fotelji, citati i
ıazmisljati... Ali, cilıi mu
se kao da nesto izjeda njegovo sı ce; ne moie da se otarasi
gıize savesli i osecaja uzııeınirenosti.
- SYD j8 0Y0 1 0gl’esno - rece sebi. - to sam se stvarno vra-
ti0 da Sve pr0lTlCflİlTl, zast0, Oılda, ci lıiflı SVe |ı0 Staı‘0lC! NC,
moram nepobitno da utvrdim na koji nacin i od kog trenutka
sve mora da postane drugacije. Moida je, na krajii krajcva,
dobro to ito sam ostao kod kuce. Bar mogu da razmislim
o svemii na mim. AJi, vasto se osecam take bedfl0? Sada,
nakon s”to sam to ucinio, trebalo bi da sam radostan, inace
je, u istoj meri, neprijatno ostati ovde kao i ici u ikolu.
fl tom trenutku slwata da ga steze pomisao na to kako
da se possam prema majci. Najgore od svega je to sto ona
nece nista reci. Bilo bi mnogo jednostavnije kada bi se
dogovorili i [I0litliali da razumeju poziciju onog driigog. fl
razgovoru sa njom bi moida pronaíao nacin da !o! ucini
slivatljivim ono sto on ina i sta o tome misli. Na nesrecu,
necc biti tako. Niita nece reci, a to je najneprijatnije od
svega.
Osohn se oseca nezadovoljan sobom i eco svet mu je
od raian.
Sada se secam jednog, bas ovakrog jutra, kada nisam
otisao u s“kolu - rece sebi. - Secam se da je to donelo
mnogo problema, tako da je na kiaju moj poloiaj u skoli
postao pot-
piino neliodnoiljiv. Ne, sve to se mora promeniti. Danas cu
poceti da radim. Poslacu po nekoga u skolu i zamolíti da
mi zapiie domace zadatke. Zatim moram da se suocim
sa
majkom; ne iTl0gu da ostanem ucenik u internatti. Ona mora
da siedi to da mogu da budem redovan ucenik.
Snaga njegove marte brzo seara sliku kako uvece sedi
sa majkoin i radi domace ‹adatke. Proiima ga topao,
prijatan
osecaj i, il tom ras ioloienjii, napuita sobu.
Osokin doruckuje sa majkom. Ona je povredena i cuti.
0n se ljuti zb0g toga st0 ona nc slwata da je ozbiljno
odlucio da pocne sa radom i zato sto joi tivek pridaje
znacaj tome ito
danas nije otišao u s”kolu. Dami se i cuti. Njegova majka
napušta trpyzariju ne izgovorivši rit reč. Osokin se oseca
povredeno. Zeleo je toliko mnogo da joj kažc, ali ona pravi
bori- jemizmedii njih. Nesiecan je. Zda pomisli na školu
iirida da njegovo današnje izostajanje neče ostati bez posledica.
Sada Yise nema ni najnianji poriv da nešto iičini, ni da čita,
ni da razmišlja, a jos ponajmanje da se sprema za
nastavti.
Neko vieme stoji lioied pro‹oia, a zatim odlično
krece prema vratinia.
- Otiči čii u kratkim ietnju - reče sebi. - Zatim se
vračam i kiečem sa učenjem.
Izu‹etno mti je uzbudljivo da gleda moskovske ulice,
bai sada. kao prvo, iokom nedelje sve izgleda, ito je
neuobičajeiio vieme za njega, drugačije; a drugo, sada
ga bliska mesta podsecaju na prošlost, na dogadaje lz
nekog drugog vreniena. Puna su čiidnovatili i
zbunjiijiičih secanja.
Osokin se vrača kuci na i učak.
-Jedan učitelj iz škole je bio ovde - saops”tava rnu sluzavka.
- Razgorarao je sa gospofiricom. Bio je vrlo besan.
t)sokiilo o srce tome du boko.
- ltako sam samo mogao da zaboravim na to! - pita se.
- Mora biti da je zamenik direktora poslao nekog od
učlte- tja. Da, naravno. š, čak mc nije iii nasao kod kiice.
Sečam se, baš ovako se vec o‹ligralo. Sada če početi
neprilike. Pitam se, šta mii je inajka rekla!
Njegova majka ulazi uniitra. Izgleda uznemireno.
- vanja, jtdan učitelj iz moje ikole je bio ovde - reče ona
- a ja čak nisam znala ni da si izašao. Nisam mala šta
da mii kažem, Pokušala sam da izinislim nesto, rekla sam
da si cclii
noc |ropatio zhog zuboholje i da si vcrovatno otišao kod
zubara, ali sve to je zwcalo prilično nevešto. Rekao je da
odmali dodeš ti školti, čim stigneš kuci i da doneseš pohrdu
od zubara, inače čc oni sami poslati nekoga po nju. Sve mi je
to tako •° 1' rijatno. Ne umein da lažem. Taj učitelj mc je
sasltiiavao kao detektiv, pitao nic je ka‹1a si otišao u krevet,
kada si se probudio, kod kog si zilbara otiiao. Zašto mc dovo-
diš u takvu sitiiaciju! Šta čei sada učiniti?
Osokinu je iao zbog nje; oseca kajanje i stidi se, apre
svega, plaši se činjenice da če se ste odigrati ponovo isto,
kao da se lagano okreče točak neke stravične mašine, točak
za koji je oko- van i koji ne moze da zaustavi. Da, sve ovo se
ranije vec dogodi- lo. 8eča se svake, i najmanje pojedinosti:
majčinih reči, njenog izraza lica, zaiuiznutih prozora, i ne
zna šta da odgovori.
Hteo sam da razgovaram sa tobom, majko izgovara
konačno, dok mu srce, istoviemeno, obuzima jeza, zato
što zna da ponavlja svoje, ranije več izgovorene reči. - Ne
moji riše da žirim ii inteinatii i danas neču iči u skolu.
Morje da odeš i da razgovaraš sa direktorom. Morajii da
pristanu na to da se prebacim medu redovne učeflike. Bio
sam zatvoren tri vikenda i s c to vreme nismo izašli iz
zgrade. flčitelji sir lenji da idu u šetnju sa učenicima
internata, a loše vreme im je opravdanje. Svako misli
samo na sebe, a niko ne slivata da svi čine potpuno isto.
Reci to direktorti. To je sramota. Ne mogli io više da
podnoslm.
- Ti znaš, Yanja, i sama sam uYek ielela da stanuješ kod
kuče - govori njegova majka - ali ti, isto tako znaš da čes
izgu- biti pravo da sc školuješ o vladinom trošku ako vise ne
budeš učenik internata. jasnije na to više nečeš moci da
pokažeš
Tč
pravo. Pomisli iia to, sta bi bilo sa tobom krila bili
iznenada umi’la. Rado bili zelela da tu ostaneš još godiml
ili dve, l‹ao iicenik internaia.
- Ne zclim da mislim na to da češ možda umreti -
reče Osokin. - Nečei. Zašto misliti o tome? Mo‹da cli ja miru
et‹ l**° tebe. Ne mogu viie da iivim u ikoli. Ne ınogu to da
izdı ziııı. Bolje jC Í2gUbiti driaviiu stipendiju.
Dilg0 1 azgovarajii, a latim njegova majka izlazi.
Osolú n ostaje sam.
- To je straino - rece sebi. - Zar je irioguCe da je
Caiobnjak ii praw! Zar je istina da ja hai nista ne in0gu dã
1 ’0lTienim! Do sada se sve odigralo kao satlii
mehanizain. Bíce straino, ali ovako ne moze da ostane. Ja
nisam ikolarac. Ja sam odias-
tao covek. Zaáto onda ne umem da se nosim sa
íivotom i problemima jednog skolarca? To je suvise
apsui‹1no. Moram da se priberem, da se prisiliin na rad i
misliin na bitducnost. Ta1‹o če biti najbolje. Bicii dnevlii
tičenik. Znam, to cc biti dogovoreno, Tada ce sue biti
jednostavnije. Citaû u, crtati i pisati. tiakav je moj
eng1es1‹i?
Dııgo ranniilja.
- Ne mogu da se setim ınnogilı stvari. ReFi cu majci da
ielim da ııcim engleski; kııpicu neki engleski udibenik
i pıavicu se da ııCiın iz njega; sigaran sam da jos ııvelı
ıınıem da citam. ki, gla na stvar je da zavrsim svoj rad u
sl‹oli. Ni ‹a
sta mı svetıı ıleîıı ostati jos godinu dana u istom rıtzreılıı. Ako
ne bııdem ponavljao, to znaci da cu zaniiti skolu. Afro
xedem u peti razıed, to ce biti mak da saln poceo da
usmtı- avam stuart n nekom boljem pravcu. Selam se da
sam ranije ponavljao cetvrti ran’ed.
 âI9 0âT 18JIJ1II1

odinu dana jasnije. Školska fiskulturna sata pre ručka.

0S0hn i Sokolov st0je pored prozora i gledaju droiiite.
Osokin je sada redovan učenili, ali je ostao u četvrtom
razredtl İ S0k0$0V gâ JC StlStİgâ O.
- hale su to nezgode izınedu tebe i Repe? - pita
Sokolov. - Ne ıazumem o cemu je rec.
Alt, nista postbno. To su sve idioti. Nisi bio na
ccsu geografije. Eto, odgovarao sam na jedno pitanje o
gradorima na ¥olgi. Poteo sam odozgo, doiao do Ninija i
rekao da je to grad n kome se ¥olga uliva u Oku.
- Isprva nije slıvatio, zatim je poskocio i povikao na mene:
”Nc znai sa pricat. Mislii gde se Oka uliva u Yolgu!”
”Ne”, ıekolı ja, ”mislim tacno ono sto sam rekao, gde se
Volga uliva u Oku.”
0n je dreknuo: ”Jesi li lud!”
”Ne”, rekao sam, ”uopste nisam lud.”
”Sta, onda, hotcs da kazes2”
”Smatıam da je to greika u naiem geografskom
udzbeniku, jer se ne tıliva Oka u Yolgu, vec se Yolga ııliva
u Oku.”

ö0
 - Znaš, jednostavno je zinuo i niita nije mogao da
l‹aže! ”Otkud to znai?”, pitao je k0Rlcfl0.
”Pt”, rekoli mu ja, ”sam sain to vidco. ltada se stoji
na visokoj obali Oke, vidi se da se dolga, si njene dve ravne
obale uliva t1 Okii, koja je na tom mestu mnogo šira od
dolge, a sasviin sigurno je Oka ta koja teče dalje uz
visoke obale.”
- Potpuno je poludC0; poslao je po Gustava, zatim §0
ZCvsa, ali Zevs nije došao. Mislim da je još bio na ručkti.
- Mogu da te izbace.
- Oh, sasvim Iako moguče. Ne mozeš ni da zamisliš
koliko mi je sve ovo dojadilo. Dosadili su mi svi ovi dečaci
i svi oni idioti.
Sokolov sleie rainenima.
Ne slıvatam te kale on. - Hteo si da budei redovan
ucenik. Sada to jesi, sa moces vise? Sta te, do dakota, bıiga
da li se Oka uliva u Volgti iii Yolga i1 Oku? Interesujes se za
sve sto te se ne tice. Jediiog dana nalaze tvoj sto piin
novina. Intciesujemo se za politiku! Nekog driigog dana
pronalaze knjige za koje cak ui pedagozi ne znaju gde im
je pocetak, a gde kraj. Bar ei izuzetno smesan! lood kuce
moiei da cinis s“ta hocei, ali zaito ste donositi ii skolu? Ti ne
radis nista od onoga ito bv tiebalo da radis. Za samo jedno
leto naucio si engleski, ali iz gickog si vec dve godine bez
prekida ’nedovoljan’.
- di, zai ne shvalai? - pita Osokin. - Dosadno mi |e.
Za ita mi je potieban grcki? Remi mi, za sta? Zo mi
ikada bude potreban, naiicicu ga, ali zaito sada?
- 8ada! Da bi m0gao da zavriii skolu i odei na
fakultet - rece Sokolov. - Sve vreme razmiiljas filozofski,
uinesto da slvari jedn0Stavno prilıvatis.
 01s. 1**°vis“e si saosečajan. Radovacu se kada konačho
pieskočiš jedan razred.
- Nec" l ' eskoči ti iazred.
- To cemo jos videti. - Osokin gleda Sokolova i smeje se.
Često je veseo jer zna sta če se dogoditi. Prilazi im
jedan pomočni Učitelj.
- Osohne, idi ii velikih dvoianu, dircktor ieli da razgovara
sa tobom.
- Znači, sada sir te konačno uhvatili! Do videnja! ¥ise
se rečemo videti - smeii se Sokelov.
Osokin se takode smeje, ali priličrio nervozno. Ovakvi
sukobi sa školskiin oiganima su uvek neprijatni, a on ima
dugačak rcgistar greliova.
Deset minuta kasnije Osolčn, fla ulazu u učionicu,
slučajno srečc Sokolova.
- tako to, još si ziv?
Da, stara, dobra Repa je izgubila. Zevs je danas bio
piilično dobro raspolo7en. Očigledno je dobio jeo. kada sam
mii rekao da se Yolga uliva u Okti, smejao se kao krokodil
i rekao da to joi nije znao i da je uvek mislio da je to
ltaspijsko more. Sve u svemu, bio je vrlo blagoiiaklon i
prilično veseo.
Eto, moram da ostanem do pet u školi i, naraYno, to
je ’poslednji put’ i sve tako; sledeci put više ’uopšte neče
razgo- varati sa mnom’ i tako dalje.
- To je rekao?
- Pa, da, naravno, ta debela svinja!
- Znači, moraš da ostaneš ovde! Znaš, priča se da če
doči opštinski školski inspekt0r. Predstaviče mu te kao
primernog
učenika: zna engleski, čita Šopenhaucia i, toliko je nedan,
da odbija da napusti ikolti pre šest sati.
- Onda če sigurno doci za vi eme ilaStaVe.
- Se, kaiu posle nastave.
- Pa, može da ide do davola!
Zvoiio zvoni po drugi put. Učitelj fraHciiskog mladi
iinutra. Ovo je jedan od Osokinovih omiljenili časova. Ima
povlašcen položaj, jer francuski zna do oljno dobro, tako
da ne mora da bi inc za nastaui. Ne mora **° 1›dfi 11a t0 šla
ladC i m0ZC tla
sledi svoje sopst ene misli. Francuz ga ne zamara i samo ga
povremeno proziva, zaista vrlo retko, da dode do njegovog
stola, priča sa njim nekoliko minuta na francuskom, a
zatim mu daje najbolje ocene. Francuz je jedini učitelj
koji sa njim razgovara kao sa odraslim i Osokin prema
njemu, ii sebi, često oseča zalivalnosi. kada se sietnii na
ulici, Francuz uvek StaIlC da bi Se l’Uk0va0 i p01*li čao sa
njim. - Jedini r istojan
čovek ovde - misli Osohn i posmatra ga.
0so1‹in otrara čuventi 'Margot’, iid7benili iz fiancuskog,
Uz l‹oji sii mnoge generacije rushh iicenika zaboravile i
ono malo francuskog što su znale prc nego što su loenule ii
školti, i tone diiboko u svoje misli.
- Sve manje mi je jasno - govori sebi. - Ako sam se
vratio i‹ nekog drugog života, i ako je sve sto vidim ovde
stvarno, gde je onda Zinaida i gde su svi ostali! Neki od
njih sii ovde, ali znači li to da ii isto vreme zive tamo i
dalje? Lo je tako, to onda znači da ne zlvimo samo u
jednom viemenu i na jed- nom mestu, več da istovieineno
iivim0 u različitiin vlemeni- ma i na različitiin mesiima.
Več je saina ta ideja doYoljna da izludi čoveka. £ak0 SC
lTl02e Saznati istina? Da li se dogodilo
ili ne? Itako bili mogao da živim bez knjiga! To je jedini
način da pobegncm od svojih misli.
Ispod stoia otvara jednu engleskii knjigu. To su
Stivensonove basne.
- Da, eno bajke - kaže sebi - ’The Song of Morrow’. tako
bi se mogao pievesti naslov? Pa, ionako ne mogu da
pobegnem cd misli, dakle, bar ču pokušati da pronadem
neki smisao u toj bajci.
Osokin cliigo čita i pokuiava da prodre u smisao
Stivcnsonove čudnovate priče. 8onačno zatvara knjigu, sedi i
pilji u prazno, gotovo slobodan od misli. U toj pripoveci
pos- t0ji skrivcno značenje koga je skoro svestan. Toliko
mnogo čildnih i ncrazuinljivih sečanja vczano je za nju.
 sti dan, posle nastave. Prazna učionica. Osokin sedi i
čita knjigu za stolom pored prozoia. Postaje
mračno.
Zatvara knjigu, nel‹o vreme gleda is|xed sebe, a zatim baca
l'ogled na sijalicu.
- Očigledno ne nameravaju da mi upale svctlo - misli on. -
bilo dobro, moracu da sedim u mrakii, bože, kako je sve
ovo g)U1 0! l šta, tl StYari, pi edstavlja sam zivot ako ništa ne
inogu da promenim! Samo je naYijen sat. A šta je, onda,
s@sao svega! itakrog smisla ima za moj iivot to što sedim
ovde ii školi? Naravno da ne mogu da se prisilim da budem
školaiac. Naravno da se dosadujem bez ljinli, bez života.
Vezujem se za knjige da se ne bili izgubio u ovoj okolini.
Osečam kako u družini ovili dccaka i sam postajem dečak.
Postajem smešan u svojim sopswenim očiina. Ja sam
kao čovek koji je
1» inuden da zivi u nekoj iidaljenoj provinciji, a pokušava da
održi vezu sa gla nim gradom, da ne bi i sam p0stao
provin- cijalac: pretplacen je na novine i časopisu koji svi
za njegov provincijski zivot, u stvari, potpuno beskorisni i,
čak, smešni,
i rado razmišlja o sNarima koje bi u Moskri ili Petrogradu
moz‹1a ilnale smisla, a koje su, medutim, u mestu u koine
iivi, sasYilu bcznacajlie. 0 s akom slucaju, sve je ovo prilicno
SlTlesil0. Raf0flOdilTl Se ciÍdjuci rl0VillC, 2at0 sÍ0 zRalTl sa ce
se dogodili. Steta je samo sto sam toliko mnogo
zaboravio. Ispada da je cai obnjak bio ii pranl. Niita ac
inogu da pi omenim i istorremeno pocinjem mnogo da
‹aboravljam. Cudno je to kako neka secanja brzo nestaju iz
pamcenja. Ona
se irlogu sacu vaÍi s amo sÍalri im [ionavljanjcm. Ako se
neprestano ne ponavljaju, nestaju. ImãlTl 1*favi kaleidoskop
lica i dogadaja u pamcenju, ali zaboravio sam skoro sva
imena. Pokusao sam da pronadem Zinaidu, nisam uspeo.
Setati se i dalje ispled njene kuče je smeino. Otkiio sam
devojacku ikolti u kojoj bi trtbalo da je sada. Cekao sam
tamo dvc subote, ali kal‹o da bilo koga l3repoznalTl?
Devojcice
izlaze sue zajedno u gomili. Smeju se. A ja sigiirno izgledam
smeino dok stojim tu kao licejsh decak. lake su mi se dve
devojcice svidele, nijcdna od njili nije mogla biti Zinaida, obe
su starije nego ito bi ona trebalo da bude. ü uticl‹i nije ni u
jednoj od ovdasnjili ojnili akademija. To, dakle, znaci da
nije u Moskri i da mogu samo da ga sretnem u vo|noj
ikoli. Medutim, do tada ce Zinaida vec biti ti inostranstvii i
vratice se tek kroz iest ili sedam godina. Pa, dobro, to je
neizbeino. Moram ili da jc pi onadem u inotranstw ili da
éekam ovdc, ali ne smem da budcm u istoj bezizlaznoj
situaciji kada je tada budem sreo. Do tada cii moida
zaviiiti fakultet. Necu ici u vojnu ikolu i sve ce biti sasvim
drugatije. Strasno je to ito nista ne cinim da hih postigao
taj cilj... ltako se, samo, moglo desiti da sam morao da
ostancm joi godinu dana u istom razredu? Izgubiti godinu
dana! Joi cetiri i po godine iza ovili zidina! Ne znam, ali
cini mi se da nikada necu biti sposohan
to da izdriim. Glavni problem je u tome ito sam sada
izgubio svaki cilj i sto mi je, prost0 dosadno to što znam
sve ito 7liam; a najgore od svega je to što sam se tada
isto tako dosadivao, ranije, dok sam brown školi, jer i
tada sam sve znao. To jc najstrašnija misao. Cini mi se
da se sve ponavlja, ne samo jednom ili dva puta, več
beskonačno, kao ’Plavi Diinav’ na rerglii. A ja sve znam
napamet.
- A, ponekad mislim ilpravo suprotno, da se ranije
nista nije dogodilo, da sam sve iimislio, da nije postojao
čarobnjak, ni Zinaida, ni neh drugi ziYot. Ali, odakle mi
to, i mnogo dru- gog, ne znam. Samo jedno od svega toga
je sasvim izvesno. Cesto ielim, iz čiste dosade, da
udalain glavoin o zid!
 D0€IIbR

solčn ustaje i koraca l›01uinračnom učionicom, levo-

desno. Zatim odlazi do velihh staklenili vrata koja
vode do liodnika i pritiska kraku. Yrata nisu
zakJjučana.
- Zabol’avili su da ih zakljiičaju - govori za sebe. - Zar
niita ne mogu da uradim! Tako je strašno monotono.
Moram da sedem ovde, joi pun sat.
Ciije šuin, a zalim korake koji iure niz liodnik.
- Najverovatnije iipiavo očekiiju uzvišenog gospodina, ili
je moida več stigao - reče sebi Osokin. Odikrinuo je vrata i
gleda napolje. - Nema nikoga. Pa dobro, hajdemo u
izvidnicu.
Tiho iz[azi u lioi!nik. Sve je mirno. Osokin gleda kroz
stak- lena nata piaznili učionica, koračajuci dalje. Stiže do
bib- lioicke, odnosno sobe za prijem gostijii u kojoj je, u
svom snu, video nepoznatii devojku. Prostorija je obasjana
svetlom. fl njoj nema nikoga.
- Plokletvo! - reče. - Njegovo veličanstvo čc proči ovuda.
Da napisem neito na zidu? ’Dobto doili, Vaše Veličanstvo’, sa
jed- nom ili dve greške! To je dobra ideja. itakva šteta ito
nema krede.
Razinislja.
 - Ali, postoji j0i nesi0 bolje sto bilı mogao da uradim. -
ZaYlaci ı ııku u dzep i vadi plave ııaocaıe. Preko puta njega,
na jednoj dasci iznad vıata koja vode tı veliku sattı, stoji
gipsani kip Cezara.
- Stavicıı Cezaru plave naotare. To se neminovno mor a
0{1 fİlİ.
Osokin se sunja na vrlıovima prstiju ka drugom krajıl bib-
lloteke, uzima stolicu, penje se na fljtl i stavlja Cezanı
naocale. Naocare su po meri i Cezar dobija ucenjacki
izraz.
Osokin vıaca stolicu na mesto i istrcava u lıodnik. Ne
deli vis”e da se naca u praznu ucionicu; ieli da smisli j0s
nesto. Dok ieta lıodnikom pokııiava da oNori jednavrata od
ucionice za drugim. Jedna od njilı nisu zakljucana. Osokin
pfiljivo raj- gleda oko sebe, zatim ulazi unutra i opipara oko
table, sre dok ne pronade komadic kredi. Vraca se nazad u
hiblioteku i piie po zidu, tacno ispod ’zlatnilı l'locica’ na
kojima su zapisana imena najboljih u generaciji,
izmenjeniln rukopisom, jasniın debelim slovima, pı’i cemu
je svaka rec pogreino napisana: ’dobar dili vaie
velicanstvo!’. Zatim crta ruzno lice sa napııcenim
ııstima i zacudenim ocima i trci nazad u svoju ucionicıl,
tresuci se od smelıa.
Tamo sedu na prozorsku dasku i gleda na ıılicu, gde su tec
upa1[ene sijalice.
Sta ine, do davola, navodi na to da cinim sve te gluposti?
- pila se. - Sada ce pokrenuti istiagu i, naravno da ču iin ja
prvi pasti na pamet. Najgore je to ito se detaljno sečam
da sam ranije učinio isto i da sam zbog toga bio izbaien iz
ikole. Zasto sam to sada iičinio? Naravno da je ovde
dosadno, ali zato škola i postoji. Zar ti idioti ne umeju da
shvate salii? Za
njih sam ja ohičan školarac. Naravno da ce liogoditi da
sam ja to učinio. mada bili samo mogao, nekako, da se
zaključam...
Odlazi do vrata i pritiska Očku. Onda gleda na svoj sat.
- Tieba sačekati j0S 1 01a Sata. kada bih samo mogao da
odem odavde.
florača levo desno. Posle pet minuta l'0no o zastaje
kod prozoia i gleda na iilicu.
- Pa, naočare ne bi bile tako strašne reče on. - Ali,
pogrešno napisano ’veličanstvo’ i lice na zidu mi neče opros-
titi. To je nepoštovanje, i tako dalje. Pa, naravno da ču
poricati da znam bilo sta. "Ju nisem Jz, i konj n ’e moj, a ja
nisem koč ...", ali, na nesrecu, zamenik direktora ima neh
svoj način da mc nanjuii. Cesto niita ne ukazuje na mene,
di on jednostavno kaze: "Zovite Osokina" i to je sve. Tako
če i sada biti, čak nije ni potrebno da me nove, kada se
ispostavi da sam sedeo ii učionici u bližini cela priča če biti
potpuno jasna. Prokletstro! Možda bi bilo bolje da se
natim i izbrišem to! Ne, ne isplati se. Tako bih mogao da
upadnem u još veče teškoče.
Gleda na svoj sat.
- Još petnaest minuta. Pitam se, da li bili mogao da
zaključam sainog sebe!
Ponovo očlazi do nata i proverava brati. Iz hodnika su
se mogli čuti koraci; Osokin odskače od vrata 1 vrača se
ponovo ka prozoru. Yreme pro1a‹i sporo. Svakog minuta
gleda na svoj sat.
ltonačno dolazi Bubaš aha, školsh domar, sa svežnjem
ključera od vrata. Dugo čeprka dok ne pronade ključ;
pokuša a da otključa vrata, klima glavom, uzima di iigi
ključ; na kraju povlači vrata i ona se otraraju.

90
 - Sta li jc oro? - pita on. - Zar nisu bila zakljucana?
- Ne, bila su zaHjucana - odgovara Osokin. - Ti si ile
otto- rio prvim kljucem.
- Dobro, moici da ides - rece Bubalvaba. - iü enic ini je
rekao da te l'ustim R•l' olje.
- Dobro Bubalvabo - ıece Osokin - ovde je dvadeset
kopcj-
lû za tebe.
BubaiYaba se rrlo radııje i tapse, prijateljskim udaı
cem, Osohna po ledima.
- Bubatvaba ce biti na mojoj strani - rece za sebc
Osohn - ali, cirkus uskoro pocinje, znaci neıne je da
spasaram svojıı koiu.
Trci niz stepenice i kroz fiskultılrnu salu u dvoıanu koja
je, u iscekıvanju dolaska ’njegovog velicanstva’, izuzetno
svetlo obasjana.
 ledeče jutro u ikoli. 0d trenutka kada ulazi u
školu, Osokin oseča neito neuobičajeno u vazduliu.
Svi dečaci stoje u grupama i šapucu. Na vrhu
stepeništa Osokin
slučajno sreče Sokolova.
Pa brate - reče Sokolov - ako si to ti učinio, onda si
to dobro iičinio! Aii, ovog puta če završiti s tobom.
- h'a šta misliš!
Oli, ne pravi se da si nevin. Znaš vrlo dobro.
Nemam pojma - reče Osokin. - Čim sam stigao osetio
sam da se neito dogodilo, ali ita?
- Dakle, dogodilo se sledeče: juče je trebalo da dode
opitin- ski školski inspektor. Znaš, priča se da je več dugo
kivan na Zevsa. Sligao je posle pet sati i izgleda da je neko
stavio Cezaru naočare, znai, iznad vrata u prosloriji za
prijeme, a na zidu je napisao, ’vaše veličansNo je glupan’,
ili nešto slično. Pa, kladim se da ti o tome znai više nego
iko od nas. Izbio je skandal. Inspektor je pobesneo. Siktao je
na Zevsa, rekao mu da ne moie da odrii rcd u s”koli,
okrenuo se i bez reči otišao. Sada se istraiuje. Zers je
naredio da se otpuste svi domari sa ovog spiata:
Bubašvaba, koji je bio deiuran, Yasilij i 8ozak, Svi
oni sumnjaju na tebe. Sedeo si za to neme sam, ii
jednoj učionici, i otišao si pre dolaska inspektoia. Aha!
Zovu te!
- Osokine kod direktora! Osokine! Osokine! - čujil se
glaso- vi iz liodnika.
Osohn korača ki oz gomilii ikolaraca. Svi ga
posmatrajii znatiieljno. Ide nic ll0dnik krog biblioteku u
kojoj se nalazi Cezal’0V a zatim u veliku dvoıanu.
Na h aju velike dY0rane sa 1›0rtretima careva u pıirodnoj
velicini u teikim zlatnim ramovima, diıektor Zevs, zaınenik
diıektora Gustav Lukic i veci broj ucitelja, sede za dugim
St0l0m prekrivenim zelenim stolnjakom. Tri domara, dva
pomocna ucitelja i £renic zvani Repa, ucitelj koji je
pretlıodnog dana bio deiuıan, stoje u blizini.
Osokin dolazi do stola. Direktor je besan. Osokin baca
pogled na domare. Dvojica od njih, pogotovo Btıbasvaba,
posmatı aju ga nepo erljivo i neprijateljsh. Yasili, njegov
licni prijatelj, pokusava da ne gleda u njega. Isprva, direk-
tor od besa ne more da govori i samo uzdise. flonacno
opet dolazi do daha i pocinje da prica; izbegava da
gleda Osokina u free. Osohn oseca da je Zevs vrlo
nezadovoljan sobom nato ito se juce sınejao dok je
sluiao pricu o Yolgi i Okı.
-Jesi li juce posle nastave bio do pet sati zatvoıen u jednoj
ucionici!
- Da - rece Osokin.
- Da Iİ Sİ rlapUsta0 pr0St0fijıl?

