Univerzitet u Prištini

Ekonomski fakultet
Kosovska Mitrovica

SEMINARSKI RAD

Predmet: OPERACIONA ISTRAŽIVANJA

Tema: ELASTIČNOST EKONOMSKIH FUNKCIJA

Mentor: Student:
Dr Radica Bojičić, docent Nikola Talić 45/16

Kosovska Mirovica, 2020. godine

SADRŽAJ

1. UVOD 2
2. POJAM ELASTIČNOSTI 3
3. ELASTIČNOST FUNKCIJE JEDNE PROMENLJIVE 4
4. ELASIČNOST ZA DISKRETNI SLUČAJ 4
5. ELASTIČNOST TRAŽNJE 5
6. ELASTIČNOST PRIHODA 6
7. ELASTIČNOST TROŠKOVA 7
8. PARCIJALNA ELASTIČNOST 9
9. ZAKLJUČAK 11
10. LITERATURA 12

1
1. UVOD

U proteklim decenijama čovek je svakodnevno rešavao probleme sa kojima se suočavao. Tom

prilikom, kao najjednostavnije slučajeve treba izdvojiti registrovanje onoga što se dogodilo i
izračunavanje cene za prodaju određenih proizvoda ili usluga koje su njegovih ruku delo. Da bi se
na što lakši i na što precizniji način došlo do rešenja problema sa kojima su se ljudi svakodnevno
susretali došlo je do razvoja Operacionih istraživanja. U tom smislu treba istaći da su Operaciona
israživanja orjentisana na rešavanje onih problema čiji se uticajni elementi mogu kvantifikovati.
Ovim se ne isključuje mogućnost participacije u rešavanju takozvanih hibridnih rešenja, čiji se
pojedini elementi mogu kvantifikovati, a sve u cilju nalaženja što boljeg rešenja.
Među prvim pokušajima prodora matematičkih postupaka u rešavanju problema u proizvodnji
spada Kantorovič (1939) u planiranju proizvodnje, Hičkok (1941) za transportni problem i
Dancing (1947) sa Simpleks metodom za linearno programiranje. Vremenom, metode za
rešavanje pojedinih oblasti, kao na primer transportni problem, su se toliko razvile da postoji čak
preko 150 postupaka za rešavanje odgovarajućih problema.
Motivisanost za iznalaženje novih metoda i postupaka je višeslojna. U tržištim uslovima dominira
nalaženje boljih, racionalnijih rešenja u pogledu trošenja i angažovanja svih vidova resursa.
Rešavanje strateških, taktičkih i rutinskih problema nije samo sebi cilj, već sledi donošenje odluka
od strane nadležnog menadžera. Kvalitet odluka utiče na rezultate, opsanak i razvoj poslovnog
sistema.
Rešenja koja se dobijaju primenom metoda i tehnika Operacionih istraživanja predstavlja
simulaciju moguće stvarnosti. I to njih više, ako se na adekvatan način iskoristi mogućnost
kombinovanja ciljnih krierijuma i ograničenja. Adekvatno korišćenje metoda i tehnika
Operacionog istraživanja zahteva učešće tima stručnjaka. Pored menadžera kao korisnika, ali i
učesnika u izboru ciljnih kriterijuma i ograničenja, učesnici u timu su stručnjak za Operaciona
istraživanja, tehnolog, odnosno poznavalac relevantnog procesa, kao i psiholog i sociolog u
slučaju odgovarajućih implikacija na zaposlene i njihove međusobne odnose.

