UNIVERZITET CRNE GORE

MAŠINSKI FAKULTET

SEMINARSKI RAD

HIBRIDNA VOZILA

Mentorka: Studenti:

Prof. Dr Marina Mijanović Markuš Savo Vukčević 32/19

Andrea Medin 12/19

 Stručna praksa Mašinski
fakultet

Sadržaj:

1. Uvod................................................................................................. 3
2. Istorija.............................................................................................. 4
3. Pogon i elementi hibrida......................................................................5
4. Transformacija energije.......................................................................7
5. Izvori energije......................................................................................8
6. Hibridna vozila u motosportu.....................................................................9
7. Zaključak............................................................................................10
8. Literatura.............................................................................................11

2
 Stručna praksa Mašinski
fakultet

1. Uvod

Kada govorimo o hibridnim i električnim vozilima čini nam se da govorimo o

vozilima iz budućnosti, meĎutim ona su dio naše savremenice, čak i prijete da pošalju
upotrebu SUS motora u prošlost. Hibridna vozila sve više preovladavaju u automobilskoj
industriji zbog svojih ekoloških karakteristika. Usled sve većih problema sa kojima se
čovječanstvo susreće po pitanju globalnog zagrijavanja, zagaĎenja, klimatskih promjena,
eksploatacije fosilnih goriva (čije su rezerve ograničene) odgovor na te probleme u
automobilskoj industriji leži u električnim tj. hibridnim vozilima. Susrećući se sa ovim
problemima 21.og vijeka sve više se radi na električnom pogonu čime bi se smanjila emisija
štetnih gasova, smanjila upotreba fosilnih goriva, i upotreba neobnovljivih izvora energije.
Sada se radi na unapreĎenu električnih pogona jer nedostatak u odnosu na klasični motorni
pogon je ogrničen, i manji domet. Ova tema je značajna jer želimo istaći benefite i
neophodnost veće upotrebe ovog tipa vozila, kao i benefite sa ekološkog i energetskog
aspekta, kao i sa aspekta proizvodnosti.

3
 Stručna praksa Mašinski
fakultet

2. Istorija
Čovjek je oduvijek težio da stvara i razvija nove tehnologije. Automobilska industrija
koju poznajemo danas nije oduvijek takva bila. Od svojih početaka, kočija pa do danas
električnih vozila put je bio težak.

Prvu pogonsku mašinu, parnu mašinu,

konstruisao je Tomas Njukomen 1712. godine, koju je
kasnije usavršio Džejms Vat, time što je kondenzovao
paru u posebnoj zatvorenoj posudi. U automobilskoj
industriji parna mašina je našla svoju primjenu 1679.
godine a njen konstruktor je Ferdinand Verbiest.
Korak naprijed je učinjen sa razvojem SUS motora.
Prvi SUS motor na svijetu dizajnirao je njemački
inženjer Nikolaus Otto godine 1861. On je kreirao
četvorotaktni motor sa unutrašnjim sagorijevanjem
(SUS). Tri godine kasnije započeo je partnerstvo sa
Eugen Langenom i zajedno su razvili bolji motor koji
je osvojio zlatnu medalju na izložbi u Parizu 1867.
Ovakva vrsta motora se koristi i danas.

Tehnologije su se sve više razvijale kako su rasle

potrebe čovječanstava, i danas sve više se govori o
hibridnim vozilima. Prvi motorni skuteri sa pogonom
na pedale tehnički su se mogli svrstati u hibridna
vozila. Prvo hibridno vozilo kakvo poznajemo
pojavilo se oko 1900. godine. Njega je razvio
Ferdinan Porše, koristeći elektromotore postavljene
na glavčinu u svakom točku, koji su bili napajani
baterijama i malim generatorom na naftu. Sa
razvojem pojavili su se i prvi problemi, nije bilo dovoljno energije za punjenje baterija čime
otežano pokretanje automobila, pa su ljudi sa sobom morali nositi baterije. SUS motor je bi o
jednostavniji i prednjačio je u odnosu na hibride. Danas hibridi sve više nalaze svoju
primjenu, početni problemi su prevaziĎeni i načini punjenja su poboljšani.