- Da li si bio u biblioteci?
- Ne.
 - Laici, bitango! - Direktorovo lice postaje potpuno crveno
i on udara pesnicom o sto.
Osokin ci veni i prilazi mii za korak. Njiliove oci se srecu.
0paSarl izl’dZ je SeV1ltI0 lla 0s0 kifl0v0lTl liCU i direkt0r Skl cce
Q0glCd.
Osokin ieli tla mu dovikne nešto grubo i da ga iiisedi da
bi mu viatio za njegov uvredljiv govor i sve što je pletrpeo
u ikoli, za san dosadu i nerazumevanje; medutim, glas ga
izda- je, donja usna mu 1›odi htava, i nekoliko sekundi
je nes- posoban da kaže bilo ita.
Direktoi p0no o dolazi do dalia i govori Osokinu, ne gleda-
- tko je bio u sluzbi?
- Ivanov - reče zamenik direktora, i pažnja se usmerava ka
Oubašvabi.
- Da li si zaključao vrata od iičionice u kojoj je
sedeo Osokin - pita direktor.
- he moji da kažem ko ili je zaključa0. Bio sam u
baiti - reče Bubašvaha. - kada sain sc vratio da ili
otključain, nisu bila zaključana. Mora da ih je sam
oiDjiičao.
Bub vaba gleda Osokina sa mrinjom. Taj pogled
izaziva u Osohnu neprijatan osečaj. 0n iali Bubašvabu i
drtiga dva čo eka, ali mu se gadi pri pomisli da je ikada
mogao da se iali i razgovara prijateljsh sa njim.
Sta liocei time da kaies": ’sam ili je otkljucao’? -
pila direktor.
- Sigurno je ohio brat, vaša preiizviienosti. Doiao sam
da ili otvoriin i nijedan ključ nije odgovarao. Powkao sam
vrata
i oNorila su se. Ja mu kažem: ’Nisi zaključan Osohne?’, a
on odgovara: ’Da, zakljilčan sam. Nemoj ništa da kažeš’, i
daje mi dvadeset kol'°Jh. Evo!
2noječi se od napetosti, Bubaš aha stavlja ruku u džep i
izvlači novčič od dvadeset kopcjki.
Svako prvo gleda noričic, a ‹atim
Osohna. Osokinu se gadi, ali inu je i
zabavno.
8lWata da taj no čič od dvadeset kopejki najviše govori
pro- tiv njega. I mada on zna da se dogodilo sasvim
drugačije, oseča da bi svaki prigovor bio uzaludan. Siiviše
dobro su iriu poznata pravila skolaraca da bi iičinio tako
nešto. Dozvoljeno je pokušati dokazati svoju nevinost
služeči sc, u tu svrliu, i lažima ukoliko jc neopliodno, ali
samo ako uspeli izgleda moguč i ako se moie postiči da
tuiilac ispadne gltlli. Ako
taka mogučnost ne postoji, školarački kodeks časti zahteva
stoičko Putanje, bez obzira da li je optuiba pravedna ili
nepravedna.
Istonemno, Osokin oseča rasttci poriv da se nasmejc.
Iznenada slivata koliko je daleko od svega toga. Postaje sves-
ian da je odiastao čovek; ima iitisak da se ovdašnja
zbivanja ne dopadaju njemu. Njegovo uzbudcnje potpuno
nestaje i on sada posmatra dogadaje kao hladni
posmatrač.
- Da li je brava zaista pokvarena! pita direktor svog
zamenika
- Brata ne radi - reče ovaj - mora da je nešto gurnuto u nju.
- Dosta! - reče direktor. Nanovo iizdiše, sekundii, dve.
- Pa dobro kaže konačno Osokinti. - Možes da
vcibaš svoje talente negde drugde. Mi ovde nimamo
nikakav posao za obijače brava, lažove i barabe.
 Ovi ljudi inogu da ostanu - go ori sa strane
zamenik direktora. - Oni ne moiaju da ispaítaju zbog
toga...
- Mislim da nas je ovde dovoljno za odr‹avanje
sastanka saveta - govoi i i gíeda oko sebe.
latim se okrece ka jednom pomocnom ucitelju.
- Odveditc ga ti sobu za prijeme i sacekajte tamo sa
njim. iíada posaljem po vas, doveiccte ga ovamo.
Osokin odlazi sa poinocnim uciteljein koga toni Yiolina
u sobu za prijeme. fl prolazu vidi kako Bubaivaba joi uvek
stoji sa flovcicem od dvadeset kopejh u otvorenoj iaci, i
oseca se toliko veselo da samo uz napor moze da se uzdiii
od smeha. tllaze u sobii za prjjeme, sede i cekaju.
Osohnov mozak je nekako os'amiicen, i on ne ieli da
razmiilja ni o cemu.
Posle pet ili deset lTliflUtã ú fUgÍ §01Il0Clli UCÍtelj, mali
covek sa crvenom brad0m. l'0znat kao ’proiok llija’,
otvara vrata od velike dvorane i kliinanjein glavom daje
Violini znak.
tJlaze u veliku salu.
Direktor iizima sa stola velih komad papira koji
izgleda kao zvanicni dokument, nakailja se dva puta, a
onda glasno pi ocita, ne gledajuci Osokina.
- Na osnovu odluke saveta ucitelja, iicenik ceivrtog
razreda, Ivan Osohn, iskljucuje se iz Druge mosko ske
gimnazije, sa ocenom iz vladanja, trojkom.
Direktoi stavlja list na sto, zatim ustaje, odlazi sa
vainim izrazom do pulta i vadi svesku za izveitaje.
Osokin slwata da je za njega ovde sve gotovo. Na trenutak
ga ponoro obu‹ima bes zbog glul3aka koji odlucuju o
njegovoj biiducnosti, ali kao odgovor na to kroz njega
prostruja hladan osecaj da se ranije sve dogodilo na isti
nacin. 0n oseca kako
96
u tom osečajil nestaje. On nije! 0n ne postoji! Neito se
dogada oko njega, ali ne u njemu; zato je sve ovo,
potpuno i apsoltitno, za njega beznačajno. Ne moie ga dotači
snažnije, nego bilo koji dogadaj iz rimske istorije.
Svi ti ljudi, direktoi; zamenik direktoia, Btibaivaba, misle
da se sve ovo, zaisla, dogada sada! Ne shvataju da se sve
več dogodilo i da stoga aišta ne postoji.
Osokin ne moie sebi da objasni zašto to znači da sada
ne postoji, ako se ranije odigialo. Oseca da je to tako i da
ga se ništa viie ne tiče.
 #MOl8IB0LM Ot TD

iolina dodirujc Osokinovo rame i oni izlaze iz sale.

- Šta če sada biti sa mnom! - pita Osokin isl‹eženo. -
Da li mogu da idem kuči!
- he - odgovara pomočni učitelj. - Zvačemo troju majku
i ona če doči po tebe.
Prolazi sa Osolčnom krog sve hodnike i preko stepeništa
do školske medicinske ambulante.
šlcdicinska ambulanta se sastoji od tri male sobe koje
se nalaze u prizemlju, sa sopstvenim ulazom iz dvoriita.
Dva dečaka iz prvog razreda su tu, odeveni u plave
spavačicc i jedan mladič sa naočarima iz sedmog razreda
koji se Osokinu ne dopada. Dečaci pretpostavljaju da ima
sifilis i on provodi skoro svc vreme u ambulanti.
Pomocni učitelj napušta Osohna i odlazi.
Osohn sedi pored prozora i gleda na
ulicu.
Osečaj ravnodušnosti prema sebi i svemu osialom na
svetu, nestaje. Oseča se kao školarac na koga se upravo
izdrao direktor, školarac koji tek što je izbačen iz škole.
- Šta je sa tobom Osohne? - pita dečak sa naočarima.

96
 - 01ı, niita posehno - odgovaıa Osokiıı i okrece se na dı
ugrı stranu. Decak ostaje slojeci neko vreıne |ıored ııjega,
ocigled- no ne ona sta da kaic; zatim odlazi n drugu sobu.
Yreme 1 0ı o prolazİ. DeCaci iz prvog ıazreda igıaju
domine u dlııgoj sobi. Osokin sedi tu i gleda kro‹ prozor.
Oseca se tako bedno da se cak plMi da ra7miilja.
ha to zlıaCi! - pita sebe. - Znam da je bilo neoplıodne
da zavrsiin ikolu, tako da bih mogao da radim ste št0
l›o‹e1ini , 4i šta je, iz svega toga, proisteklo? Još jednom
jedno te isto. Sada znam da sam tada, isto ovako, sedeo’
na ’ 1›l0Z0l U 1 razmiiljao isto iio mislim u ovoin
trenutku. hi sam gde sam, izbacen iz ikole. Dakle, to
znaci da se sve 1›onavlja, be‹ promene. Zaito se onda
vracati! To znaci da nikada, na uobicajen nacin, nem
polıadati fakultet. Jadna majka! Zelela je to toliko ialko. tako
je grozno uciniti joj to. Njeno S1’ce nije toliko snalno.
Sakla ce je dovestl ovamo i pricati joj sve moguce
stralıote o meni; a ona ce misliti da mi je iivot unisten.
U svakom slııcaju, ovo ovde ce joj prilicno les"ko pasti.
Radicu za upis na fakııltet. Ne moram po svakıt cenu da
idem u vojnu skolu. Ali sada, sade je tako stlano. Jadna
majka, ti idioti ce je izmuciti do smrti. Ono ito ne
ıazuınem je: zasto sam ja to ucinio; jer, vrlo dobro se
secaın celC l*l’İce sa naocarima i Cezarom. to sam do kıaja
iskren preına sebi, onda je jasno da sam mao svc, od
pocetka do kraja; ‹nao sam da cu biti ulıvacen. Cak sam
znao da ce mC 01 " iiti za obi-
janje brave, a ipak, ucinio sam potpuno isto it0 i l›le. ZaSt0
sam, do davola, ieleo da se igram sa Cezarom i opstinshm
inspektoıom? Najctıdnije je to sto sam, takodc i rani/e, onog
dfrıgog 1›*"a, sue znao, i da sam kasnije sedeo tu i opttlzivao
samog sebe zfiog toga ito sam učinio sve to, uprkos
činjenici da sam znao unapred šta cc iz toga proiziči. Sta
če se dogodi- ti sledeče! Da li je moguce da če se i bolje
sve odigravati onako kao što je bilo ranije! Ne, to bi bilo
strašno! Ne mogu da poverujem ii to. Moram da
pronadem neito za ita mogu da se ulivatim. Orako ne
moie da ide dalje. Ne smem da se prepustim ovaLim
mislima. Da, sve je strašno, vrlo strašno, ali na kraju inoi
a postojati izlaz. Očigledno u školi niita nisam mogao
da promenim. Najverovatnije je sve več unapred bilo
pokraieno. Ovde su mi ruke bile vezane, ali sada ču biti
slobodan. Radicu, studiračii. Tako je, na kraju kraje a,
mnogo bolje. tod kuce ču se mnogo brie spremiti za iipis.
Za dve godine mogu da budem na fakultetu. Samo moram
da ubedim majku da nt tieba da bude razočarana. Moram
da joj objasnim da je ikola za mene bila samo piepreka.
Zato je, u osnovi, sve najbolje moguče. Samo na praznom
papiru mogu da počnem da pišem šta god poželim.
Osokinu, koji ncpomično sedi pored prozora, počinje da
bira hladno i da bude gladan. Iznad se mogu čuti iumovi.
- Druga paula - razmišlja Osokin.
Zatim šumovi nestaju; očigledno je počela nastava. Yleme
sc razvlači neverovatno sporo. Najzad, u ambulantu donose
ručak. Trpezai ijsh nadzoinik koji je doneo jelo caska
sa stražarem ambulante. Dečak sa naočarima iz sedmog
razre- da odlazi do njim i Osohn može da čuje kako
razgovaraju o njemu. Preplavljuje ga talas besa i gadenja
prema svima njima. Dosta mu je toga da sedi tu; dosaduje
se i smrzava, želi da jede i puši. Medutim, istovremeno želi
da ovo ovde traje što duše, da mu majka ne bi došla su
lše skoro.

100
 Rticak je zavrien. Moie se ctlti klepatanje tanjira. Odnose
se posluiavnìci. Gore se ponovo cuju unici. Yelika pauza.
Yieme sc beskonacno rasteze. Na kiaju je ponovo sve inirno.
Osokin pocinje da se nada da mu majka nece do(i. To ce
sve uciniti lakiim 0 tom slucaju bi bio sa jednlm
pomocnim uciteljcm i'oslat ktici.
- di, pokusacu da izadem posle cetritog casa sa
redornim
ucenicima - misli on. - ¥ratarima je, naravno, receno da
me ne puste nepolje, ali moida cu moci da se
pronicem.
Osokin odlazi u susednu sobu. Nadzornik nije tu. Bilo
bi moguce izaci, sanno treba sacekati neku pauzu. Ponovo
seda pored prozora.
Sada ne oseca ni najmanjii zelju da razmiilja o ikoli
i izbacivanju. Njego e misti se okrecii di iigim, innogo
prijatni- jim slvarima. Osokin misli na feto, kako ce
kilpiti puiku i kako ce pticati. Iskrsavaju scene, jedna za
drtigom, pi ed nje- govim ocima; jezeio okruieno iumoin,
livada sa srebrnim biezama... Zatiin baca pogled oko sebe i
skoro je razveseljen time ito je s oje iskljucenje iz skole
prilivatÌ0 tak0 lTlÌfifl0.
- Mislim da sam zaista znao da ce se to dogoditi i
zato nisam iznenaden - rece on sebi.
Itonacno, kada je Osokin to najmanje ocehvao, ii susednoj
sobi lupise vrata i jedan pomocni ucitelj ulazi sa
njegovom majkom. Deiaci iz prvog razreda stoje na vratima
i posmatra- ju ili znatiieljno. Onaj debeli internatski
iicenik oivara s oja vrata i takode gleda znatiieljno.
Osokin vidi da je njegova majka diiboko zabrinuta i
srce mu staje. Mir, koji mil je joi proilog trena godio,
sada mu deluje kao bez0sečajna sebičnost. Njegov plan o
matilriranju
10J
i fakultctii se raspada i ne ostaje niita osim gole i ruine
istine. Izbačen je iz ikole. 0n zna ita to znači za njegovo
majku.
Zbog čega sve ovo, Yanja! - pita ona.
0n niita ne odgovaia, več gleda samo u pomočnog
učitelja.
- Zašto mc pitaš pred ovim majmunom! Sta da kažem! -
pita se ti sebi. Al, u strarnosti, izgleda kao da čuti zato što
se stidi.
- Hajdemo - reče on glasno. - Sre ču ti ispričati. Sve je
bilo sasvim drugačije!
Napuštaju ambulanta i koračaju krog hodnik i kroz praznu
fiskulturnu salu do dvorane. Osokin oseča da, uprkos svemu,
roli skolu, i da mu je žao što odlazi i što se više nikada
neče vratiti, Glupa je i razdražujuča spoznaja da je
isključen. 0n vidi da mu je majka vilo potiitena i oseča se
prilično neprijat- no.
Njegova majka je nervozna. Dugo vremena ne moze da
pronade srojc rukavice. Traži novčanik i daje vrataru suviše
veliku napojnicu.
Osohn je jako zali i istovremeno je uznemiren zbog njenog
dolaska. Bilo bi mnogo bolje da je prepustila njemu da
sam izade odavde.
Idy preko ulice.
- Sta radiš, Yanja? - pita ona. Zašto me izlažeš takvom
poniienju, i ita činis' samom sebi! - Glas joj otkaziije.
Osokin oseča da če ona uskoro početi da plače.
- Hajdemo kuči, majko - reče on. - Tamo ču li sve ispričati.
- Zcli da doda da če sve biti u redu, medutim, nakon
jednog pogleda na majčino lice, čuti.
 lJlaze u saiike i odlaze. ^° l***'u do kuce 0so1‹in niéta
ne govoii i gleda u majku samo povi emeno. Ona takode
ciiti.
- Nest0 bili ieleo da znam - misli Osokin. - Zitto sam
pos- tupao kao sto sam postupao, s obzirom nd to d3 5.7/N
tNcfl0 zuko ku ce se dogoditi! Zasto nisaiii postiipio
drugacije! é, ako to nisam mogao, fatto mi se, onda, tako
cesto cini da sic,
u potpunosti, cavisi o‹i irreale!
Razmislja napregnuto.
- nada zmija gleda reca, on verovatno razniisljà {101*"
niene
- rece on sebi. - Zaito ne bezi? Pot;iimo je slobodan i zn:i sta
ce se dogoditi; zinija ce ga progutati ako ne poòegene, zeli ita
poò egne, ali umesto toga, zinija mn se sve viie i vise
Jiribli7ava. b svakom trenutku, dok mii se liiibliiava
‹lnijina écljust, on se, najvero atnije, pila, zaito to cini. I
zaista, glavna sirar je:
zaito sec to cini kada sve vreme tacno una kako ce ‹xniiti!
Moida misti da joi uvek postoji mogucnost za bekstro.
- Znaci li sve to da moram dà l*1iznam da sam
pobeden! Ne, nisam |iobeden. Sada cu pokusati da
pronadem Zinaidii! fl medtivremenii, Osokin se navikao
na to da posmatra sopstvene misti i da gleda sebe sa
strane, i siliiinja u to da cc ’pokusaj da pronade Zinaidu’ biti
samo izgovor óa ne ostane kuci, a to, di ugim recima, znaci,
ne raditì nista, lako da, na
krajti, nece biti niita od njegovih lepili nameia. Oseca
diiboko gadenje nad samim sobom.
Da je Osohn sam, lako bi mogao da sc razonodi talio
sto bi sanjario o necem prijatnom. Mediitim, majcino
prìsustro je iivà 0l'ornena i zivi pFCkor koji ga sve neme
primorava da vidi kakav je njego zivot zaista i kali sii
rezultati svili lijego- vili dobrili namera. Istonemeno je
vito ilmoran od toga da

10.J
raziniiljanja u tako malim razmerama kakve je sebi nemi-
novno nametnuo, i njegove misli putuju dalje, u nekom
pri- jatnijem pravcu...
Ne ostaje rado dugo u neprijatnom raspoloženju.

i04
 KODKOČč

sokin i njegova majka stiiu kuči i odlaze u njenu

sobu. Dobro, ita sve ovo znači? - pita ona. - 8akavu si
hrani obio i kakre si strašno strari još iinio? Direktor
je govo-
rio o tebi kao o zločincu. Čak nisu liteli ni da mi dozvole
da te ispišem iz skole na sopstveni zalitev kako bi imao
pravo da se upišeš u neku drugu. itako sada stoje stvari, te
nije moguče, zato što si iskJjučen na osnoni ofi1uke
školskog saveta. - Briše svojom maramicom oči. - Ne
znam šta da učinis.
- Sve su to gluposti, majko - reče Osokin. - Ostavljen
sam posle nastave u jednoj tičionici; čak nije bilo ni svetla i
bilo mi jt užasno dosadno. Ti, jednostavno, ne možeš da
zamislis koliko je tamo bilo dosadno. Proverio sam vrata,
i nisu bila zaključana. Možda je brava zaista bila pokvarena,
to nc znam. Itrenuo sam liodnikom i došao do čekaonice,
znaš, tamo gde je velika biblioteka. Juče su očekivali
opštinskog inspektora. Zatim... - Osokin prekida priču - vidiš,
tamo stoji Cezarov kip. Dakle, stavio samo mu plave
naočare.
- ltakre plave naočare!
- Jednostavno, obične naočare. Jednom sam ili kupio
kod Suliarevka. Ne znam zašto. Dakle, stavio sam
Cezaru te
naocare. Izgledao je stravicno smeino, bar kao neki nemach
piofesor A zatim sam napisao bedom na zidu:
’Dobrodoili, vale veliiansh'o!’, sa pet greiaka.
- I, to je src?
- To je sve. Da, i nacrtao sam mano lice na zidil.
Osokinova inajka ieli da se smeje, ali se istovremcno oseca
oó eshrabreno. Ono, cega se najvise plaiila, dogodilo se. Yanja
ce ostati bez obrazovanja. Biiducnost izgleda tako
inracno. A dogodilo se tako neoéekivano. 0poslednje vrelne
joj se cinilo da se bolje prilagodio ii Sk0li. Ljuti se na njega,
ali je joi viie zapiepaicena ikolskim autoritetima. Gleda svog
sina. Stalno razmislja o necemu, a ocigledno je da je i
njemu vrlo tesko. Zbog njega je dilboko poiiitena i
povredena. Zdi njega i sve nji- hove unistenc nade.
Medutim, i ona zeli da veruje u svctliju budiicnost. U
srakoin slucaju, nije tiradio niita loie, moida neito glilpo,
ali niita zaista straín0. Zatd‹o nest0 nije spoS0ban, ii to {c
tiverena. Pri toj l'omisli, veliki @et pada sa nje.
Sta ces sada da radis! - pisa ona.
- 01i, majko - rece Osokin - sve ce sada biti mnogo
bolje. PriJxemacu se za iipis i otici mnogo ranije na
fakiiltet nego ito bih to uciiiio kada bili iiao u ikolu.
Yidela sí kako sam naucio engleski: sa drugim sívarima ce
biti isto tako. Videcei. fl ikoli sam samo gtibio wenie!
0s0kifl0Vã lTlajkã SC l›ono o rastuzuje.
- Bice ti polreban tuloi koji ce ti pomagati - rece ona.
Osolú n se trze. To je rekla ranije, istim glasoin, sa istom
lieSiguffl0icil i Õ eSp0lTl0cR0. Tacli0 Se SCca.
- Radicu majko, siguino - rece on. - Oprosti mi zbog
onoga ito se dogodilo. Radicu vec, videcei.
 saninaest meseci kasnije. Osokinova majka je umrla. Oii
iivi sa ujakom, bogatim zemljoposednil‹om, u jednoj
velikoj seoskoj kuči u centialnoj Rusiji.
¥eranda je okienuta ka vrtu. Dugačak put oivičen lipama.
Osokin se ieta, sa čizmama do kolena, belom kapom i
kozačkim bičem koji mu visi iz ruke, po verandi, čekajuči
na svog konja.
- Spolja posmatrano, sve ide dobro - govori sebi dok
zasta- je i gleda vrt - ali sve vreme sam zbog necega
potišten. Ne mogil da se pomirim sa mišlju da je majka
mrtva. Ne mogu i ne ielim. Proilo je iest meseci, a meni se
čini kao da je bilo juče. Znam da ču uvek osečati isto. I
znam da je sve moja greška. Majka se razbolela ubrzo
nakon što sam izbačen iz škole, i |iosle toga se nikada nije
sasvim oporavila. Znam to. A najgore je to što sam sve
2nao unaprCd.
Stoji i razmiilja.
- Da li je sve što je povezano sa čarobnjakom bilo samo
san ili ne, ne znam - kaže sebi - ali, za mene biiducnost
često ima specifičan ukus prošlosti. Znam da se sve što če
se dogoditi, več ranije odigralo, i zato nisam zainteresovan
za buducnost.
 Znam da mi nije namenila niita, osim zamki i zabluda.
Mini mi se da im unapred sve vidini, medutjm, sada, kada
je majka mrtra, to ne igra vise nikakvu ulogu. Cak viie ni
sebi ne ielim dobro.
Ponovo koraca po vcrandi tamo-amo.
- Ovde se osecam pomalo nepiijatno - rece on i
pogleda oko sebe. - Ujak je dobar covek i vidim da mi je
naklonjen, ali nemain poverenja u buducnost. Osecam da
ce medu nama biti problema. Stalno sam na oprezu,
stalno neito ocekujem. Zbog tog loieg predosecaja i ko
Ana zbog cega joi, niita ne radim. Pie otprilike osamnaest
meseci napustio sam ikolu, i joi uvek iazmiiljam o tome
da pocnem da radim. Za to vieme sam pr ocitao mnogo
knjiga; naucio italijanski da mogu da citam Dantea, inicio
sam mnogo iz matematike; latinski i grcki, medutim,
mislim da grcki uopite ne umem da citam. Ne mogu da se
prisilim da konacno pocnem. Moracii da polozim ispit u
nekoj novojezickoj s“koli. Cak je i to, zbog nekih sitnica,
straino tesko. Nastavni plan podrazumeva toliko
dosadnog i siiviinog: teologija, geografija i drugo; a sa fim
ispitom, bez latinskog i grckog, necu moci da odem na
fakultet. Medutim, ako poloiim jedan ispit, znam da ce mi
ujak omoguciti da sttidiiam u lnostransW. Ali, trenutno se
prcma svemu odnosim tako ravnodiiino, da goto o ne
znam da li to ielim ili ne.
Tanjeika, iticenica i domacica Osohnovog ujaka izlazi
na verandu. Ona je lepa, odrasla devojka, ruski tip
lepotice, sa teikim hkama, riizicastim obrazima i
velikim tamnim očima. Ima neito viie od dvadeset
godina. Bila je u nekoj devojačkoj ikoli ii jednom
provincijskoin gradu, rado nosi
10õ
rusku seljačku odeču i voli da lioda bosonoga. Sluge kazu
da starog gospodina vrti oko malog prsta.
Tanješka se došunja ima Osokina i pljesnu rukamx iznad
njegove glave. Osokin se brzo okreče i Imata je za ruke.
- Oli, 'fanješka, kako si me uplašila!
- Pusti me, gade! Slomičeš mi ruku.
- Ne dam ti da odeš.
Osokin je privlači joi bliie. Njegovo lice je sasvim blizu
njenog. Gleda je u oči, vidi njene blago otvorene usne i
njene male bele ziibe, tako blizu ispred sebe. Oseča dodir
njenih grudi, njenih rameiia, celog njenog teta. Iznenada,
Tanješka na tren prestaje da se opire i njeno telo postaje
meko i nežno. Njene nasmešene oči se zatraraju, a njene
toplc usne, čvrste i pune, sa uktisom jagoda, pritiskaju
njegove. Hlljadu elek- tričnih mamica struji hoz Osokino
o telo. Savladan je rados- nim iznenadenjem i izuzetno
topllm osečajem prema Tanješki. Zeli da je piivije još
bliže sebi, želi da je poljubi, da je pita zašto, kako je postala
takra. Medutim, Tanješka je vec pobegla iz njegovog nai učja
i stoji na drugom kraju verande.
- Vidi! Dovode Belonogu reče ona kao da se niita
nije dogodilo. Ali, gleda u Osokina i smeši se, a ii njenim
očima se moie nazreti neito novo.
Jedan momak dovodi osedlanog konja do verande. To
je snažna kobila smede dlake, sa belim nogama,
prilično kratkim vratom i čudno izražajnim i živahnim
očima. Izgleda vrlo negovano sa visokim kozačkim sedlom
i srebrnim kavkaskim uzdama.
Osokinu se sada ne ide. lanješka još stoji na verandi
naslonjena na ogradu. Osokin oseča da bi joj telo ponovo