2
2. POJAM ELASTIČNOSTI

Između mnogih pojava u ekonomiji postoji međuzavisnost i uzročna povezanost zbog čega je
veoma važno utvrditi način ispitivanja i upoređivanja njihove povezanosti i uticaja. Ekonomsko-
matematičke funckije, koje se koriste za matematičko izračunavanje međusobnog uticaja i
zavisnoti ekonomskih pojava, predstavljaju samo osnovu za ovakvu analizu. Iako se nagib
utvrđene krive veoma često koristi kao pokazatlj uticaja nezavisne promenljive na zavisnu
promenljivu, ova veličina može se koristiti isključivo za odnose dve veličine, samo u odabranoj
tački i samo za prihvaćene merne jedinice za njihovo izražavanje. Ukoliko međutim želimo
izvršiti komparativnu analizu intenziteta uticaja različitih ekonomskih varijabli postupak
utvrđivanja odnosa njihovih apsolutnih promena je nepodesan i neprihvatljiv. Jednosavno bi
mogli pokazati da su na primer podaci o uticaju promene cene brašna i friždera na njihovu tražnju
izraženi kroz odnos njihovih apsolutnih promena neuporedivi i ne daju nam osnov za
komparativnu analizu njihovih međuzavisnotu u kretanju. Za potrebe ovakve analize uvodi se
pojam elastičnosti, čijim korišćenjem se može ostvariti navedena komparativna analiza.1
U ekonomskom smislu, elastičnost predstavlja osetiljivost jedne ekonomske veličine na promene
neke druge ekonomske veličine sa kojom se nalazi u nekom korelacijskom odnosu. Odnosno,
elastičnost je mera koja pokazuje koliko kupci u prodavnici reaguju na promene tržišnih uslova.
Veličina koja iskazuje odnos između procentualne promene zavisne ekonomske varijable i
procentualne promene nezavisne ekonomske varijable naziva se koeficijenat elastičnosti.
Koeficijena elastičnosti meri se stepenom osetljivosti ponude i tražnje na promenu nekog faktora.
Kako zavisnost među ekonomskim veličinama y i x može biti zadana u funkcionalnom obliku ili
empirijskim vrednostima (tj. diskretnim skupom vrednosti), to elastičnost veličine y u odnosu na
x možemo odrediti:2
● za funkcionalni (kontinuirani) slučaj,
● za diskretni (diskontinuirani) slučaj.

1
Marko Backović, Jovo Vuleta, Zoran Popović, Ekonomsko matematički metodi i modeli, Univerzitet u Beogradu –
Ekonomski fakultet, Beograd, 2014. godine, str. 15.
2
Milan Božinović, Operaciona istraživanja, Ekonomski fakultet Kosovska Mitrovica, Kosovska Mitrovica, 2012.
godine, str. 48.

3
3. ELASTIČNOST FUNKCIJE JEDNE PROMENLJIVE

Najpre treba razmotriti opsti pojam elastičnosti funckcije jedne promenljive y=f ( x ), definisanoj
+¿¿
na nekom intervalu (a , b)⊂ R a koja izražava zavisnost između ekonomskih veličina y i x .
Neka su x 0, x 1 ∈(a , b) proizvoljne tačke takve da je x 1> x o a y 0=f ( x 0 ) i y 1=f (x 1) odgovarajuće
vrednosti funkcije f ( x) u datim tačkama. Razlika △ x o =x1 −x 0 predstavlja priraštaj promenljive x
, odnosno argumenat funkcije f ( x) dok je
△ y 0= y 1− y 0=△ f ( x 0 ) =f ( x 0 + △ x 0 ) −f ( x0 )

△ x0
priraštaj funckije f (x), odnosno promenljive y . Količnik predstavlja relativni priraštaj
x0
△ y0
argumenata x , dok je relativni priraštaj funkcije y=f ( x ) u tački x 0 ∈( a ,b).
y0

Definicija 1.3 Koeficijent elastičnosti funkcije y=f ( x ) u zadatoj tački x 0 ∈( a ,b), u oznaci E y, x 0

jeste granična vrednost

△ y0
lim △ y 0
y0 x0 △ x → 0
E y, x = = 0

o
△ x0 y0 △ x0
x0

ukoliko ona postoji. Ovaj izraz se veoma često naziva i elastičnošću funkcije f (x).

