Šta je geštalt terapija

Geštalt – oblik, celovitost, izgled, forma...

Fric Perls, 1951. godine – psihoanaliza, istočnjačke filozofije, egzistencijalizma,
telesne terapije, psihodrame... ,,Ljudima mogu da pomognem da sebe preurede
tako da bolje funkcionišu, da više uživaju u životu, da bi osećali i da bi se osetili
stvarnijim. Šta više žele? Život nije med i mleko.“
Serž Žinžer ,,Reč je o prirodnom i univerzalnom pristupu koji se može koristiti
sa osobama svih uzrasta, svih nivoa, različitih kulturnih pripadnosti i u različitim
sitacijama.
Friz Perls je smatrao da je njegova metoda ,,previše dobra da bi bila rezervisana
samo za bolesne i marginalizovane osobe“ pa ju je predstavljao na jedan
provokativan način kao ,,terapiju za normalne“.

OSNOVNI ELEMENTI

PRISUTNOST SVESNOST
ODGOVORNOST
Biti odgovoran (u stanju da odgovorimo) podrazumeva prisutnost, biti ovde. A
biti prisutan znači biti svestan onoga što je ovde, što je prisutno.
Osnovni stav – uvažavanje onoga što jeste koju geštalt terapeuti razvijaju kroz
obuku i prenose kroz rad, bez pripovedanja, već kroz iskustvo direktnog
kontakta...
Geštalt terapeuti veruju da kontakt leči jer su i sami to dobili kroz svoje iskustvo
terapije i koriste sebe, svoj životni stav i iskustvo u daljem radu... ne tehniku, već
iskustvo. To je naglasak. Ne filozofija i priča, već šta je sada i ovde u mom telu,
šta opažam, čega sam svesna dok govorim o ovome... OPAŽANJE LEČI!
Tri opšta principa:
1. Vrednovanje sada (u odnosu na prošlost ili budućnost) i ovde (u kontaktu
sa onim što je prisutno, u odnosu na ono što je odsutno)
2. Vrednovanje svesnosti i prihvatanje iskustva
3. Vrednovanje celovitosti ili odgovornosti
Kontakt i odnos – mesto za učenje, gde se od terapeuta zahteva da bude ogoljeno
ljudsko biće...
Proces učenja u terapiji je više iskustven i doživljajan. Suštinu terapijskog procesa
čini razmena iskustva...
Iskustvo se može podeliti u tri područja svesnosti:
1. Svesnost spoljašnjeg sveta – šta ja u stvari vidim, čujem, mirišem,
dodirujem...
2. Svesnost unutrašnjeg sveta – šta ja osećam na svojoj koži – svrab,
napetost, pokretanje mišića, fizičke manifetacije oseta i emocija –
zadovoljstvo nelagodnosti...
3. Svesnosti aktivnosti fantazije, imaginacije... uključuje mentalne
aktivnosti, objašnjenja, zamišljanja, planiranja, sećanje prošlosti,
zamišljanje budućnosti...

Područja svesnosti

Obratite izvesno vreme pažnju na trenutnu svesnost. Primeti gde se ona nalazi...
jeste li uglavnom svesni stvari izvan vašeg tela ili unutar kože? Kog područja ste
najmanje svesni, bilo da je ono spolja ili unutra... u kojoj meri ste okupirani
fantazijom, slikama...?
PREMEŠTANJE – pokušajte sada da se krećete između nečega spolja i unutra...
da li je to teško ili lako dok se premeštate?