109
postalo podatno i meko kada bi je zagrlio i pilnikao sebi.
Taj osecaj ga uznemiruje i tiče ka njoj.
Tanješka pravi nevin izraz lica i govori:
- Jašeš li daleko, Ivane Petioviču?
- Do Oreliova, idi 1 0 novine, Tatjana Nikanorovnz -
odgovara Osokin istim tonoln i blago se poklanja.
Tanješka podize rtlku, kao da mt' l'reti, malim se
okrece i uleče sa verande u kuču.
- Dodi na vreme zil Jelo - povika ona. - Sakupila
sam gomilu jagoda.
Osokin otrčava niz veiandu, pioverava kaiševe na
sedlu i mami beln kobilinu glani, sve do belili, toplih
nozdrra. Belonoga lnalo poskakujt i trlja svoju glavu o
njegovo ranie. Zatim, inima uzde, stavlja jednu ruku na
obluk, uvlači jednu nogu u uzengiju i spretno uzjalia.
- Do idenja! - povika Tanješka sa jednog prozora. -
Ne z.aboravi mc. Piši mi!
Itonjušar se široko osmeliml. Osokin oštro okreče
Belonogu i kreče punim kasom nic aleju, dobro drzcči
svoje noge pozadi, skoro stoječi ii iizengijama.
Snažni i gipki pokreti konja 1'od njim, topao vetar sa iniri-
som piocvctalili lipa i osečaj ’fanjcške u celom njegovom
temi, ne ostarljaju prostoia za bilo kakre misli.
DrYeče brzo pi oleče a topot kopita po mekom putu
zvuči divno prijatno. Bclonoga iste‹e svoj vrat, vuče uzde i
ti či s c brže i bize, ljtiljus“kavim kasom. Osokin pritiska
nogama uzeiigije čvrs“če i uskladuje svoje pokrete sa
pokretima konja, dok je njegovo srce obtizeto izuzetnim
osečajem radosti.
 - Ljtıbimice - rece on * 1*0lTldZİ Bclonogin vrat, ni sam
ne znajuci da li misli na Tanjesku ili Belonogu. Tanjeskine
usne su pon0vo bliztı njegovilı i uzdignute, cvrstc grudi kod
njenom keceljom pritiskajıı ga toplo, nelııo ' ı›oveıljivo. Cak
se oscca blago osaınuceno i sve jace drii nede.
- Draga Tanjeska! - govoı i on. - Lako je sve divno! To
znaci da olta oseFa potpuno isto sto i ja. Da li je to
mogııû e! Da, da, mora da je tako. Zbog toga je postala
tako... - fl tom tıenutku se nad njego e misli ponovo
nadvija clni oblak.
- Zalto - pita on - zaito je sue, sa jedna strane, tako
lepo, a sa druge, toliko stralno? Zaito majka nijc tu! Yada
bih znao da jt ziva, kako bih tek onda u svemu uzi ao: u
ovoın putu, sumi, Belonogoj i Tanjeih. Sada ne Yetim bar
nista. Juce mi
jC §0R0Y0 §â1â lIâ l âmet jedna vcsela pı ica. Take blm je
rado ispricao majci, jedinoj osobi koja bi je pravilno
razumela. Ali, ona nije tu, a ja ne znam zalto nije, niti
gde je ili sa svc to
znaci. Yada bi to bilo mogıcc, postojala bİ Samo jedna
stvar koju bih ieleo: da ratim poslednje leto. Zatto to nlje
moguce?
Ne slıvata zaito ta misao u njemu lzaziva osetaj lıladnoce
i stralıa; kao da je iznenada dodirnuo krajnje bolnu tacku
kojtı vise nije zeleo da dotice i koja budi celu vojsku
duhova koja bi, u svakom trenu, mogla da opkoli njegovu
dıısu sa stili strana. I, u jedfl0m pokusaju da §0ö egne od
sebe samog, puita Belonogıı da se sjuri nlzbrdo u punom
kasu, kako to samo ltozaci umeju. Zalim, stojeci u
uzengijama, jake kasom preko jednog ılskog mosta koji
podrlıtava pod tepotoın kopita i penje se brzo uz breiııljak,
nagnııt napred u sedlu. Onda galopira diiuci pıaiinıı
kao da ga neko goni, starim,
 nepol'locanim putem, širokiin sto metara i oivičenim srebr-
nim brezama.
Sat i po jasnije, Osokin se vraca na znojarom konjti
laganim kasom. fltonuo ti misli i sedeci l'0luflagliUt0 t1
sedlu, jaše iz šiime ka |irop1ankti, iza koga pocinje
šumarak koji se graniči sa baštom.
Misli samo o Tanješki. Sve drugo je ostalo iza.
Tanješka, u svojoj liošulji koju jc podigla iznad lepo
oblikovanili nogu, u prugastiin čarapama i majušnim
crvenim cipelama dok pažljivo lioda lu oz moki u traim;
Tanješka, kakra se jednog ranog jutra pojavila pred njim,
golih ramena i polupokri enili grudi; Tanješka, dok se
naginje krog pi’ozor da bi izbrojala kriko e kul‹arice... I,
ponovo dodir njenih či'istih usana 1 njeno telo koje u
njegovom naiučju postaje ne‹no i meko.
Svi ti osecaji i slike črne da se Osokin oseča vrlo srecno
i prijatno, dok istovremeno 7eli da se ponaia razumlio.
- Tanješka je blago - rce sebi - 4i moram da
pripazim da ne bih sve pob'ario. Ono što se priča o
njoj i ujaku su ghi- posti; ipak, osečam da bi m(ij odnos
sa njim mogao zbog nje da ispfita. Mo nešto primeti,
.smatrače svojom obavezom da jc zaštiti od mene, a to
bi bilo glupo. Ja uopite neču ništa. Tanješka je deo
prirode kao ovo polje, ili šiiina, ili reka. Nikada ne bih
pomislio da žene izazivaju tako snažne oscčaje kao
priroda. 4i, moram da se sa ladam.
Dodirom biča navodi svog konja na kas, prelazi proplanak
i jase tri oz šiimarak ka l‹uci.
Tanjeika je na Yerafldi i sprema jagode za maimeladu i,
kada je ugleda, Osokina obiizima neko fleobjasnjivo, radosno
raspoloienje. 0n ze1i da caska, da se smeje i razgo aia
sa njom. Da se ne plaši iijaka, uzjaliao bi na verandii i
naredio Belonogoj da klekne ispred nje. Glavni konjušar
mu je, pie nekog nemena, pokazao da je Belonoga
izuzetno dobro dresiiana i da zna nekoliko cirkushli
trikova.
Taiiješka, proliašao sam pečui ke u ogroinnim
količinama! - povika Osokin i skoči iz sedla.
- Gde, gde!
Tanješka trči do ograde verande.
Najviše u bližini moč are Ziievo. Hajdemo tamo posle
jela. Pokazacu ti.
Tanjeika zabacuje svoje luke preko ramena i gleda
namršteno.
- laži - reče ona. - Nece padati kiša!
- Ne izgleda tako.
- Yrlo dobio. A sada, gotovo je jelo. M0lim te 1›oiuri.
Osokin i Tanješka se šetaju kroz šumii. Sa njima jc veliki
crni pas, zvani Polkan. Osokin nosi dve korpe pune pečuraka.
Dolaze do jednog plitkog potoka u šumi. Oivičen je starim
pitomim borovima, a zelCR0 2biinje jo e raste uz njegove
obde.
Prošlo je skoro četiri sata otkako su henuli od kucc, i
Osokin je do ušiju zaljubljen u Tanješku. Pričajii bcz
prestanka. Osokin Tanješh priča o skoli, imitira sve iičitelje,
o francuskoj izl0žbi u Moskvi, o Paiizu, nikada nije bio
tamo, iako to umiilja, jer jasno pred svojim očima može
da vidi grad. Tanjeika njemu priča o svojim obožavaocima
koje ima u obliinjem gradu, i iz pozoriita, u kome je bila
dva puta. š, sve vreme Osokin tivek nanovo otkriva koliko
ga ptivlači.
Smeje se tako zarazno dok joj r iča o Cezaru sa plavim
naočarima. Ona ima obli vrat, preplanuo od sunca, svilcne
trepavice i gtiste obrve. Gipka je i snažna, ’kao lepa,
mlada mačka’, pomisli Osokin. Plaši se da je gleda
često i stalno skreče pogled. Cini mu se da lii joj njegove Oči
m0gle odati sve njegove misli i osečanja. A te misli
izazivaju u njemu vati ii. Tanješka ga često gleda i čini mu
se da ga je, jednom ili dva puta, iznenada pogledala kao
da je očekivala nešto drugo umesto njega.
- M0ramo da predemo na drugu stranu - povika Tanješka
i potrča liiz reku. - Hajde da pronademo plicak.
Seda u trani pored vode i hitro skida sroje male cipele i
čarape boje peska.
Ona je na obali i podiie iznad kolena svoj sarafan, dok
Osokin stoji pored njc i gleda njene bele noge sa vitkim
članci- ma i malim stopalima; svida mu se to ito Tanjeska nc
obrača ni najmanj l'ažnjii na njega. Dok jednom rukom Vrzi
podignutu lidjinu, a drugom odi’žava ravnotežu, pažljivo
iilazi u vodii.
- Oh, kako je kamenje cštro! Ali, kako je toda topla! Ja
ču da se okupam. Samo, nemoj se usudili da me
gledaš. Idi tamo ima brezuljka i vrati se tek kada te
pozovein.
Osohn se penje preko niskog breiuJjka i stiie dole do
reke koja na tom mestu loiwda.
Njegovo srce snaino kuca i svestan je izuzelno
piijatnog tnbudenja. Blaga jeza prolazi kroz njegovo telo,
kao da ulazi ti liladnu vodu; oseča se vedro i želi da se
smcje.
Leie porcd vode na leda i pali cigaretu.
- hej! - stiie do njega Tanjeikin glas. - Sanja! ¥anječka!
Ivane Petro ičii, gde si? hej!
lJ4
 - IJej! - vice Osokin i skace na noge.
- Zaito si otisao tako daleko? - vite Tanjcska. - Dodi blize!
Osokin koraca obalom i provlaci sc kroz ibtınje. 0n misli
da je jos uvek prilicno da1e1‹o, ali iznenada, ifitınje se
ra‹dva- ja, i on vidi kako Tanjeska, Ç0'1** 140 g0JIl, St0jİ Ll
I’CCİ, V0dd samo do kolena, a ona |ıri1icno obdarena
lıeocelû vaniın lini- jama i ohlinama, bela i sjajna od vode,
kao 1‹ontrast zelenoj
pozadini.
vada ga Tanjeska ugleda, glasno se numeja, bucnu, i
i'oce da pljeska rukama po v0di, l'fâVCCi ol‹0 sebe lxl
aw1l‹iSı1.
- Nemoj da odluis tako daleko - povika ona. - Plasim se
da
ostanem sama u sumi.
Ponovo se, na tren, diie iz vode, izazovna i drska, i
gleda Osokina direktno u oci. Njihovi pogledi se sreû u
i u tom momentıı mu se cini da njih dvoje znaju nesto
sto, inace, niko ne ama.
Osolû n od radosnog uzbudenja estaje bez daha. Talıjeika
se smeje, pltzi mu se i zaranja u dııboku vodu poıed
zbunja.
- Zalto si pocrveneo! - povika ona iz vode, pokrivajtıci
svojc grudi nıkama. - Gidi samo! Zbog tebe mi je ınokra
kosa. Ti se vise plasis mene nego ja tehe. Idi u sumu. Ja cu
se sada obııci. Rajnje je vreme da se vratimo kun.
Osokin se lagano penje na proplanak, slusa otkucaje svog
sıca i seda u travu. Sve je kao san. Divlje grlice gugıcıı u
dalji- ni. Jedan velikı pauk se palljivo spuita nin sjajnu
nit koja lebdi sa bora...
Nekoliko minuta kasnije Osokin ustaje i silazi sa drııge
strane brezuljka da bi se sreo sa Tanjeskoın. Ona je
obuccna ali jos“ uvek bosonoga. Njemu se cini da blago
crveni dok joj
se pribliiara, medutim, ona ga posmatra isto izazovno
í drsko, kao i malopre u vodi.
- Moramo sada da podemo kucl - rece Tanjeika, kao da
se nije dogodilo nlsta neobicno; ali istovremeno posmatra
Osokina na blago zbunjen i upitni nacin.
Osokin zeli nesto da kaíe, ali ne pionalazi reci.
Nekolilio minuta koracajii ciitcci. Tanjcska gricka tiavku i
istovremeno ponemeno baca pogled ka njemii.
Osokin je gleda i ne moze da shvati svoja osecanja. Joi
juce je morao da se bori sa sobom da bi mogao da skine
sa nje zelenu bubii! Tek jutros je uspeo, jednostavno i
lako, ‹la je obgrli oko struka i privije tiz sebe. TanJeika se
sada promeni- la. 0n u njoj nazire ncizmernu tajnu, a ta
tajna ga plaii i zbi- njuje i oko nje pravi magicni krug koji
ne moie ‹ta probije.
Osokin ieli tla saopiti Tanjcski svoju ielju, da bude
razu- mari, ali oseca da je to besmislen pokusaj. Mogla
bi da se urredi. Ispalo bi kao da mii se ona 1'0nUdi1a, a
on odbio, iako ona, u slrarnosti, niita nije rekla. A,
videti je u Lodi, bilo je predivno! Zaito bi se pred njim
viie stidela od one mlade

- kako si postao cutljiv! rece Tanjeika. - Jutros si bio

sasvim drtigaciji. SU 5e dogodilo sa tobom? Da li te boli
glava! Siroti dccace! liitro prelazi rukom preko Osokinove
glave, povlaci mii kapu prcko ocijii i odskace nasmejano ii
stranu.
- Dakle, ita predlalei? - pita Osokin, vraca kapu na
mesto i ima osecaj da je njegova odluka da bude raziiman
stavljena na bolnu probu.
- Vidi kal‹av si sada, stvarno - rede Tanjeika u afektu. -
Sada SI §l’ãVa mldda dama iz mosko skog pansiona; to se
odmali
vidi. - Ona mu i›onovo navlači kapti prel‹o očiju i skače
nas- mejano, u stranu.
Osohn baca korpe sa pečurkama na zemlju, hvata
Tanješku, grli njen tanak, gibak struk, i pritiska sYoje usne
na njen svei, ruiičasti obraz. lanješka ga guia od sebe i
smeje se izazovno, a 0sol‹inovi poljupci dodiruju njen vrat,
njene sle-
{l00Cflice i podbradak.
Lonačno se otima iz njegovih ruku i povika:
- Vidi, prosuo si pečurke. Moje pečuike! 0h, ti gade! -
Diie ruku kao da preti Osokinu da cc ga udariti. - Polkane,
ujedi ga!
Polkan skače oko nje i laje.
lanjeika skuplja pečutke; Osokin joj pomaže: zatim livata
Tanjeiku za ruke, pi iYlači je ka sebi i ljubi njene oči, usne
i obraze. Tanješka se ne opire. Naproti , približava mu
svoje lice i izgleda kao da, ozbiljnog izraza i zatvorenih očiju,
u sebi osluškiije njegove poljupce.
Onda nastavljaju ietnju zelenom iumskom stazom i, s vic-
mena na vreme, Tanješka gleda Osokina i smeje se.
Sledece jutio. fl zoru Osokin proviruje kroz viata svoje
spavače sobe u prizemlju, kod stepeništa, i baca pogled
na dug liodnik. Nema nikoga. Otvaravrata i Tanješka izlazi iz
nje- gove sobe. Ona je u diigoj, iutoj spavačici, sa
maramom preko ramena. Zastaje na pragu, obavija obe
ruke oko Oskinovog rrata i daje mu dug poljubac u usta
koji im oboma oduzima dali. Zatim be7 reči stavlja
maramu preko glave, i trči nečujno uz stepenice.
Osokin gleda za njom i, kada ona nestane ima stepeništa,
on se vrača u sobu.
IIT
 Posmatra sa neodredenim smeskom zguzvan krevet,
odlazi do prozora, otvara ga i naginje se ka batti. Odmalı
ga obavija talas sveieg, vlalnog, prijatnog vazduha, ispılnjen
sustanjem
zelenog liica, gld50VİlTlâ l ticil koje se bude i suncevoın svet-
loscu u krosnjama drveca. Oseca kako mu se iiri grudni
kos i rado bi, jednim tıdalıom, udalınuo celıı baltu.
Sedi na prozorskoın okrıu, prebactıje noge napolje i skace
t1 dvoriite.
Trava je Hanna i sjajna od rose. Yazduh je ispunjen
miri- som lipe. Crni Polkan se iznenada pojavljuje, dahcııci i
uvija- jııci se od radosti; laje, skace visoko i stavlja svoje
mokre iape na Osokinove grudi.
- llajdemo do jezera, Polkane! - rece Osokin. - tako bill
sada mogao da leiim ılkrevetu?
Polkan mase repom kao da razume, i iuri napred,
nin aleju.
Eod jezera koj° )• 1' l’iliCn0 daleko od kuce Osokin seda
na mesto gde je obala visoka, ispod nekoliko mladilı
borova. StaYlja ı ukıı na Polkanouı ınokı u glaru koja je
oslonjena na njegovo koleno i tone, uz kratak sınesak, u
svoje misli. 3ıınce se probija kron oblake i prcplavljuje
celo jezeı o svetloicu.
- tiako je sve cudno! - rece Osokin. - Sama pomisao da
je s8lTlâ d0sla. 8akav je Tolstoj samo tupan! itakvu
glupost je ııapisao u HstzJkoj sonati. Sta je u svemu tome
gadno i pok- vareno? Tanješka, draga! ltako je sada
razumem! Da, to je strašno, jedino stvarno na svetu. 0
zivotu sve pripada ztni i samo žena ima pravo iia odluku.
lo se mora slivatiti, a onda če se sve ostalo proineniti. Ali,
zato ljudi ne slivataju? 2aito su sakupili toliko mnogo
gluposti i pokrarenosti u jezi sa tim?
I zaito saluivaju, ispod sveg tog nepovei cnja i stralia, pravi
smisao od sebe!
Dtigo sedÍ lii, §0sinatra jczero i inazi Polkanoui glavu.
Ono sto se upravo dogodilo uvek nanovo iskisava pred njiir'.
1 0-
rlavl jaj u se iste i’eci, isto drh tanje srca, i isto poluuplfieno i
radosno osecanje. Iznenada pada neki vco i iivot sija hi-
ljadama svetiljki, dok se mraciie klevete i laii, koje su cinile
lju bay taí(o zastrasujtié oln, rasprsaiaju ii oblake.
b selu ira brega neki pastir svira u svoju frulti i dugi,
lrepeiavi amei, razvlace se kao zlatni koncici; radosno i
bolno dodíruju njego o srce. Da, da, Tanjeika. Doila je
sama, svo- jevoljno. ltako je bilo predivno! Dosla je,
pocela da se smeje i da ga zadirkuje, on je kienuo da je
ljubi, ona se i dalje sme- jala i govoiila mu da je kukavica.
Nije mogao ni da pretpostavi da je Tanjeska bila toliko
iskiisna.
- Ali, dar nije u pravu, zasto ne hi radila ono sto joj se
svida! Naravno da je II piaru, naravno da sme. Zasto bi
trebalo da je bolje da se uda ‹a nekog dakoiia iz nekog
giada u unutiú njosti, ili za sina vlasnika pJjainice
Sinebrjukova, sto znaci, otprilike, ’plavi stomak’? IJmesto
toga, ‹a sebe je izabrala blago, ne sacekavii svadbu. íJjak
sigurno ne Ana nista o tome, ali i sada se Tanjeska
poneliad Yida sa mladim sumarskim inspektoi om
Zaozerjom, a ni on nije njen prvi ljubavnik. Medutim, ko
bi je osudiYao! Ona je tako divna. lako je sve na njoj
slatko i piirodno! lako se nezno smesila dok mi je
dopustala da je skidam i ljubim. lako ima tople usne, i
kako joj je samo telo ciilno.,. njene grudi, ramena, noge.
To je tako izuzetno i neshvatljiYo! Saldo ljudi mogu tako, kao
sto to line, da negiraju ljubav i da od nje naprave greta i
‹locin! Sve te odbojne reci, ti grozni iziazi... svi ti
medicinski, psiholoiki pojmovi...kao da to ima neke veze
sa tim... kao hemijska analiza jedne violine! Ne, ljiibav nije
tata! Ona je bai mao zvuk one frule, za nju nema reci.
turk frule se lagano pribliiava, a u Osohnovoj dliii
se uzbuikavaju mnoge zaboiavljene, ali rfl0 l'oznate misli;
neito se vraca ii secanje, nesto se tizdize iz lTllaCilili
dubina na povriinu.
Sada 0so1‹in pred sobom vidi jezero, sasvim ozraceno
suncevom svetloicu i bele oblake sa zlatnim ivicama, tilio
iustecu zelenu trsltii.
- Itako je sve oro nereiovatiio lepo - iece on. - di,
zaito postoji smri! lli moida smrt uopste ne postoji? Na
trerl t0 modi da shvatim. Nista ne umire. Sve postoji
zauveli. Samo sto sc mi udaljavamo od toga, zab0lavljamo
rla to. Juce je ti\o. TanjeSka u vodi i moj strali da je
pogledam. To nije iimrlo i ne inoze iimreti. Na tu tacku
uiek modi da se vratim. Medutim, postoji jedna tajnu u
mesi sa tim; a til tajnu nativa- ino slnrt. Ali, u sfvarnosti,
smrt je samo nata nesposobnost da nesto slivatimo. lo
sada osecam. Zato se to ne more osccati sta1noi• Pada
bi bilo tako ne bismo se plaiili bai nicega... A Tanjeika
mi je to dala. Bar iazumem da je to ne samo najbolje,
vec i najvainije, ono ito je bitno u iivotu. Pada smrt dode,
sve ostalo mora da zanemi i da joj ustiipi mesto. kako je ti
odnosu na nju moguce bili ’razuman’? Ta dva sata su
dragoccnija od s ega ostalog na svetu. Pada bih zriao da bi
zbog toga danas trebalo da mi odrube glavu, ipak ò ih
Tanjesku isto tako ljubio... X, sada bili ieleo da letim preko
jezem, kao il snovimz.
 ekoliko dana kasnije. Tanješka sedi na verandi i šije.
Osokin dolazi iz baite.
- Idem poslc jela do močvare Zuevo. Da li bi neko
zeleo da pode sa mnom! - pita Tanješka pewsečim
glvoin i smeši se stidljivo, ne podižuči glani.
- Rado bili, draga Tanješka - govori Osohn i prilazi joj. -
Ali, ti znaš da bi trebalo da budemo malo oprezniji.
Proteklih dana smo sve vreme bili zajedno, a to je suviše
upadljivo.
- Pa šta? - pita Tanješka dok hda konac i gleda ka njemu.
- Pa, mislim da hi sve moglo da se završi vrlo lose.
Imam utisak da nu ujak gleda sa nepoverenjem, d i
Sluge najverovatnije vec pričajii.
Mala kukavice! govoii Tanješka podrugljivo. - Prava
mlada dama, plaši se svega. Ma, pusti ih, neka gledaju,
neka pričaju, ja se ne plaiim ničega. - Ona prkosno maše
glavom levo desno.
- Tanješka, draga, ne ljuti se - reče Osokin. - Sada
izgledaš baš kao Belonoga kada je nevaljala.
- flvek mc ismejavaš - reče Tanješka dureci se. - Izgledam
ili kao Belonoga ili kao bog zna ko ili šta...
 - Ne !juti se, draga.
- Ides li sa mnom po pecuike?
- Poljubi m* i 1›0cÍ ct1.
- Oh, previsc zalitevas!
- Dobi o, hajde, onda dopusti meni da poljiibim tvoj viat.
- Daí mali prst... Oh, kako glupo! Sasvim sam
zaboravila da se upravo postavlja sto. Moram da
pogledam zakusku.
Tanjeska otrcava.
- Ona je blago - gov0ri za sebe Osokin - ali, hodamo
l'o tankom ledu koji ce sigtiino puci. tako se, samo, sve
desilo iznena‹1a.
0n odlazi za Tanjeskom.
fl trpezariji je Tanjcska nagniita nad stolom i mesa sos
od senfa za liaringu. Osokin joj prilazi s”unjajuci se i ljubi
je u vrat. Ona nice i udara ga krpoin. Osokin je hvata oko
strtika, orivija lijeno telo uz s oje i ljiihi je ii usta.
Talijeika se slabo brani, zatim se olzcce t1 njegovom
nariicjii i postavlja mu redom: obras, ilvo, i nat, za
poljtlbac. U tom trenutkii se otraraju vrata, pojavljuje se
Osokinov iijak i zastaje na pragu. lanjeska odmali odskace
od Osohna.
- Tako znaci - misli Osohn - mao sun da ce se to
dogodi- ti. - Oseca se smeteno i postideno i srcc mu
snaino lt 1*°-
Ljtiti se sto nije u stanjii da sakrije svoju zbunjenost, ali
je,
istorremeno, i veseo: sve se dogodilo, upravo onako kao ito
je on to predvideo.
fljak ga gleda i bem ieci se pribliiava stolu. Osohn se
oseca vilo budalasto. Najgore od e ega je to ito treba da
sedi za stolom i pravi se da se nista nije dogodilo.
Tanjeska, zbunje- na i crrena, dodaje supu i ti udi se da ne
gleda ni Osokina, ni
njegovog iijaka. Ujak je očigledno besan, ali ne govori ništa.
Osokinova jcdina želja je da nestane.
Njegov ujak ispija času votke, a malim uzima siipti, ne oku-
sivši zakuskii.
Ciilanje postaje n°1›l ijatn0.
- Gde si bio? - pita ujak Osokina iieprijteljskiin glasom.
- fl Orehow, išao sam po poštu i novine - odgovara
Osokin.
- Mogao je otici neko od momaka,
- Sta li hoce time da kaze? - misli Osokin. -
Najverovatnije da niita ne iadim.
- Samo švrljaš oliolo - govori ujak kao,da odgovara na nje-
govo pitanje. Posle duše pauze dodaje - Zelim da razgovaram
sa tobom. Dodi ti četiri u moju sobu.
8onačno je gotovo jelo. Osohn izlazi u baštu i šeta oko
kuče. Tanješke nema nigde.
Osolčii ima neprijalan osecaj, neku vrstu gadenja zbog
svega ito se dogo‹1ilo ali, istovremeno l'rimečuje sa
čudcnjein, da je u srcu sasvim miian, mnogo iniiniji nego
jutros. To je kao da se desilo nešto sto je inoi alo da se
dogodi, i sada oseca olakianje zato sto ništa viie ne zavisi
od njega. - Šta če Jiiti,
bice! - Ne želi da raziniilja.
- Na kraju ispada isto - reče sebi. - Neka ga damo nosi!
Znan sam da če se to dogoditi, ali nisam mogao da učiniin
ništa drugo. I kada bi se sve ponovilo, ponovo bih učinio
isto. Bez sumnje je bilo glupo poljubiti Tanješku u trpezariji
ali, pre ili kasnije, verovatno bismo bili ulivaceni. Pitam se,
sta li če stari gospodin reci. Medutim, šta god da se dogodi,
znam da nisam mogao da odustanem od Tanjeike.
1Z3
 Osokin se seta do sumarka na ki aju balte, prolazi lu oz
njega i dospeva na jedno polje. Na ivici itime seda i tti
ostaje dugo vrcınena, skoıo her ikal‹vilı misli. Zatim se
vraca ktci. Telo je tri sata.
Gde je mlada gospodarica? - pita jednu sltiškinju koja
korača dvorlštem.
- Dama iz Polivanova je upravo hvala: mlada gospodaiica
je odjahala sa njom na naiiin konjima. Ostavili su svoje
l‹onje ovde da se odmoie.
Polivano o je, otprilike, trideset milja daleko.
- Zašto je Tanješka, do davola, odjaliala tamo? - misli
Osokin. - To znaci da se nece vratiti pre sulra ııvece. Vrlo
vero atno je tıjak poslao tamo. Sta li sınera!
Osohna obu2Ílna dosada i potistenost. Vraca se u baitu
i seda, pt1secl, pod jedno staro jabukovo drvo.
Oko cetiri odlari t1 iijakovu sobii. tljak sedi ii koinoj fotelji
pored Velik0g 1 iSítcPg Stola. Na stolu se ndazi zapecaceno
pismo.
- Sedi - rece ujak, ne pogledavsi ga. Ocigledno mu se ne
d01*dda to ito sada mora da razgovara sa Osokinom i zeli
da
to ito pre 0k0flca.
0 raspoloienju svog ujaka Í U 0n0mC s10 cC U§fiã Y0 UcÍ,
Osokin oseca neito od monõ tonog, ozbiljnog sveta odraslih,
koji se prema njemu cesto postavlja tako nepiijateljski i
koji je potpuno drugaciji od sveta poljubaca,
sanjarenja, Tanjeskilıih razgolicenilı ıamena, izlaska sunca
nad jezeroın i usamljen0g jalıanja po sıHnskim putevima.
SYflStâfl jC dtibokog iinuliainjeg neprijateljstva izmedu ta
dva sveta.
- Troja majka mi je pisala kratko pre svoje smrti - reče
nje- gov ujak - i obecao sam joj da ču brinuti o tebi.
 0S0ki l'0smatra siebrnu inastionicti na pisacem stolu.
kada bi se izmedu dve ma8tionice mogafi napraviti savijeni
most, izgledao bi kao jedan most u Sol‹0lflikiju. Sta na to
kaze njegov ujak?
Sada vidim da ovde samo dangtibiš i ne radiš
ništa. Odlucio sam da te pošaljem ti Petrogiad. Nema
smisla razmišljati o inostranim fal‹tiltetima; to ito si
izbačen iz škole znači da nisi ‹lobar za tako nešto. Ne
lKekidaj mc! Ž elim da
kaželn sledeče: vidim kako radiš. Iz toga nece nista proisteči.
Zato sain odlučio da te posaljem u vojnu akademiju. Ako
se potrudil, postaneš oficir. Ici češ u Petrograd. Evo
pisma za pukovnka Jermolova. 0n pripiema dečake za
ispit za vojne ikole. Zivecci u njegovoj kuči. Evo norca za
put. Jermolov če te snabdevati novcem za odecu i di uge
izdatke. Pakuj svoje stvari. ¥oz napušta Goielovo u pola
‹levet. Mo kreneš odaYde u sedam, stici ceš taman na
vreme.
Ujak ustaje.
- Idcin ii grad - reče on. Zatim pruža ruku, još uvek
ne gledajuči Osohna, a onda, nakon užurbanog i
ukovanja, odlazi.
Osokin odlazi u svoju sobu. Povreden je i zbunjen, a u
grlu mu stoji knedla. Istovremno oseča, iznenadeno, da je
skoro srečan. Zbog čega? Na to ne zna odgovor. Ali, neito
novo i nepoznato se nalazi pred njim. Sutra če se dogoditi
neito ito
se juče nije dogodilo. To nešt0 /l0ro ga v°* l*FiV1ači. Nikada
ranije nije bio u Petrogradu, a iivek je o tome sanjao.
Medutim, ita je sa Tanjeikom!’fo ga čini tuinim i boli ga
srce. Istovremeno se u njemu sve više pomalja neprijatan
osečaj
prenia ujaku. Sada se stidi d° 1 ’'ina samom Sebi da je bio
toliko blizu toga da zavoli starog gospodina.
- do moie tako da se l'0flaia pr ema mini - misli Osokin
- onda sain radostan sso je src ispalo ovako. Da je
liteo, inogao je da pronade liiljadu driigili resenja. Zasto
misli da ima pravo da raspolaze nama? Naiavno da se
prema njemu sada necu otroriti. Medutim, ako uinislja
da moie da inc dovede do toga da odustanem od
Tanjeske, onda sc grdno vara.
Mnogi razliciti planovi pocinjti iznenada da se obrazuju u
Osokinovoj glavi. Nece se spreinati ni za kahn ojnu skolu
si Petrogradii. Pionaci ce neh novinalsh posao ili ce raditi
pre- Pode sa engleskog ili ltalijanskog. Pripremace se za
fakultet i pisace Tanjeiki da dode kod njega.
fi sada mora da oba esti Tanjeiku da ga saceka. Ne
smc joj dopustiti da pomisli da ce je zaboraviti, kao i
ostali njeni ljubavnici.
Uzima list [ Jã 1*Ífâ Í §ISB.
”Yoljena moja Tanjeika, t:,ak me šalje u Peti ogi ad da
bih se piipremio za vojno ikolu, ali ja či1 iaditi za piijemni
ispit za fakiiltet. Ne zaboiavi mc. Uskoro čemo se
sresti. Joi ne mogu ‹la ti kažem kada i gde, ali sačckaj
moje pismo. Poslaču ga kao obaveitajno plsmo u Gorelovo.
mada bude stiglo, oni če te obavestiti. Mnogo te ljubim, kao
na jezeru, da li sc sečai! Troj. I. 0.”
P8catira piSm0 Í gleda na sat. Proilo je pet. Postaje
svestan cudiiog osecaja: pronto je malo vise od jednog sala,
otkako je razgovarao sa iijakom, ali Osokinu se cini da on
sam vise nije
tu. Svt je otišlo tak0 daleko. NajSna7niji osecaj u njemu je
flCStlJil jenje i }i0tfeha da Ode št0 je }il’C 1Tl0giIce.
- Dacu Miikii ovo pismo - misli Osokin - i reci cml mii
da ga Tanješki muči u hašti, ne ii kuci. 0n če to vec
uraditi.
- Dobro - reče sebi - videcemo. 4i moram ‹la se
spakujem. Da, slivalam zašto je gotovo piijatno ito odlazim
odavde. Sve
vieme sam imao snažan osečaj da ••• l 0SlTlatian: zato
šte ne iadim, zato ilo prečesto izJazim iia jahanje, a zatiin
i Tanješka. fl svakom slučaju, nisam mogao više da iivim
ovde.
Ž elim da imam pravo da činim ono ito ja ielim, a ne ono
što neko drugi za mene smatra dobrim i neophodnim.
Nikada se iiisam potčinjavao, i nikada i neču,
Dva sata kasnije Osokin se, sa svojim kofcrima, u kočiji
ohcenoj zvončiciina, vozi do ‹eleznicke stanice. Belonoga je
upregnuta desno cd srednjeg konja. Osohnovo sice je teško,
a misli pune beznadeinosti se uvlače u njegovu dilšu. Ponevo
misli na svojii majku i o tome kako nista nije učinio od
onoga što je želeo da učini za njii, dok je jos bila živa.
- Sve to je tada bilo vaino - reie on sebi - ali sada
izgleda da ništa nema značaja. Ništa nc icliin i iie brinem
se rit oko čega
Iz nekog razloga, u njemu iskisava sečanje na čaioh-
njakovu sobu i njihov poslednji razgovoi; sve mu se
vraca. Deluje prilično stvarno, a istovremeno, ipak, više kao
san, vrlo čiidan san koji je st ainiji od strarnosti i u
poredenjti sa kojim celokupna stvarnost postaje san.
Uz zvekct kopita kočija sporim kasom pielazi most.
Belonoga se plaii reke, posl‹akiije malo i piibija se blize
uz
srednjeg konja. Zvona zvone troinije. Osokinovo sine tiepcri
od čudnovatog bola. Juče ujutro se šetao ovuda sa
Tanješkom... A, osim toga, pre dugo, dugo viemena, bilo je
isto ovako: ista kočlja, ista reka, isti prod0ini bo1 u
njegovoin srcu. Osokin se oseca nezirecivo tužno i želi
tla plače.
Istovremeno, nešto trepcri u lajanstvenoj siitrašnjici,
nešto mu mašc, nazire se nešto neizbezno i
primamljivo.
 BR90£JB NRŠER