4. ELASIČNOST ZA DISKRETNI SLUČAJ

Neka je skup empirijskih vrednosti veličina x , y diskretan skup parova S=¿. Ako promenu
veličine x , odnosno njen priraštaj označimo sa △ x i=x i+ 1−xi tada je odgovarajući priraštaj
△ xi
(promena) veličine y iz izražen sa △ y i = y i+1− y i . Količnik predstavlja relativnu promenu
xi
△ yi
veličine x , a relativnu promenu veličine y . Oni, dakle, prikazuju procentualnu promenu
yi
veličice x i y u odnosu na njihovu „trenutnu“ vrednost x i odnosno y i. Na taj način dolazimo do
pojma elasičnosti veličina x , y u diskretnom obliku njihove međuzavisnosti.

3
Milan Božinović, Operaciona istraživanja, Ekonomski fakultet Kosovska Mitrovica, Kosovska Mitrovica, 2012.
godine, str. 49.

4
Definicija 2.4 Neka ekonomska veličina y zavisi od ekonomske veličine x . Koeficijent
elastičnosti veličine y u odnosu na x u oznaci E y, x jeste odnos relativne promene veličine y i
relativne promene veličine x , to jeste
△ y i △ x i xi △ y i xi ( y i+1− y i )
E y, x = : = =
yi xi y i △ x i y i ( x i+ 1−xi )

Koeficijent elastičnosti i u diskretnom slučaju ima isto ekonomsko tumačenje: on izražava za

koliko se procentualno menja veličina y ako se veličina x promeni za 1 % na intervalu ( x i , x i+1 ).
Ukoliko je interval ( x i , x i+1 ) uži, utoliko koeficijent elastičnosti preciznije izražava promenu
veličine y . Pritom razlikujemo sledeće slučajeve:
● Ako je |E y ,x|>1 za veličinu y kažemo da je elastična u odnosu na veličinu x .
● U slučaju |E y ,x|<1 za veličinu y kažemo da je neelastična u odnosu na x .
● Ako je |E y ,x|=0 veličina y je savršeno neelastična u odnosu na x .
● Za |E y ,x|=1 veličina y je indiferentno elastična.

5. ELASTIČNOST TRAŽNJE

U ekonomskom smislu, elastičnost predstavlja osetljivost jedne ekonomske veličine na promene

neke druge ekonomske veličine, s kojom se nalazi u nekom korelacijskom odnosu. Stepen te
osetljivosti meri se koeficijentom elastičnosti, koji iskazuje odnos između procentualne promene
zavisne ekonomske varijable i procentualne promene nezavisne ekonomske varijable. Postoje dve
osnovne kategorije elastičnosti tražnje: cenovna i dohodovna elastičnost. U okviru cenovne
elastičnosti, može se posmatrati reagovanje tražnje za nekim dobrom na promenu cene toga dobra
i tada govorimo o cenovnoj elasičnosti tražnje, a možemo posmatrati i reagovanje tražnje za
nekim dobrom u zavisnosti od promene cene nekog drugog dobra, takozvana unakrsna elastičnos
tražnje. 5

Cenovna elastičnost tražnje pokazuje intenzitet promene tražnje količine nekog dobra u
zaviusnosti od promene cene tog istog dobra. Meri se deljenjem procenualnih promena u traženoj
količini dobra sa procentualnim promenama u ceni. Dobijeni koeficijent cenovne elastičnosti
tražnje uglavnom predstavlja negativan broj.
Unakrsna elastičnost tražnje pokazuje osetljivost tražene količine jednog dobra ( y ) u odnosu
na promenu cene drugog dobra (x) . Kada je koeficijent unakrsne elastičnosti tražnje pozitivan,
radi se o supstituima, jer promena cene jednog dobra izaziva promenu tražnje za drugim dobrom u
4
Milan Božinović, Operaciona istraživanja, Ekonomski fakultet Kosovska Mitrovica, Kosovska Mitrovica, 2012.
godine, str. 52.
5
Dragoslav Kitanović, Nataša Golubović, Dragan Petrović, Osnovi ekonomije, Ekonomski fakultet Univerzitet u
Nišu, Niš, 2012. godine, str. 116.

