KnjigeClub

1
 KnjigeClub

AGATHA
Tajna dvorca Čimniz

CHRISTI

S engleskog prevela
Milena Bumbulović

2
 KnjigeClub

Mom nećaku, za uspomenu na natpis na zamku

Kompton i na dan u zoološkom vrtu.

3
 KnjigeClub

Poglavlje 1

Entoni Kejd se upisuje u knjigu gostiju

- Džentlmen Džo!
- Pa nije li to stari Džimi Makgrat!
Grupa odabrane turističke ture agencije Kasl, sastavljena od sedam ženskih osoba
prilično depresivnog izgleda i tri oznojena muškarca, pogledala je scenu s primetnim
interesovanjem. Očigledno je da je njihov g. Kejd naleteo na starog prijatelja. Svi oni su
se veoma divili g. Kejdu, njegovoj visokoj i vitkoj figuri, njegovom suncem opaljenom
licu, lakoći s kojom je rešavao sporne situacije i laskanjem ih sve držao u dobrom
raspoloženju. A ovaj njegov prijatelj... pa, izgledao je dosta neobično. Bio je otprilike iste
visine kao i g. Kejd, ali deblji i ni izbliza tako zgodan. Bio je od one vrste ljudi o kojima
pišu novine, neko ko je verovatno negde držao kafanu. Mada, interesantan tip. Na kraju
krajeva, zbog toga je čovek i odlazio u inostranstvo... da vidi sve one neobične stvari o
kojima može samo da čita u knjigama. Do sada im je Bulavajo već uveliko dosadio.
Sunce je neizdrživo peklo, hotel je bio krajnje neudoban, činilo se da ne postoji nijedno
mesto vredno posete, sve do trenutka kada su krenuli do Matoposa. Na svu sreću, g.
Kejd je predložio da pogledaju razglednice. Ovde su imali odličnu ponudu razglednica.
Entoni Kejd i njegov prijatelj su se odvojili na nekoliko koraka od grupe.
- Šta do vraga radiš sa ovim jatom ženskinja? - hteo je Makgrat da zna. - Osnivaš
harem?
- Ne sa ovom malom grupom - nacerio se Entoni. - Jesi li ih dobro pogledao?
- Jesam. Pomislio sam da gubiš vid.
- Moj vid je dobar, kao i uvek. Ne, ovo je Kaslova turistička agencija. Predstavljam
agenciju... to jest, predstavnik sam ove podružnice.
- Šta te je, do vraga, navelo da prihvatiš takav posao?
- Žaljenja vredna nužda za lovom. Uveravam te da ovaj posao uopšte ne odgovara
mom temperamentu.

4
 KnjigeClub

Džimi se osmehnuo.
- Nikada se nisi oduševljavao stalnim poslom, zar ne?
Entoni je ignorisao ovo bockanje.
- Ipak, verujem da će nešto uskoro da iskrsne - s a nadom je primetio. - Uvek je
tako.
Džimi se zakikotao.
- Gde god da se neka nevolja krčka, Entoni Kejd će pre ili kasnije svakako uleteti u
nju, to mi je jasno - rekao je. - Imaš neverovatan instinkt za haotične situacije... i devet
mačjih života. Kada ćemo moći da se vidimo i popričamo?
Entoni je uzdahnuo.
- Moram da odvedem ove kreštave kokoške da vide Roudsov grob.
- To je prava stvar - sa odobravanjem reče Džimi. - Vratiće se odatle sve plave i
crne od modrica zbog rupa na putu i jedva će čekati da se bace u krevet i zaleče rane.
Tada ćemo ti i ja da sednemo i popričamo o svemu na miru.
- Dobro. Vidimo se, Džimi.
Entoni se vratio svom stadu ovčica. Gđica Tejlor, najmlađa i najkoketnija u čitavoj
grupi, odmah je navalila na njega.
- O, g. Kejde, to je bio neki vaš stari prijatelj?
- Da, gđice Tejlor. Jedan od prijatelja iz moje nevine mladosti.
Gđica Tejlor se zakikotala.
- Pomislila sam kako je on jedan vrlo interesantan čovek.
- Preneću mu to.
- O, g. Kejde, kako ste vi nevaljali! Tako nešto pomisliti! Kako vas je on to nazvao?
- Džentlmen Džo?
- Da. Da li se vi zovete Džo?
- Mislio sam da vam je poznato da se zovem Entoni, gđice Tejlor.
- Ma, haj’te! - koketno je ciknula gđica Tejlor.
Entoni je do sada dobro izvršavao svoje dužnosti. Kao dodatak neophodnim
putničkim aranžmanima, te dužnosti su obuhvatale i smirivanje nervoznih starih
džentlmena kada je njihovo dostojanstvo bilo ugroženo, obezbeđivanje brojnih
mogućnosti starijim damama da kupe razglednice, i flertovanje sa svim ženama
mlađim od četrdeset godina. Poslednji zadatak bio mu je uveliko olakšan, s obzirom na
krajnju spremnost dotičnih dama da i najneviniju primedbu dvosmisleno protumače.

5
 KnjigeClub

Gđica Tejlor nije odustala od napada.

- Onda, zašto vas je tako nazvao?
- O, samo zbog toga što se tako ne zovem.
- A zašto Džentlmen Džo?
- Iz istog razloga.
- O, g. Kejde - protestovala je gđica Tejlor, vrlo ožalošćena - sigurna sam da ne
biste smeli tako da pričate. Tata je baš sinoć konstatovao kako posedujete manire
pravog džentlmena.
- To je jako ljubazno od vašeg oca, gđice Tejlor.
- I svi smo se složili da ste vi savršen džentlmen.
- Ja sam vam neobično zahvalan.
- Ne, ja zaista to mislim.
- Dobro srce je važnije od krune - nejasno je rekao Entoni, bez objašnjenja šta je
mislio tom primedbom, usrdno se moleći da je već vreme ručku.
- To je tako divna pesma, oduvek sam to mislila. Da li dobro poznajete poeziju, g.
Kejde?
- Mogao bih da odrecitujem „Dečak je stajao na plamtećoj palubi“ u trenutku.
„Dečak je stajao na plamtećoj palubi, odakle je sve sem njega pobeglo.“ To je sve što
znam, ali mogu to i da odglumim, ako želite. „Dečak je stajao na plamtećoj palubi...
hvuš... hvuš... hvuš... (to plamti vatra, shvatate!) odakle je sve sem njega pobeglo...“, u
tom delu ja trčim levo-desno, kao pas.
Gđica Tejlor se zacenila od smeha.
- Oh, pogledajte g. Kejda! Zar nije zabavan?
- Vreme je za jutarnji čaj - žustro reče Entoni. - Ovuda. U susednoj ulici se nalazi
odličan kafe.
- Pretpostavljam - reče gđa Kaldikot svojim dubokim glasom - da je taj trošak
uračunat u cenu?
- Jutarnji čaj je, gđo Kaldikot - reče Entoni, zauzimajući svoj profesionalni stav -
dodatni trošak.
- Sramota.
- Život je pun razočaranja, zar ne? - veselo reče Entoni.
Oči gđe Kaldikot su besno zasjale i glasom oštrim poput britve je odbrusila:

6
 KnjigeClub

- Sumnjala sam da će tako nešto da se desi, pa sam sipala malo čaja u bokal za
vreme doručka! Podgrejaću ga na špiritus-lampi. Idemo, tata.
G. i gđa Kaldikot su trijumfalno odjedrili do hotela; leđa gđe Kaldikot su odisala
samozadovoljstvom zbog uspešnog predviđanja.
- O, bože - promrmljao je Entoni - koliko je samo čudaka potrebno da bi svet bio
ono što jeste.
Vodio je ostatak grupe u pravcu kafea. Gđica Tejlor je uhvatila korak s njim i
nastavila svoje ispitivanje.
- Dugo niste videli svog prijatelja?
- Nešto preko sedam godina.
- Da li ste ga upoznali u Africi?
- Da, ali ne u ovom delu Afrike. Kada sam prvi put video Džimija Makgrata, on je bio
spremljen za kazan. Neka od plemena iz unutrašnjosti su kanibali, znate. Stigli smo u
pravi čas.
- Šta se desilo?
- Vrlo fina mala tuča. Bacili smo par tih bednika u kazan, a ostatak je podbrusio
pete i zbrisao.
- Oh, g. Kejde, kako ste vi vodili uzbudljiv život.
- Izuzetno miran, uveravam vas.
Ali, bilo je jasno da mu dama nije verovala.