i i po godine kasnije. Osohn je na drugoj godini

’junker" u jednoj inoskovskoj vojnoj ikoli. Ima oko
d adeset godina. Za šest meseci bice zarrseno
njegovo
ikolovanje i on če biti unapieden u oficira.
Nedeljo uveče. Osokin, koji izgleda vrlo zategnuto, pravih
iiroki!i ramena, u crnoj ikolskoj vojnoj uniformi, sa
crvenim trakama i zlatnim rubovima, crnim koznim kaišem
i širokim pantalonama za jahanje, nalazi se na jednom
slavlju u stanu svog starog školskog druga, Leontjeva, koji
je sada student viie teliničke ikole. Gosti: nekoliko
mladiča, jedan konjički oficir, jedan stari glumac, dcc fi
anciiske devojke i dve glu- mice, igraju chemin de let.
Osokin sedi Sa čdl0m vina za stolom sa zakuskom,
puši cigaru i posmatra igrače. Te dvc francuske devojke
su vrlo slatke, preterano doterane, previs“e naparfemisane i
debelo napuderisane. Smeju se i viču. Uopšte ne smetaju,
niti su neprijatne, ali pripadaju odredenom tipu. Cetvrta
devojka mnogo viie privlači njegoru painju, plača je,
čudno zamiiljenog izgleda, u crnoj haljini sa četrrtastim
iziezom
oko vıata. Ne upada odmah u oci, ali je, u stuart,
najintere- santnija od svih. Ima fin 1' rofil i duge tamne
trepavice, ponasa se izuzetno mirlıo, jednostavno i
‹tostojaııstveno. Ljudi sa njom ne l'ricaju na isti naCin kao
sa dı ugima. Ona odaje tut- sak dobro vaspitane devojke;
gde god se nade, zna ita da kaze i kako.
Istovremeno se oseca da n njoj postoji nesto viie nego u
ostale tri zajedno, a to opija kao sampanjac. Zraci time da
moie da bude drııgacija ako ieli. Osokin posmalıa njene
do lakata gole ı uke, hele, sa plavim iilicama, i vito snaino
1 zivo je svestan zene u njoj.
Sada su se sreli treci put i cini mu se da se za vıeme
nji- lıovilı kıatlû lı i heznacajnih razgovora ınedu njima
odigıavala neka drugacija komunikacija. Prijatno je pricati sa
njom; ona ona sve i interesuje se za sve.
Ona oseca njegov 1' ogled i okıee sc ka njemtı. - Doditc
i pomozite mi - rece Ona. - Gtlbiın sve vreme.
Osokin ide ü 0 St0lit.
- Moram uskoro da krencm - rece on. - Ne isplati se ııopite
pocinjati.
- Pokuiajte, prosto! Igrajte za mene.
Ona ima slab, skoro nepı’i1netan miıis na sebi, koji je
kao ona sama, i dok se Osokin naginje nad kartama, vidi
obline njenih grudi u izrezu njcne haljine. On se oseca
vedıo i
srecno. Seda lıortd nje i priınice svoju stolictı odmah
do njenc. Ona se smeii; Osokina obtlzima onaj poseban
oseCaj, koji mu je tako dobıo poznat.
- She ce se szdz dogoditi tıyıavo onu£o, kao Oto on to
deli, ali posle ce zu to moıuti slnıyo dz pl ti.
 - Pa dofiro, neka bude tako! - i‹govara Osokin u sebi i
sves- tan jC t0plote kojom devojka zi ači.
8ai te se dele.
Osokin njima njene karte. Više ljudi Priče karte. Osohn
ima jednu sedmicu.
- Jedml nisku kartii - rečc on.
0n drzi jednu kartti. To je dvojka!
- Osam ! - r e č e jeda n 0d i gra č a .
- Devet! - reče Osokin, giirajuci letu liipicu zlata i
sicbia ka svojoj siisetki.
- Bravo, bravo! - uzYikuje ona. - Ne, ne smete da odete.
Ne puštam vas. Ništa na svetu ine ne fii dovelo do toga
da izničem sedmicu.
- P0flCkad sc to mora učiniti - reče Osolčn - di samo
ponekad.
- A kako se zna kada?
- Mora se osetlti kada je to neophodno, a kada ne.
- Pa, onda, vi večeras, molim vas, ’osečajte’ za mene.
- Na žalost, moči ču da osečain samo joi pola sata! -
reče on. - Imam izlaz do ponoci, tako da moram u pet do
dvanaest ponovo da budem u školi.
- A, ako zakasiiite, da li cete tada biti oteiani ii čošak!
- Joi gore! Izgtibičti jedan poerl, 2bog toga nečii uci ii
pri klasii, a to znači da necu biti u policiji da izabeiem
dobar puk. Osim toga, ionako vec imaju pik na mene,
tal‹o da ako ponoro zakasnim, mozda ču biti izbačen.
Nije moguče da mogu da vas izbace zbog toga.
0, da, bez ikaAih problema.. Vidite, oni pokušavaju da
nas nauče disciplini i zbog toga se sremu pi idaje največa
pažnja. Izlaz traje do ponoči, a to znači da se do
ponoci
moram vratiti u s1‹olu, pa makar umro zbog toga! Ali to
je niita; ima í gore. Na |iriiiiei; nemamo Jxavo da
postavljamo pitanja, bez obzira na to sta nam je
narcdeno. To je ono ito je
najteie. Zamislite da ram je receno neito rlo n°F
avedno, neito sto se nikada nije dogodilo, da vas optiiiuju
zbog dela o kojiina ne znate nista. A vi morate da
cutite.
- Za tako neito nikada ne bih bÍla Sp0sobna -
objainjava Osokinova susetka, naglaiavajuci to.
- U tom slucaju biste bili izbaceni iz vojne ikole.
Pocinje nova igra. Osohn dobija. bnosi se iampanjac u
prostoriju. Leontjev dolazi do Osokina i njegove partnerke.
- I, ¥anja, jesi li izgtibio! - pita on.
- Nc, do davola! Naprotiv, plasim se da cu dobijati, Dec
sam to sam sebi predskazao.
- Mo7ete li da predvidite budiicnost? - pita dama.
- Da, znam sue i1n*l ’fid - rece Osokin - samo ne o
svakome.
- Mozete li meni da predskaiete nesto?
- 0 vama ne znam, najverovatnije ne. Ali sebi cesto
pred- skaziijem, a to je ponekad prilicno neprijatno.
Vidite, cesto unapred znam sta mi se mora dogoditi, ali ne
mogu nista da prom,enim. To je kao da sam zacaran
nekom carolijom!
- Sta, dakle, sada predvidate?
Osokin se smeje. - Znam da cu biti izbacen iz skole ako
se odmali ne natim. Stvarno, moram da idem.
- 01i, kakra iteta! Bem vas cu ponovo sve izgubiti. Zar
ne moiete nekako da siedite da ostanete?
- Pa, mogu - rece Osokin - ali to ce biti malo kompliko-
vano. Moracri da ispadnem bolestan i bice mi potrebno
lekarsko opravdanje.
 Igra se nastavlja, a Osokin pono o dobija.
- Znam da to ne bi trebalo da učinim - i’eče on. - To
je samo zbog vas. Dobro, ako izgubim, otiči ču. Pazi!
Osohn dobija. Igra se nastavlja.
- Dakle, izgleda da sain vec holestan - reče Osokin
jecejiiči, dodaje novac svojoj siiseth i pritiska nežno
vrhove njenih prstijii - i znam šta če iz toga proizici. Vi
ne morete ni ‹la zamislite koliko je to ponekad zamorno,
znati sve unapied.
- ltako mozete da budete tako sigurni!
- Oli, znam sigurno, dogodice se nešto izuzetno neprijatno
- reče Osokin - AJi, srcjedno mi je. Ponekad me obuzima
takvo raspolozenje da sve činim nasuprot raziimu i sveinu,
pa šta bilo da bilo!
-40 samo znate da če se dogoditi neito Grlo iieprijatno,
niita drugo? - pita dama, gleda Osokina sa strane i smeii
se očima.
Osohn iznenada shvata da je nesto medu njima več
odučeno, i preneražen je time što je uopite mogao da
bude toliko glup da samo i pomisli na to dase vrati ti školu.
Naravno da če je ispratiti kuči... Igra sc nastavlja. 0n
dobija višc od svakog drugog za stoloin i Ilcrtuje sa
svojom paitnerkom.
Gosti odlaze ii ranim jutainjim satima i Osokin odlazi
sa svojom damom.
- Yratiču se po tebe - reče Leontjeni koga odvlači u
stranu.
- Trebalo bi da kazeš ’ako smem’. Ovo nije vojna škola,
prijatelju moj! Nema svrlie da pokušavaš ovde da nainečes”
disciplinu!
Tri nedelje jasnije. Osokin, koji je izuzetno siniiao,
nalazi se u Leontjevom stanu. Izbačen je iz vojne ikole i
poslat u puk, da bi svoj sluibeni rok završio kao prinudni
regrut
 Daltle, Vanja, is}ıı icaj mi ita se sve dogodilo - haze
Leontjev.
- Pa, anal, prvo sun otisao sa njom.
- Da, ı\na Stepanova.
- Dalfle, ostao sam kod nje. Ona je divna, ali nc ıadi
se o torne. Morao sam da je ııapustiın u toku dana, bilo joj
je nez- g0dno da me zadrli kod sebe do uvece. Pa dobro,
izfiao sam iz kuce i odıııalı sam naleteo, na prvom cos“ku, na
jedn0g 1*01icij- skog koınafl‹lanta. Naı vno da mi je odmah
odıızeo legitimaci- ju i poslao me u skolıı da se jarim
dezurnoın 0fİCİftl. Odmah sam stavljen u ıriıror. Dı’ugi
stari grelıovi i2neseni su proti mene i zalrolili stı me na
tri nedelje. Vec same to nije nikakra razonoda,
garanttıjeın ti. Znaci, da zavriim; izbacen sam iz ikole i
degraJiran u obicnog vojnika, i moram da se prikljtıcim
jednom peiadijskom puku na kraju s cla, u centralnoj fiiji,
u blizini gıanice sa Persijem. Hvala bogu sto ini je odobreno
tri dana odmora i dozroljeno ‹la putııjem o sopstvenom
troskıı.
- To je dobar posao! Ilnat srece koliko i davljenik.
- Tacno, mada tıopite ne shvatam zas”to se jedan
davljenik moie sınatrati toliko srecnim?
- Ana StCpafl0Ya je cesto pitala za tebe. Morala je da
otputu- je, a nije to ‹elela da ııcini dok ne sazna nista o
tebi. Pokusali smo da saznamo pleko £ı utickog da li si zil
ili mrtav. Culi smo da si iiv, ali zatvoren.
- Da li je otputovala za Petrograd?
- Da, ila čei sada učiniti!
- Sta mogu sa iičiiiiin? Samo jednu star . da se
piiključim liuku. Posle toga cemo videti. 4i, zamisli samo
kako je grozno to ito sam sve smo unapred.
 - Ro si znao, zašto si to onda učinio?
- Naravno da pokušavas da ne učiniš to! Ti smešni
čovece! Očigledno nemaš pojma kada jc to davolja
mašina. Ceo trik je ii tome što se ništa ne dogaila
odjednom; sve se desava postepeno. Apravo, tek sada, to
pocinjem da slivatam! A poste toga, bog Ana, moies ciniti
stã g0d pozelis! Cak i ne primetis, sve dok ne dode do
onoga do ccga je moralo da dode. Sve ti je jasno kada
posmatraí sa distante, ali cim se pribliiis, vise ne vidis
celinii vec saino pojedinacne delove, sitnice koje nista ne
znace. Ne, moj dragi covece, zainka je takra da rli samom
davolti ne bi bilo lako da idade iz nje. Tako ponovo stojim
tu bez icega. Medutim, da li primecujes da to ni najmanje
ne zalim! Ne verujem da bilo ko od vas iTl0ZC t0 da
slivati.
- Pa doblo, onda moramo da ti na}iravimo svecani
oproitaj.
- Da, nema dfUge; ucuni t0 i1k0
ZeliS. Ali, ita cei uciniti?
-Sta mogu da ucinim! Bicu vojnik, niita vis”e. Moida ce
me uskoro pustiti da odem, a kada budem slobodan,
vídecu sta dalje. Ne verujem da moj ujak i dalje ‹eli da,
cuje za niene. Cak mu necu ni pisali. Dakle, sta da kazem?
Cini mi se da ce doci do neke promene, medutim odakle
ce iskrsnuti, to ne
Znítm.
 etiri godine jasnije. Osokin je student u Parizu.
flpiavo kada je zavrsio vojnu službu, umrla mti je tetka i
ostavila malo naslcdstvo koje mu je omogučilo da ode u
inos- transtvo. Prvo je putova0 naokolo, otišao ii Švajcarsku,
ostao godinu dana u Engleskoj, zatim je došao ii Pariz, g’de 1*
1 l 0Yfl0
poslednje dve godine. Sluša predavanja kod i’aznili profesora,
medutim još uvek ne može da se odluči za neki odredeni
fakultet.
Lep, blago stlnčan jesenji dan, sa retkom maglom iznad
reke.
Osokin i jedna engleska sttidenllčnja, Valeri Dejl, ietaju se
obalom Sene pored buhnista. Ona je visoka plava devojka
sa kosom boje jesenjtg lišča, finog profila i zamiiljenih
tamno- sivili očijti. Potičc i7 jedne bogate engleske porodice
i lepo je obučena, tako da se čak i u Parizu ljudi osncu
za njom i gledaju je.
- Zaista je lztlzetno pametna devojka - reče Osokin za
sebe. Ona je najbolja učenica starog Sorela. Studira istoriju
sred- njeg veka i umetnost, i napisala je vrlo interesantnu
iTl0no-
grafiju: Graditeli kxtedixla.
136
 - 0‹lakle joj te ideje! - @sli Osokin - Ni ii kom
slučaju nc potiču od Sorela. Neobično je i to što zna ruski
i što je upoz- nata sa ruskom knjize nošcu i istorijom.
Jednom su vodili dugačak razgovor o Puškinu i iuskim
masonima. Tada mml je ispričala da je počela da studira
ruski i da je nameravala da ode u Rtisijii, medutim jasnije
se zain- terosavala za gotsku umetnost i raj istorljshi
period,
Osokin posmatra Valeriju. Ona nosi očigledno skupu
jaknu od samurove kože i šešii sa vclikim obodom i
liaUn0vim pei om. Osokiii se diši njenim nogama u
negovanim parislcm
cipelama sa visohm s'til‹1ama.
Nastavljaju razgovoi koji je započet dok su bili u Luvru.
- Yerujem ii sudbinu - reče Osokin. - Znam da je naša
sud- bina ncgde zapisana i da je mi samo citaino, stranicu za
strani- C0lTl. Osim toga, kao deiak sam imao čudne fantazije.
Cinilo mi se da sam ranije več živco; na primer, znao sain
Pariz, iako, naravno, nikada nisam pre bio tamo. Čak i
sada povremeno imam utisak da sam ranije ziveo u
Parizu. Zda sam naleteo na Ničeove predstave o vcčn0m
J0Yl atku, pono o sam se setio tih fantazija. Sada sam
ubeden da se zaista sve ponavlja.
- Da li vam je poznat 8tivenson, Robert Luis
Stivenson, ”the Song of the Moi”iow’! - upita njegovo
sagovornica.
Osohn je iznenaden i gleda u nju.
- Hej, šta se dešava? - pita ona.
tako čudno! Lak0 bili inoga0 da zaboraviin tri pričii!
Naravno da mi je poznata. £a1‹o počinje!
"The IGiig olDtintrine hud e dzughter when lie vas
old'- počinje de ojka lagano "and slie was the lzirest
IGn$s dzughter between two seks..."
 0sol‹in sluša oče reči kao zacaran. Sme, koje inii deluju
slioi o neverovatno, jedna za drugom se pojavljujii pred nje-
goviltinutrašnjim okom: jutro u šl‹oli kada je rccitovao ii
sebi |iočctak ove pr l 0Velke kako bi dokazao da je več
ranije ziveo; sve one teško ilhvatljive misli i nerazilinljivi
osecaji vezani za čarobnjaka i ono što niie se, ri školi,
činilo proilos'ču, a što mu sada, u Pai isti, izgleda kao
fantastična i nezamisliva btiducnost. Sta sve to znači? Još
jednom mel pripovetka prolazi krog glasu... Osokin
misli da bi sve
razumeo kada bi samo mogao da, bar na treniitak,
zaustavi svoje misli, medutim one protičil toliko brzo, da
nijednti ne moie da tilivati. Sve što mu ostaje je opšti
iitisak da se sve okiece naopako: prošlost postaje
buducnost, a budilčflost pioilost. Na trenutak oseča da bi
mogao sa istom jasnočom da percepira fiuducnost, kao i
prošlost, samo kada bi bio sposoban ili kada bi sc iisudio
da zamisli budučnost kao nešto što je ranije vec l'0stojalo.
lstovremeno, u njemu islasava dohi o poznali osecaj l‹oji
se nckada tako često pojavljivao, a sada sve rede, da je sve
što ga okružuje, več ranije bilo tu. Ista reka je proticala
ovuda, ista magla je lebdela nad vodom; isto zelenkasto
pariško nebo smešilo se modro odo7go, i poslednje lišče
padalo je sa drveca. Na isti način izrirale su devojčine
zlatne lokne ispod njenog criiog sešii’a, isto je zvučao i
njen glas.
- Secate li se završetka, samog kraja! - pita Osohn.
- Da, secam se - i lagano iecituje kraj |3i"iče:
"And the Xin$ s dzuglitliet ofDuntrine got lier to tlizt
yzn of the beucli +/iei’C StI'011ge tliings /iad been dc/ie
in f/ie
zncient lges; und there slic sit her down. The set form
rac to hei leer, and the dead lezzes swarmed zbotit her
back, und the Teil f›/ev about her Mace in the hlow'ing of
i/ie sind. And alten she litten tig her eyes, there n!as the
deuglitliei o/Zug come welkiiig on the beecli, Heb hxir was
like the spuii gold, und lief eyes like pools in s tiger, and
she lad na tliouglit for the moira und no yo er upon t/ie
hour, eher i/ic maBner o! simple man."
- Cudno je - rece Osokin za sebe. - Zašto tc reči hude
toliko mnogo sečanja u meni? Osccain da scčanja
proističii neposredno iz reči, new isno od njihovog
znaceflja, kao da znam nes“to je povezano sa njima,
medutim to svake godine sve više i viie zaboravljam.
- To je izuzetna pripovetka rfie on glasno. - tako vi
razumete ’The man in the liood’! Lo je on ili šta!
Ne znaNl - polako odgovala devojka - i osfiam da nije
neopliodno čak ni pokušati razumeti; tako nešto treha samo
osetlti. Ja to osecam dok svirain. Ofijašnjenja inuzike su
mi uvek bila smešna.
Stizu do Trga svetog Miliaila i ona zaustavlja kočiju.
Osokin se pozdravlja sa njom.
- Hočete li večeras posetiti mog biata! - pita ona.
- Veiovatno, ali jos ne znam.
- Recite mu da ga sutra očekujem.
Osokin prelazi most u pravcu Gradskog ostrva.
- Da li da odem ili nc! - pita se čim je ostao sam. -
Isheno rečeno, ne bi trebalo da idem. Sam B0b i njegovi
prijatelji sir neverovatno bogati. Yalerija i on žive vrlo Iako i
ii kontaktu su
sa sviiri mogticini ljudima oi'‹le, osim toga, oui ii’ipadaju jed-
noj izuzetno vainoj porodici u Engleskoj. ¥alerija je znimljiva
devojka, to je tacno; kako bilo da bilo, znam da kada
upoiedim nase iivotne situacije, okolnosti mogii
proizvesti za nas sasvim neocekiYane rezultate ako
dopiistim da se iazvijii. Cak i sada osecain da u nasem
prijateljstvu ima neceg zaista nesvikidasnjeg kao da, s
vremena na vreme, izmedu nas lefide sjajne i vatrenc
varnice.
- A, iJiak, znam da se nikada ne bismo dobro slagali.
Tao prvo, ni su ti milioni, a kao driigo, mislim da
Yalerija ima preriie vrlina za mene. Ona ce stalno biti
uravnoteiena, ocararajuca i iaziimna. Sigtiran sam da bili
arlo brzo pobegao od iene kao ésto je ona, a ona bi tada
patila. Ona je tip
llirgenjevljevc jtinalú nje. Ona je sigurno l" edobia za
mene. Medulim, ako Lulu sauna za nju, lskopace mi
ofi.
- lulu je krajnje luckasta, ali to je toliko ocaiavajiice, da
ne moie hiti bolje. Nikada se nc zna sta se od nje moze
ocehvati. Svakog dana je drugacija. Stalno iza sebe
ostavljam jednu Lulu, a zatim nalaziin drugii. Juce jc
napravila scenu zato sto je nisam primetio hada je na ulici
iila iza mene. Ugledala me je iz daljine, stigla i isla iba, a ja
to uopite nisam primetio! To znaci da je ne volim! ”Mogti
slobodno da otputujem u svoju Rusiju, a ona ce posetiti
svoj Marsej”, i tako dalje. A, proile nedelje, oh, boie!
Sanjala je da sam njenog malog pekinezera bacio kioz
prozor i tri dana nije htela da me pusti u svoju sobii.
¥ikala je da sam varvaiin, da mi nikada necc oprostiti i da
inc se plaii, i bog una sta jos! Ponekad íelim da jc izu-
daram zbog svih tim ludolija, ali ona je }xava iena. Da, **1*
CU joj taj bros sa ítitim kamenjein i, specijalno zó og
toga,
110
večeias čii igrati rtilet sa milionershm sinovima, iako to ne bi
trebalo da ilcinim, ako ielim da budem iskren. Tamo tako
snazno mirisi milioni, a to nije dobro za mene. Dakle,
hajde da donesem odluku: ovo mora bi•I 1'0slednji ptil. Yei
ovatno ne bih iiao da mi nije tako strašno dosadno. Lulu
je srce, ali jiiče sam proveo sa njom ceo dan i cclii n0č, a
bolje bi bilo da se ne vidaino svaki dan. kada su dole
prevelike, počinjemo da nerviiamo jedno di iigo. Osim
toga, Lulii je siniie piimitivna da bih provodio cele dane sa
njeiri. Ali, ita inače da započnem sam sa sobom? Da
ostanem kod kuce i da čitam, da sedim i1
kafiču ili da odem da slusam ’Dltigove’, ne, ’to j l °i lil§0.
Ali, čudno je, pocinjem da osečam da zivot ovde teče
siiviie glatko; previie je ugodno, zaista skoro uitogljeno
giadanski, prava ’papučarska i pižamska’ egzistencija, to
uopšte nije moj stil i dosadno mi je.
Nekoliko časova kasnije. Osokin je ti skupocenom
stanu Boba Dejla. Rulet je ugiaden u sto. fl prostoriji je
nekoliko Amerikanaca, engleski studenti i slikari, i jedan
mladi ruski prlnc koji je upravo dobio nasledstro. Puše i
piju viski sodu i šampanjac, i svi se gtirajii oko ruleta.
blozi su visoki. Princ je izgubio više od sto hiljada
franaka, i ceo sto je pretrpan zlatom i novčanicama.
Osokin stavlja po deset franaka na bio- jeve i gubi. mada
izgubi svoj poslednji zlatnik, napušta sto. Princ dobija
visoku sumu i on preuzima banku.
Osokin iskapljuje dve čaše viski sode. Besaii je na sebe.
- Neka ih davo nosi! - misli on. - Oni mogu da bacaju
dese- tine liiljada, a za mene je petsto franaka gomila
norca. tko bilo da bilo, bil0 je glupo poneti samo tako
malo novca.
111
Tol‹om večeri molam neminovno imati sreče, i imao bih
gomilu prilika da i'ovratiin svoj novac.
- Zašto sedii sasvim sam! - pita Bob, plilazeci mu. -
Probaj
onaj šampanjac; to je omiljena marka kralja Edvarda. I meni
se ste hise svida.
- Opravo sam izgubio - reče Osolčn. - Mogu li da
uložim čekove od po sto franaka?
- Ali, čemu trud oko pisanja tolikili čekova? Isplatiču vam
svaku sumu koju zelite - reče jedan visoki mladi Amerlkanac,
veselog, glatko ohrijanog lica i ineke svetlo plave kose. 0n
pravi sebi ahsint, puštajuci da voda lagano kaplje kroz šecer,
ti njega. - ltoliko želite!
Izvlači punti šakil zlata i novčanica iz svog dzepa i broji.
- lmam engleski novac reče on - dvesta, trista, petsto
funti. Hoce li to biti dovoljno!
- To je suviše - sinejc se Osohn. - Dajte mi sto. To je
dve hiljade peisto franaka.
0n ispisuje ček i daje ga Amerikancu.
Amerl‹anac stavlja novac i ček ii džep, uzima gtitljaj
piča i tetiira se, sa časom ii ruci, do stola za rulet. Osokin
takode ustaje i sledi ga.
Petnaest minuta jasnije Osokinu više ništa nije ostalo.
Nc samo da je izgubio tih sto funti, več i svc čekove od
po sto franaka k0je samo sto je ispisao.
- Rekao sain vam da to ncče biti dovoljno. Hocete li još!
- pita plavi Werikanac dobionamerno i seda poied njega. -
Hajdt da probamo ovaj šampanjac.
- Dajte mi još liiljadii franaka - reče Osohn. - Moram da
povratim novac.
 0n popunjava joi jedan cek.
Dtiboko ii sebi oseca se kao bufila. Vcc je toliko mnogo
izgubio da se plaíi da to prima samom sebi. Igiati dalje, bila
hi lildost. Svestan je toga da bi trebalo da ustane i ode, ali
umtsto toga ispija dre che sampanjca i vraca se do stola
sa ruletom.
Stavlja sto franaka na crveno i dobija. Stavlja jos ste na
crno i opet d0bija. To ga lirahri.
M0raiT1 p0rl0v0 da p0lttlsalTl da igl’a1Tl bi’0jeve - g0V0l i
sebi - do pon atim ono sto sam izgubio, stavicil novac ii
svoj levi dzep i neci1 ga vise taci. Igracu samo sa onim flo
dobijem preko.
Stavlja stalno po slo franaka na brojeve i gubi. Nekoliko
minuta kasnije, opet ostaje bem novca.
Moram da idem - rece on sebi. Zeli da izadc na
svez duh. Vec je umoran od igre. 0d šampannjca, vishja i
dima, vi ti mu sc u glavi, besaii je što je izgublo toliko
norca, ali oseča da, niti moie, niti ieli da ode.
Joi jednom popunjava ček, razinenjuje ga i seda za
kockarski sto. Jednom dobija, zatim ponovo gubi i ostaje
o1›°' gotovo bez norca. Onda iznova dobija. Zatim ide
lošije i on povečava svoje uloge. itonaino napuita sto
nakon nekoliko uzastopnih gubilaka.
Moram da proverim svoju situaciju - g0V0l i 01i za sebe.
Cini mi se da sam otisao predaleko.
Vadi svoju cekovnu kiijiiicu i sahira iznose na
cekovima koje je potplsao. Dok broji, postaje mu sve
hladnije i strainije, iako sve vreme Ana sta ce se
dogoditi.
- Tako! - reče sebi. - Da li je to stvarno istina? - fl
trenutku slivata da je imao predosecaj da cc biti baš
ovako.
 Njegova čekovna knjizica pokazuje da mii je ostalo
samo još trista franaka. Izgubio je više od tridcset hiljada
fianaka: sve šlo mu jt ostalo od nasledstra. I•l'isuje ček na
trista frana- ka i od1azi do stola.
- Dradeset pet - govori.
£uglica se vrti.
- Dvadeset šest - reče princ koji drži banku. - ko je
stavio na dvadeset šest?
Osokin napušta sto. 8vi su zaokupljeni igrom, niko ne
obiača painju na njega. Uzima svoj iešir i odlazi.
Osokin sila7i niz stepenice i izlazi na ulicu. Dogodilo se
cesto neverovatno apsurdno, što je ceo njegov život
promeni- lo jednim udarcem. Ne želi da poveruje u to.
Istoviemcno zna da je to gorka istina kada ga je vec mnogo
puta ranije snašla. Još ne slivata, sve je još uvek kao što
je bilo, ulica, kuce, ali vec sutra če shvatiti. Osokin zna,
instinktom čoveka moji je d0ziveo sve inogu‹° l'robleme
i iznenadenja, da je boljc strariiosti gledati direktno u lice,
bez pokušaja samoobmane ili bekstva.
- Znao sam da če tako ispasti - reče on sebi. - Ali,
sada, nakon što se dogodilo, ne sme postojati slabost,
ialjenje, kajanje. To je glavno, inxče se može poludeti. Do
sada sam bio u stanjil da prczivim svakakve katastrofa;
hajde da vidimo kako ču podneli ovu. Sem sem to učinio.
Sam sam kriv i sem moram to da preholim. Niko ništa
neče mati o tome. tod Bova, najverovatnije, joi nisu ni
primetili da sam izgtibio tako mnogo. Sta je za njih trideset
liiljada franaka kada se na stolu nalazilo skoro pola
milioiia? Eto, bio bi to baš lep broi za
£ulu! Sada moram da razmislim. Činjenica je da sam izgtibio
sve od čega je trebalo da živim do kraja studiranja. Očigledno
moram da odem. Da promtniin svoj ovdašnji iivotni stil i
da živim od onoga što ču mozda zaraditi, to je nemoguce.
A, sta bih i mogao da zaradim? Ne, otiči cu u Ameriku ili
Rusiju. Siiota Putu! Nikada ncce slivatiti ita se dogodilo, a
nece mi poverovati ako joj kazem da sam izgubio trideset
liiljada franaka. Jednostavno ce misliti da hoču da je se
otarasim. To bi bilo su iše bolno, a tako nešto neniam
pravo da učinim. Moram da izmislirn neku laz za njti, a
što pre se izgubim odavde, to bolje.
0s0kiR Stize kuci l›r0vodi celu noc prebirajuci po stvari-
ma; cepa pisma, pakiije se i pravi beleike.
Pled jiltro je sve gotovo. Ne shdajuci se, leie mrtav
umoran na foteJju i tone u san.
Budi se oko tri sata kasnije i odmah iistaje. Svega se
seca; takode slwata da mora da se siedi i da ne sme
dopustiti taj stravicni momenat bUdenja l›osle
neocehvane nezgode, u koine Se covek pita: ’mozda nije
istina, mozda se nikada nije dogodilo!’
- Da - rece sam za sebe, kao da nastavlja razgovor koji
je zapoceo plosle noci - danas moram da otputujem,
Pbicu se ako ostanem do sutra. Jadna lulu! fi, ipak ce
dobiti bros sa iutim kamenom. dakva srtca sto sam imao
tili dve hiljade franaka kod kuce! Sada mi to izgíeda kao
citavo bogatstro. Otputovacu za Moskni, a onda cu
videti... tako je cudno ito tako malo osecam! Sinoc sam se
|i1aiio da idem u krevet; mislio sam da cu poludeti kada se
probudim i setim svega. Ali
 sada imam osecaj da je sve moralo da bude baš tako
Medutim, ima tu joi neito, moiam, ito je pre moguče, da
odem odavde, svako odugovlačenje bi bilo suviie bomo.
tko vec moram da idem, onda ču kienuti! To je, ocigledno,
moja sudbina. A, i sada znam da sam t1 vezi sa tim imao
Jxedosečaj i da sam to cak znao iinapred. To znaci da vise
nikada necu vidcti Valeriju. iiako je to čudno! Sada mi je
skoro zao. Čini mi se da smo mogli da rispemo zajedno.
flvek je bilo lxijatno
sresti jc i imali smo jedno dNigom t0lik0 t0gã dd ÍSQfÍCãlTlO.
Smejao sam joj se, ali me je ona, u strai i, mnogo viie
zani- mala nego ito sam sliratao, a moida sain prema njoj
bio pot- puno nepravedan. flglavnom, delovala je precise
liladno, ali moida je to zato ito ne poznaje sanui sebe i
samo tieba da se probtidi,
- tako bilo ‹la bilo, svejedno, src to je '° l"oS1ost.
Valerija, Lu1i1, eco Paris, postali sil skoro nestvarni. Imam
osecaj da sam sue to samo sanjao, a sada dada sam budan,
viie ne pos-
toji. Mediitim, tirlJCSt0 t0 â, pojavljtiju se ‹li iigi snovi.
Ponovo vidim carobnjaka i secam se naieg razgovora.
Sada to deluje strarno, strarnije od onoga sto se desilo juce.
Dakle, d0voljno je filozofiranja! Moram da odlucim sta da
ucinim. do prvo, da li sam dovoljno lirabar da posetim
lulu, ili da joj piiem? Ne, trebalo bi da odem. Reci cu
sledece: ”Dobio sam telegram. Moj iljak je na samrti,
moram odmali da otptitu- jein...” Da, kada pomislim na
Liilii, pocinjem da se osecam izuzetno nesrecno. ZeJeo bili
da vec sedim u voou. dada cii prestxti da upadam u ovakre
sittiacije! Ne verujem da postoji jos neko ko je svoj zivot
izokrenuo tako naopako, kao ito sam to učinio ja. Medutim,
kako je to čudno! Opet imain osečaj da
se sve ovo ranije dogodilo. A, kada pomislim na Moskni, čini
mi se da mc tamo privlači nešto novo i nepoznato. Dok
sain se juče opraštao od Valerije pitao sam se, iz nekog
razloga, šta bih rel‹ao da je vidim poslednji put.
Očigledno je 4a sam duboko ii sebi bio svestan da ču
ponovo sve pokrai iti... A ja čak nisam ni želeo da idem
kod Boba, ali sam isto remeno hter da iskušam sreču. Sve
je, tokolTl lil-0tCklilj lI8k01ik0
godina, iilo toliko g[atko, da mi jc postalo dosadno. Dakle,
pokuiao sam. Sada moram početi sve ispočetka. Pa, dobro,
p0čecU Sa v0zR0lTl kal’t0lTl za M0SkVtl i br0šeITl 2a Ltilil!
Ustaje iz fotelje i posmatra oko sebe. Zatim, oblači svoj
mantil i odlazi.
 samnaesl meseci kasnije. Osokin zivi u Mosfii, fl
pocctkıı sc nadao da ce ntsto zaraditi i vıatiti se u
Paris, ali stvari nisu dobro krenııle, a onda je poceo
da ‹iyi od
dana do ‹tana; ponekad ocekujuci da ce se promena dog0dİti
sama od sebe, a ponekad ne ocekujuci nista. Polıuiao je
da daje casove fı ancuskog; kasnije je dobio nekoliko
prevodilackilı poslova; onda se setio da su ga n jednoj
cuvenoj pariskoj skoli ınaccvanja smatrali talentovanim
ucenikom, pa je poceo da daje casoYe macevanja.
Piie i pesme, ali ne ieli da im objavljuje. Najceice sanja
o tome da ode na neko daleko mesıo, u Austlaliju ili Novi
Zeland, i zapocne zivot ispocetka.
Jednog dana srece na ulici druga iz vojne ikole, lü
utickog, koji ga poziva u kucu na selu, u kojoj iivi preko
teta. ltrılticki je sada oficiı i studiıa na vojnoj akademiji.
Sklopio jc vılo dobar brak. 0 njegovoj kuci Osolû n ce biti
predstavljen nje- govoj sestri koja se upravo vıatila iz Italije,
gde je zivela sedam godina.
Joi 3ıe odlaska u posetu Rtıtickom, Osokin zna da ce
nı sıesti Zinaidu Luticki i, iz nekog rdZl0ga, ocekuje
inızetno
lTlfl0g0 0d t0g SUSl’eta. T0lik0 iTlli0g0 je SlilŠ a0 0 lij0j d0k je
bio u vojnoj ikoli i dobro mu je pozliata sa fotografija
4i, u strarnosli, sve se odigrava na uobičajen način.
Piičajti o svakodneviiim strarima i Osokin ne stiče neki pose-
dan utisak o njoj. Zinaida mii deluje kao devojka cija je
očigledna sildbina ii ovoin društni da se dobr0 llda; iztizetno
je okupirana sobom i svoj iivot pi ovodi baveci se uinetničhm
delafnostima koje Stl fljelTlU RCSllvatljive: amatersko pozorištc
u ‹lobrotvoı’ne s rlıe ili pı’ivatni koncerti nekilı velil‹ana
iz oblasti mınike. Cak mu ni njeno hee nije narocito
privlacno; deluje bezizıalajno i kao da se dosaduje.
- tako je cudno! - govori Osohn za sebe. - Dok sam
bio u vojnoj s“koli, bilo mi je izuzetno uzbudljivo sve sto
sam slusao o Rıltickijeroj sestri. Cinilo mi sc da sam je
ranije poznavao. Bio sam skoro zaljubljen u nju na osnom
fotografija i stvari koje sam cuo o njoj. To je bilo
povezano sa mojiın fantazija- ma o carobnjaku i mom
ranijem iivotıı. Rado sam sanjario o tome kako cu opet
sresti Zinaidu; a sada, kada sam je sreo, cinİ ırlİ Se da ne
m0iemo imati lıiita zajednicko. Ona ne bi slwatila niita od
mog zivota. Oni vode tako prijatan iivot, posebno Luticki i
njegova iena... A, i zaista je apsurd to ito sam mnogo
ocekivao od tog susreta. Svetovi u kojima zivimo su toliko
razliciti. Ne, moram da donesem odluku. Radicu i stedecu
iest ıneseci, a zatim cu otici. Ovde nema hat nikaLog
posla za mene.
Nedelju dana kasnije. 0sol0n, kome je dosadno da
bude sam u gradu, odlazi ponovo u posetu 8rutickom.
Zinaida je sama kod kiiče. Kruticki i njegova zena su
otputovali u
1J9
njiliovu drugu seosku kilcu ii |iosetu rodbini i neče se vratiti
do sutra.
Iz nekog razloga Osohnu je to Grlo drago. Zinaida je
sama na verandi, čita neku franctisku iiovelu i očigledno se
raduje što ga vidi. Medutim, razgovor se odiizio i oni se
osecaju napeto. Osokin je ljut zato što nije s1›0soban da sa
Zinaidom pronadc zajednički jezik; svaka tema koju započnu
nekako se prekida, sama od sebe, kod treče rečenice.
Ha|demo ii šetnju - reče Zinaida nakon jedne
duže pauze. - Ova kuča i vrt mc uspavljuju.
Dana Zinaida deluje Osohnii sasvim drgačije, ali još
uvek sc ne snalazi najb0lje sa njom. Ona je vrlo
ženswena. Istowemeno se oseca neka distanca ti njoj.
Izgleda starija nego što, najvei ovatnije, jeste. Njeno lice je
bledo i na prYi pogled se čini da joj ci te nisu doYoljno
jasne. Mcdtitiin, kada se dii7e posmatra, kao krog veo,
pojavljuju se fine, jasno iscl- tai4t liiiije. Njeni pokieti sir
spoii; neito na njoj deluje orijen- taliio. ’Tatarska poi odica’.
Najdivnije sir njene oči. Nisu suviše velike, tamne su,
nekad poptit s0mota, nekad varniče vatrCn0, a zatiiii
pon0vo po1' i“imaju pospani izgled. Osokin počinje da
veruje da le oči mogu da lzra‹e mnogo Yiše, i več se biidi
njegova znatiželja.
Setaju jedno pored di ugog krog šumarak pinija. Osokin
sve vreme posmatra Zinaidu.
Obučcna je ii sroin sopsKenom, prilično neobičnom stilu:
u široku lialjinu od svetle kineskc svile sa bogatom
čipkoin i cipele bronzanc boje sa perlastim dugmicima.
Nosi siinco- bran, a da bi se zaštitila od sunca, pokriva
glani iutiin šaloin. Ne koristi paifeni.