5
istom smeru. Kada je koeficijent negativan, radi se o komplementarnim dobrima, jer promena
cene jednog dobra izaziva promenu tražnje za drugim dobrom u suprotnom smeru. Ako je
koeficijenat jednok nuli, radi se o nezavisnom dobru.
Dohodovna elastičnost tražnje za nekim dobrom reaguje i na promenu dohotka. Kada je stepen
dohodovne elastičnosti tražnje veći od nule, radi se o superiornim dobrima. Ako je koeficijent
manji od nule reč je o inveriornim dobrima. Ukoliko je koeficijent jednak nuli radi se o apsolutno
neelastičnoj tražnji.
Funkcija tražnje ima oblik x=f ( p) gde je p cena prizvoda X ili, u inverznom obliku ona je data
sa p=φ( x ), za x >0 i p>0 , f ( p)> ¿0, φ ( x)>0 , f ' ( x )<0 i φ ' ( x )>0. Otuda, na osnovu relacije za
elastičnost ove funkcije dobijamo
P ' x '
E x , p= f ( p)< 0 i E p , x= φ ( x )< 0.
f ( p) φ(x)
40 000
Primer 1.6 Na određenom tržištu je za proizvod X data funkcija tražnje x= . Odrediti
3 p+ 16
elastičnost tražnje za cenu p=8 novčanih jedinica, a zatim obrazložiti da li je opravdano
povećanje cene sa tog nivoa.

Resenje.
E x ( p )=
p '
f (p)
f ( p )=
p
∙ (
40000 3 p +16
= )
40000 ' p (3 p+16 )
40000
∙ 40000 ∙
−3
=
−3 p
( 3 p+ 16 ) 3 p+16
2

3 p+16
−24
E x ,8= =−0,6 ⇒|E x ( 8 )|=0,6<1
40

Ekonomsko tumačenje ovog rezultata je sledeće: povećanje cene za 1% dovodi do pada tražnje za
0,6%. Takođe, tražnja je neelastična, pa će povećanje cene dovesti do povećanja ukupnog
prihoda.

6. ELASTIČNOST PRIHODA

Jedan od osnovnih ciljeva celokupnog ekonomskog poslovanja jeste uvećanje prihoda koji se
ostvaruje prodajom datog proizvoda. Prihodi se definiše kao proizvod cene ( p) i fizičkog obima
ptoizvodnje – tražnje (x) , pa se na osnovu toga prihod može izraziti kao funkcija jedne od ovih
dveju veličina. Međutim, da bi se na što efikasniji način mogla shvatiti elastičnost prihoda
potrebno je navesti sledeću teoremu i dati njen dokaz.

6
Valentina Stanković, Matematika za ekonomiste, Visoko poslovna škola strukovnih studija Leskovac, Leckovac,
2016. godine, str.118.

6
Teorema.7 Neka je P ( p )= pf ( p ) ,(P ( x )=xφ ( x )) funkcija ukupnog prihoda, gde je x=f ( p)
funkcija tražnje, a p=φ(x ) inverzni oblik funkcije tražnje. Tada je
E P =1+ E x, p
p
to jest E P =1+ E p , x
x

gde je E P ( E P ¿ elastičnost prihoda u odnosu na cenu, a E x , p odnosno E p , x elastičnost tražnje,

p x

odnosno fleksibilnost cene.

Dokaz. Dakle dokazujemo tvrđenje:
p p p '
EP = P' ( p ) = ( f ( p )+ p f ' ( p ) ) =1+ f ( p )=1+ E x , p
p
P ( p) pf ( p ) f (p)

Primer 2.8 Neka je x=−0,478 p+6400 funkcija tražnje za proizvodom X. Izračunati elastičnost
ukupnog prihoda za tražnju x=1000 jedinica proizvoda X, a potom dati ekonomsko tumačenje
dobijenog rezultata.
2
6400 x−x
Rešenje. Funkcija ukupnog prihoda je P ( x ) = , a elastičnos prihoda bi iznosila
0,478
x 6400−2 x
E P , x= P' ( x ) =
P(x) 6400−x
Za x=1000 iz prethodne relacije dobijamo da je koeficijenat elastičnosti
E P ,1000 ≈ 0,81
Dakle, ako se tražnja sa nivoa od 1000 jedinica proizvoda poveća za 1 %, odnosno na 1010
jedinica, onda će se ukupan prihod sa nivoa od P ( 1000 )=11300000 novčanih jedinica povećati
približno za 0,81 %, odnosno približno na nivo od
P ( 1000 )+ P(1000)∙ 0,81≈ 11391530 novčanih jedinica.