Bilo je negde oko deset sati te večeri, kada je Entoni Kejd ušao u malu sobu u kojoj je
Džimi Makgrat redao boce različitog izgleda.
- Neka bude jako, Džejmse - zamolio je. - Da ti pravo kažem, umirem za jednim
pićem.
- I mislio sam da hoćeš, dečače moj. Ni za šta na svetu ne bih prihvatio onaj tvoj
posao.
- Ponudi mi nešto drugo i napuštam ovaj istog časa.
Makgrat je sipao i sebi jedno piće i promešao ga uvežbanim pokretom. Onda je
polako rekao:
- Da li zaista to misliš, sinko?

7
 KnjigeClub

- Šta to?
- Da napustiš ovaj posao ako ti ponudim neki drugi?
- Zašto? Nećeš valjda da kažeš da imaš posao koji visi u vazduhu? Zašto ga ti ne
zgrabiš?
- Zgrabio sam ga... ali nije baš po mom ukusu, pa ti ga zato nudim.
Entoni je postao sumnjičav.
- U čemu je problem? Nisu te valjda unajmili da predaješ nedeljom u crkvenoj
školi?
- Stvarno misliš da bi me neko unajmio kao nastavnika u nedeljnoj školi?
- Ne ako te dobro poznaje, naravno.
- Ovo je savršen posao... nema ničeg lošeg u njemu.
- Da nije u Južnoj Americi, nekim slučajem? Bacio sam oko na Južnu Ameriku.
Jedna lepa, omanja revolucija tek što nije izbila u jednoj od onih malih republika.
Makgrat se nasmejao.
- Uvek si bio slab na revolucije... sve što može da te ubaci u neku gužvu.
- Osećam kako bi moji talenti tamo mogli da budu cenjeni. Kažem ti, Džimi, mogu
biti od velike koristi u revoluciji... jednoj ili drugoj strani. Bolje to nego da životarim od
nekog poštenog posla.
- Mislim da sam to već čuo od tebe, sinko. Ne, ovaj posao nije u Južnoj Americi... u
Engleskoj je.
- Engleskoj? Povratak heroja majčici domovini nakon mnogo godina. Ne mogu da
te jure za uterivanje duga posle sedam godina, zar ne?
- Mislim da ne mogu. Onda, jesi li raspoložen da čuješ ostatak priče?
- Naravno da jesam. Stvar koja me malčice brine jeste što ti sâm nećeš da prihvatiš
taj posao.
- Reći ću ti zašto. Tragam za zlatom... duboko u unutrašnjosti.
Entoni je zviznuo i pogledao ga.
- Uvek si tragao za zlatom, Džimi, od kako te znam. To ti je slaba tačka... tvoj mali
hobi. Ispratio si više lažnih tragova od bilo koga drugog.
- Na kraju ću ipak ubosti pravu stvar. Videćeš.
- Pa, svako ima svoj hobi. Moj su gužve, tvoj je zlato.
- Ispričaću ti čitavu priču. Pretpostavljam da znaš nešto o Hercoslovačkoj?
Entoni ga je oštro pogledao.

8
 KnjigeClub

- Hercoslovačka? - rekao je, sa čudnim prizvukom u glasu.

- Da. Znaš nešto o njoj?
Nastala je primetna pauza pre nego što je Entoni odgovorio. Onda je polako rekao:
- Samo ono što je svima poznato. To je jedna od balkanskih zemalja, zar ne?
Najveće reke, nepoznate. Najveće planine, takođe nepoznate, premda brojne. Glavni
grad, Ekarešt. Stanovništvo, uglavnom razbojnici. Glavni hobi, ubijanje kraljeva i dizanje
revolucija. Poslednji kralj, Nikola Četvrti, ubijen je pre sedam godina. Od tada je
republika. Sve skupa, divno mesto. Mogao si odmah da kažeš da je i Hercoslovačka
uključena u priču.
- Nije direktno.
Entoni je zurio u njega, više sa sažaljenjem nego sa besom.
- Morao bi nešto da preduzmeš po tom pitanju, Džejmse - rekao je. - Upiši kurs
korespondencije, ili nešto slično. Da si ovu priču ispričao u dobrim starim danima,
vezali bi te naglavačke i batinali po tabanima, ili uradili nešto jednako neprijatno.
Džimi je nastavio svoju priču, potpuno neuznemiren oštrom kritikom.
- Jesi li nekada čuo za grofa Stilptiča?
- Sada pričaš ono što želim da čujem - reče Entoni. - Mnogi ljudi koji nikada nisu
čuli za Hercoslovačku zasjali bi na pomen grofa Stilptiča. Veliki Starac Balkana. Najveći
državnik modernih vremena. Najveći neobešeni nevaljalac. Tačka gledanja varira u
zavisnosti od toga koje novine čitaš. Ali, budi siguran, grofa Stilptiča će pamtiti dugo
pošto ti i ja budemo pretvoreni u prah i pepeo, Džejmse. Grofovi prsti su se mogli naći u
svemu što se dešavalo u Istočnoj Evropi u poslednjih dvadeset godina. Bio je diktator i
patriota i državnik... i niko ne zna tačno čime se bavio, sem da je bio savršeni kralj
intriga. Pa, šta je sa njim?
- On je bio premijer Hercoslovačke... zato sam je malopre pomenuo.
- Nemaš osećaj za proporciju, Džejmse. Hercoslovačka je potpuno nebitna kada se
uporedi sa Stilptičem. Ona mu je samo obezbedila mesto rođenja i radno mesto u javnim
poslovima. Ali ja sam mislio da je on mrtav?
- I jeste. Umro je u Parizu, pre dva meseca. Ono Što ti pričam desilo se pre par
godina.
- Pitanje je - reče Entoni - šta mi ti pričaš?
Džimi je prihvatio prekor i požurio da nastavi.

9
 KnjigeClub

- Bilo je ovako. Bio samu Parizu... pre četiri godine, da budem precizan. Šetao sam
jedne noći nekim dosta osamljenim kvartom, kada sam ugledao pola tuceta francuskih
grubijana kako prebijaju jednog finog starijeg gospodina. Mrzim neravnopravne tuče,
pa sam odmah uskočio i počeo da sređujem grubijane. Verujem da do tada nisu dobili
prave batine. Istopili su se kao sneg!
- Bravo, Džejmse - tiho reče Entoni. - Voleo bih da sam mogao da vidim tu gungulu.
- O, nije bilo ništa strašno - skromno je rekao Džimi. - Ali starkelja je bio beskrajno
zahvalan. Popio je par čašica, ali je bio dovoljno trezan da mi uzme ime i adresu, i došao
je sledećeg dana da mi zahvali. I veruj mi, to je uradio sa stilom. Tek tada sam shvatio da
sam spasao nikog drugog do grofa Stilptiča. Imao je kuću u Parizu.
Entoni je klimnuo glavom.
- Da, Stilptič je živeo u Parizu posle ubistva kralja Nikole. Zvali su ga da se vrati u
zemlju i da postane predsednik, ali on to nije hteo. Čvrsto se držao svojih monarhističkih
principa, iako je bio mirodija u svakoj balkanskoj čorbi. Neobičan čovek, pokojni grof
Stilptič.
- Nikola Četvrti je imao čudan ukus kada su žene u pitanju, zar ne? - odjednom
reče Džimi.
- Da - reče Entoni. - A to ga je i sredilo, jadnika. Ona je bila mangup iz nekog
pariškog varijetea... neprikladna čak i za običan građanski brak. Ali Nikola se užasno
zaljubio u nju, a ona je umirala za tim da postane kraljica. Zvuči neverovatno, ali nekako
su i uspeli to da izvedu. Nazvali su je grofica Popovski, ili tako nešto, i pravili se da u
njenim venama teče krv Romanovih. Nikola se oženio njom u Ekareštanskoj crkvi, u
prisustvu nekolicine arhiepiskopa koji nisu bili mnogo voljni da obave taj posao, i ona je
bila krunisana kao kraljica Varaga. Nikola se nagodio sa svojim ministrima i
pretpostavljam da je mislio kako se samo to računa... ali zaboravio je na svoj narod. U
Hercoslovačkoj su veoma aristokratski i reakcionarno raspoloženi. Oni žele da njihovi
kraljevi i kraljice budu plave krvi. Bilo je govorkanja i nezadovoljstva, kao i uobičajenog
nemilosrdnog gušenja pobune, da bi konačnim ustankom uništena palata, kralj i
kraljica ubijeni i proglašena je republika. Od tada je republika... ali stvari još uvek nisu
legle, ili makar sam tako čuo. Ubili su par predsednika, tek da ostanu u formi. Ali,