’150
 Njen profil, ııjehe oci, a pogotovo njenc usne, sve vise i vise
privlace Osokinov pogled.
Î)0JdZe d0 1 eke i Camcâ. 0S0kin l›01Tla7e 2inaidi da nde u
jedan od njilı, a zatiln vesla uz reku ka senci drveEa.
- Znate - ıece Osokin skoro ne occkujuFi to ni sam
bio
SalTl zaljıl bljcıl u vds ‹10k SalTl j0S“ İS“a0 u v0jliu sk01ll, ali Salıl
yas zamiiljao sasvim drugacije.
0v0 p0Staje ifltel‘eSaIltR0 - uzvratİ 0Ra Sa SlTlcs lt0ıTl. -
tako ste me tada zamiiljali?
- Ne znam, to je teiko reci, ali nekako dı ııgacije. Takode
mi se cinilo da sam bas lanije poznavao, dugo pı e nego
sto sam video fotografije kod vaieg brata. To je bilo
povezano sa neko- liko vrlo isprepletanilı snova i fantazija
koje sam iınao o svom pıetlıodnoın iivotu; o jednom
carobnjaku, o koıne sam ınis- lio da sanjaın, i koji mi je
prorekao buducnost. da neki nacin Ste i vi bilİ 1 0YCZâ l1İ
Sa tim. Ho?u sa kaiem da sam bio ubeden da ste vi ta o kojoj
je govorio carohnjak, l‹ada sam video yahu sliku.
-Âi,szjtaH0tko?
- Verovali ili ne, zaboravio sam! Secain se samo: ’sve što
čc biti, več je bilo’.
Zinaida pita Zašto čarobnjaci uvek govore tal‹o ne-
i’azumljive stvari? A kada vrsta čarobnjaka je bio! fizete
da ste ga videli u nekom snu?
- Možda je bio san, m0žda je to bila strarnost, možda
sam izmislio. Ne znam - kaže Osolčn.
- Pa, naravno, vi st° 1' esnik i čula saiTi da ste napisali
neko- liko lepih pesama. Zašto niste jednu pročitali kada
ste bili prošli put?

i51
 - Nikada ne citain javno. Dovoljno je da jedna osoha
nije u skladu sa mojim stiliovima, ili da tako deluje, da bi
mi bilo nelnoguče da ili recitujein. Bilo bi besmisleno
iičinlti to, jer bi se sve izgtlbilo.
- A ko vam je smetao prošlog puta? Možda ja?
Ne, vi ne - odgovara Osokin nesmejan, i dok gleda ii
nju ridi kako joj se menjaju oči i celo lice. - Teikoča je bila
u tome što je tada nekoliko ljudi izgledalo kao da je sa
neke druge planetu. fl2mite, nd|31’imer, vašeg brata. Mnogo ga
volim, ali on je duboko uveren u to da su svi ti ’ritisci
onostranog', ništa
drugo do hvaliSaVe £* 1'0sti; dok ‹emlja za moje stih0vc
uol*'° ne mora da postoji. Ali kada bili mu to rekao, on bi
pomislio da namerno pričam gluposti u želji da delujem
originalno.
- Da, najvelovatnije - reče Zinaida. Zavidim vam zbog
snage vašeg karaktera. I sama često osečam da se ne
moze sa svakim o sveinu razgovarati, ali ne mogu uvek da
se kon- tiolišem... Hočetc 1i mi pročitati svoje pesme?
- Moida, jednom jasnije - odgovaia Osolčn. - U mojim
sti- liovima je iiveli toliko mnogo mene, zato mene prvo
morale
‹la upoznate. Mislim da bi tako trebalo da budc. Volim
izuzetno jcdnoredne pesmice, nekoliko rimskih pesnika ih jc
pisalo, ali le pesine se teško mogu razumeti ako se ne
pozna- je čo ek koji ili je pisao.
Ncko vreme Osokin vesla čuteci.
- I ja vas poznajeni vec dugo vremena - reče
Zinaida - bare;y iz priče.
- Sta ste čtili o meni?
- Cula sam da ste iinali inteiesantnu avanturu ‹lok ste
bili ti vojnoj ikoli, i da ste se, kao iezultat toga, našli
negde u Askabadu. Da li je to tačno!
 - Da, jeste, samo sto je bilo jos dalje - uzvrati Osokin. -
4i to je fillo pre dugo vremena.
- Pa šta? Ono sto je bilo, ponovo cc biti.
- Ne verejiim da je čarobnjak mislio na to - reče Osolčli
i opet se nasmeja.
- Šta je onda mislio?
- Nsjverovatnijc je mislio da je buducnost vfi bila i da
ništa zaista ne postoji, da je sve san i fatamorgana.
Ponekad mi je to sasvim jasno. Zar ne osecate koliko {e sve
ovo nestrarno? - Osokin pravi rukom kruzni pokret. -
Suma, voda, zYezdano ilebo, niita od t0ga ne postoji.
Postojali sir dani kada je sve postajalo providno, pieteči
da če svakog trenutka nestati. Jednostavno ovako: gledate
oko sebe, mislite da postoji; zatrorite oči, zatim ili
otrorite i nema ničega.
-Jednom sam se, odmali nakon dolaska u Pariz, popeo
na juini toranj Notie-dama gde posetioci, inače, nemajii
pristup, i provco ceo dan gore na vrhu, potpuno sam. Sve
vreme sam spontano smišljao stiliove, i poliekad sam ih
zapisivao. fl tim stiho ima sam zamišljao da su ljudi
nestali... Prošlo je mnogo godina, a ja sam gledao sa torlija
Notre-dam na prazan Pai’iz, i hpovi su gledali sa mnom...
Shvatate, nema više ljudi, nestali su pie mnogo vremena,
pre dvesla, trista godina, trava je piekrila mostove, a poneh
delovi počinju da se raspadaju. Obala se obrus”ava, asfalt
se cepa i zeleni ibunovi i drveče rastii iz procepa.
Prozorska stakla je razbio vetar ili su ispala. 4, Notre-dam
stoji i podseca na prošlost Pari‹a. Epovi piičaju jedan
drugom o svemu ito su videli i ito viie nikada neče biti; i,
iznenada, shvataju da nikada ničega nije bilo, da oni sami
ne postoji i da niita ne postoji. fl trenutku kada su to
shvatili,
opet počinjil da vide ljudc i zivot kao ranije, a Pariz
postaje stari Pariz. Ali, sada im je jasno da ni ljudi, ni
njihov ziYot, ni katedrala, ni oni sami ne postoje zaista.
Napisao sam te sti- liove, ali sain ili jasnije izgubio, tako
da ni oni ne postoji.
Zinaidu livata jeza, kao da je joj hladno.
- ¥i mi prenosite osecaj da ništa ne postoji - reče ona. -
Ali, l‹ako stc mogli da izgubite te sliliove? Zar ili se više ne
sečate!
- Ničega se ne sečam. Samo mi je ostalo i1 sečanju da
je jedan od kipova dugo vremena odbijao da govori, a da
je,
‹atim, rekao nešto čudno i nerazumljivo.
- 4i, sigurno znate da ti hpovi nisu pravi? Nikada niste
videli Esmeraldu.
- Tako kažii, ali je meni svejedno. ltonačno, niko to ne
zna pouzdano. Ja lično ne veriijem da su ti hpovi mogli da
prois- teknu iz osamnaestog vtka.
Čute neko vieme. Zatim Zinaida počinje da priča o
ltaliji.
Osohn sltlia. Iznenada je u njemu sevnula pomisao
da uskoro moraju da se vi ate i on oseča čudan bo1 u
svom srcu. Ž eleo bi da se ovo nikada ne završi: lagano
kretanje niz reku, biičkanje vode, razgovor koji J)re1azi sa
jedne teme na di ugu. Neininovno oseča da če Zinaida
medu drugim ljudima i u dnigoj okolini opet biti
strankinja, ‹lok mu je ovde tako pre- divno bliska. Ovde,
na reci, u hladovini drreča je tako prijat- no. 0n ieli da
ona piiča o sebi.
- A da li ste u inostranstni imali mnogo obožavalaca? - plta
on.
- Mnogo - odgovara ona nesmejano - ali ne stvarnili.
- A u čemu je razlika izmcdu strarnili i nestvarnili
obozavalaca!
 - SKarni su oui koje sam ja takode ınogla da obozavam
ili Sâ 1I0jİ1Tla Sam râd0 1' rov0dila vreme, a ne samo oni
koji mene oboiavaju i iele da budu sa mlıoın. Shvatate!
- Mo‹da. Znaci, oboiavaoci su nestvarni ukoliko nc
ielite da ile vidite suvis“e cesto. Zar je bilo tako
strasno?
Da, sigurno. Da ste fena znali biste sta znaci dobijati
ponude. Strâno je neprijatno. Jednom muskarcıı su ta
osecanja nepoznata. Mnoge devojke to cole, ali ja ne.
Slıvatite, mozete prema nekoın mııskarcu biti ljılbazni i
nemati nista
}3f0tiv njega. Motele sa njim da odete na jahanje, na ples, cak
fiertovati malo... ali iz toga on izvlaci svoje zakljucke, a
oui vaın se ııopste ne svidaju. Zatiın, jednog dana,
prilncFujete da je u odnosıı na yas vec skovao nekolıko
plafl0va i da samo ceka pıiliku da vam im otkrije. Onda
pocinje bot ha izmedıl yas i njega. Yi idete ıI krajnosti da
biste ga sprecili da vam othije planovc. Ponekad to moze
biti izu‹etno veselo... Boıba traje. Nema svaki mııs”karac
dovoljno samopouzdanja i nije svaki sigaran u sette toliko
da ne ohrati lıainjtı na yas i da ne
dopusti da bude zbunjen. Vecina ınuskaraca mora da bude
sentimentalno raspolozena, inace ne mogu da govore, Znaci,
pö ljivo izbegavate seııtimentalna raspolo7enja i neko vıeme
ste uspeini u tome. Ponekad moicte da otklonite
opasnost tako so razgovarate pravim tonom. Medutiır'. 1*le
ili kasnije, bivate İ‹Renadeni u jednom nesi eû nom trenutku
i upoznati
sa svim divnim planovima i namerama koje ima sa vama.
Tada dolazi najneprijatniji deo. Cao prvo, ponelû mtıs”karci
su nadublje u sebi iznenadeni so vam se njilıovi planovi
ne svidaju; prosto ne mogu da slıvate zasto hi to bilo tako.
Tada im se cini da tu postoji neki nesporazum koji ce
nestati u

