Svaka umetnost iza sebe ostavlja trag koji nas vodi na neka daleka nepoznata mesta u kojima

nikada nismo bili i u kojim nikada nećemo ni biti ako je ne sledimo i ne shvatimo poruku koju nam ona
svojim delima šalje.  Umetnička dela su deca umetnosti i nekada, kad se nađemo pred nekim od njih,
jednostavno ostanemo bez daha. Pogodi nas istinitost rečenice, ponese nas akord muzike ili osetimo
čudnu toplinu gledajući mrlje toplih boja na slikarskom platnu.

Stevan Sremac bio je jedan od najznačajnijih srpskih pisaca iz razdoblja

realizma. Humoristični roman-pripovetka „Zona Zamfirova“ smatra se njegovim najboljim
delom.
Radnja romana odvija se krajem 19. veka u Nišu. To je priča o ljubavi devojke i
mladića koji dolaze iz različitih društvenih slojeva, pa ta ljubav time nije ni jednostavna ni
lako ostvariva.
Knjiga može stvoriti čoveka, oživeti neko doba ,

Zamišljam kako se nekada živelo, kako sedim na sred čaršije. Osvanulo je jutro,
mahala je oživela. Dok sluge, šegrti i kalfe žure kod svojih gazda zanatlija i trgovaca da
otvore svoje dućane, kicoši i meraklije još se vesele od sinoć.
baštovani i dunđeri idu onako po činu i gospostvu, a za njima če i kalfa i šegrt
siviđije i pakari sluge (zanatlije i trgovci Otvaraju svoje dućane …kujunndžija
Mane. ..kiseli učitelji – misleći o bednom učiteljskom stanju..samo je desetak godina
kako su turci proterani a ovde jeizbujao čitav jedan novi svet kicoši i meraklije.
Čorbadžije.
A knjige, sve te silne knjige napisane na divnim jezicima i divnom maštom, pomažu mi. Svi ti pisci
su nekad sedeli sami sa svojim papirima, sa svojim mislima i stvarali. I svako njihovo delo je čudo za sebe.
Pisci koji me svojim delom uvedu u drugi svet, koji od mene načine lik u knjizi koju čitam, veliki su
stvaraoci. Kada i posle pročitane knjige i dalje razmišljam o njoj i o sudbini svih tih života, znam da sam
pročitao nešto neprocenjivo, znam da sam i ja postao deo čuda. Ponekad, kada sam sam, zatvorim oči,
zamislim mesto o kome čitam, pa i ako sam nekad stvarno bio tamo, u mašti izgleda još lepše. Zaista
pomislim da se polako ali sigurno penjem ka vrhu brda sanjanja. Svako delo je novo raspoloženje a svaka
slika u njemu fantastična predstava piščevog sveta.

Mlada i lepa Zona je ćerka čuvenog hadži-Zamfira, koji je bio prvi po bogatstvu i
gospodstvu. Nekada bio sila i strah: pred pašu je izlazio kad god je hteo, mogao je
čoveka sa samih vešala skinuti… Najveće blago hadži-Zamfira, je najmlađa kćerka
Zone, njegova mezimica i ponos.
Zone bila je najlepša i najotmenija među svim devojkama. Bila je svesna svoje
lepote i svog porekla, pa je zato znala da bude vrlo uobražena i nadmena. Samim tim
što je čorbadžijska ćerka, ona je ispred svih devojaka, a o tome svedoči i pesma koja joj
je posvećna i u kojoj je opevana njena lepota i uobražmost.
„Imala oči kao kadifa, kosu kao svila, usne kao
merdžan, zube kao biser, struk kao fidan…
Bila je razmažena, pusta, nemilosrdna….
Kad ide ona se lomi u struku, sitno korača

Sva čaršija gleda za njom…“

Zona je gotovo preko noći izrasla u prelepu devojku u koju su mnogi bili zaljubljeni.

Razlog mog oduševljenja je upravo ta nestvarnost, tajanstvenost, mističnost magičnih ljudi i njihova
zanimljiva realnost. Simboličnost određenih događaja se provači kroz ove romane i sve ovo daje draž
romanima i ostavlja utisak.

https://saznajlako.com/2014/03/27/zona-zamfirova-stevan-sremac/

https://www.mojedete.info/zona-zamfirova-prepricana-lektira-i-analiza-dela/

******************************************
 Bez obzira na bogatstvo i društveni položaj, dvoje mladih, koji su najlepši, završavaju
zajedno uprkos željama i namerama drugih i tadašnjim zastarelim običajima.

kraju uvek pobeđuje ljubav. Dvoje mladih koji se vole, bez obzira na stalež, bogatstvo,
zastarele običaje te želje i namere drugih, na kraju završavaju zajedno.
Prave i temeljite knjige, jednom rečju umetnička dela, ostaju zauvek u srcima svih ljudi koji
znaju da cene umetničku vrednost knjiga. Za mene je to jako važno i trudim se da svaka
knjiga koju pročitam ostavi neizbrisiv pečat u mom životu. Taj pečat govori više od hiljadu
reči, on govori emocijama, iz njega vri nabujali talas neprocenjivih trenutaka. Moj život bez
knjiga je nezamisliv, knjiga je postala deo mene, deo moga srca i bića

https://skolskikutak.com/pred-jednim-umetnickim-delom/