7. ELASTIČNOST TROŠKOVA

Poznato je da su troškovi u jednoj proizvodnoj firmi novčani izraz za utrošene pojedine elemente
procesa proizvodnje, kao što su sredstva za rad, predmeti rada i radna snaga. Funkcionalna
zavisnost ukupnih troškova proizvodnje nekog proizvoda u odnosu na fizički obim proizvodnje
može se zadati u obliku funkcije troškova T u=T u (x). Na osnovu sledeće teoreme mogu se utvrditi
kriterijumi za analizu funkcije troškova preko njene elastičnosti.

7
Milan Božinović, Operaciona istraživanja, Ekonomski fakultet Kosovska Mitrovica, Kosovska Mitrovica, 2012.
godine, str. 56.
8
Miroljub Milojević, Stojan Bogdanović, Zbirka rešenih zadataka iz matematike – za studente ekononije, Ekonomski
fakultet Univeziteta u Nišu, Niš, 1994. godine, str. .

7
Teorema. Neka je T =T ( x) funkcija ukupnih troškova. Elasičnost troškova jeste odnos graničnih
i prosečnih troškova, to jest
T g ( x)
ET , x = .
T (x)

Dokaz. Na osnovu definicije elasičnosti imamo da je

T ( x) T g ( x)
'
x '
ET , x = T ( x )= =
T ( x) T ( x ) T (x )
x

T g ( x)
Na osnovu formule ET , x = mogu se izvesti sledeći kriterijumi za analizu troškova
T (x)
proizvodnje:
● Ako je ET , x <1 granični troškovi su manji od prosečnih troškova, funkcija ukupnih
troškova je neelastična, što znači da povećanje proizvodnje izaziva proporcionalno manje
povećanje ukupnih troškova, pa se u tom slučaju prosečni troškovi smanjuju.
● Ako je ET , x >1 granični troškovi su veći od prosečnih troškova, funkcija je elastična, što
znači da se u ovom slučaju prosečni troškovi povećavaju.
● Ako je ET , x =1 granični troškovi su jednaki prosečnim troškovima, funkcija ima jediničnu
elastičnost, što znači da povećanje proizvodnje izazima proporcionalno povećanje ukupnih
troškova, pa se u tom slučaju prosečni troškovi ne menjaju.

Primer 3.9 Neka je T ( x )=x 2 +1000 x+2 ∙ 106 funkcija ukupnih troškova proizvodnje.
a) Naći elastičnost ukupnih i elastičnost prosečnih troškova u odnosu na obim proizvodnje x .
b) Izračunati elastičnost ukupnih i elastičnost prosečnih troškova u odnosu na nivo
proizvodnje od 1000 jedinica prizvoda, a zatim dati ekonomsku inerpretaciju dobijenih
rezultata.
Rešenje. a) Elastičnost ukupnih troškova dobijamo na sleceći način:
x ' 2 x2 +1000 x
ET , x = T ( x )= 2
T ( x) x + 1000 x +2 ∙10 6
Elastičnost prosečnih troškova dobijamo na sledeći način:
x 2−2 ∙106
ET , x =ET ,x −1= 2 6
x +1000 x+ 2∙ 10

9
Miroljub Milojević, Stojan Bogdanović, Zbirka rešenih zadataka iz matematike – za studente ekononije, Ekonomski
fakultet Univeziteta u Nišu, Niš, 1994. godine, str. 326.