155
 trcntilkil kada vam bridu jasnije iazloiili svoje vizije.
Dakle, pocinju da vam raščlanjavaju svoje planove. Oni
iskreno misle da joi niste dovoljno prepoznali koliko su
samo sve lepo i zadivljujuce zamislili. Wo fla kraju još
uvek odbijate da pri- livatite sa zahralnošcu velikodusne
planove koje su napraYili za vas, iia bojistri izgovaiaju
nekoliko vaših reči protir vas, koje st° i'otpuno zaboravili i
koje znače nešto sasvim drugo
od onoga ito ste rekli; insistiiajii na tome da je ideja, u
stvari,
fiila vaša, da ste je saml izneli itd, itd. Ne, zaista je
strašno!
- Izgleda da u tome imate mnogo prakse. A, da li ste vi
sami iiglavnom bili tako liladni?
- A, zašto vas to zanima?
- Zato ito razumem neito ito shvata veoma mali broj
ljudi
- reče Osokin.
- A to je?
- Razumem koliko je za jednu pametml ienu sa mnogo-
brojniin interesovanjima teiko da sretne čoveka u koga
može da se zaljubi i u koga se isplati zaljubiti. Po mom
mišljenju l'0stoji mnogo vlše zanimljivih zena nego muškara-
ca i često mislim da bi mi bilo teško da pronadem
muškarca za koga bili se zainteresovao l‹ada bih bio
žena.
- koji je razlog?
- Ne znam, ali imam takav osečaj. Medu svim miiškai
cima kojc poznajem nema nijednog za koga bili mogao da
se zain- terestijem da sam zena. Poneka‹t mislim da, kada
bih imao sestru, ne hili voleo da se uda za nekog od mojih
prijatelja ili za nekog od ljudi koje sam upoznao.
- ltako je to neobično - nasmejano reče ona. - Muikarci
su, geneialno, prilično ubedeni u svoju nadinoč.
 - Ai, ja nisam. Ja smatram da zene pripadaju višoj klasi
od muškaraca. A i moze se lako shvatiti zato je to tako.
Hiljadama godina su zene bile u povoljnijoj situaciji za to!
fl povoljnijoj situaciji! Mogu da zamislim šta bi na to
rekle moje dve engleske prijateljice. One su najdublje
uvelene u to da su iene bile poroh|jene od miiškaraca i da
su tek pie loatkog vremena počele da stičii svoju sloboda.
- Da, mogu da zainislim šta bi rekle vaše prijateljice, ali
ja još uvek ostajem pri s om stanovištu: žene
zauzimajii istaknut poloiaj u životu. Pod tim, naravno,
mislim na žene iz obrazovanili slojeva u manje-više,
civilizovanim zemljama. Obratite paznju samo na jednu
stvar. IJiljadama godina žene nisu akti no učestrovale u
ratovima, a i retko sir imale veze sa politikom i dr‹avnom
sluzbom. Na taj način su izbegle naj- varljivije i zločinačlie
strane života. Samo to čini iene slobod- nijim od muškaraca.
Naravno da postoji više rrsta zena; i, bez siimnje, inoderna
7cna cini sve da izgubi svoj ekskluzivni položaj.
- Ai, nemojte da zalfljiičite iz svega toga da sam
naročito oduševljen današnjim ienama - reče Osolčn sa
osmeliom. - Smatiam da im nedostaje moč
rasudivanja. Njihovom instinktu je poveren neverovatan
zadalak: zadatak izbora. Pri tome uopite ne mislim u
biloškom, več u estetskom i moralflom smislu. One svoj
zadatak izvršavajii loše, jer se zadovoljavaju beznačajnim
muškarcima. Glavni grem žene se sastoji u tome što nije
dovoljno zzliteynz.
D01' ada mi se mnogo 0d Onoga što kažetc
uzvrati Zinaida - iako moram da razmislim o tome.
Dakle, kaže ste zene vi sietali, zalitevne ili nezalitevne?
 - Ne ver ııjem da sam sreo i jednu koja je bila dovoljno
zahtcvna - rece Osokin.
- A da li histe je ıado sreli?
— Vı lo rado.
- To ini se do1' ada - nastavi ona - i potpuno se slazem
sa sama dı zene nisu dovoljno zahtevne. Daju se suviie
jeftino.
- To su opasne reci - kac Osokin i opet se smeje - koje
n’1o lako mogu biti pogreiııo shvacenc. ¥idite, ne
zasttıpam stanoviitc Jnakticnih ieflskilı interesa. itada je
jedna iena zahtevna m sebe s:unu, to je jednosta no
wlgarno, a ta vrsta
zalıtCVll0S ti Se lTl0ze 1la?İ U Vc?0j ıCel’İ rleg0 st0 6İ tl’e6a10,
kakav od ohlik ona imala. Ja govorim o necem sasvim dnı-
goın. Zena ne zalıteva od mus'kaı ca dovoljno ıadi
njegz.
- Zar nema piavo da i za sebe zahteva mnogo!
- To je jedno potpuno drugačije pitanje. To je život. Za
njega još nikada nisam bio zainteresovan.
Oni ciite dok se čainac na sti uji lagano priblizava
molu. Vracaju se, s“etajilči se ponovo ki oz sumicu pinija, a
kada se
priblize kuči, Osokin se oliraita. Na njegovo iziienadenje
Zinaida rcče - Bicu siitra u gradu; ako nemate ništa u
planu inoieino da se nademo. Nazovite oko tri stan mog
brata, do
tada cu sve zanšiti.
Veče. Osokin se nača kuči. Sedi ti ielezničkom vagonu i
posinatia krog prozor polja lioja brzo proleču: smeši se i
oseca se neobicno radosno.
- Bože, o cemu sve nism0 iazgovarali! - misli on. - Ona
je andeo i, konačno, baš onalwa kako sam je zamišljao pre
dugo viemena. heverovatno kako sam je ranije dobro
poznavao, a
kako mi je delorala drtigačije pri našem prvom susretu. Yeč
dugo nisam razgovaiao kao danas. tako je divno što čt1 je
sutra videti. Naravno da i‹ toga ne može ništa da proisteltne.
Na rimu, ili liajkas• lj° 1›ioleCe, otiCi ču; ali ipak, dobro je
što sam sreo mitsku Zinaidu. Ni o jednoj drilgoj zeni
nisam toliko sanjao kao o njoj; a svi ti snovi su samo rezultat
toga ito Sam video njene fotogiafije i sluiao o njoj. To je
vrlo inteie- santno. Dobro, videčenio kako cc proteci naš
sutiašnji susret. Dopalo mi se što je to bio njen predlog.
Ona je sigurno iena koja fascinira. Pametna je kao ¥alerija,
a njena maštovitost je dovoljnx za deset Lulu. Da, dobro je
ito sam je sieo; ona je, u
svakom slučaju, neito ito če mc podsečati na Moskvu...
 elrnaest dana jasnije. Osokin čeka na Zianidu u
parku blizu reke. Hoda, pušeči, putcm, gore-dole.
- itako je čildno sve ovo - govori on za sebe. - Ovako
neito još nikada nisam dozi eo. Ne znam šta je: ljubav
ili nešto sličflo. Rado je vidam i razgovaram sa njom.
Svakog dana ovde čekam na nju kao školarac, a onda se
vozimo rekom. Sada bi mi bilo teško da propilstim i jedan
jedini dan. Iako mi se jasno nije dopala kada sam je video
prvi put, ni njen stil, ni ona sama, kao žena. jasnije je,
naprotiv, počela i7uzetno da mi se sYida. Medutim, u
moin stavu prema njoj nema ničeg ličnog. Toliko je
drugacija od svega što sam pročitao ili o čemu sam sluiao i
to uopite ne liči na mene. Istovremeno, znam da ori susreti
moiaju imati posledice. Moram da odem. To je neizbezno!
Moj ostanek ovde ništa nece promeniti. Zinaida mi ste
mnogo dopada, ali život če tome vrlo brzo učiniti kraj.
Cista je sreča ito sam poslednje dve nedeljo bio slobodan i
imao dovoljno norca da dodem. Medutim, ncmam ni
najmanju predstaw o tome ila ču učiniti sledfie nedelje.
Naravno, ona to ne razume ili ne prepoznaje..,
01u’eče se i gleda nic promenadu.
 ki, zalto ne dolazi! tek je jedan sat, a oni rııtaju u
dvanaesl. Pa, za godinu dana ce sve hili kao sada. Samo
ito ce ona, moida, ici istiın o im pııtem, ali ja vise necu biti
tu. Gde
kıl bİtİ? SalTla p0miSa0 ha t0 lTlİ tesk0 Orada.

Nedelju dana kasnije. Osolan i Zinaida se ietaju u

parl‹u Put je vec preluiven iııtim liiceın.
- I, hoces li uslıoro za 6ustraliju! - pita Zinaida i
gleda nasmeieno Osokina.
- Znal da ne idem nikuda - odgovara
Osokin. Zinaida se smeje i vuce ga za
rukar.
- Nikada ti necu opıostiti - kate ona.,- itada bi samo
znao kako si me ljııtio trojoın Australijom! Cesto sam
zbog toga, jednostavno, lıtela da te prebijem. Muikarci su
poııekad tako stravicno glupi. Ocigledno je da jedna iena
jasno pokazuje da je zainteresovana za nekog muskarca
ako je spıemna da ga vida svakog dana; kada provodi skoro
sue svoje vreme sa njim i kada izmiilja razne razloge da se
sıetne sa njim. A, u znak zalıvalnosti, ponudeni su mi
planovi za 4ustralijtı. Da, dragi moj, bio si divan... Ali, sada
leliın da mi pıical o Australiji.
- Draga - kate Osokin i uziına njenu ruku. - Trebalo bi
da razumei koliko mi je tesko palo da sue to kaiem.
- Ako je bilo teiko, zalto si to onda ucinio!
- Mislio sam da je neizbeiho. Okolnosti su bile takre da
niita drııgo nisam mogao da zaıuisliın; i bilo je odluceno
pre nego sto sam te sreo.
- Da, ali bila sam dovoljno neoprezna da pretpostaviın
lı je nat susret promenio nesto u trojim planovima. A
ocigled- no je da nije; to ti cak nije palo na pamet. Stoga
sam, na
 kraju, moi’ala da prcuzniem na sebe i ‹la ti sama
objasnim siluacijtl. Šta možeš da kaieš ii svoju
odbranu?
- Nista ne mogu da kazem - odgovara Osokin.
Hajde, dobi o, šta je sa tvojoin sitiiacijom! lazeš da sti
okolnosti bile takve, da je bilo neizbezno da odeš u
4ustralijti. Zar sti SC l'romenile?
- Nije da su se promenile, prosto sir izgufiile značaj.
Mislim
da se svettl bajlč nisam iiikad osečao bliic nego sada, i
zali- valjujuci tom osečajii, tim mi se da če sve biti
drtigačije ncgo što sam mislio.
- Dofiro, hajde da pretpostavimo sa neces otiči u
Australiju, vec češ ostati ovde. Važno mi je da saznain da li
ti tvojim planoviina ima mesta za mene ili ne.
05ol0n je iznenada njima ti zagrljaj i ljubi je.
- Slučaj! JeSi 'i l 0ludeo! - Zinaida se izvlači iz zagrljaja i
dovodi svoju kosti u red. Stvarno je besna i uplašena.
fl svakom trenutku hismo ovde mogli biti videni.
- Neka vide! Poljtibiču te uvek kada li0mencs” šiistraliju, to
ti ohečavain.
- iiako si samo hrabar. Da, sada si postao hrabar. Sečaš
li se, još, kako je bilo pre ncdeljii dana! Plašio si se ‹la
mi do‹lirneš i iiku. NaFaVfl0 da je za tebe sada lako da
budeš hi’ahar, nakon što sam ja obavila najteži deo,
nakon što sam poce1a da ti pričam o sebi i podstakla te na
pričanje. Sada sig- urno imaš u i ul‹ama sve adute. Tako sc
tivek dogada, a mi zenc uvck tako plačamo za našu
otvorenost i piičljivost. Ali, ja naineravaiii da l‹aznim tebe.
kada stignemo kiici i dalje ču spoininjati Australijii, a da
bi odriao rcč, bices' primoian da mc ljubiš sve vreme -
ona se smeje. - Moji da zmislim izraz
na lictı moje majke dok me bııdei ljubio! I dama sa malim
l£tıCetom Ce t8k0dC biti tu i sve pristojne mlade device
iz ıTlCSta, k0je dolaze da me poseFuju... Iloce li ti se to
svideti! Vidii koliko te je lako izigıati i kolik0 Stl ti yı Edna
obecanja!
fl njenim ocima ismi hiljadıı vatri.
- To, kao pı yo. 4 sada drugo. Rado bile da saznam
kolik0
dtlg0 biSlTl0 j0s pl’icalİ 0 p0ezİji i ıTl0dCl’ıl0j ıllTletll0Sti, dil
jednoga dana nisam napala tvoje dobro ponasanje. Yi
muikarci, inace, sebe smatı ale sna7nijim poloın, ali ila
biste bili bez nas! Zalto me gleda u oci. Ne, molim te, ne
dokazuj mi svojıı lırablost, upravo se pribliiavamo
ktıcama... Hajde da ozbiljno ıazgovaramo. Jos' uYek ieliln
da cııjem troje planove. Ako ne ides za Australiju, sta onda
nameıavas! ImaI li bilo kate planove ili ne! Yidii kako
otvoreno postavljam pitanja!
Osokin 1›osmatra Zinaidu; shYata da joj vrlo teiko pada
da se pıisili da govori na takav nacin jer ona da on, saın
od sebe, nista nece reFi. On takode shvata da ona
1›oktısava ‹in mu olakla pı istup, ali i da joj je neugodno i
da pokuiava da sakıi- je svoju zbunjenost tako Oto pıica
kao u sa1i. Ohuzima ga osecaj velike neznosti, ali se
istonemeno u njemu siri
odredeni bes. Zalto zeli da ga podstakne na pricu? Trebalo bi
da razume da joi ne moie da govori.
Pono o gleda Zinaidıı, iali je i stidi se srojih misli. Zbog
cega bi se ona mogla gıditi! Samo ieli da mu pomogne.
Ispunjen je zalıvalnosc' 1›rema njej i izıızetno dubokom
ialoicu sto ne moze da joj odgovoıi onako kako ona
ocekuje. Sta ga sprecava u tome? kukavicluk i smesna
vrsta ponosa. Plali se da se ne nade u nekoj neprikladnoj
situaciji. Ona je
bogata devojka, a on ne poseduje ništa. Realnost u ovom
trenutku je to da je bez ikakvih sretlstava, da je, koliko
juče, zaloiio svoju pelciinu da bi doiao ovamo. 0n
nema ita da očekiije, osim onoga s“to če se, možda,
slučajno desiti.
Skiemio je sa uobičajene staze. tako če ga gledati
Zinaidina majka i brat? 8akav stav ce zauzeti prema
njima? kada bi ona bila sama... ili kada mu jezik ne bi
hio vezan, kada se ne bi plasio da priča, reč kada bi
mogao da joj kaže pravo u lice kako strari stoje... Onda bi
rnozda zajedno mogli da pronadu izlaz.
Osokin oseca da ona želi da on priča, a ipak zna da
neče niita reči. Grlo dobro mii je poznato to raspoloienje.
Več su ranije, u njegorom zivotti, postojala nemena
kada se, iz
§0n0sa, pl’avio da ne |ximeci1je da ljudi žele da mu
pomognu i da mu izlaze n susret. Na taj način ih je odbio, a
toga je fiio svestan. Sada je isto tako. Eto, to je njegova
sudbina; ne moze da se ponasa driigačije.
- Zaito ništa ne govoilš! - pita Zinaida.
Zato ito ne mogu da k cm ono što bili zeleo da kaiein.
Šla te sprečava u tome!
Potrebno mi je vreme. Sada, sve joi teče kao i ranije.
Znaš, hteo sam da odem i nije me se mnoge ticalo šta se
ovde dešara. Sada ne Idem i želim da uredim svoj život
ovde, ali za to je potrebno vreme.
Zinaidi se ne svida situacija i ona se duri. - Ne volim
vreme. Ti znaš da ste ze1im odmah. Ako mi se kaže da
moram na nešto da čekam, onda sam spremna da
odustanem od toga; onda mi je to več pokrareno. Da li ti
je poznat taj osečaj? kada hi mi bilo ponudeno
putovanje na mesec i kad bi se
onda ispostavilo da moram da cekam dve godine na to,
odiistala bili od srakog meseca na svetu. A ti?
- Razumem te, i te ka1‹o - odgovara Osokin - ali mozda
cu sačekati Mesec. - Sinešl se i g1e‹la je. - lmaš zbog toga
sada ne moji niita da kažem.
Cute. Osohn oseca ubod u si cu. Zna da je uvredio i
odba- cio Zinaidu, ali istovremeno zna i da nije mogao da
kaže nis”ta drugo.
Zinaida pilji pravo ispled sebe, čnsto stisnutih usana.
Osokimi se črni da joj je sada žao st0 jC rekla bilo šta, i
ljut je na samog sebe i svc ostalo.
- Ona bi tiebalo da slišati da naša veza ne može biti
kao i bilo koja druga - misli on. - Okolnosti ne mogu biti
iste kao sa nekim di ugim, Ja se nalazim ii neobičnoj
situaciji; čak ne mogu ni piikladno da se obučem. kada se
presele u grad, ona če liteti da je snida pratini. Yec je
govorila o tome. Odakle mi novac za tako nešto? fl ovom
trenutku mi tek polazi za rukom da prezivim, i to je vec
dovoljno teško. Ne, nešto mora da sc dogodi ili stvarno
moram da odem. Do sada mi je, iz nekog razloga, sudbina
iivek pomagala u postednjem trenutku; videcemo šta cc
se ovog puta desiti. Ai, mozda sam, jednos- tavno gliip.
Mozda je ona moja sudbina. Moida bi trebalo piosto da joj
kažem sve i da se sa njom dogovorim o tome šta možeino
da učinimo. flpravo to je ono što ona želi, Št0 me moli, i
upi’a o to je ono što ja ne mogu. Ovako je odbijam od
sebe. Znam to, a ne mogu ništa da promenim.
fl meduvremCnU 5tl se pribliiili luči. Osokinu se čini
da je progovorio tek posle l'ola sata.
- Hočeš da udeš unutra! - pita Zinaida.
 - Ne, videcu te sutra - kaie Osokin. - Danas samo želiln
da razgovaram sa tobom. Ideš li kasnije negde!
- Ja! Ne, nigde - uzvraca Zinaida lagano, pri čemu
izgleda kao da razmišlja o nečem di Ugom. - Neko vreme
necu ici niku‹la.
Osokin oseca da je zbog njegovog govora ljiita i
povredena. Ona izgleda zabrinuto i luino. 0n se hlago
naginje ka njoj. Nekak0 mu je strašno bolno i zao nje. Zeli
da joj kaie neito neino i utesno, da klekne Jxed njom, da je
moti za oproitaj, da ga ne napusti, da ne Yeruje u
njegovo liladnocu.
Njene ruke su hladne. Ljubi njene prste dok joj ruka pada,
kao da ne učtstvuje u tome. Cuteci odlaze do kraja nta.