10
 KnjigeClub

revenons a nos moutons 1. Stigao si do dela kada te je grof Stilptič slavio kao svog
spasioca.
- Da. Pa, to je kraj priče. Vratio sam se u Afriku i zaboravio na čitavu stvar, sve dok
pre par nedelja nisam dobio neobičan paket, koji me je ko zna koliko dugo pratio po
svetu. U novinama sam video da je grof Stilptič nedavno umro u Parizu. Pa, ovaj paket je
sadržavao njegove memoare, ili bar sećanja, ili kako god da se to zove. U paketu se
nalazila i poruka u kojoj je stajalo da će mi, ako odnesem taj rukopis određenoj
izdavačkoj kući u Londonu, pre trinaestog oktobra, oni isplatiti hiljadu funti.
- Hiljadu funti? Rekao si hiljadu funti, Džimi?
- Tako je, sinko. Nadam se da nije neka prevara. Nikad ne veruj prinčevima i
političarima, kako stara izreka kaže. Dakle, tako stvari stoje. S obzirom na to koliko
dugo me je rukopis pratio po svetu, nisam imao mnogo vremena za gubljenje. Svejedno,
šteta. Tek što sam ugovorio ovaj put u unutrašnjost i nameračio se da krenem. Ovakvu
šansu neću opet dobiti.
- Nepopravljiv si, Džimi. Hiljadu funti u ruci je vrednije od zlata na grani.
- A šta ako je prevara? U svakom slučaju, eto me ovde, s ekspedicijom koja je već
ugovorena i sve stvari sređene za put u Kejptaun... i odjednom se ti pojavljuješ!
Entoni je ustao i zapalio cigaretu.
- Počinjem da shvatam šta ti je na umu, Džejmse. Ti bi da ideš u potragu za zlatom,
kao što si planirao, a ja da pokupim tvojih hiljadu funti. Koliko dobijam od toga?
- Šta kažeš na četvrtinu?
- Dve stotine pedeset funti oslobođenih poreza, što bi se reklo?
- Tako je.
- Dogovoreno, a tek da te nateram da zaškripiš zubima, moram da ti kažem da bih
i za stotinu funti pristao da to obavim! Da ti iskreno kažem, Džejmse Makgrate, ti
sigurno nećeš na svojoj samrtnoj postelji brojati novac.
- Onda, jel’ dogovoreno?
- Nego šta. Dogovoreno. A turistička grupa nek se snađe.
U tišini su ispili zdravicu.

1
Idiom koji doslovno znači: nazad na temu. U srpskom bi odgovaralo: da se vratimo na stvar, da se vratimo temi.
(prim. red.)
11
 KnjigeClub

Poglavlje 2

Dama u nevolji

- Dakle, to je to - rekao je Entoni pošto je ispio svoju čašu i vratio je na sto. - Kojim
brodom treba da putuješ?
- Granart Kasl.
- Put je rezervisan na tvoje ime, pretpostavljam, pa bolje onda da putujem kao
Džejms Makgrat. Prerasli smo one gluposti oko pasoša, zar ne?
- Tu nema garancija. Ti i ja smo totalno različiti, ali nam je opis verovatno isti. Sto
osamdeset visina, kosa braon, oči plave, običan nos, obična brada...
- Dosta više s tim „obično“. Samo da znaš, Kasl me je odabrao između nekoliko
prijavljenih za posao isključivo na osnovu moje prijatne pojave i lepih manira.
Džimi se nasmejao.
- Primetio sam jutros tvoje manire.
- Vraga jesi.
Entoni je ustao i počeo gore-dole da šeta po sobi. Obrve su mu bile blago
namrštene i prošlo je nekoliko minuta pre nego što je progovorio.
- Džimi - napokon je rekao. - Stilptič je umro u Parizu. Koja je svrha slanja rukopisa
iz Pariza do Londona preko Afrike?
Džimi je nemoćno odmahnuo glavom.
- Ne znam.
- Zašto ga nije spakovao u lepi mali paket i poslao poštom?
- To zvuči vraški pametnije, slažem se.
- Naravno - nastavio je Entoni - jasno mi je da su kraljevi i kraljice i vladini
činovnici etikecijom sprečeni da stvari obavljaju na uobičajen način. Seti se samo
kraljevih glasnika i sličnih stvari. U srednjem veku si davao pečatnjak koji bi otvarao sva
vrata. „Kraljev prsten! Prođite, moj gospodaru!“ A obično bi to bio neko ko ga je ukrao.
Uvek sam se pitao zašto se niko nije setio da falsifikuje prsten... da napravi jedno tuce i

12
 KnjigeClub

da ih prodaje za hiljadu dukata po komadu. Izgleda da je ljudima u srednjem veku zaista

nedostajalo preduzetničkog duha.
Džimi je zevnuo.
- Moje primedbe na temu srednjeg veka ti izgleda nisu mnogo zabavne. Vratimo se
onda grofu Stilptiču. Put od Pariza do Engleske, preko Afrike je, čak i za diplomate,
veoma komplikovan. Ako je samo hteo da se osigura da ćeš dobiti svojih hiljadu funti,
mogao je da ti ih ostavi testamentom. Hvala bogu, ni ti ni ja nismo previše ponosni da ne
prihvatimo ono što nam je zaveštano! Stilptič mora da je bio blesav.
- Misliš da jeste?
Entoni se namrštio i nastavio da hoda.
- Da li si išta pročitao od toga? - odjednom je upitao.
- Pročitao... šta?
- Rukopis.
- Blagi bože, ne. Odakle ti ideja da bih hteo da čitam tako nešto?
Entoni se nasmešio.
- Samo sam se pitao, to je sve. Znaš i sam da je mnogo problema bilo uzrokovano
baš memoarima. Indiskretne veze, takve stvari. Ljudi koji su tokom čitavog života bili
zatvoreni kao ostrige, izgleda da uživaju da naprave problem onda kada su oni sami
zgodno mrtvi. To im pruža nekakvu zlobnu radost. Džimi, kakav tip čoveka je bio grof
Stilptič? Upoznao si ga i pričao si sa njim, a dosta dobro procenjuješ ljude. Možeš li da
ga zamisliš kao osvetoljubivog starog đavola?
Džimi je odmahnuo glavom.
- To je teško reći. Vidiš, te prve noći je propisno „nagazio na čep“, a već sledećeg
dana je bio visokoparni postariji gospodin savršenih manira koji me je obasipao
komplimentima, dok više nisam znao gde da gledam.
- A nije rekao ništa zanimljivo dok je bio pijan?
Džimi se u mislima vratio natrag, namrštivši obrve.
- Rekao je da zna gde je Kohinor 2 - sumnjičavo je rekao.
- Oh, dobro - reče Entoni - to svi znamo. Drže ga u Taueru, zar ne? Iza debelog
stakla i čeličnih šipki i okruženog gomilom lepo odevenih džentlmena koji paze da
slučajno nešto ne zdipiš.

2
Koh-I-Noor ili Planina svetlosti: dijamant od 105,60 karata, ugrađen u krunu kraljice Elizabete II. (prim, red.)
13
 KnjigeClub

- Tako je - složio se Džimi.