8
 2
2 x + 1000 x
b) Zamenom x=1000 u 2 6 dobijamo da je elastičnost ukupnih troškova na nivou
x +1000 x+ 2∙ 10
proizvodnje od 1000 jedinica proizvoda
ET ,1000 =0,75

x 2−2 ∙10 6
Zamenom x=1000 u dobijamo da je elastičnost prosečnih troškova na nivou
x2 +1000 x+ 2∙ 106
proizvodnje od 1000 jedinica proizvoda
ET ,1000 =0,75−1=−0,25.
Ekonomska interpretacija dobijenih rezultata je sledeća:
Ako se obim proizvodnje poveća za 1%, odnosno ako se nivoa od 1000 jedinica proizvoda pređe
na nivo od 1010 jedinica proizvoda, ukupni troškovi proizvodnje će se povećati za 0,75 % ,
odnosno iznos od T ( 1000 ) =4 ∙ 106 novčanih jedinica povećaće se za T ( 1000 ) ∙ 0,75 %=30000
novčanih jedinica, pa će ukupni troškovi proizvodnje iznositi 4 030 000 novčanih jedinica.
Ako se obim proizvodnje sa 1000 jedinica proizvoda poveća za 1%, odnosno na nivo od 1010
jedinica proizvoda, prosečni troškovi proizvodnje će se smanjiti za 0,25%, odnosno sa nivoa
T ( 1000 ) =4000 smanjuje se na nivo od 3990 novcanih jedinica.

8. PARCIJALNA ELASTIČNOST

Parcijalna elastičnost je mera promene izražena u procentima neke zavisne promenljive kada se
jedna od nezavisnih promenljivih promeni za 1%. Recimo, ukoliko neka ekonomska veličina z
zavisi od ekonomskih veličina x i y , odnosno u funkcionalnom obliku za tu zavisnost glasi:
z=F ( x , y ) .

Neka je, dalje, funkcija z=F ( x , y )diferencijabilna na svom domenu, odnosno postoje neprekidni
parcijalni izvodi po promenljivim x i y . Parcijalna elasičnost veličine z u odnosu na veličinu x ,
odnosno y , data je jednakošću
x ∂F x ∂F
E z , x= ∙ odnosno E z , y= ∙
F ( x , y) ∂ x F (x , y ) ∂ y
Primer 4.10 Za dva proizvoda A i B dat je sistem funkcije tražnje
x 1=−10 p1+ 2 p2 +25

10
Marko Backović, Jovo Vuleta, Zoran Popović, Ekonomsko matematički metodi i modeli, Univerzitet u Beogradu –
Ekonomski fakultet, Beograd, 2014. godine, str. 24.

9
 x 2=2 p 1−12 p2 + 40

Odrediti i objasniti parcijalnu elastičnostu za p1=2 i p2=3.

Rešenje. Koeficijena parcijalne elastičnosti izračunavamo na sledeći način:
p1 ∂ x 1 10 p1
Ex p = ∙ =
1 1
x 1 ∂ p1 −10 p 1+ 2 p2 +25

p2 ∂ x 2 12 p2
Ex p = ∙ =
2 2
x 2 ∂ p 2 2 p 1−12 p2 + 40

p2 ∂ x 1 2 p2
Ex p = ∙ =
1 2
x 1 ∂ p2 −10 p 1+ 2 p2 +25

p1 ∂ x 2 2 p1
Ex p = ∙ =
2 1
x 2 ∂ p1 2 p1 −12 p2 + 40

Zamenimo vrednosti p1=2 i p2=3 u izračunate koeficijente parcijalne elastičnosti dobijamo da je

E x p =1,82; E x p =4,50 ; E x p =0,55; E x p =0,50.
1 1 2 2 1 2 2 1

Značenje izračunatih vrednosti je sledeće

● E x p =1,82 pokazuje da se, pri dodatom nivou cena proizvoda A i B, cena proizvoda A
1 1

povećava za 1 %, cena proizvoda B ostane nepromenjena, tražnja za proizvodom A će

opasti za 1,82 %.
● E x p =4,50 – ako cena proizvoda B poraste za 1 % sa nivoa od p2=3 , a cena proizvoda A
2 2

osane neizmenjena, tražnja za proizvodom B će opasti za 4,50 %.