- Naravno, znam da je moja greška - kaže Osohn dok se

seta gore-tole po drvenom kolodvoru ielezničke stanice i
čeka na von. - Muškarac nema Jxavo da se nade u ovako
bespoinocnoj situaciji. Ne moze se biti stalni gubitnik. U
tafiom sliičaju bi trebalo otici, hestati ili nekako početi
novi život. Nema nikxlwe snhe vucarati se ovilda, Da, sada
bih sve dao za to da imam novac koji sam izgubio kod
Boba. Medutim, sa druge strane, treba biti piavedan prema
sudbi- ni; da nisam izguhio te pare, još se ne biti vratio ii
Mostu i najverovatnije nikad ne bili sreo Zinaidu. Znači,
čak i u tome je postojalo neito dobro... Pa dobro,
videcemo šta cc se dogoditi sledeče. Moram da pronadem
neh posao, tako da bar mogu pristojno da se ohučem i
imam dovoljno novca za pozoris“te i sve te gluposti, inače
necu biti u stanju da vidam Zinaidu tokom ziine. Dobi o je
sto su odliičili da ostanu ceo septemhar na selu.
 - Hi, kako je ona samo divna i prhlačna! iiako bi bilo
leli0 da mogu da joj kazcm... Znači, istina je. Zaista
osecam nešto nesvalčdašnje u njoj. A ona? Zašto joj se
svidam! Ne mogu to
da shvatiin. Ona kaze da nikada ni sa kim nije pričala kao
sa mnom. Medutim, čudno je to; nikada nisam doiiYeo
nešto slično. To je nešto sasvim novo. A, i, koliko ini je u
meduvre- menii potrebna. Zašto ne mogu da pi’onadem reči
dolt razgo- maram sa njom! kada bi sada bila tu, tl ovoin
tienutku, mogao bih da joj kaiein sve.
 ladan, sunčan, zimslč dan u Moskvi. Osokin i Zinaida
se šetaju po Tverskoj ulici. Osohn .nosi lanku
peleriiui i šešir od filca. Dugo cute i Zitiaida sada
pocinje da priča.
- Ne razumcm te. hažei da ieJii da mc idii, da stalno
imaš toliko da mi 1' iič ; i to je tačlio, iiglavnoin imamo
jedno dru- gom mnogo toga da kaiemo.
- Ali, zato moramo tajno da se srečemo na ulici! Zašt0
lle možei da nas posetii kod kuče, kao svako drti&?
PočinjGn da mislim da, iz nekog razloga, iie zeliš da priwčes
pažnju na nas dvoje. Sve to u meni budi utisali da se
nekoga plašiš, da od nekoga ieiiš da salzijcš svoje
interesovanje za mene. Meni to deklje čudno. Yidim da
trojc finansije nisu bar u sjajnom stanju, ali zašto ili ne
dovedeš u red! To bi se mogao tako jed- iiostavno učiniti.
lmaš smeinil vrstu ponosa. Zaito ne učinii ono sto li je
nedavno ponudeno? Znam za lo. Privremeno moraš
zaboravili da si pesnik i piihvatiti posao. To se moie lako
sredini. A tada cc ti za sve, šta god da ielii, biti dat kredit.
- Diaga, ti ne shvataš da je to potpuno nemogoče.
- Zašto je nemogoče! Drugi ljudi rade. Uveče bi mogao
da pišeš. Sigurno ti je jasno da o‹l pisanja pesama ne
moieš da iiviš! Da li postoji mnogo ljudi koji iazumeju
troje pesme!
161
 Osokin se vedro nasineja.
- 0Ji, moram da ti isprlcam jednu veselu pricii.
Prekjuce sam otisao ne taj izlet sa Leontjtvima, p0sf0 SãlTl
lTliSlÍo da ces ti biti tamo. Sve zajedno, bilo je vrlo
dosadno, uprkos levem danu. Bilo je hladno i sve je
svetlucalo. Sneg je lezao svei i mek na poljiina, na jezelu i
na pinijama. Sunce je sija- lo i sve je sijalo, pogotovo kada
smo izaíli iz iuine i kada se ulica pred nama pruiila
nizbrdo. 2nú , imao sam utisak da je ogroinna bela macha
leiala na lediina, grejala se na suncu i prela. Takri iisputni
utisci se mogu najbolje inaziti ii jed- norednim stihovima;
jer ito se vise prepusti masti citaoca ili sluiaoca, to su bolji.
Znaci sve sam stavio ti jedan red:
Pliíani beli stomzk zlme.
- tako ti se svida! Moiei li da vidii ogromnu, plisanu
bclu inacku!
Zinaida ne moie da potisne smeh.
- Yrlo je dobi 0 - kaie 0Rã - ali plaíim se da ce svalú
obicni smrtnik nakon ito je procitao taj stih pitati: ’a, sta
dolazi posle!’
- Tacno tako, i bar tako bi tiebalo i da bude. Samo ito
se ono ’poslc’ nalazi u samom citaocu. Ako on to ne vidi i
ako ieli sre da dobije na poklon, onda je bolje da se
prctplati na dia. Baú tako nesto se neda no dogodilo; i to
sam hteo da ti ispi icam. Bio sam dovoljno neoprezan da
svojim saputnicima
ispricam o svom pesnickom li0kusajii. To je izazralo
veliko veselje. Poceli su da me napadaju bas sa tim
pitanjem, ita dolazi posle. dada nisam odgovorio, oni su
po1‹usali da izmis- le nastavak. Poceli su da izinisljaju rime,
najgroznije stvari, i,
gcncralno, da ismejavajti. Ali, u principu, svima iin se
svide- to. To j° l'0Stalo neka nsta peril/en i svako je
izvalio svoj tic.
Zinaida ga glcda.
- Reci mi ístìnu. Zar to nije hilo near ijatno za tebe?
- Nã |70CCtÍ(tl U0l '° 'lijc biro neprijatno. Sasviin oNoreno
sam se smejao zajedn0 sa njima i potpUn0 SalTl iTl0gã0
da
l 0d0íim njihom tacku gledišta, Nato śto oni to, jednostavne,
nisu inogli da posmatraju na drugaćiji način. Medutim,
nakoii nekog nemena, počeo sam da se ljutím na sebe ito
sam pokrenuo razgovor, i ila bİli ga Okončao, izmislio sam
nekollko
spontanili stiliova o iijima. Nisu znali da li da se smeju ili
da budu uvrdeni. flilikali su od smeha dok su jedan
drugom po- navljali moje stiliove, ali, u sNari, osecali su se
piilično glilpo.
- I to ti je veselo? - pita Zinaida sa blagom grimasom.
- Ne, ne naroćito. Bilo je glupo od mcne što sam
zapoćeo iazgovor o svojim stihoviina, ali bilo mi je
dosadno. Bilo mi je iao što ti nisi bila tu.
- A meni uopite nije iao - kaie Zinaida. - Dobro si se
zahavljao i òez mene. - Ona pilji pred sebe, a 0sol‹in je
gleda İznenaJelio.
- Ne shvatalTl - misli on - sta joj sc, u stvari, nije
dopalo? Sigrirno we to ito sam joj isprićao; ali neito joj se
nije svidelo.
Osokin joj govori o nećem drugom, ali ona samo
iasejano sluša i sledi svoje sopstvene mlsli.
- Odlutali smo od naieg prvobitnog razgovora - ieče
ona. - Ne moiaš tea se pravdai. Ne smeta mi ito se iališ,
ali me ćudno pogada to što nikada nemaš nemena za
mene i što te Ställio neŠ t0 Sl'rećava da dodeš kod nas
kući. Salno pol‹ušavam to da razumem. Ne znam zaito
odbijai da uzmei
u obzir posao koji ti je spomenuo Misa. Dobija? dobro plaû en
posao i, ako ielis, moiei ga smatı ati privremenim.
Osokin opet gleda u njtı i na tren ieli da pristane na
sve sto ona kaze.
- Potpuno si u pranı - odgovaıa on - i ozbiljflo cu ıazmisliti o
tome. Ali §0kt1iâj da lazuınes da bi za ınene bilo isto toliko
SlTlesfl0 dd p0StdflelTl cifl0vRik, ka0 dd Se, rla pl"İlnel’, pl’id1‘ılzilTı
nekoj revolucionarnoj stralıki, ito ni je, takode, nedavno
ponudeno: da s• *1›am u pod1’ıımima letke i da ih delim
’sves- nim radnicima’. Ne mogu da zamisJim sebe kao jednog
’dıuga'. Hvala bogu, u inostranstnı sam ih video
dovoljno.
Znal nastavlja on, ne primetivii kako se Zinaida
neraspoloieno duri - dok sam joi bio u Parizıl, jednom
sam pozvan na jedno ’rece’ koje su organizovale neke od
tim ’stranaka’ ili ’grupa’.
Pricali su i pricali: kako je sve lose, kako svi prolaze
bedno, a kako bi sve bilo lepo da neına l›01icije, kozaka,
generala i guverflera... Ali, kada je, na kraju, tı ebalo ‹la
popijemo caj, pıoculo se da su clanovi komiteta sami
pojeli ceo kolac i narandie i popili say caj! Zato 2a nas
nije nista ostalo.
Zinaida besni.
- Ne zanimaju me koji priajtelji, ni u Parizıı, ni u
Moskvi - kaie ona nestrpljivo. - hakre yere imajrl te dve
stvaıi jedna sa drugom! Te ’stranke’ su prosto lııdost ili
neito jos gore. A i ti sam to dobro znas. To, o ceınu ja
govorim je neito sasviln normalno. Ti bi radio za sebe, a i
za to da budei sa mnom.
Neko vreme lıodaju cuteci.
- Draga ’Zulu-dama’ - misli Osokin koristecl reci jednog
pet- rogradskog pisca, koji mu se izuzetno svida. - itako se
slatko
obračtinava sa revolucijom! Ona ne prepoznaje ni na
momenat 1*0stoje ljudi koji iimiru za tit ideju. A
najsmeinije je ito je,
it strari, potpiino u pravu. Ti ljudi ne vrede ni za ita.
Najverovatnije će izazvati Yeliku nesicću, ali nikad niita
strar- alacko. Neki od njili sB mo prijatni ljudi, i te kako
iskreni i ne samo koristoljiibivi. Hi će propasti. Samo će
banditi preiiveti.
Istovremcno, Osokintl je blago neprijatno i gleda Zinaidu
upitnim pogledom, Ylada i sve ito je povezano sa njom, u
poslednjili je dradeset godina postala täk0 flߧ0§UÍæ’na, da
on, kao i celokiipna inteligencija, ima skoro obaveznu
sim- patiju prema svakoin start ili aktivnosti koji su
usmereni pro- tie blade; ne inoie da shvati zašto Zinaida, u
tom pogledii, ne deli njego osećaj.
Sam Osokin ne veruje u neopliodnost ili korist revolilcije
u Riisiji. 0n bi inogao da vidi inogiićnost nekog drugog
iismerenja samo kada oni na odgovornim pozicijama ne
bi bili tako detinjasto egoistićni i glupi. Još uvek postoji
mnogo dobrog it Jjudima. I on odbija ’javnost sa zabava’,
kako je naziva, i njilioYe nadmene priče, još viie od
arogancije zvanićne Rtisije. Niita inanje, Zinaidin stay
stvara blago neraSl'olozenje it njemu, i nekako jt to, u
njegovlm očiina,
sptlŠ td, İitk0 to fle 0SCća rad0.
íü ajnje živopisna slíka iskisara u njemu.
Bio je dečak od dvanaest ili tlinaest godina u
drugom ili trećem i azredu. Jednog subotnjeg popodneYa
je is”ao Pctrovskom iz pravca äuznjcckog mosta, da bi sebi
kupio par dečijili rukavica kod Babuikina, sa neito novca koje
je dobio za Noni Sodium. Iznenada su se, u tom iiskom
starinskom sokakti, sa niskini ktićama i crkrom na ćoikii,
ali sa najboljim
i najskupljim prodavnicalTld U M0SlWi i iztlzetno velikim
crecaraına, pojarile ııiske, iiroke scoske sanke, sa malim
sarenim konjem, kojiına je ııpravljao seljak u kaputu oh
ovcijeg krzna i kıznenom kapom. h sankama je sedeo ili
klecao, izmedu dua vojnika sa izuıcenim macevima,
covek ltoji je izgledao neobicno, odeven u iııti kaptıt i
maJu iutu zatrorenicku kamu. Njegove ruke su bile u lancima
koji su visili,
û vl’St0 StİSrlUte jedna uz dl‘Ugu. NjegOYO ılSk0, İzlTlılFeıl0 liCc, Sd
tankom cınom bradom koja je Osokina odmah podsetila na
licc Jovana £rstitelja sa Ivanovljeve slike, bilo je tlzdignuto.
Njegova glava sa glatkom dugom kosom bila je zabacena
unazad, a pogled njegovih cudnih, sanjivih ociju, delovao je
kao da gleda isoko iznad sokaka i radosne gomile ljudi, hı
zo klizecilı sanh i sjajnilı kocija sa lepim konjima. Ta scena je
tıa- jala samo nekoliko moınenata. Sanke su nestale tı
saobracaju.
Osokin se seca kako je zastao i gletlao za sankama. -
buda ga vode! - pilao se on. - Ocigledno na sud. Poslaû e
ga il Sibiı... ho je on? Sta je ucinio! - osecao se straino loie
i izgubio je, iznenada, interesovanje za sve.
0n oseča da Zinaida tu sliku nikada ne bi shvatila,
nikada ne bi razumela ono nepojmljivo u tome. Za nju bi
to bilo sasvim ozbiljno i odraslo, prosto ludo ili gore!
Osečam da neito stoji izmedu nas izgovara Zinaida i
prodire time u Osokinove misli. - flopšte niita ne ielim da
mislim, ne ielim niita da ti prebacim, ali to osečam. Moida
si u praru sto ne razgovaraš sa mnom o tome.
- Ne postoji niita o čemu bi treFalo da pričam.
- Moida nema, ali ja, eto, tako oseCam - ponavlja
Zinaida.
- Mislim da lii ima nečega ito mc postepeno dodii uje.
Prema
 tebi više nisam ista Imao letos. Nc smes da se tivrediš. Joi
uvek osečam vrlo mnogo prema tebi, ali nijc više kao ito je
bilo. Malo te se plašim; bojim se da ti se su iie pribliiim i
da onda saznam dR Sam suviina ili da stojim nekomu ili
nečemu na primi. Ne pokus'araj da ine razuveriš. Znam
šta lioces“ da ka‹eš, ali govorim ti ono s”to Ja osecain u
rezi sa tim. I plašim se da cc n imenom postati još goie.
Molim te, shvati da mi je zao. Izilzetno sir mi se svidali
naši susreti, a i moja osfianja prema tebi. Do sada se
nikada, ni prema kome, nisam ponašala ovako. Cak
sam želela da se brinem o tehi, da razmišljam o troin
iivotu. Sve to mislim potpuno ozbiljno; a to ini uopšte ne
priliči. Ja sam takav egoista i, po pravilii, ni1‹ada se ne
havini drugima. Pokušaj da razumei da mi se svidalo kako
sam ii našoj jezi postala drugačija, kakra iika- da ranije
nisam bila. 4i ti ine pi imoravaš na to da ostanem onaba
kaWa sam bila i da prtma tebi zaiizmem isti stav kao i
prema drugima. Pa dobio, neka bude tako; samo, biče mi
iao ako lnoja osečanja piema tebi sasviin nestanu. Dakle,
Y1eme je da odem kiiči, vec je uveliko weme. Sutra čemo
ici ti muzej RumjanCCY, kao što si predloiio. Moram da 1›l
iznam
da u njemu nikada nisam bila, a ti kaiei ča su tamo izlozene
zanimljive slike. Dobio, inoieš mc nači na istom mestu i u
isto vicme, kao danas. Ali, razmisli o tome ito sam ti rekla.
Nemoj da aiguinentiijci, jednostavno razmisli...
Osohn se vlaca kuči.
- Ništa ne razumem - govori za sebe. - Zašto se sve
razvija na ovakav način! Dopada mi se, rado sam zajedno
sa njom, sve hih učinio za lijii. fl celom svom iivotii joi
nisam doii eo
 onako neito. Svake noci se setam dua puta, ponekad i
cesce, l*01’Hd ktlcC U k0J0j StâflUjC i pricinjava mi
izuzetno zado- voljstvo da samo vidim pı ozor njene
sobe.
- ISt0vreıneno, sve tecc pogresno, cinim sue sto se
moie tıciniti pogresno. Nikada joj ne govorim ono sto bi
tıebalo da joj kalem ili so ınislim i osecam. Zasto? To je
kao da sam okruien maglom ili kao da sam vezan i prisiljen
da postupam tako i nikako dı ugacije. I Palto ini je i sama
poınisao na taj posao, i‹nenada, toliko odbojna! Yada
sam tek dosao tı Moskvu, obeı ııcke bilı ga prilıvatio da
mi je bio ponuden. kl sada me, pri svakoj pomisli na taj
posao, obuzima tako smrtonosna dosada, da ne mogu ni
prst da maknem da bllı preduzeo nesto. Izınisljam za
Zinaidu svakojaka objasnjenja, i ridim da mi ne veı uje.
- Medutim, iskreno ıeceno, kako od njenilı rodaka i
pri- jatelja mogu da prihvatim pomoc? To je apsolutno
nemogtıFe! Istovıemeno slıvatam da sam sve krariın svojim
sopstvcnim delima. Ona me ne ıazııme; ttelujem joj cudno.
Yada bi samo ınogla da shvati sta osecam prcma njoj, i
1‹oliko mi je uiasno tesko! Brinem se sve vıeme i ne
mogo da pıonadem izlaz. Nacini zivljenja, koji su za druge
ljude jednostavni i prlrodni, za mene su, iz ııekog razloga,
sasvinı nemoguci i zatvoreni. Da li je zaista moguce da se
promeni pıema meni! Postoji li nesto sto bih mogao da
ucinim! Zatto je hı, u meni, taj stravicno Ortadan osecaj,
ka0 da vec osetam i anam da se neminovno mora dogoditi
nesto nesrecno ili konacno, kao ito se to ranije stalno
dogadalo!
 ilmsko platno pokazuje scenu na moskovskoj
ielezničkoj stanici Kursk. Sunačani aprilsh dan 1902.
godine. Grtipa prijatclja stoji na peronu pored spavačili
agona sa namerom da se oprosti od Zinaide Xruticki i
njene majke, koje se spremaju da otputuju na ltrim. Medu
njima je i Ivan Osohn, mladič o‹l dvadeset s“est godina.
Osokin je Yidno uzncmircn, mada to pokuiava da
sakrije. Zinaida razgovara sa svojim bratom Mihailom,
Osokonovim prijateljem, jednim mladim oficlrom i dve
devojl‹e. Miliailo nosi uniformu inoskovske grenadirske
čete. Zatim se Zianida okieče ka Osokinu i odvlači ga
nekoliko koraka u stranu.
- Mnogo češ mi nedostajati reče ona. Steta što ne
možeš da kreneš sa nama. Mada, meni se črni da i nisi
baš naročito raspoložen za to, inačc bi več pošao. To
što sada ostaješ ovde, sve naie razgovore čini smešnim i
besmislen- im. Ali, dojadilo mi je da se svadam sa
tobom. Morai da činiš ono što ieliš.
Ivan Osohn postaje sve uzbudeniji, ali pokuša a da
se kontroliie, sabiia se i kaže - Sada ne mogu da
podem sa
vama, ali doči ču kasnije, obečavam ti. Ne možcš ni da
zamislis koliko mi teško pada to što ostajem ovde.
- Ne, to ne mogu da zamislim, a i nc verujem ti -
reče Zinaida brzo. - Ako neko nešto želi toliko iai ko,
kao što ti to za sebe tvrdiš, onda on to i učini.
Ubedena sam da si zaljubljen u neku od tvojih ovdašnjih
učenica, neku lepu, romantičnu devojku, koja uči
mačevanje. Priznaj!
Smeje se.
Zinaidine reči i ton duboko su povredili Osokina.
Počinje da priča, medutim, zaustavlja se, a zatim govori -
Znaš da to nije istina; znaš da sam potpuno tvoj.
- Otkud znam? - pita Zinaida i gleda iznenadeno. -
dveh si zaposlen. Suviše često odbijaš da nam dodeš u
posetu. Nikada nemaš vremena za mene. A sada bili
toliko želela da podeš sa liama. Piovcli bismo zajedno
dva puna dana. Zamisli, samo, kako bismo uzivali u
putovanju.
Baca kiatak pogled na Osokina.
- A, onda, kasnije, na Xrimu, iili bismo zajcdno na
jahanje 'i jedrili daleko po moru. Citao bi mi pesme, ali
sada če mi biti dosadno. - Skuplja obrve i okreče se.
Osohn pokuiava da uzvrati neito, ali kako mu nis”ta ne
pada na pamet, samo stoji i grize usne.
- Doci cu kasnije za vama - ponavlja on.
Dodi, ako hočeš reče Zinaida ravnodusno - ali ova
prilika je več propuitena. Biče mi dosadno da putujem
sama. Jeste da je majka vrlo prijazna saputnica, ali to
nije ono što mi je sada potrebno. Hvala bogu što sam
srela čo eka koga poznajem i koji, očigledno, takode
putuje ovim vozom. Tako če mi bržc proči vreme.
 Osokin ponovo želi nešto da kaže, medutim, Zinaida
nastavlja:
- Interesuje mc samo sadašnjost. Sta me se tiče šta
če se dogoditi u budučnosti? Ti to ne razumeš. Ti
moieš da
‹iviš u buducnosti, ali ja to ne mogu.
- Potpuno to razumem - reče Osokin - to jc i za
mene jako teško, mcdutim, ne mogu to da promenim. Ali,
hoceš li razinisliti o mojoj molbi!
- Da, mislicu o njoj i pisaču ti. Ali, ne pišem rado
pisma. Zato, ne očekuj mnogo pisarna več, umesto toga,
dodi sto pre možeš. Cekaču te jedan mescc, da, dva
meseca, posle toga vlše neču čekati. Dobro, krenimo,
majka več gleda ka meni.
Odlaze ponovo do skupine pored spaYačeg agona.
Osokin i Zinaidin bi at idu ka izlazu železničke stanice.
- Sta je Vanja? - pita Mihailo Eruticki. - Ne izgledaš
baš srecno.
Osokin nije raspoloien za priču.
- Dobro mi je - reče on - ali ini je dosadila Moskva. I
ja bih rado ncgde otputovao.
Izlaze na veliki asfaltii ani trg ispred železničke
stanice. hrutich se rukuje sa Osohnom, silazi niz
stepenice, pozi- va kočiju i odlazi.
Osohn stoji dugo tu i gleda za njim.
- Ponekad mi se čini kao da se na trenutak setim
nečeg
- reče polako sam za sebe - da bili odmah zatim imao
uti- sak kao da sam zaboravio nešto vrlo vaino. Imam
osečaj kao da se sve ovo u prošlosti več jednom
dogodilo. Ali, kada? Ne znam. Eako čudno!
 Zatim gleda oko sebe kao čovek koji sc upiavo budi.
- Sada je otišla, a ja sam ovde sam. kada samo
pomis- lim na to da sam mogao več da fiudem na putu
sa njom! Ništa više, u ovom trenutl‹u, ne bili želeo. voziti
se ka jugu, ka suncu i biti sa njom dva puna dana. A,
onda, vidati je svaki dan... i more, i planine... 4i,
umesto toga, ostajem ovde. A ona čak i ne shvata
zašto nisam poiao sa njom. Ne zna da trenutno u džepu
imam tačno trldeset kopejki. A i mada bi znala, to mi ne
bi olakialo strar.
Baca još jednom pogled ka holu železničke stanice,
a zatim silazi, spuštene glave, niz stepenice ka trgu.
Tri meseca kasnije, u stanu Ivana Osokina. Velika,
ured- na, iznajlnJjcna prostorija, oprcmljena prilično
siromašno. Gvozdeni krevet sa zclenim prekrivačem,
lavabo, velika liomoda sa fiokama, mali,pisači sto,
otvoreni ormar sa knjigama; na zidu poitreti Sekspira i
Puškina, kao i neko- liko mačeva za vczbanje i maski.
Osokin, koji izgleda vrlo zabrinuto i ljutito, korača
po prostoriji. Baca stolicu koja mu se našla na putu u
stianu. Zatim odlazi do stola, uzima iz fiokc tri pisma
u duguljas- tim, uskim, sivim kovertama, čita jedno za
drugim i vrača ih nazad.
Prro yismo: Hvala na pismima i stihovima. Divni su.
Samo, rado bili volela da znam kome jc to upučeno,
meni sigurno ne, inače bi bio ovde.
Drugo pismo: Sečaš li mc se još? Često mi sc
stvarno čini kao da piiei iz navike ili zbog neke čudne
obaveze koju si sebi zadao.
 Treče pismo.’ Pamtim sve što sam rekla. Dva meseca
prolazi. Ne pokušavaj da se piavdaš ili objainjavaš. To,
da nemaš norca, znam, ali mi je to uvek bilo nevažno.
Ovde iive ljudi koji su mnogo siromašniji od tebe.
Osohn lioda po sobi, zatim se zaustavlja pored stola i
govori glasno:
- I više mi ne piše. Poslednje pismo je stiglo pre
mesec dana. š ja njoj piiem svaki dan.
Neko kuca na vrata. Osohnov prijatelj Stupicin,
mladi lekar, ulazi u prostoriju. Rukuje se sa Osokinom
i, ne sh- daju{ci mantil, seda za sto.
- Sta je sa tobom? Izgledaš vrlo bolesno.
Dolazi do Osokina i pokušava da mu, sa
odglumljenom ozbiljnoiču, izmeri puls. Osokin
nasmeieno odmaliuje rukom ali, več u sledečcm
trenutku, senka prelazi preko njegovog lica.
- Sve je tako ialosno Volodja - reče on. - Nc mogu
to dobro da ti objasnim, ali osecam se odsečeno od
iivota. Svi vi, ostali, idete dalje, dok ja stojim. Izgleda da
sam pokuiao da uredim iivot na sopstveni način, a
da sam, na kraju, postigao samo to da se raspadne na
komadiče. Vi, ostali, sledite uobičajene pute e. Ti,
barcm, živiš i imaš budučnost pred očima. Pokus“ao
sam da preskočim sve ograde a, Imao rezultat toga,
nemain ni sadašnjost ni budučnost. Kada bili samo
mogao da počnem još jednom, ispočetl‹a! Sada znam
da bi trebalo da uradim sve drugačije. Ne bi trebalo da
se na ovakav način suprotstav- ljam životu i svemu ito
mi je pruiio. Sada znam da se životu prvo mora
prepustiti, pre nego ito se moic osvojiti.
Imao sam toliko mogučnosti i toliko često sc sve okretalo
u moju korist. Ali, sada je svemu kraj.
- Preteruješ - reče Stupicin. - 8akva je razlika izmedu tebe
i nas ostalih! Ž ivot ni za koga nije izuzetno prijatan.
Ali, otkud ti to! Da ti se nije dogodilo nesto posebno
ncprijatno?
Ništa ini se nije dogodilo, samo osečam da sam
isključen iz života.
Ponovo neko kuca na vrata. Vlasnik Osohnovog stana,
jedan penzionisani sluibenik, ulazi unutra. Blago je
pri- pit, krajnje pričljiv i veseo, ali Osokin se plaši da ce
tražiti kiriju i da ieli da ga izbaci. kada je vlasnik
isašao, Osokin sa gadenjem maše u pra cu vrata.
Vidiš, ceo iivot je besmislena borba sa ovakrim
banal- nim obavezama - reče on. - Šta čei raditi
večeras?
Razgovaraju još neko vreme. Osokin je oduvek osečao
da ga Stupicin bolje razume od ostalih prijatelja i rade
raz- govaia sa njim. Pokušava da objasni svoja osečanja i
misli, ne pominjuči Zinaidu. Ali, oseča da Stupicin ovog
puta nije u stanju da ga razume i da mu stalno
oponira.
Stupicin ubrzo ustaje, tapše Osokina po ramenu,
uzima knjigu zbog koje je doiao i odlazi.
Osokin se takode priprema za izlazak. Zatim, sa
ieiirom i u mantilu, dolazi do stola, utonuo u misli.
SYe bi bilo drugačije reče on da sam mogao da
otputujem na Xrim. A, zašto, na kraju, ipak nisam
otišao? Mogao sam bar da otputujem, a kada bih se
več našao tamo, kakve bi još prepreke mogle da postoje?
Možda bili pronašao neki posao. Ali, kako je, zaboga,
moguče živeti na Jalti bez novca? konji, čamci, kafiči,
napojnice, sve to znači
181
novac. A, lrcba se i prikladno obuči. Nisam u istoj ovoj
odeči, koju sada nosim, mogao otputovati tame. Sve te
stvai i su samo sitnice, ali kada se one saberu... A ona,
ne razumc d‹ tamo ne bih mogao da iivim. Ona misli
da ne želim da dodem ili da mc ovde nešto zadriava... Zar
danas, stvarno, pono o necu dobiti pismo?
Ivan Osokin ide do glavne poite da se raspita da li su
stigla pisma za njega. Zamolio je Zinaidu da mu piše na
poštansku adresu. Nema pisarna. Dok ponovo izlazi
napolje, slučajno mu pada pogled na čoveka u
tamnoplavom ogrtaču.
Osohn staje i prati ga pogledom.
tko je ovaj čovek? Gde sam ga video? Lice mi se
črni poznato. Poznat mi je taj ogrtač.
Ftonuo u misli, lioda dalje. Zaustavlja se na uglu
ulice, tako da ispred njcga m0že da prode otvorena
kočija. U liočiji sedl jedan gospodin i dve dame koje je
sretao u domu Krutichjevili. Osokin diic ruku da b1
skinuo iešir, ali one ga ne vidc. Smeju se i idu dalje.
Na sledečem čošku srečc Zinidinog brata. 0n staje,
hvata Osohna pod ruku i nastavlja sa njim šetnju:
- Jesi li vec čuo novosti? Moja sestra če se udati za
ofici- la Minskog. Svadba če biti na Jalti, zatim
nameiavaju da posete 8onstantinopolj, a odatle da
otputuju u Grčku. Putujem za nekoliko dana na jim.
Da joj poručim nešto?
Osokin se smeje, rukuje se sa njim i odgovara radosnim
glasom:
— Da, pozdravi je i poželi joj sreču.
R uticki govori još neito, smeje se i odlazi.
 Osokin se nasmeieno oprasta od njega. Medutim, čim
su se rastali, Osohnov izraz lica se menja. Hoda joi
neko vieme dalje, zatim staje i gleda nič ulicu, ne pi
imečujuči prolaznike.
Aha, da1‹le to znači to! - reče on samom sebi. -
Sada mi je sve jasno. Š ta da i adim? Da odem tamo i
izazovem Minskog na dvoboj? Ali, zašto! Bilo je,
očigledno, sve vec unapred reieno, a ja sam sluiio
samo kao razonoda. Itako je debro sto nisam otputovao
tamo. Nc, to je pokrareno sa moje strane! Nemam pravo
to da mislim, a i nije istina. Sve ovo se dogodilo zato što
nisam otiiao tamo. Ali, sasvim sigurno, sada neču
otputovati tamo i, uopšte, ništa neču preduzeti. Donela
je odluku. 8akvo pravo imam da budem nezadovoljan?
Sta joj, na kraju krajeva, mogu ponuditi? Da li bili mogao
da je povedem u Grčku?
Ide dalje, ponovo staje i ponovo počinje da razgovara
sam sa sobom.
- Ali, činilo mi se kao da zaista oseca nešto prema
meni. A, kako smo samo iazgovarali! Nije postojao
niko, na celom svetu, sa kim sam mogao da
razgovaram na takav način... Ona je tako izuzctna! A,
Minski je običnjak medu običnjacima; oficir, a i čiia
’Novo vremc’. Ali, neče pioči još mnogo, i on če biti
ugledan čovek, a mene čak ne prepoz- naju njeni
prijatelji na ulici.
- Ne, ne mogu...moram da odem odavde, ili...ne
mogu da ostanem ovde.
Veče. Osohn je u svojoj sobi. Piše pismo Zinaidi
lfruticki, medutim cepa list za listom i počinje ponovo. S
vremena na
3ii
vreme ustajc i lioda po sobi. Zatim ponovo počinje da
piie. ltonačno baca pero i spuita se iscrpljen u svoju
stolicu.
- Yiie ne mogu da pišem - govori sam sebi. - Pisao
sam joj čitave dane i noči. Sada mi se črni da se nešto u
meni slomilo. Ako joj nijedno od mojih dosadašnjili
pisarna niita nije reklo, onda joj ni ovo niita neče reci.
Ne mogu... Ustaje lagano; kao slep uzima revolver i
metke iz fioke stola, puni ga i stavlja u diep. Onda
uzima ies“ir i mantil,
gasi lampu i odlazi.
 sokin je u čarobnjakovoj kuči. Carobnjak, isti
pogrbljeni starac prodornog pogleda, odeven u
crno, sa tanhm persijskim itapom u ruci, u koji
su
ugradeni dijamanti. Sedi sa Osohnom pored vatre.
Ista, velika, neobično uredena prostorija, sa tepisima,
brokatima, policama sa knjigama i bronzanim figurama
indijshli bogova; statua Kvan-jin u jednoj niši, crvena
nebeska kupola na crYenom lahranom postolju, peščani
sat na stočiču od slonovače pored čarobnjakove fotelje i
velika sibirska mačka koja spaYa na naslonu.
Osokinu je teško. Puši cigaretu i čuti. U trcnutliu
kada je utonuo izuzetno diiboko u misli, čarobnjak
progovara.
- Dragi moj piijatelju, znali ste to unapred.
Osohn se trže i pogleda ga.
- ltako znate o čemu razmišljam?
- Uvek znam o čemu i amišljate.
Osokin spušta glavu i pilji u tepih.
- Da, znam da se sada više ništa ne može izmeniti -
reče on. Ali, kada bih mogao, samo nekoliko godina
ovog bednog remena, koje čak i ne postoji, kao što vi
u ek
 kažete, da vratim iinazad. Samo kada bili mogao da imam
sve mogučnosti koje mi je život nudio, a koje sam
protračio. kada bili samo mogao da stvari uradim
drugačije... - šicdiitim, dok izgovara te reči, iznenada
oseča strah, mada ni sam ne zna zašto.
Zaustavlja se i začudeno gleda u čarobnjaka. Zatim
se osvrčc oko sebc.
- fiakva čudna situacija - reče on za sebe. - Da Ji se
sve ovo ranije več dogodilo? bpravo mi se učinilo
da sam sedco ovde u nekom drugom vremenu. Sve je
bilo isto ovako i ja sam izgovarao iste reči.
pitno pilji u čarobnjaka.
Carobnjak mu uzvrača pogled, tiho se smeje i klima
glavom.
- Sve se ranije dogodilo - govor i on - i sve se moie
nati- ti unazad, sve. Ai, ni to ne}ce ništa promcniti.
Osokin oscča da diliti. Sta sve ovo znači? Dos"ao je
kod čarobnjaka sa čvrstim ubedenjam, ali sada mu se
čini da mu ono iziniče i da ne može da ga izrazi
rečima. Mora da se seti svega što jc bilo, mora to da
objasni čarobnjaku. Zašto ga paraliic taj glupi strah?
Baca svoju cigarctu u atru, ustaje sa stolice i korača
po sobi.
Starac sedi, posmati a ga, klima glavom i smeši
se. Njegov poglcd je veseo i ironičan, ali njegova
ironija nije izraz bezosečajnosti, več saosečanja i
saialjenja, l‹ao da bi rado ieleo da p0mogne, ali ne
inože. Osolčn staje ispred njega i izgo ara kao mesečar
- Moram da se vratim. Tako cti svc proiiieniti. Ne
mogu da nastaviin da živim o ako.
Radimo besmislene stvari zato što ne znamo šta če
biti. kada bismo samo mali! mada bismo mogli da, bar
krajičkom oka, zavirimo u budučnost!
- Slušajte - nastavlja on - zar vaša magija ne može
to da učini za mcne? Zar ne mozete da mc viatite? Več
neko vreme razmiiljam o tomc, a danas, kada sam
čuo za Zinaidu, shvatio sain da mi niita drugo Je
preostaje. Vratite mc nazad, i sve ču učinili drugačije.
Zi eču na nov način i bicu spreman za susret sa
Zinaidom, kada bude sazrelo vreme za to. Ali, svega
moram da sc sečam, shvatate, moram da zadriim sve
svoje znanje i iivotno is1‹ustvo. Moram da se sečam da
sam se vratio i ne smem da zabora im zbog čega...
Zastaje.
- Bože, šta govorim!? Govorim potpuno isto kao i ron ‘e!
Gleda u čafiobnjaka.
Starac se smeii i klima glavom.
- Mogu da ispunim vaiu ielju - reče on - ali ncma
svrhe; za vas se niita neče promenili nabolje.
Osohn se baca na fotelju i glavu staYlja u ruke.
Recite ini - reče - da li je tačno da sam ranije več
bio kod vas?
- Tačno je - odgovara čarobnjak.
- I pitao sam vas isto?
- Da.
- A da li ču doči ponovo?
- To nije tako sigurno. Moida čete doči, ali moida
niste u stanju da to učinite. To su problemi sa mnogo
aspekata koji vam nisu poznati. Mogli biste da naidete na
potpuno
 neočekivane teškoče. Samo jednu stvar mogu sigurno da
kažem. Okolnosti se menjaju, ali ne postoji baš
nikakva sumnja u to da čete doči do iste odluke. Sto se
toga tiče ne moie postojati razlika, tu se ništa ne moie
promeniti.
- Ali, to znači, samo, vrteti se na točku - kaže
Osokin. - To je zamka.
Stalac se smeši.
- Dragi moj prijatelju - kaie - ta zamka se zove iivot.
Ako želite da eksperiment ponovite joi jednom, stojim
vam na raspolaganju. 4i, upozora ann vas, niita nečete
promeniti, možete samo da stvari učinite još gorim.
Čak i ako se svega setim?
Čak i ako se s ega setitc. kao prvo, zato što to
sečanje nečete zadriati dugo. Biče suviše bolno i vi sami
čete želeti da zaboravlte. A, kao drugo, nečc vam
pomoči čak ni ako se setite. Sečačete se, a ipak čete
raditi iste stvai i.
- Ali, to je strašno! - viče Osokin. - Zar ne postoji
izlaz? Obtiziina ga ncr ozno drhtanje. 11 svojim mislima
oseča grobnu hladnocu. Slivata da je to strah od
neminovnosti, od samog sebe, od sopstva od kog ne
moie da pobegne...
0n čc ostati isti i svc če ostati isto.
U tom trenutku Osokinu je jasno da če sve proteči
isto kao i ranije ako se vrati ovakav kakav je sada.
Dobro se seča celog lanca dogadaja u školi i posle, kada
se sve odvi- jalo kao mehanizam sata, kao u mašini u
kojoj jedan točak pokreče drugi. Ali, istovrcmeno oseča
da ne može da stvari prilivati takvim kakre sir sada, da
ne može da prihvati pomisao na gubitak Zinaide i da
je sve njegova krivica.
I Osokin i čarobnjak čute.
 - Šta da učinim? - pita Osokin, konačno, skoro
šapatom. Naslaje duga pauza.
Dragi moj prijatelju - progovaia črobnjak prekinuvši
Putanje - to su prve razume reči koje sam čuo od vas,
otkada vas poznajem.
- Pilate šta da učinite? Slušajte mc pažljivo. Ono što
ču vam sada reči, čoveku se kaže samo jednom u
životu, a i to samo retkima. Ukoliko nekome ne pode
za i tlkom da razume, onda je to njegova lična greška; to
se neče ponovi- ti. Dolazite ovamo, žalite se i molite za
čudo. I, ako mogu, činim ono što me molite, zato što
ozbiljno ielim da vam pomognem. Ali, iz toga ne
proizilazi nis“ta. Pokušajte sada da shvatite zašto iz
toga ne proizilazi ništa i zašto sam nemočan da vam
pomognem. Razumite, ja mogu samo da ispunim vaše
ielje, samo ono šlo me zamolite. Ne Ih0 ništa da vam
dam svojom voljom. Taka je zakon. Cak i ovo ito vam
sada govoi im, mogu da kažem samo zato što ste me
pitali ita da učinite. Da niste pilali, ne bih pričao.
- Mogu da dodam još nešto. Ako se sada vratite
unazad, ste če biti isto, ako ne i gol e nego ranije. Na
primei, menc nečete sresti. Morate da shvatite da su
mogucnosti ograničene; niko nema neograničene
mogučnosti. Osim toga, nikada ne znate kada stc
prot(ačili svoju poslednju šansu. Ako, sa druge strane,
nastavite da sivite, onda se, moida, moze promeniti
dovoljno da vas osposobi da sledeči put započnete
drugačije.
- Da li vredi iiveti za to?
- To je vaša stvar. Morate sami da odlučite. Ali, lmajte
na umu da čete ponoviti iste stvari ako se vratite slepi,
kao ito
ste sada, a ponavljanje svili pretliodnih dogadaja je
neizbežno. Nečetc pobeči točku; sve če se odvijati kao
i ranije. Pitate me šta da učinite. Ja odgovaram: živitc. To
je vaša jcdina nada.
- Mo pazljivo razmislite, u mojim rečima čete odkriti
sve što vam je potiehne. Ali, ako još uvek ielite da se
vratite i počnete ispočetka, vratiču vas sve do dana vašeg
rodenja, ako to želite. Medutim, skrecem vam painju
na to da čcte opet doči ovamo, ako budete bili u
mogučnosti. Dakle, odlučite se.
Osokin sedi nepomično u fotelji. Ponovo vlada
dugačka tišina.
Iznova, pi cd Osokinovim očima proleču scenc iz
nje- govog života: škola, majka, Parix, Zinaida. Boie,
koliko mogucnosti je samo Imao i gubio jednu za
drugoiri! A, život se zatvarao oko njega sve dok se, na
kraju, nije našao u tunelu bez izlaza. Ali,
pretpostavimo da zaista postoji izlaz? Zašto čai obnjak
insistira na tome da treba da živi? I, kakvog smisla ima
vratiti se, kada sc neminovno moia dospeti do iste
tačkc ili, čak, još gore? Na šta čarobnjak misli? Sta bi
moglo biti još gorei
kada sam pi vi put počeo da slivatam da se sve
ponavlja i vraca - rcče Osokin za sebe - to mi je
izgledalo kao interesantna avantura. Ali sada to u meni
i7aziva strah i osečam da moram da učinim sve ito je u
mojoj moči da okončam ovo iskustvo. Avantura moja
me privlači nalazi se u jednom potpuno drugačijcm
pravcu. fl kom, to još uvcli ne znam. Medutim, to
moram da pronadem pre nego ito se usiidim da se
watim.
140
 Osokin konačno podize glavu.
Ziveču - kaie on. - U pravu ste. Jos uvel‹ nis“la ne
mogu da razumem, ali zaista vidim da izlaz nije u
ponovnom povyatku.
Carobnjak dugo posmatra Osohna, kao da pokuiava da
prodre u njega.
Dakle, nakon što ste mi rekli da čete 7iveti - reče
on, konačno - mogu da vam kažem viie. Ali, prvo ielim
da vas pitam, da li mislite da dobro poznajete vašu
Zinaidu?
Osokin ga pogleda iznenadeno.
- Da, mislim da je pozliajem - reče on - ali, na šta
mis- lite?
Starac se ponovo nasmeši.
- Ako je tako dobro poznajete, kako ste, onda, mogli da
poverujete da če se udati za Minskog?
- tako sam mogao da povei ujem...? Rekla mi je da
me više neče čekati. A, ja nisam mogao da putujem.
Zatim sam sreo Krutickog i on mi je ispričao...
Osohn zastaje i iznenada ga obuzima čudan i divan
osečaj nade, više od nade, očckivanje čuda!
Zašto čarobnjak piiča o tome?
- To nisam mogao ranije da vam kažem - nastavlja
čarobnjak - zato što ne smem da kazem ništa što če
uticati na vašu odluku. Ali, sada mogu da vam
ispričam da oficir Minski danas putuje za Petrograd
preko Moskve. Zinaida je rashnula veridbu tri dana pre
svadbe. Osim toga, nikada nije ni nameravala da se uda
za njega. Jedino je vama pošlo za rukom da to ne
slivatite.
Osokin sedi sa začudentm licem.
 - Znači da se neče udati - reče on, kao da ne razume
ni sam šta govori. - Ali, zašto, onda...?
Gleda čarobnjaka kao da ga prvi put vidi.
- Ali, zašto mi to niste ranije i ckli?
- Zato što nikada niste pitali. Primili ste to kao
činjenicu i došli kod mene sa vec ofoimljenim
mišljenjem. Protiv čvrstili ubedenja ja ne mogu ništa
da učinim.
Osolfin skoro da ne čuje šta mu čarobnjak govori.
- Boie, kakav idiot sam bio - reče on za sebe.
Kako sam mogao u to da poverujem? Naravno da to
nije ništa drugo do njena uobičajena gluma. Minski joj
je bio pote- ban radi razonode, do odredene tačke, i ni
za ita drugo. Naravno, jasno mi je da se nikada ne bi
za njega udala. itako sam mogao tako da se pre
arim?
Ispi cd njegovih očiju iskrsavaju slike pletliodnili
mese- ci. Dobro vidi kako se zatvorio sa svojim
ponosom i tvr- doglavošču. Očigledno je, po svakti
cenu, trebalo da otputuje sa Zinaidom. Sada če, naravno,
sve biti drugačije. Mnos"h'o planova počinje da se obrazuje
u negovoj glavi.
Vidi sebe u vozu. Čuje se njegova tutnjava. Na putu je
za jim. Yideče Zinaidu. ltonačno se to nekako moie
učiniti.
Carobnjak govori.
Osokin isprva ne čuje.
Ništa se neče promeniti - reče čarobnjak.
Na šta mislite kada kažete da se ništa neče promcniti?
pita Osohn. - Sve se več promenilo.
Carobnjak klima glavom i smeši se.
- Dragi moj prijatelju, opet se varate. Niita se nije
promenilo. S e je isto kao šlo je i do sada bilo, i sve če
osta- ti isto. Ništa se nije moglo promeniti i nece se
promeniti.
 Yetar se vrača, u s/dadti sa svojim tokom...
Ono što Je bilo, ono je što če biti,
a, ono što Je učinjeno,
ono je što če se ponovo tičiniii.
- I nista se ne može promeniti? - pita Osolčn.
- Nikada nisam rekao da se ništa ne može
promcnili. Rekao sam da vi ništa ne možcte da
promenite i da se ništa, samo od sebe, ncče promenim.
Več sam vam rekao da prvo morate da promcnite sebe
da biste promenili neito drugo. A to je mnogo teže nego
što mislite. Zahteva, tokom duieg vremenskog perioda,
nepokolebljive napore i mnogo znanja. Vi niste
sposobni za takav napor i, čak, ne znate ni kako da
počnete. Niko, sam, nije sposoban za to. Ljudi stalno
ponaYljaju iste gieške. Prvo, uopite ne znaju da se vrte
ukrug; a i kada čuju nešto o tome, odbijaju u to da
poveruju. Itada kasnije počnu tu istinu da vide, i kada
je prilivatc, misle da više od toga nije potrebno; potpuno
su ubedeni u, to da sada znaju sve što im je potrebno,
i da sve mogu da promene. Odmah sreču šarlatane
koji iin potvrduju da je sve sasvim jednostavno i
prosto. To je največa obmana. Na taj način ljudi gubc
mogučnosti do kojih su došli uz veliku patnju i, ponekad,
čak, ogromnim naporima.
- Morate da mislite na to da se mnogo toga moie
znati, a ipak biti nesposoban promeniti bilo šta, jer da
bi se promenilo nešto, potrebno je drugačije znanje, kao i
nešto ito ne posedujete.
- Sta je to što nemamo?