- Da li je Stilptič rekao još nešto slično? Da zna u kom gradu je kolekcija Valas, na
primer?
Džimi je zatresao glavom.
- Hm! - reče Entoni.
Zapalio je još jednu cigaretu i nastavio da šetka po sobi.
- Ti nikada ne čitaš novine, zar ne, bašibozuku nijedan? - ubrzo je rekao.
- Ne tako često - jednostavno reče Makgrat.
- Po pravilu, tu nema ničeg što bi me posebno zanimalo.
- Hvala nebesima da sam ja malo civilizovaniji. U poslednje vreme se dosta
pominjala Hercoslovačka. Nagoveštaji restauracije monarhije.
- Nikola Četvrti nije imao sina - reče Džimi. - Ali ni za trenutak ne bih poverovao da
se dinastija Oboloviča ugasila. Postoji verovatno gomila mladih kicoša, bližih, daljih i
dalekih rođaka.
- Znači, ne bi bilo mnogo problema da se nađe novi kralj?
- Ni najmanje, rekao bih - odgovorio je Džimi. - Znaš, ne čudi me to što su se
zamorili od republičkih institucija. Punokrvnom, muževnom narodu kao što je taj,
sigurno je jako teško da se pokori predsednicima, pošto su već navikli na kraljeve. A
kada smo kod kraljeva, to me je podsetilo na još nešto što mi je grof Stilptič rekao one
noći. Rekao je kako zna da mu je banda na tragu. To su bili ljudi kralja Viktora, tako je
rekao.
- Šta? - Entoni se naglo okrenuo.
Kratak osmeh je preleteo Makgratovim licem.
- Malčice smo se uzbudili, zar ne, Džentlmenu Džo? - razvučeno je rekao.
- Ne budi tupson, Džimi. Upravo si rekao nešto jako važno.
Otišao je do prozora i zastao, gledajući napolje.
- Ko je uopšte kralj Viktor? - hteo je Džimi da zna. - Još neki balkanski monarh?
- Ne - polako reče Entoni. - On nije takva vrsta kralja.
- Pa šta je, onda?
Nastala je pauza, a onda je Entoni progovorio.
- On je lopov, Džimi. Najozloglašeniji kradljivac nakita na svetu. Fantastičan, drzak
dasa, kojeg ništa ne može da obeshrabri. Kralj Viktor mu je nadimak po kome je poznat
u Parizu. Pariz je bio glavni štab njegove bande. Tamo su ga uhvatili i osudili na sedam

14
 KnjigeClub

godina, zbog nekog manjeg prestupa. Nijednu važniju stvar nisu mogli da mu dokažu.
On će uskoro biti na slobodi... ako to već nije.
- Misliš da je grof Stilptič umešao svoje prste u njegovo hapšenje? Da li mu je zbog
toga banda bila za petama? Zbog osvete?
- Ne znam - reče Entoni. - To mi na prvi pogled ne izgleda verovatno. Koliko mi je
poznato, kralj Viktor nikada nije ukrao kraljevske dragulje Hercoslovačke. Ali čitava
stvar je jako zanimljiva, zar ne? Stilptičeva smrt, memoari, glasine po novinama... sve
maglovito, ali zanimljivo. A pojavile su se i glasine da su u Hercoslovačkoj pronašli
naftu. Imam neki osećaj, Džimi, kako će se ljudi uskoro vrlo zainteresovati za tu
nevažnu malu zemlju.
- Kakvi ljudi?
- Jevreji. Finansijeri žućkastog lica iz kancelarija po centru.
- Na šta to ciljaš?
- Pretvaram lak zadatak u težak, to je sve.
- Ne tvrdiš valjda da će biti nekih poteškoća u jednostavnoj predaji rukopisa
izdavačima?
- Ne - sa žaljenjem reče Entoni. - Mislim da to uopšte neće biti teško. Ali, hoćeš li da
ti kažem, Džejmse, gde planiram da odem sa mojih dvesta pedeset funti?
- U Južnu Ameriku?
- Ne, dragi moj, u Hercoslovačku. Mislim da ću se boriti uz republikance. Vrlo je
verovatno da ću da završim na mestu predsednika.
- Zašto se ne proglasiš naslednikom Oboloviča i postaneš kralj, kad si već kod
toga?
- Ne, Džimi. Kraljevi su za čitav život. Predsednici su na dužnosti samo četiri
godine, ili slično. Bilo bi mi jako zabavno da upravljam kraljevinom kao što je
Hercoslovačka, na četiri godine.
- Prosek za kraljeve je još kraći od toga, rekao bih - ubacio je Džimi.
- Zaista će mi predstavljati veliko iskušenje da ne proneverim onih tvojih hiljadu
funti. One ti i onako neće trebati, kada se budeš vratio natovaren zlatnim grumenjem.
Investiraću ih u tvoje ime u hercoslovačke naftne deonice. Znaš, Džejmse, što više
razmišljam o tome, sve mi se više sviđa ta tvoja ideja. Nikada se ne bih setio
Hercoslovačke da je ti sada nisi pomenuo. Provešću jedan dan u Londonu, dok ne
pokupim plen, a onda pravo na Balkan ekspres!

15
 KnjigeClub

- Nećeš to tako brzo završiti. Nisam ti ranije spomenuo, ali imam još jedan mali
zadatak za tebe.
Entoni je utonuo u svoju stolicu i zamišljeno ga pogledao.
- Sve vreme sam znao da nešto tajiš. Sada dolazimo na glavnu stvar.
- Nije to što misliš. U pitanju je samo sitnica koja bi pomogla jednoj dami.
- Jednom za svagda, Džejmse, odbijam da budem umešan u tvoje podle ljubavne
afere.
- Nije u pitanju ljubavna afera. Tu ženu nikada nisam video. Ispričaću ti čitavu
priču.
- Ako ću morati da saslušam još jednu od tvojih dugih, izokolnih priča, zahtevam
još jedno piće.
Njegov domaćin je odmah odgovorio na ovaj zahtev, a zatim počeo sa svojom
pričom.
- To se desilo kada sam bio u Ugandi. Bio je tu jedan Italijan kome sam spasao
život...
- Da sam na tvom mestu, Džimi, napisao bih knjigu pod naslovom „Životi koje sam
spasao“. Već drugi put večeras slušam o tome.
- O, ja u stvari tada ništa naročito nisam uradio. Samo sam Italijana izvukao iz
reke. Kao i svi Žabari, nije umeo da pliva.
- Čekaj malo, jel’ ova priča ime neke veze sa onim drugim poslom?
- Baš nikakve, ali ipak je čudno, sad mi je tek palo na pamet da je taj dasa bio iz
Hercoslovačke. Mada, mi smo ga uvek zvali Holandez Pedro.
Entoni je nezainteresovano klimnuo glavom.
- Bilo koje ime je dobro za Italijana - primetio je. - Samo nastavi, Džejmse.
- Pa, taj dasa mi je bio zahvalan. Vrteo se oko mene kao pas. Nekih šest meseci
kasnije, umro je od groznice. Bio sam sa njim. Poslednje što je uradio, pre nego što je
odapeo, bilo je da me pozove i prošapuće mi sav uzbuđen nešto o tajni... zlatnom
rudniku, učinilo mi se da je rekao. Gurnuo mi je u ruku nekakav umašćeni svežanj, koji
je uvek nosio uz sebe. Elem, ja tada nisam previše o tome razmišljao. Tek sam nedelju
dana kasnije otvorio paket. Moram da priznam, tada sam postao radoznao. Nikada ne
bih pomislio da bi Holandez Pedro imao dovoljno pameti da prepozna zlatni rudnik kad
bi i naleteo na njega... ali ko zna, možda je imao sreće...

16
 KnjigeClub

- I od same pomisli na zlato, tvoje srce je počelo brže da kuca, po običaju -

prekinuo ga je Entoni.
- Nikada nisam bio toliko zgađen u svom životu. Zlatni rudnik, nije nego! Verujem
da je to zaista i bio zlatni rudnik za njega, tog prljavog psa. Znaš li šta je to bilo? Ženska
pisma... da, ženska pisma, i to jedne Engleskinje. Đubre ju je ucenjivalo... i još je imao
hrabrosti da meni u nasleđe ostavi svoje prljave smicalice.
- Volim kada vidim da izgaraš svojim pravedničkim žarom Džimi, ali da te
podsetim, Italijan uvek ostaje Italijan. On nije mislio ništa loše. Ti si mu spasao život, on
ti je uzvratio unosnim izvorom novca... tvoji visoki britanski ideali nisu mu padali na
pamet.
- Pa, šta je dođavola trebalo da radim s tim stvarima? Spaliću ih, to sam prvo
pomislio. A onda mi je palo na pamet da je tu i ta sirota dama, koja neće znati da su
papiri uništeni i koja će čitav život provesti drhteći od straha da će se Italijan opet
pojaviti jednog dana.
- Imaš bujniju maštu nego što sam mislio, Džimi - reče Entoni, pripaljujući cigaretu.
- Priznajem da je slučaj komplikovaniji nego što se na prvi pogled čini. Kako bi bilo da joj
pisma pošalješ poštom?
- Kao i sve žene, ona na većini pisama nije stavila ni datum ni adresu. Samo na
jednom je bila neka vrsta adrese, samo jedna reč. „Čimniz“.
Entoni je zastao u trenutku dok je gasio svoju šibicu, da bi je brzo bacio od sebe
jednim trzajem zgloba, kada mu je oprljila prste.
- Čimniz? - rekao je. - To je baš čudno.
- Zašto, da li znaš to mesto?
- To je jedna od najotmenijih kuća u Engleskoj, dragi moj Džejmse. Mesto gde
kraljevi i kraljice odlaze za vikende i gde se diplomate iz čitavog sveta sreću i
razgovaraju.
- To je onda još jedan od razloga zašto mi je drago što ti ideš u Englesku, a ne ja. Ti
se razumeš u te stvari - jednostavno reče Džimi. - Dasa mog kova, iz najzabitijih šuma
Kanade, napravio bi sve moguće gluposti. Ali neko kao što si ti, koji je išao na Iton i
Harou...
- Samo na jedan od njih - skromno reče Entoni.
- Bio bi u stanju da iznese tu stvar. Zašto joj ih nisam poslao poštom, pitao si? Pa,
to mi je delovalo opasno. Iz onog što sam mogao da zaključim, činilo se da ima
17
 KnjigeClub