● E x p =0,55 znači da povećanje cene proizvoda B (cena proizvoda A se ne menja) za 1 %
1 2

dovodi do povećanja tražnje za proizvodom A za 0,55 % , na osnovu čeka konstatujemo da

su ova dva proizvoda supsituti.
● E x p =0,50 pokazuje da će u uslovima nepromenjene cene proizvoda B, povećanje cene
2 1

proizvoda A za 1 % dovesti do povećanja tražnje za proizvodom B za 0,50 % .

10
9. ZAKLJUČAK

Uvođenjem metoda matematičke analize u ekonomiju, ekonomska nauka je u svojim savremenim

oblicima postala kvantitativna nauka. U okviru Operacionih istraživanja temeljno se mogu
istražiti različite funkcije, kao što su na primer, funkcija tražnje, koja opisuje nivo tražnje
određenih proizvoda koji zavisi uticaja spoljnih parametra, kao i poslovne dinamike preduzeća,
funkcija prihoda, koja predstavlja proizvod cene i fizičkog obima proizvodnje – tražnje, funkcija
troškova, u okviru kojih se mogu razlikovati ukupni troškovi, marginalni, odnosno granični
troškovi, kako se još i nazivaju i fiksni troškovi. Takođe, veoma je važno znati da svaka od ovih
ekonomskih funkcija zavisi od više faktora, kao što su na primer: cena, broj potencijalnih
potrošača, kupovna moć, marketing, kvalitet, konkurencija i slično.
Međutim, za svaku od ovih funkcija moguće je izračunati i njihovu elastičnost. Zato je veoma
bitno da se razjasni šta zapravo podrazumeva elastičnost u ekonomiji. Kao što je u radu navedeno,
elastičnost jeste sposobnost neke ekonomske veličine da reaguje sa više ili manje intenziteta na
promene u nekoj drugoj ekonomskoj veličini koja je sa njom u nekoj određenoj međuzavisnosti.
Neoizostavna stavka kod elastičnosti ekonomskih funkcija jeste koeficijent elastičnosti koji inače
prikazuje elastičnos ekonomske veličine y u odnosu na x . Koeficijent elastičnosti se obeležava sa
E y, x . Koeficijent elastičnosti izražava za koliko se procentualno menja veličina y ako se veličina
x promeni za 1 % na intervalu ( x i , x i+1 ).
Ono što je još veoma bitno znati i svakako da ne treba izostaviti kada se govori o koeficijentu
elastičnosti ekonomskih funkcija jesu tri različita slučajeva koja se mogu razlikovati u zavisnosti
od toga da li je koeficijent elastičnosti veći od jedan, manji od jedan, jednak jedinici ili jednak
nuli. U slučaju kada je koeficijent elastičnosti veći od jedan za neku veličinu y kažemo da je
elastična u odnosu na veličinu x . Druga opcija jeste da je koeficijent elastičnosti manji od jedan
za neku veličinu y kažemo da je neelastična u odnosu na x . Predposlednja opcija jeste da da je
koeficijenat elastičnosti jednak jednici i tada je veličina y indiferentno elastična. I na samom
kraju, četvrta varijanta podrazumeva da je koeficijent elastičnosti jedak nuli i tada je veličina y
savršeno neelastična u odnosu na x .

11
10.LITERATURA

1. Dragoslav Kitanović, Nataša Golubović, Dragan Petrović, Osnovi ekonomije, Ekonomski

fakultet, Niš, 2012.
2. Marko Backović, Jovo Vuleta, Zoran Popović, Ekonomsko matematički metodi i modeli,
Ekonomski fakultet, Beograd, 2014.
3. Milan Božinović, Operaciona istraživanja, Ekonomski fakultet, Kosovska Mitrovica, 2012.
4. Miroljub Milojević, Stojan Bogdanović, Zbirka rešenih zadataka iz matematike – za studente
ekononije, Ekonomski fakultet Univeziteta u Nišu, Niš, 1994.

5. Valentina Stanković, Matematika za ekonomiste, Visoka poslovna škola strukovnih studija

Leskovac, Leckovac, 2016.

12