4
 Stručna praksa Mašinski
fakultet

3. Pogon i elementi hibrida

U osnovi klasičnih motornih vozila je motor sa unutrašnjim sagorijevanjem (SUS

motor). Ovakav vid pogona je bio pogodan, zbog potrebe za što većom snagom koja bi
omogućila kretanje vozila i što veći vozni domet, moralo se savladati maksimalno
opterećenje vozila, kao i promjenjivost tih opterećenja tokom vožnje i nastao je SUS motor
koji sagorjeva fosilna goriva, velikih je gabarita i vrlo je snažan. Hibridna vozila imaju dva
izvora energije jedan je SUS motor, koji je sada manji, lakši jer nije sav teret na njemu, i
električni pogon u vidu elektromotora koji energiju dobija od struje. Baterije elektromotora
mogu da se pune spoljno ili u toku vožnje. Baterija se puni regenerativnim kočenjem i
motorom sa unutrašnjim sagorijevanjem. Dodatna snaga koju obezbijeĎuje električni motor
može potencijalno omogućiti manji motor. Baterija takoĎe može napajati pomoćna
opterećenja i smanjiti rad motora u praznom hodu kada je zaustavljen. Zajedno, ove
karakteristike rezultiraju manjom potroškom goriva. Kako je pogon dvojak raspored i
meĎuveza pogona može biti različita gdje se kao osnovne konfiguracije tj. varijante javlja
serijska, paralelna i serijsko-paralelna veza. Serijska veza je najstarija i osmišljena je da se
ubaci mali SUS motor koji preko generatora stvara „gorivo“ za elektromotor ili za punjenje
akumulatora. Kad je potrebna veća snaga onda snaga iz akumulatora ide u elektromotor a
kad nije potrebna onda se akumulator puni. Kod paralelne konfiguracije SUS i elektromotor
zajedno daju ukupni moment i nije potrebno dodatno transformisanje energije, i time su
gubici energije manji nego kod serijske veze. Preko reduktora, ramenog ili lančanog
prenosnika ili osovine na kojoj je rotor elektromotora sabira se moment i direktno se djeluje
ukupnim momentom na pogon. Kod serijsko-paralelne veze postoji i motor i generator, ali
manjih snaga nego kod čisto serijske konfiguracije. Prema potrebama vožnje moguće je da
SUS motor pokreće samo generator ili da zajedno sa motorom pokreće točkove, a da
generator miruje.

5
 Stručna praksa Mašinski
fakultet

3.1 Elementi hibrida

Osnovni elementi, komponente hibridnih vozila su:

 Baterija – kod vozila sa električnim pogonom, pomoćna baterija obezbjeĎuje

električnu elektirćnu energiju za pokretanje automobila, prije nego što se vučna
baterija uključi. TakoĎe se koristi za pokretanje dodatne opreme u vozilu. Baterije
koje se koriste su: Litijum-jonske bazirane na gvožĎe-fosfatu, mangan-oksidu, one se
koriste zbog potrebe za energetski intezivnijom primjenom, imaju manju energetsku
gustinu od nekih drugih litijumskih baterija ali su bezbjednije i imaju duži vijek
trajanja. Još se koriste nikl-metal-hibridne baterije, ali za njih je potreban vodonik,
nikl ili titanijum za skladištenje energije. Time su manji troškovi u procesima
proizvodnje, pa sve više ulaze u upotrebu. Još neke od baterija koje su u upotrebi su:
Kobalt-dioksidne, gvožĎe-fosfatne (FePo), litijum-gvožĎe fosfatne (LiFePO4), litijum-
vazdušne (Li-Air), litijum-polimerne (LiPo), Nikl-kobalt-manganske (NCM), nikl-
kobalt-aluminijumske (NCA) i mangan-oksidne spinelne strukture (MnO).
 DC/DC pretvarač - ovaj ureĎaj pretvara jednosmjernu energiju višeg napona iz vučne
baterije u jednosmjernu struju nižeg napona koja je potrebna za pokretanje dodatne
opreme vozila i punjenje pomoćne baterije.
 Električni generator - generiše elektičnu energiju iz rotirajućih točkova tokom
kočenja, prenoseći tu energiju nazad u vučnu bateriju. Kod nekih modela motorni
generator obavlja i pogonske i regenerativne funkcije
 Električni vučni motor - koristeći snagu iz vučne baterije, ovaj motor pokreće točkove
vozila. Neka vozila koriste motorne generatore koji obavljaju i motorne i regenativne
funkcije.
 Izduvni sistem – kanališe izduvne gasove iz motora kroz izduvnu cijev. Trosmjerni
katalizator je dizajniran da smanji emiiju izduvnih gasova u izduvnom sistemu
 Rezervoar – za gorivo, skladišti benzin dok ga motor ne zatreba
 Motor (SUS) – gorivo se ubrizgava u usisnu granu ili u komoru za sagorijevanje, gdje
se kombinuje sa vazduhom, a ta mješavina se pali varnicom iz svjećice
 Kontroler energetske elektronike – ova jedinica upravlja protokom električne energije
koju isporučuje vučna baterija, kontrolišući brzinu električnog vučnog motora i obrtni
moment koji proizvodi.
 Termalni sistem (hlaĎenje) – ovaj sistem održava ispravan opseg radne temperature
motora, elektromotora i drugih komponenti

6
 Stručna praksa Mašinski
fakultet

 Transmisija – mjenjač prenosi mehaničku snagu od motora i/ili elektromotora za

pogon točkova

4. Transformacija energije

Novitet kod hibridnih vozila jeste upravo uvoĎenje elektromotora kao pogona automobila.
Kombinacija SUS motora i elektromotora pokazala se veoma korisna i efikasna sa više
aspekata. SUS motor u toku svog rada obavlja 4 procesa; usisavanje – motor usisava smješu
vazduha i goriva (ili samo vazduh a kasnije se ubrizgava gorivo), sabijanje (kompresija) –
prilikom sabijanja smješe pritisak i temperatura rastu čime se pospješuje i ubrzava kasnije
sagorijevanje; širenje (ekspanzija) – u ovom procesu smješa se pali i daje ogromnu energiju,
gasovi koji se oslobaĎaju su pod velikim pritiskom i temperaturom i imaju veliku
potencijalnu energiju, ovo je proces koji daje snagu motoru tj vrši koristan mehanički rad,
izduvavanje – sagoreli gasovi postaju beskorisni kada potencijalnu energiju pretvore u rad i
onda se izbacaju u atmosferu. Kod SUS motora to su štetni gasovi čija emisija sve više
pokušava da se smanji traženjem alternativnih rešenja. Elektromotor sa druge strane kao
izvor energije koristi struju. Da bi ova dva pogona radila u simbiozi moraju se meĎusobno
upotpunjavati. U zavisnosti od vrste postoje plug-in hibridi
i hibridi kod kojih se baterija elektromotora puni preko SUS
motora. Plug-in hibridi se pune spoljašnjim putem preko
punjača koristeći električnu energiju sa spoljnih izovra.
Postoje stanice za punjenje o kojima će kasnije bit više
rečeno. Što se tiče samoodrživog hibrida kod kojeg se
baterija puni preko SUS motora postoje 2 principa rada u
zavisnosti kako su pogoni povezani. Ako su pogoni serijski povezani toplotni motor pokreće
poseban generator. Njime se vučni motor snabdjeva
električnom energijom i na taj način se dopunjuju
akumulatori. Regulacija brzine se vrši preko
elektromotora. Efikasnost vozila se povećala
postojanjem akumulatora i elektromotora što
omogućava motorno kočenje, odlike ovakve veze
jesu korišćenje veće baterije, optimizuje se rad oba
motora prema brzini itd. Sa druge strane ukoliko su pogoni paralelno povezani onda