ljubomornog muža. Zamisli da on greškom otvori pismo. Gde bi se tada našla dama? Ili,
možda je umrla... pisma su i izgledala kao da su davno napisana. Shvatio sam da bi
najbolje bilo da ih neko odnese u Englesku i lično ih joj preda.
Entoni je odbacio cigaretu i prišao mu, prijateljski ga potapšavši po ramenu.
- Ti si pravi vitez, Džimi - rekao je. - Najzabitije šume Kanade mogu da budu
ponosne na tebe. Ja ovaj posao neću obaviti ni upola dobro kao ti.
- Onda, pristaješ?
- Naravno.
Makgrat je ustao i otišao do komode, odakle je izvukao svežanj pisama i bacio ga
na sto.
- Evo ih. Biće bolje da ih pogledaš.
- Da li je to neophodno? Sve u svemu, radije bih da to izbegnem.
- Pa iz onoga što si rekao za Čimniz, ona je možda samo privremeno bila tamo.
Bolje da prođemo kroz ova pisma i vidimo može li se otkriti gde ona stvarno živi.
- Pretpostavljam da si u pravu.
Pažljivo su pregledali sva pisma, ali nisu našli ono čemu su se nadali. Entoni ih je
pažljivo opet spakovao.
- Jadna mala - primetio je. - Na smrt je bila uplašena.
Džimi je klimnuo glavom.
- Misliš da ćeš moći da je pronađeš? - zabrinuto je pitao.
- Neću otići iz Engleske dok to ne uradim. Ti si vrlo zabrinut za ovu nepoznatu
damu, Džejmse?
Džimi je zamišljeno prevukao prstom po potpisu.
- To je lepo ime - rekao je, izvinjavajući se. - Virdžinija Revel.

18
 KnjigeClub

Poglavlje 3

Zabrinutost na visokim mestima

- Upravo tako, dragi moj, upravo tako - reče lord Katerham.

Već tri puta je upotrebio isti izraz, u nadi da će to biti kraj razgovora i da će moći
da pobegne. Uopšte mu se nije dopadalo što je primoran da stoji na stepeništu
ekskluzivnog londonskog kluba čiji je bio član, i da sluša beskrajna razglabanja
uvaženog Džordža Lomaksa.
Klement Edvard Alister Brent, deveti markiz od Katerhama, bio je omanji gospodin
neuredne odeće, ni nalik opšteprihvaćenom mišljenju o tome kako markiz treba da
izgleda. Imao je bledoplave oči, tanak melanholičan nos i rastreseno, premda vrlo
uljudno ponašanje.
Najveća nevolja u životu lorda Katerhama bila je u tome što je pre četiri godine
nasledio svog brata, osmog markiza od Katerhama. Prethodni lord Katerham bio je
institucija za sebe, čovek poznat širom Engleske. Tokom jednog perioda bio je državni
sekretar spoljnih poslova; uvek je bio figura od velikog značaja u britanskim savetima, a
njegov dom u unutrašnjosti, Čimniz, bio je Čuven po svojoj gostoljubivosti. Uz veštu
podršku svoje žene, kćerke vojvode od Perta, istorija je krojena i prepravljana na
neformalnim vikendima u dvorcu Čimniz, i gotovo da nije postojala iole značajnija
osoba u Engleskoj... tačnije, u Evropi, koja u ovom ili onom trenutku, nije bila gost ovog
mesta.
Sve to je jako dobro funkcionisalo. Deveti markiz od Katerhama je gajio neobično
poštovanje prema uspomeni na svog brata. Henri je u tim stvarima bio neprevaziđen.
Ono što devetom lordu Katerhamu nije bilo po volji jeste pretpostavka da je imanje
Čimniz više nacionalni posed no privatna kuća na selu. Nije postojalo ništa što bi lordu
Katerhamu bilo dosadnije od politike... izuzev samih političara. Odatle njegovo
nestrpljenje izazvano bujicom reči Džordža Lomaksa, robusnog muškarca, sklonog
debljanju, crvenog lica i izbuljenih očiju, i s izraženim osećanjem sopstvene vrednosti.

19
 KnjigeClub

- Shvatate poentu, Katerhame? Mi ne možemo... mi jednostavno ne smemo da

dozvolimo takav skandal u ovom trenutku. Situacija je veoma delikatna.
- Kao i uvek- reče lord Katerham, sa izvesnom dozom ironije.
- Dragi moj, ja sam u poziciji da to znam!
- Oh, upravo tako, upravo tako - reče lord Katerham, vraćajući se svojoj
prethodnoj liniji odbrane.
- Jedan pogrešan korak u ovom poslu oko Hercoslovačke, i sa nama je gotovo. Od
najveće je važnosti da naftne koncesije budu odobrene britanskim kompanijama. Vi to
shvatate?
- Svakako,svakako.
- Princ Mihail Obolovič stiže krajem nedelje i čitava stvar može da se obavi na
imanju Čimniz, pod izgovorom odlaska u lov.
- Planirao sam da ove nedelje otputujem u inostranstvo - reče lord Katerham.
- Gluposti, dragi moj Katerhame, niko ne ide u inostranstvo početkom oktobra.
- Moj doktor izgleda smatra da sa zdravljem nisam baš najbolje - reče lord
Katerham, čežnjivo posmatrajući taksi koji je polako prošao pored njih.
Međutim, nije bio u stanju da pojuri u slobodu, jer je Lomaks imao jednu neprijatnu
osobinu, a to je da čvrsto drži osobu sa kojom trenutno razgovara... bez sumnje,
rezultat dugog iskustva. U ovom slučaju, on je čvrsto držao rever Katerhamovog kaputa.
- Dragi moj, reći ću vam ovo kao državnik. U momentima nacionalne krize, kao što
je brzo približavanje...
Lord Katerham se nervozno migoljio. Iznenada je osetio kako bi radije priredio
nebrojane prijeme, nego što bi slušao Džordža Lomaksa kako citira neki od svojih
govora. Iz iskustva je znao da je Lomaks kadar da bez prestanka govori dvadeset
minuta.
- U redu - žurno je rekao. - Uradiću to. Vi ćete organizovati čitavu stvar,
pretpostavljam.
- Dragi moj prijatelju, nema šta da se organizuje. Bez obzira na svoju prošlost,
dvorac Čimniz je na idealnom mestu. Ja ću biti u Ebiju, ni deset kilometara odatle. Ne bi
bilo u redu, naravno, da ja budem gost Čimniza.
- Naravno - složio se lord Katerham, koji zapravo nije imao pojma zašto to ne bi
bilo u redu i nije ga previše zanimalo da sazna.

20
 KnjigeClub

- Ipak, možda ne biste imali ništa protiv da pozovete Bila Everslija. On će biti od
koristi prilikom prenošenja poruka.
- Sa oduševljenjem - reče lord Katerham, za nijansu zainteresovaniji. - Bil je dosta
pristojan momak, i Bebica ga voli.
- Lov, naravno, uopšte nije bitan. To je samo maska, kao i uvek.
Lord Katerham je ponovo izgledao potišteno.
- To bi, dakle, bilo sve. Princ i njegova svita, Bil Eversli, Herman Ajzakstajn...
- Ko?
- Herman Ajzakstajn. Predstavnik sindikata o kome sam vam govorio.
- Sindikata čitave Britanije?
- Da. Zašto?
- Ništa... ništa, samo sam se pitao, to je sve. Neki ljudi imaju baš neobična imena.
- Tu bi, naravno, moralo biti i par osoba sa strane... tek toliko da čitava stvar
izgleda uverljivije. Ledi Ajlin bi mogla da se pobrine za to... mlade osobe, nekritične, bez
političkih stavova.
- Bebica će se pobrinuti za to, svakako.
- Nešto se pitam. - Činilo se da se Lomaks nečega dosetio. - Sećate se one stvari o
kojoj sam vam malopre govorio?
- Govorili ste o mnogim stvarima.
- Ne, ne, mislio sam na onaj nesrećni slučaj - utišao je glas do tajanstvenog šapata
- memoari... memoari grofa Stilptiča.
- Mislim da grešite u pogledu toga - reče lord Katerham, suzdržavajući se da ne
zevne. - Ljudi vole skandale. Do vraga, pa i sam volim da čitam nečija sećanja... i uživam
u njima.
- Stvar nije u tome da li će ih ljudi čitati ili ne... pročitaće ih čim se objave... ali bi
njihovo objavljivanje u ovom trenutku moglo sve da pokvari. Narod Hercoslovačke želi
da povrati monarhiju i spremni su da ponude krunu princu Mihailu, koji ima podršku i
ohrabrenje vlade Njegovog veličanstva...
- I koji je spreman da garantuje koncesije g. Ajkiju Hermanstajnu i kompaniji, u
zamenu za zajam od milion ili dva, da se popne na presto...
- Katerhame, Katerhame - šapatom ga je prekinuo Lomaks, u agoniji. - Diskrecija,
preklinjem vas. Diskrecija iznad svega.

