 Критичко мишљење и решавање проблема: промоција самоусмереног мишљења које

производи нове и иновативне идеје и решава проблеме; критички осврт на искуства и

процесе учења и доношење ефективних одлука.
 Сарадња и комуникација: подстицање ефективне комуникације (усмене и писмене);
активно слушање других у разноликим и вишејезичким окружењима и разумевање
вербалне и невербалне комуникације; развијање способности за рад у различитим
међународним тимовима, укључујући учење од других и допринос учењу других,
преузимање заједничких одговорности, сарадњу, вођење, делегирање и постизање
консензуса како би се откриле нове и иновативне идеје и решења.
 Креативност и машта: промоција економског и друштвеног предузетништва;
осмишљавање и примена нових идеја, процењивање вредности, развој иновација и
радозналости.
 Грађанство: васпитавање активних, свесних грађана који поседују вештине, знања,
компетенције и мотивацију за решавање питања одрживог развоја и раде на стварању
праведнијег света у духу међусобног уважавања и отвореног дијалога; развијање
разумевања појма грађанин, као и разумевање позитивних вредности у својој земљи.
 Дигитална писменост: развијање вештина за откривање, стицање и преношење знања и
информација у глобализованој економији; коришћење технологије за стицање нових
знања путем међународне сарадње.
 Ученичко лидерство и лични развој: препознавање важности искрености и емпатије;
признавање потреба и брига о безбедности других; подстицање истрајности, отпорности и
самопоуздања; истраживање лидерства, саморегулације и одговорности, личног здравља
и добробити, пословних и животних вештина; учења како да се учи и целоживотног учења.

На тај начин, Британски савет подржава аргумент да једнак значај треба придавати економским,
социјалним, културним и грађанским димензијама учења, на шта је недавно подсетила и што је
реконтекстуализовала УНЕСКО-ова публикација Rethinking Education [Преиспитивање
образовања].3

Вештине и знање
Компетенције и академска знања и вештине се преплићу и када их ученици развијају
истовремено – ефикасније уче.

Како Џо Кирби објашњава: Компетенције и академска знање и вештине су као две спирале –
напредују у тандему од површног до суштинског учења... развијање компетенција зависи од
стицања знања.4 Стога је време увођења кључних компетенција важно – ученицима је прво
потребно знање и разумевање чињеница, а када их усвоје, наставници могу постепено да уводе
вештине суштинског учења којима се тестира примена и употреба ових чињеница и начин на који
их ученици користе за развој својих компетенција.