93
 Ovo pi'anje je vrlo karakteristično za vas. kao i svako
di ugi, mislite da svc mozcte da znate, dok, u
strarnosti, ništa ne morete znati, ni razumeti. tako da
vam kaiem o čcmii je reč kada to, za vas, i ne postoji!
Osokin čuti.
Da, oseča da je čarobnjak u pravu. Ne može ništa da
promcni. Nakon jednog trena vedrine, obuzimaju ga sti
ali i mučnina. Ponovo če činiti iste gluposti, opet če
izgubiti Zinaidu,
- Sta je potrcbno da bi se moglo početi sa
menjanjcm stvari? - pita on. Očekuje da če mu čai
obnjak odgovor iti jednom od onih, vero atno,
izuzetno pametnih, ali za njega bcznačajnih rečcnica,
kao: ako vi promeniti sehe, sve ostalo če se samo pi
omeniti.
Ali, čai obnjak odgovaia nešto što Osokin nije predYideo.
- Morate da shvatite - reče čarobnjak - da sami ništa ne
mozete da pi omeniti i da morate da potražite pomoč. A
to mora biti vrlo duboka spoznaja, jer nije dovoljno
dalias slivatiti, a siitra zabolaviti. Mora se živeti sa tom
spoznajom.
- Ali, šta to znači, zircti sa tom spoznajoni’? pita
Osokin. - I ko može da mi pomogne?
-Ja mogu da vam pomognem - reče čarobnjak - a
živeti sa tom spoznajom znači, zauzviat, irtvovati neito
veliko, ne samo jednom, več više puta, sve dok ne
dobijete ono što žclite.
- Govoi'ite u zagonetkama - reče Osokin. - Šta bili
mogao da zrtivjem. Ja nemam ništa.
- Svako ima nešto što može da irtivje - uzvrača
čarob- njak - osim onih kojima nema pomoči. Ali,
naravno da se
 ne moie unapred reči ita se moie dobiti za svoju
irtvu. Secatc li se čovcka koji je sedam godina morao
da radi da bi dobro jednu ženu, a na loaju sir mu dali
pogrešnu, ses- tru. Morao je da radi još sedam godina.
To se često deiava.
Osokin čuti. Počinje da oseča nešto neprijatno. Šta
stai ac hoče od njega?
- Ovo što ču vam sada reči, delovačc vam strano -
reče čarobnjak - pos“to nikada niste, na pravi način,
razmišljali o tim stvarima. Osim toga, samo
razmišljanje neče pomoči. Ovde je, opet, potrebno
znanje. A, da bi se znalo, mora da se uči; a da bi se
učilo, moiaju se prinositi irtve. Baš to ne slivatate, a
sve dok to ne budete razumeli, ništa se ne može
učiniti. Da sam hteo da vam dam sve što biste mogli
da poielite, bcz il‹akve iitve sa vaše strane, to ne bili
mogao da učinim.
- Jednom čoveku može biti dato samo ono što on
mozc da primeni; a moie da primeni samo ono za
šta je nešto žrtvovao. To je zakon ljudskc pi irode.
Dakle, a1‹o neki čovek želi pomoč da bi stekao
značajno znanjc ili noYe moči, mora da žrtvuje di
uge stvari koje su mu u tom trenutku važne.
Odnosno, moie da dobije samo onoliko koliko je
zauzvrat irtvovao. U skladu sa njegovim stanjem postoje
ješ dodatne teškoče. Ne može tačno da zna šta če
dobiti, ali ako spozna beznadežnost svoje situacije,
biče spreman da podnosi žrtre, čak i ako ne vidi
mogučnosti. I biče zbog toga srečan, jer samo na taj
način moie da stekne mogucnost da dobije nešto novo
ili da se promeni; jer ako ne iitvuje ništa, onda če za
njega sve ostati po starom ili ce se čak pogoršati.
 - Zar ne postoje di iigi načini? - pita Osohn.
- Da li mislite na načine kod kojili nisu potrebne
žrtve? Nc, takvi načini ne postoje, a vi ne slivatate
svoj° 1'itanje. Bez uzroka ne možete dobiti nikalwe
rczultate. Vašom žrtvom stvarate uzroke. Postoje
različiti načini, ali oni se razlikuju samo u obliku,
veličini i nameni žrtvc. U večini slučajeva se mola
odjednom odustati od svega, bez ikakvog očehvanja.
- Postoji jedna dci viška pesma koja ide ovako:
Preko četiri odiicunJa
uspni se do Savlšensiva.
Pusti hez žalenJa.
Ne očekuJ nagrado na nebu.
- Razumete li s”ta to znači? Večina ljudi moie samo
da sledi ovaj ili nelč sličan 1'ut. Medutim, ovde, sada,
vi ste u drugačijoj situaciji. Možete da razgovarate sa
mnom. Moietc da saznate od čega morate da
odustanete i šta, zauzvrat, možete da dobijete.
- Kako mogu da saznam šta mogu da dobijcm? I
otkud mogu, da znam šta moram da irtnijem?
- Sta bisle dobili, možete da saznate spoznavši ita
ielite. Zbog nekim vrlo zamršenili razloga, koji su svi
u vama, slučajno ste otkrili jednu vrlo veliku tajnu o
mojoj se uglavnom ne zna. To otkriče je, samo za sebe,
beskorisno, zato isto ni na šta ne moiete da ga
primenite. Ali, činjcnica da vam je ta tajna poznata,
otvara vam odredcna vrata. Znate da se sve, stalno,
iznova, ponavlja. Bilo jc još ljudi koji su odkrili isto,
ali ništa sa tim nisu mogli da započnu.
 kada biste mogli da promenite nešto u sebi, bili, biste
sposobni da primenite to znanje u svoju 1‹oi ist. Dakle,
vidite da vam je poznato šta želite i šta moiete da dobijete.
- A sada se ratimo pitanju šta i kako treba žrtvovati.
Vi l‹aiete da nemate niita. To nije sasvim tako. Imate
svoj iivot. Dakle, moiete da irtvujete svoj život. To je
vrlo niska cena koju plačati, s obzirom da ste, i ovako i
onako, imali na umu da ga bacite. Umesto toga, dajte
stoj 7ivot meni, a ja ču videti ita se od vas može učiniti.
Cak cu vam, još, olakiati stvar. Necu od vas tražiti čitav
vaš iivot, Dvadeset, čak petnaest godina, biče dovoljno. Ali,
tokom tog vremena pripadačete bezuslovno meni, apod
tim podrazumevam da morate da učinite sve ito vam
kaiem, bez izgovora i izvi- njenja. Ako vi ispunite svoj
deo dogovoia, i ja ču ispuniti svoj. ltada to vieme
prode, bičete sposobni da sami pri- menjujete svoje
znanje. Imate sreče što baš sada moiete da mi budete
od koristi, ne odmah, sigurno, ali ja mogu da sačckam,
ako, uopšte, ima na šta da se čeka. Dakle, sada znate
šta bi trebalo da žrtvujetc.
- Ima još nešto što bi trebalo reči. Ljudi koji saznaju
isto što i vi, imaju, za iazliku od ostalih koji niita ne
slute, odredene prednosti i prcpreke. Njihova prednost je
to da oni mogu biti naučeni nečemu što za druge
ljude nije moguče; a njihova prepreka je to što je za
njih vreme vrlo ograničeno. Neh običan čovek moie da
se vrti, i vrti ukrug, i niita se sa njim ne dogada, sve
dok na kraju ne nestane.
- Još uvek ima mnogo toga ito ne znate u vezi sa tim;
ali, morate shvatiti da se tokom vremena promenio
čak i medusobni položaj zvezda, a ljudi mnogo više
zavise od
 zvezda nego sto to slivataju, iako ne onako kao što oni
to misle, ii slučaju da, uopšte, razmišljajii o tome. Tokom
vic- mena ništa ne ostajc isto. Ali, jedan čovek koji je
počeo da otkrivaveliku tajnu, mora da je primeni, inače se
ona olwcce protiv njega. Ta tajna ne daje sigurnost. kada
se ona percepi- ra, mora se iči dalje, inače se propada.
kada se tajna otkrije, ili mada se o njoj čuje, preostaje
svega još nekoli1‹o iivota.
- Morate da razumete da me, iz ličnih razloga, zanima-
ju upravo taksi ljtidi, baš kao što mc i vi zanimate. Ali,
svoju pomoc mogu da ponudim same u jednom poseb-
nom trenutku i samo jednom. Ako moja pomoč ne
bude pi ilivačena, dotični me, možda, sledeči put nečc
pi onači. moida vam to zvuči čudno, ali zaista je tako
da ponekad vidim ljudc l‹ako liodaju ulicom, i rado bi
došli kod mene, ali ne mogu da pronadu moju kuču.
Zato sam vam malo- pre rekao da čete moida želeti da
dodete kod mene, ali necetc biti sposobni za to.
Šta se dcšava sa ljridima koji ne mogu da pronadu
vašu kucu?
- Ali, oni iiiiaju drugc inogtičnosti, ali morate da
slivatite da je svaka nova mogučnost uvek teia nego
lRetliodna; sve je manje i manje vieinena. Ako ti ljudi ne
dobiju, vrlo brzo, novo vodstvo i novi pomoč, njihev iivot
počinje da tone, a
posle nekog vremena više se i ne radaju, i drugi ljudi
ih zamenjuju. Morate da razumete to da postaju
beskorisni, katkad opasni, jcr iin je poznata velika
tajna, pošto se secaju innogili shari; ali sve ito znaju,
slivataju pogrešno. A ako svoje mogučnosti nisu ranije
iskoristili, onda one postaju, u svakom slučaju,
vremenom, sve manje.
 - Sada morate da iazmislite o sebi. Možda vam petnaest
godina deluje kao dug vremenski period zato što ste
joi uvek mladi. kasnije čete videti da je to vrlo kratko
vreme, pogotovo kada spoznate ita, zauwrat, možete da
dobijete. Dakle, idite kuči i razmislite. kada budete
preradili i smestili na pravo mesto sve što sam vam
rekao, moiete da dodete o amo i da mi kaiete za ita
ste se odlučili.
- Mogu da dodam samo još jednu stvar. iiao i sval‹o
drugi, mislite da postoje iazni načini da se pristupi
nečemu odredenom. Morate da naučite da razumete
da uvek postoji samo jedan način da se nešto učini;
nikada ne mogu postojati dva načina. Ali, nečete lako stiči
dotle. Neko vreme čete u sebi voditi iestoku unutrašnju
borbu. Sve to mora biti uniiteno. Tek tada čete biti
spremni za istinski rad. I, slivatite joi neito: tek kada za
mene budete korisni, bičetc korisni i za samog sebe.
- Moram da vas upozorim da na putu postoje mnoge
opasnosti za koje, ili još nikada niste čuli, ili ste čuli
neito potpuno pogreino. Pre dugo viemena sam sreo
jednog vrlo neprijatnog gospodina koji se ponekad
prikazuje sa rogovima i kopitama. 0n nije toliko velih,
kao što neh ljudi zamiiljaju, ali njegov glavni posao u
iivotu sastoji se u tome da sprečava raz oj ljudi koji su
otkrili veliku tajnu. A moj posao je da ga sprečim u
tome. Dakle, morate slivatiti da če vam se suprotstaviti
krajnje močne sile i da čete uvek biti sami, uvek sami.
Budite toga svesni.
- Sada idite i Yratite se kada se budete odlučili.
Uzmite onoliko rremena koliko vam bude potrebno, ali
savetujem vam da ne odugovlačite suviie.
1&9
 sokin dugo korača ulicoin, ne obračajuči painju na
put i trudeči se da ne razmislja ni o čemu. Zatim
seda na klupu na jednom udaljenom bulcvai u,
nepomičan
je i ne razmišlja... Medutim, postepeno, priseča se
svega što se dogodilo.
- Moram da se odlučim reče on za sebe. - Ako se
čarobnjaku predam na petnaest godina, izgubiču Zinaidu.
Ako to ne učinim, i tada ču je izgubiti. Na kraju
kraJeva, čarobnjak je bio taj koji mi je otkrio kako stoje
stran. nada bih samo joi jednom mogao da razgovaram
sa njom! Ali, ne, to bi bilo beskorisno. Bilo bi
nemogoče Zinaidi objas- niti čarobnjaka. Sve to bi je
uplašilo. Iako je prilično sres- trana, ipak je Yllo
zatvorena. Ona bi iekla da učinim ono što mi je sama
savetovala; to znači, da živim kao drugi ljudi, da
prihvatim neki l'osao i slično. To ne mogu;
besmisleno je da to pokuiavam.
- Ali, moida se ponovo varam u vezi sa Zinaidom;
moida je u stanju da shvati sve, čak i čarobnjaka.
Tačno je da je ispričala sve to o iivotu i normalnim
okolnostima, medutim to je rekla iz jedne drugačije
perspekti c, a ja
Z00
nikada nisam pokuiao da joj sve potpuno razjasniin, iako
je stalno insistirala na tome da joj kažem sve.
- Ipak, kako je sve to čudno! Sinoč je svemu bio
kraj. Mislio sam da če se Zinaida udati; došao sam kod
čai ob- njaka i zamolio ga da me vrati unazad, tako da
mogu da promenim svoj iivot i dovedem ste u red.
Dok sam, onda, iazgovarao sa njim, iznenada Sain
sJ3oznao da sam ga več posetio i da sam ga vec ranije
zamolio da mi učini istu uslugu; on mc je i vratio
nazad, ponovo sam bio u skoli i sve je pi oteklo isto kao
i ranije. Uradio sam opet, do detalja, iste budalaštine, iako
sam unapred znao šta če se dogoditi. 1, ponovo sam se
vratio kod čarobnjaka.
- Moie li to, zaista, biti istina? Možda se nis“ta, od
svega toga, nije desilo. Možda me je čarobnjak,
jednostavno, uspavao, i ja sam sanjao da još jednom
živim svoj život. Sta se, zaista, dogodilo? To je nemogoče
proveriti. To ne znam i nikada neču saznati. Možda je
istina upravo činjenica koja se ne može ni dokazati ni
opovrgnuti.
- Na kraju, ipak postoji razlika. Juče sam mislio da
se Zinaida udaje: sada znam da uopite nije bilo
mogučc da se uda za Minskog. A, sada moram da
donesem odluku kakav ču odgovor dati čarobnjaku. To
je novo. To se ranije nije dogodilo. A onda, ono o
davolu, šta je rekao o tom neprijatnom gospodinu sa
rogovima i kdpitama? Nešto me je tu vrlo zainteresovalo,
ali moram da priznam ‹la, dok je govorio o tome, nisam
slušao kako treba. Sledeči put ču morati da ga pitam.
Sada je bitno to da moram nešto da učinim da se
stvari ne bi nastavile istim tokom. Čarobnjak je rekao da
je davo
nekal‹o umeian u to. dalje je to smešno! Uvek sam
mislio da možemo da se ponasamo najgore što
moiemo, bez ikakve pomoči davola... Dakle, ne
preostaje mi ništa drugo, osim da se piepiistim
čarobnjaku. Cudno! Ranije sain več čuo za takve
stvari, ali su mi u ek delovale kao izmišljotine, i nisam
u njima video nikakav smisao i svi liii. Sada mi se čini
da se zaista dogadaju, da u njima ima i te kako smisla i
sasvim odredena svrha. Znam da je to glupo, ali u
meni postoji neito što se plasi čarobnjaka, iako
istovrcmeno znam da se nalazim u povlaščenoj
situaciji. Nemam čcga da se plašim, zato što nemam šta
da izgubim, i zato ito če sve biti još gore nego ito je
sada.
Osolčn spuita ruku u diep i dodiruje nešto hladno i
teško. Revolver! Sasvim je zaboraYio na njega. Prezrivo
se smeje.
- Da, tri puta iz ruske bajke - govori sebi. - Ako
kreneš prviin putem, izgubičcš svog konja; ako izabereš
drugi put, ti češ poginuti; ako podeš trečim, izgubičeš i
konja i glavu. koji put češ izabrati?
Ustaje i polako korača
bulevarom. Spušta sc sumrak.
Sutra moram da mu dam odgovor. Ne mogu da
edugovlačim, iako još ne znam šta ču odgovoriti. Skoro jc
neverovatno to što, baš ništa ne mogu da učinim.
Medutim, ita sam, sa druge stranc, do sada činio? Sve
sam samo pokrai io. Da se prepustim čarobnjaku? To
mi se, opet, čini čudno, čak kukavičh. Ali to je, najvei
ovatnije, največa zabluda, jer uveriti se i priznati sebi
da, u stvari, niita ne činimo, uopšte nije kukavičluk.
Ako je to tačno,
onda, naproliv, ne postoji niita hrabrije, ali u to jc vrlo
teško poverovati. kada bih, samo joi jednom, mogao
da sretnem Zinaidu, pre nego ito se odlučim. Rekao je
da uzmem sebi vremena. Moida mogu da
otputujem na jim. Sve se može nekako učiniti...
Dobro, sutra!
Osohn odlazi kuči.
Moskva se budi. Crlwena zrona pozivaju na
jutarnju sluibu. 8očije tandrču. Čistači čiste kamenjem
popločane ulice, dižuči prašinu. Dve mačke, jedna
sivobela, druga žuta, sede jedna preko puta druge,
gledajuči se sa napetom pažnjom, kao da
razgovaraju.
Osohn gleda oko sebe i iznenada ga preplavljuje
izuzetno iiv osečaj da bi ste bilo isto ovako, i kada njega
ne bi bilo.
 Predgovor s
I Rastanak 11
II Tl'i písma 15
III Čovek u tamno plavom ogrtaču 19
IV ltraj romanse 21
V God čarohnjaka 22
YI Jutro 52
VII Misli 40
VIII Proilost 4£
IX San 58
X Školarac
Xl Majka 68
XII Ponedeljak 75
XIII Strarnost ì bajka 80
XIV ftazna 83
BY Dosada 88
II Zevs 92
XYII Školska bolnićka ainbulanta 98
XLIII ltod kuće 105
XH Tanjeika 107
O Ujak 121
II Davolja niaiina 129
All Parİz 136
mIII Zinaida 148
ON Neizbeino 160
BY Zimski dan 168
OYI Točak se okreće 176
OYIl Na pragu 184
AYIII ltraj 200
sadržaj 203