21
 KnjigeClub

- A štos je u tome - nastavio je lord Katerham s izvesnim užitkom, premda je

spustio ton, odazivajući se na molbu svog sagovornika - da neka od Stilptičevih sećanja
mogu gadno da pomrse račune. Tiranija i nevaljalstva čitave porodice Obolovič, eh?
Pitanja postavljena u Domu. Zašto zameniti sadašnji tolerantni i demokratski oblik
vladavine zastarelom tiranijom? Politika koju diktiraju krvožedni kapitalisti. Dole Vlada.
Takve stvari... eh?
Lomaks je klimnuo glavom.
- A moglo bi biti i gore - rekao je u jednom dahu. - Pretpostavimo... samo
pretpostavimo da se nekom rečju ukaže na... na onaj nesrećni nestanak... znate na šta
mislim.
Lord Katerham je nemo zurio u njega.
- Ne, ne znam. Kakav nestanak?
- Sigurno ste čuli za to? Kako, pa to se dogodilo baš dok su bili na imanju Čimniz.
Henri je bio užasno uznemiren zbog toga. To je gotovo upropastilo njegovu karijeru.
- Veoma ste me zainteresovali - reče lord Katerham. - Ko ili šta je nestalo?
Lomaks se nagnuo i prislonio svoja usta na uho lorda Katerhama. Ovaj je žurno
okrenuo glavu.
- Za ime boga, nemojte mi siktati u uho.
- Čuli ste šta sam vam rekao?
- Da, čuo sam - nevoljno reče lord Katerham. - Sećam se da sam tada načuo nešto
o tome. Vrlo neobičan slučaj. Pitam se ko je to uradio. Nikada nije pronađen?
- Nikada. Naravno, morali smo da radimo u najvećoj tajnosti. Nismo mogli da
dozvolimo da procuri i najmanja glasina o nestanku. Ali Stilptič je u to vreme bio tamo.
Znao je nešto. Ne sve, ali nešto jeste. Nekoliko puta smo bili u zavadi sa njim oko turskog
pitanja. Pretpostavimo da je on iz čiste zlobe natuknuo nešto o tome, što bi čitav svet
mogao da pročita. Pomislite na skandal... na nesagledive posledice. Svi bi rekli... zašto je
to zataškano?
- Naravno da bi rekli - reče lord Katerham sa neskrivenim užitkom.
Lomaks, čiji se glas popeo u sledeću oktavu, povratio je samokontrolu.
- Moram da ostanem pribran - promrmljao je. - Moram da ostanem pribran. Ali,
da vas pitam ovo, dragi moj. Ako nije planirao neko nevaljalstvo, zašto je onda poslao
rukopis u London tako zaobilaznim putem?
- To je svakako čudno. Sigurni ste u svoje informacije?

22
 KnjigeClub

- Apsolutno. Mi smo... ovaj... imali agente u Parizu. Memoari su u tajnosti poslati

nekoliko nedelja pre njegove smrti.
- Da, čini se da ima nečeg u tome - reče lord Katerham sa istim užitkom koji je
malopre pokazao.
- Otkrili smo da su poslati čoveku po imenu Džejms Makgrat, Kanađaninu koji se
trenutno nalazi u Africi.
- Prava kraljevska afera, zar ne? - veselo reče lord Katerham.
- Džejms Makgrat bi trebalo da stigne sutra, u četvrtak, Granart Kaslom.
- Šta ćete uraditi po tom pitanju?
- Mi ćemo mu, naravno, odmah prići i objasniti sve moguće ozbiljne posledice i
moliti ga da zadrži objavljivanje memoara makar na mesec dana, i u svakom slučaju da
dozvoli da se oni... ovaj... pametno pripreme za štampu.
- Šta ako on kaže: „Ne, gospodine“, ili „Pre ćemo se sresti u paklu“, ili nešto kratko i
jasno u tom stilu? - sugerisao je lord Katerham.
- To je ono čega se plašim - jednostavno reče Lomaks. - Zato mi je upravo palo na
pamet da bi možda bilo dobro pozvati i njega kao gosta u Čimniz. On će, prirodno, biti
jako polaskan kada bude dobio poziv da upozna princa Mihaila, pa ćemo ga tako lakše
obraditi.
- Neću to da uradim - žurno je rekao lord Katerham. - Ne slažem se dobro sa
Kanađanima, nikada i nisam... pogotovo s onima koji su dugo vremena proveli u Africi!
- Verovatno ćete otkriti da je on izvanredan momak... neobrađeni dijamant,
shvatate.
- Ne, Lomakse. Tu apsolutno povlačim crtu. Neko drugi će morati da se pozabavi
njime.
- Palo mi je na pamet - reče Lomaks - da bi neka žena ovde bila od velike pomoći.
Reći joj nešto, ali ne previše. Žena bi mogla s ovakvim stvarima da izađe na kraj
diskretno i s puno takta... da mu predoči kako stvari stoje, a da ga ne razljuti. Nije da
odobravam mešanje žena u politiku... Sveti Stefan 3 je danas upropašćen, apsolutno
upropašćen. Ali žena u nekom svom delokrugu može čuda da napravi. Pogledajte samo
Henrijevu ženu i šta je sve ona učinila za njega. Marša je bila veličanstvena, jedinstvena,
savršena domaćica za političare.

3
Misli se na St Stephen’s House, Oxford, vrlo strogi i konzervativni teološki fakultet. Iznedrio mnoge crkvene
dostojanstvenike, ali i političare i akademike, (prim, red.)
23
 KnjigeClub

- Ne nameravate valjda da pozovete Maršu na ovaj sastanak? - slabašnim glasom

je pitao lord Katerham, prebledevši na pomen njegove zastrašujuće snahe.
- Ne, ne, niste me razumeli. Govorio sam o uticaju žena uopšteno. Ne, predložio bih
neku mlađu ženu, šarmantnu, lepu, inteligentnu.
- Ne mislite na Bebicu? Bebica u ovoj stvari ne bi bila od pomoći. Ako išta, ona je
zakleti socijalista i umrla bi od smeha kada bi joj tako nešto predložili.
- Nisam mislio na ledi Ajlin. Vaša kćer, Katerhame, je šarmantna, apsolutno
šarmantna, ali pravo je dete. Nama je potreban neko sa savoir faire 4, uravnotežen, neko
ko poznaje svet... A, pa naravno. Moja rođaka Virdžinija.
- Gđa Revel? - Lord Katerham se ozario. Počeo je da oseća kako bi u ovome ipak
mogao da uživa. - To vam je jako dobar predlog, Lomakse. Ona je najšarmantnija žena u
Londonu.
- Ona je, pri tome, i dobro upućena u stvari oko Hercoslovačke. Sećate se, njen
muž je bio zaposlen u tamošnjoj ambasadi. A kao što se rekli, ona je i veoma šarmantna
žena.
- Divno stvorenje - promrmljao je lord Katerham.
- Onda, to je dogovoreno.
G. Lomaks je popustio svoj stisak revera Katerhamovog kaputa i ovaj je odmah
požurio da iskoristi priliku za beg.
- Doviđenja, Lomakse, vi ćete sve pripremiti, zar ne?
Uleteo je u taksi. U meri u kojoj je bilo moguće za jednog otmenog hrišćanskog
gospodina da ne voli drugog otmenog hrišćanskog gospodina, tolika je bila netrpeljivost
koju je lord Katerham gajio prema uvaženom Džordžu Lomaksu. On je mrzeo njegovo
podbulo crveno lice, njegovo teško disanje i upadljive iskrene plave oči. Neprijatne,
grozno neprijatne. Onda je pomislio na Virdžiniju Revel i malo se razvedrio.
- Divno stvorenje - promrmljao je, za sebe. - Zaista divno stvorenje.