7
 Stručna praksa Mašinski
fakultet

automobil tj točkove pokreću i motor i elektoromotor. Elektromotor je u ovoj situaciji

generator i puni baterije kada je vozilu potrebna manja snaga od snage motora, u drugim
situacijama radi kao pogon koristeći energiju iz akumulatora. Prednsoti ovakve veze
ogledaju se u smanjenoj težini vozila i korišćenju jedne mašine kao motor i generator. Još
neke odlike ovakve veze su: korišćenje manje baterije, brže ubrzavanje, pogoni su direktno
spojeni na točkove. Sa povećanim udjelom elektromotora emisija štetnih gasova koje
izbacuje SUS motor se smanjuje.

5. Izvori energije

Hibridna vozila su predstavnici trazicionog perioda do razvoja 100% električnih vozila čime
bi se emisija štetnih gasova u automobilskoj industriji smanjila na 0 u zavisnosti od izvora
električne energije. Punjenje ovakvih vozila zahtjevalo bi električnu energiju. Plug-in hibridi
se pune preko punjača. U zavisnosti od kapaciteta baterije i dometa koji sa tom baterijom
može da se preĎe zavisi učestalost punjenja i vijek baterije. Vozila se mogu puniti preko
klasične kućne utičnice, AC punjača tj trofaznih punjača i DC punjača ovo su javni punjači i
punjenje je najbrže. Posotje 4 načina punjenja i to: I način: punjenje na utičnici pri čemu se
BMS sistem i punjač nalaze u autu, II način, sličan samo se koristi upravljački ureĎaj u
napojnom kablu, III način je punjenje naizmjeničnom strujom uz specijalni kabal pri vozilu i
IV način punjenje jednosmjernom strujom i ovo punjenje je brzo jer se odvija pri velikoj
snazi. TakoĎe postoji sajt na kojem su označena sva mjesta sa punjačima za vozila. Naravno
pošto je svrha hibridnih vozila korišćenje zelene
energije i doprinos zaštiti životne sredine izvor
električne energije je veoma bitan. Ako struju za
punjenje dobijamo iz neobnovljivih izvora energije,
termoelektrana sagorijevanjem različitih fosilnih
goriva i slično onda je naš trud uzaludan i nismo
ništa doprinjeli. Ako bi se električna energija
dobijala iz obnovljivih izvora energije, sunca, vode,
vjetra onda smo napravili značajan korak ka unapreĎenju života. TakoĎe razvijaju se hibridi
sa solarnim panelima koji se nalaze na krovu i služe za napajanje elektromotora, i uz pomoć
napunjenih baterija billo bi moguće preći oko 34km, automobil se može puniti i na
struju.Serijska proizvodnja ovakvih vozila smanjila bi emisiju gasova za 4 tone po
automobilu godišnje.

8
 Stručna praksa Mašinski
fakultet

6.Hibridna vozila u motorsport

Sve je počelo davne 1998 godine, kada je američka kompanija automobila Panoz dogovor
Zytek da razvije hibridni električni motor za model Esperante GTR-1, koji je kasnije nazvan
kao Panoz Q9 Hybrid („Sparky“).

Ideja ovog automobila je bila jako dobra u to vrijeme, ali

ne efikasna, jer tehnologija nije bila toliko napredna kao
danas. Ideja je bila da auto postigne bolju kilometražu uz
korišćenje električnog motora koji bi pomogao u
pokretanju zadnjih točkova prilikom ubrzanja, što bi
zahtjevalo manje snage od SUS motora, a samim tim i
manje trošenje goriva. Za pokretanje električnog motora su bile potrebne baterije, koje bi se
punile preko regenerativnog kočenja. Rezultat trke je bio jako loš čak 39.mjesto, posle 24h
Le Mans model se trkao i na Petit Le Mans, Ďe je
ostvario bolji rezultat, ali je tu i završio sa trkanjem.