4
Doslovno: onaj ko zna znanje, idiom koji bi odgovarao našem: snalazi se kao riba u vodi. (prim, red.)
24
 KnjigeClub

Poglavlje 4

Upoznavanje sa vrlo šarmantnom damom

Džordž Lomaks se odmah vratio u Vajthol. Dok je ulazio u raskošan apartman u kojem je
obavljao državničke poslove, začuo je neki šuštavi zvuk.
G. Bil Eversli je marljivo sortirao pisma, ali veliki naslonjač u blizini prozora još
uvek je bio topao od dodira sa ljudskim telom.
Vrlo simpatičan mladić beše Bil Eversli. Imao je otprilike dvadeset pet godina, bio je
krupan i prilično nezgrapnih pokreta, prijatno ružnjikavog lica, sa dva reda prekrasnih
belih zuba i par iskrenih braon očiju.
- Da li je Ričardson poslao svoj izveštaj?
- Ne, gospodine. Da mu skrenem pažnju?
- Nije važno. Ima li telefonskih poruka?
- Uglavnom se gđica Oskar bavila time. G. Ajzakstajn želi da zna hoćete li ručati sa
njim sutra u Savoju.
- Recite gđici Oskar da pogleda u mom rokovniku. Ako nisam zauzet, može da ga
pozove i prihvati poziv.
- Da, gospodine.
- Usput, Eversli, mogao bi da mi okreneš jedan broj. Pogledaj u imeniku. Gđa Revel,
Pont strit 487.
- Da, gospodine.
Bil je dohvatio telefonski imenik, rasejanim pogledom prešao preko kolone slova
M, uz tresak zatvorio imenik i pomerio se do aparata na stolu. Zastao je, s rukom u
vazduhu, kao da se iznenada nečeg setio.
- Ovaj, gospodine... sada sam se setio. Njena linija, mislim, linija gđe Revel je
prekinuta. Upravo sam pokušavao da je dobijem.
Džordž Lomaks se namrštio.

25
 KnjigeClub

- Kako me to nervira - rekao je - baš me nervira. - Neodlučno je dobovao prstom po

stolu.
- Ukoliko je nešto važno u pitanju, gospodine, možda bih ja mogao da taksijem
odem do nje. Ona je sigurno kod kuće ujutru u ovo vreme.
Džordž Lomaks je oklevao, razmišljajući o tome. Bil je netremice čekao, spreman
da odmah poleti ako odgovor bude potvrdan.
- Možda bi tako bilo najbolje - napokon reče Lomaks. - Vrlo dobro, onda uzmi taksi
do tamo i pitaj gđu Revel da li će oko četiri sata popodne biti kod kuće, jer bih hteo da sa
njom porazgovaram o jednoj važnoj stvari.
- U redu, gospodine.
Bil je zgrabio svoj šešir i odmaglio.
Deset minuta kasnije, taksi ga je ostavio u Pont stritu kod broja 487. Pozvonio je, a
onda i glasno pokucao zvekirom. Vrata mu je otvorio dostojanstveni sluga, kome je Bil
klimnuo glavom, s nonšalantnošću koja je svedočila o dugom poznanstvu.
- Dobro jutro, Čilverse, je li tu gđa Revel?
- Verujem, gospodine, da se upravo sprema da izađe.
- Da li si to ti, Bile? - začuo se glas preko ograde stepeništa. - Pomislila sam da sam
prepoznala to snažno kucanje. Dođi gore da pričamo.
Bil je pogledao gore, u lice koje mu se smeškalo i koje je uvek uspevalo da ga... i to
ne samo njega... dovede u stanje potpune zbunjenosti i nesuvislosti. Preskakao je po dva
stepenika istovremeno i čvrsto uhvatio ispruženu ruku Virdžinije Revel.
- Zdravo, Virdžinija!
- Zdravo, Bile!
Šarm je jedna jako neobična stvar; stotine mladih žena, od kojih su mnoge i lepše
od Virdžinije Revel, moglo je reći: „Zdravo, Bile“, potpuno istim tonom, a da ipak ne
proizvedu ni najmanji efekat. Ali te dve reči, kada ih je Virdžinija izgovorila, opile su Bila
u potpunosti.
Virdžinija Revel je imala tek dvadeset sedam godina. Bila je visoka i izuzetno
vitka... tačnije, o njenoj figuri mogao se spevati čitav sonet, tako je savršene građe bila.
Kosa joj je bila boje prave bronze, sa zelenkastim odsjajem u svom zlatu; imala je
odlučnu malu bradu, ljupki nos, iskošene plave oči koje su blistale sjajem najtamnijeg
različka između poluzatvorenih kapaka, i čulne, neopisive usne koje su se sasvim blago
povijale na jednom kraju u ono što je poznato kao „Venerin žig“. Bilo je to veoma

26
 KnjigeClub

izražajno lice koje je zračilo životnom energijom i zbog toga uvek privlačilo pažnju. Bilo
bi zaista potpuno nemoguće ignorisati Virdžiniju Revel.
Povela je Bilija u mali salon, sav u bledim svetloljubičastim, zelenim i žutim
tonovima, nalik divljem šafranu koji prekriva livadu.
- Bile, dragi - reče Virdžinija - zar ne nedostaješ Ministarstvu spoljnih poslova?
Mislila sam da oni ni sekunde ne mogu bez tebe.
- Doneo sam ti poruku od Glavonje - bez poštovanja Bil je aludirao na svog šefa.
- A uzgred, Virdžinija, za slučaj da pita, ne zaboravi da mu kažeš da ti je telefon
čitavog jutra bio u kvaru.
- Ali, nije.
- Znam. Ali rekao sam mu da jeste.
- Zašto? Upoznaj me sa tim novim špijunskim trikom. - Bil joj je dobacio prekoran
pogled.
- Zato da bih mogao da dođem ovamo i vidim te, naravno.
- Oh, dragi Bile, kako glupo od mene! A kako savršeno slatko od tebe!
- Čilvers je rekao da izlaziš.
- Tako je... u Sloun strit. Tamo ima mesto koje prodaje savršeno divne nove
pojaseve za kukove.
- Pojas za kukove?
- Da, Bile, P-O-J-A-S za K-U-K-O-V-E. Pojas koji obavija kukove. Nosi se na golu
kožu.
- Crvenim zbog tebe, Virdžinija. Ne bi smela da opisuješ svoj donji veš mladiću sa
kojim nisi u srodstvu. To nije pristojno.
- Ali, Bile dragi, nema ničeg nepristojnog u kukovima. Svi mi imamo kukove... samo
što mi jadne žene očajnički pokušavamo da se pretvaramo kako ih nemamo. Ovaj pojas
za kukove je napravljen od crvene gume i doseže gotovo do kolena, i prosto je
nemoguće hodati u njemu.
- Kakav užas! - reče Bil. - Pa zašto ih onda nosite?
- O, zato što pruža plemenit osećaj žrtvovanja u ime linije. Ali, ostavimo moje
pojaseve na stranu. Prenesi mi tu Džordžovu poruku.
- Želi da zna hoćeš li biti kod kuće oko četiri danas popodne.
- Neću. Biću u Reneli. Čemu ovakav zvaničan poziv? Misliš da namerava da me
zaprosi?