Formula 1 je kažu vrhunac motorsporta jer koristi

najnaprednija i najskuplja sredstva za stvaranje trkačkog
automobila. Godine 2014 se desila velika promjena u F1
kada je V8 atmosferski motor zamijenjen turbo-
hibridnim V6 motorom, koji se i danas koristi u F1. Pored SUS motora povezana još dva
sistema hibridnog motora, jedan regeneriše kinetičku energiju prilikom kočenja, dok drugi
obnavlja kinetičku energiju turbine. Bolidi F1 danas razvija preko 1000KS, elektromotor je
ograničen na 120kW. Kao i svaki hibridni automobil na svijet, i F1 bolid je sastavljen od
baterija, generatora(MGU-Motor generator unit) i centralne elektronike.
9
 Stručna praksa Mašinski
fakultet

Jos jedna jako poznata kompanija, koja je napravila toliko jak i brz hibrid, koji je čak brži i
od bolida F1. Tri puta su osvajali prvenstvo WEC-a, kompanija koja je danas jako poznata
po sportskim automobilima na našim putevima, slavni Porsche. Porsche je 2014 godine
konstruisao model 919 Hybrdi, koji je jako poznat u svijetu hibrida. Kasnije 2018 godine
model je unaprijeĎen dosta, na mnogim stazma širom svijeta je postavio rekorde. Koristio je
V4 SUS motor sa 720KS, i elektromotor sa 440KS(324kW).
Smanjenjem tezine i povecanjem aerodinamicnosti ostvarili su
veliku brzinu.

7. Zaključak

U vremenu u kojem danas živimo moramo više težiti da se uskladimo sa prirodom. Moramo
koristiti resurse koji su nam dostupni i koristiti ih na pravi način a ne eksploatisati dok ne
iscrpimo sve. Podaci meĎunarodnih organizacija su zabrinjavajući po pitanju rezervi fosilnih
goriva. Mora se preći na korišćenje obnovljivih izvora energije, sunca, vode, vjetra. Emisija
štetnih gasova se mora smanjiti za šta se sad uvode i zakonske regulative. Budućnost
automobilske industrije leži u električnim vozilima, gdje će današnji hibridi biti smatrani
pionirima promjene. Potpun prelazak na elektromotor zahtjeva vremena, usavršavanje
tehnologija, proizvodnje i materijala. Pored svih benefita i prednosti koji hibridi imaju u
odnosu na klasične automobile, njihova trenutna cijena opredeljuje kupce da odu za
automobil sa SUS motorom. U tom pogledu
smatramo da države treba više da se
uključe, kako se u nekim već radi preko
raznih olakšica, kampanja, pravljenjem
mjesta za punjenje i sl. Sa sve većim
cijenama rasta goriva mislim da će hibridi
sve više biti u centru pažnje javnosti.

10
 Stručna praksa Mašinski
fakultet

8. Literatura

1. https://www.caranddriver.com/features/a26390899/what-is-hybrid-car/

2. https://en.wikipedia.org/wiki/Hybrid_electric_vehicle

3. https://afdc.energy.gov/vehicles/how-do-hybrid-electric-cars-work

4. https://www.jardinemotors.co.uk/electric/cars/what-is-a-hybrid-car-and-how-they-work/

5. https://www.ecoportal.me/znamo-li-razliku-izmedu-potpuno-elektricnih-i-hibridnih-
vozila/

6. http://es.elfak.ni.ac.rs/Seminar%20works%20AUTO/Hibridna%20vozila%20-
%20Zeljko%20Bankovic%2012154/Hibridna%20vozila%20-
%20Zeljko%20Bankovic%2012154.pdf

7. http://repozitorij.fsb.hr/647/1/01_07_2009_Diplomski_Rad_Mihael_Cipek_2009.pdf

11