27
 KnjigeClub

- Ne bih se čudio.
- Jer, ako je to u pitanju, možeš mu preneti da ja puno više volim muškarce koji
impulsivno predlažu brak.
- Kao ja?
- To kod tebe nije impuls, Bile. To je navika.
- Virdžinija, zar nikada nećeš...
- Ne, ne, ne, Bile. Ne mogu da podnesem tako nešto ujutru pre ručka. Molim te
pokušaj da misliš o meni kao o materinskom liku koji se približava srednjim godinama i
koji jako brine za tebe.
- Virdžinija, ja te zaista volim.
- Znam, Bile, znam. I ja jednostavno obožavam da budem voljena. Zar to nije
zločesto od mene? Volela bih kada bi svi fini muškarci na planeti bili zaljubljeni u mene.
- Većina i jeste, uveren sam - tmurno reče Bil.
- Ali, nadam se da Džordž nije zaljubljen u mene. Mislim da on to i ne ume. On se
venčao svojom karijerom. Šta je još rekao?
- Samo da je veoma važno.
- Bile, zaintrigirana sam. Stvari koje Džordž smatra važnim tako su užasno
malobrojne. Mislim da ću otkazati Renelu. Tamo ionako mogu da odem bilo kada. Reci
Džordžu da ću ga poslušno čekati ovde u četiri sata.
Bil je pogledao na svoj ručni sat.
- Mislim da nema smisla da se vraćam tamo pre ručka. Hajde da pregrizemo
nešto, Virdžinija.
- Pa, ionako bih morala da ručam.
- Nema veze. Hajde da iskoristimo priliku i zaboravimo na sve drugo.
- To bi baš bilo lepo - reče Virdžinija, smešeći mu se.
- Virdžinija, ti si srce. Kaži mi, ti me voliš, zar ne? Više nego druge?
- Bile, ja te obožavam. Kada bih morala da se udam... stvarno morala... mislim, da
je tako napisano i zli mandarin mi rekao: „Udaj se za nekoga ili umri strašnom smrću“,
ja bih odmah izabrala tebe... zaista. Rekla bih: „Dajte mi malog Bila“.
- Pa onda...
- Da, ali ja ne moram ni za koga da se udam. Sviđa mi se da budem zločesta
udovica.

28
 KnjigeClub

- Mogla bi da radiš iste stvari. Da izlaziš, i tako to. Uopšte me ne bi primećivala u

kući.
- Bile, ti ne razumeš. Ja sam od onih osoba koje, ako se udaju, to rade sa žarom.
Bil je teško uzdahnuo.
- Verujem da ću uskoro izvršiti samoubistvo - mračno je promrmljao.
- Ne, nećeš, dragi Bile. Izvešćeš neku lepu devojku na večeru... kao što si preksinoć
uradio.
G. Eversli je za trenutak bio zbunjen.
- Ako misliš na Doroti Kirkpatrik, devojku koja obožava steznike, pa... ona jeste
fina devojka. U tome nije bilo ničeg lošeg.
- Bile, dragi, naravno da nije. Ja želim da uživaš. Ali nemoj da se pretvaraš da
umireš zbog slomljenog srca, to je sve.
G. Eversli je povratio svoje dostojanstvo.
- Ti uopšte ne razumeš, Virdžinija - rekao je. - Muškarci...
- Jesu poligamisti! Znam da jesu. Ponekad posumnjam da sam i ja poliandrista.
Ako me stvarno voliš, Bile, odmah me vodi na ručak.

29
 KnjigeClub

Poglavlje 5

Prva noć u Londonu

Greška se može potkrasti i najbolje smišljenim planovima. Džordž Lomaks je napravio

jednu grešku... postojala je slaba tačka u njegovim pripremama. Ta slaba tačka bio je
Bil.
Bil Eversli je bio izuzetno dobar momak. Dobar igrač kriketa i golfa, imao je
ugodne manire i prijatnu narav, ali njegovo mesto u Ministarstvu spoljnih poslova nije
dobijeno zaslugama, već dobrim vezama. Za posao koji je trebalo da odradi, bio je
sasvim pogodan. Bio je manje-više Lomaksovo kučence. Nije obavljao odgovoran, niti
zahtevan posao. Njegova uloga se sastojala u tome da uvek bude Džordžu pri ruci, da
obavlja razgovore sa nevažnim ljudima koje sam Džordž nije hteo da vidi, da obavlja
zadatke, i uopšte da bude od koristi. Bil se sa svim tim prilično dobro nosio. Kada je
Džordž bio odsutan, Bil bi se izvalio u najvećoj fotelji i čitao sportske vesti, čime je
zapravo samo pratio drevnu tradiciju.
Naviknut da šalje Bila kao potrčka, Džordž ga je poslao do kancelarija Union Kasla
da sazna kada se očekuje dolazak Granart Kasla. Međutim, poput mnogih mladih, dobro
obrazovanih Engleza, Bil je imao prijatan, ali sasvim nečujni glas. Svaki majstor dikcije
bi zamerio njegovom izgovoru reči Granart. Ta reč je kod njega zvučala kao bilo koja
druga. Službenik je zaključio da je u pitanju Karnfri.
Karnfri Kasl se očekivao sledećeg četvrtka. Tako je rekao. Bil mu se zahvalio i
izašao. Džordž Lomaks je primio tu informaciju i osmislio svoje planove u skladu s tim.
Ništa nije znao o linijama Union Kasla i uzeo je zdravo za gotovo da će Džejms Makgrat
uredno stići u četvrtak.
Stoga, u trenutku dok je držao rever kaputa lorda Katerhama na stepenicama
kluba u sredu ujutru, bio bi strašno iznenađen da je znao da se Granart Kasl usidrio u
Sauthemptonu prethodnog popodneva. U dva sata tog popodneva Entoni Kejd,
pristigavši pod imenom Džimija Makgrata, izašao je na stanici Vaterlo izvoza kojim je

30
 KnjigeClub

doputovao po napuštanju broda, dozvao taksi, i nakon trenutne neodlučnosti, naložio

taksisti da ga odveze u hotel Blic.
- Čovek makar može sebi da priušti neki komfor ponekad - reče Entoni sebi u
bradu dok je sa izvesnim zanimanjem gledao kroz prozor.
Prošlo je tačno četrnaest godina otkako nije bio u Londonu.
Stigao je u hotel, uzeo sobu i potom krenuo u šetnju duž reke. Bilo je zaista ugodno
biti opet u Londonu. Naravno, sve se promenilo. Bio je tu jedan mali restoran... odmah
posle mosta Blekfrajars, u kome je često večeravao, u društvu drugih ozbiljnih momaka.
U to vreme je bio socijalista i nosio je jarko crvenu kravatu. Bio je mlad... veoma mlad.
Vratio se u Blic. Dok je prelazio ulicu, neki muškarac je projurio pored njega, tako
da je Entoni gotovo izgubio ravnotežu. Obojica su se povratili i muškarac je promrmljao
izvinjenje, pogleda prikovanog za Entonijevo lice. Bio je oniži, zdepasti pripadnik
radničke klase, sa nečim stranim u svojoj pojavi.
Entoni se vratio u hotel, pitajući se šta je bio povod za pomno proučavanje
njegovog lica. Verovatno tu nije bilo ničega. Taman ten Entonijevog lica je pomalo
odskakao od bledih Londonaca i sigurno je to privuklo pažnju tog muškarca. Ušao je u
svoju sobu, i vođen nekim iznenadnim impulsom, otišao do ogledala i počeo da
proučava svoj lik. Od onih nekoliko prijatelja iz starih dana... njih par izabranih... da li bi
ga ijedan prepoznao danas, kada bi se licem u lice sreo sa nekim od njih? Polako je
odmahnuo glavom.
Kada je otišao iz Londona, bilo mu je tek osamnaest godina... bio je plav, pomalo
punačak dečko varljivo anđeoskog izraza. Nije bilo puno šansi da bi neko prepoznao tog
dečaka u vitkom, preplanulom muškarcu podrugljivog izraza.
Telefon pored kreveta je zazvonio i Entoni je podigao slušalicu.
- Da?
Odgovorio mu je glas službenika sa recepcije.
- G. Džejms Makgrat?
- Ja sam.
- Jedan gospodin bi hteo da vas vidi.
- Da vidi mene?
- Da, gospodine, gospodin je stranac.
- Kako se zove?
Nastupila je kratka pauza, a onda je službenik rekao:

31
 KnjigeClub

- Poslaću vam njegovu posetnicu po portiru.

Entoni je spustio slušalicu i čekao. Posle par minuta je začuo kucanje na vratima i
ugledao malog portira koji je nosio posetnicu na poslužavniku.
Entoni ju je uzeo. Na njoj je bilo ugravirano jedno ime.
Baron Lilipretjizil
Sada je mogao da razume recepcionarevo oklevanje.
Trenutak-dva je stajao, proučavajući posetnicu, a onda se odlučio.
- Dovedite gore tog gospodina.
- Vrlo dobro, gospodine.
Posle nekoliko minuta, baron Lilipretjizil, krupan muškarac sa ogromnom bradom
i ćelavim čelom, ušao je u sobu.
Udario je potpeticama jednu o drugu, i naklonio se.
- G. Makgrat?
Entoni je imitirao njegov pozdrav što je bolje umeo.
- Barone - rekao je. Zatim, povlačeći stolicu, reče - Molim vas, sedite. Ako se ne
varam, nisam imao čast da vas ranije upoznam?
- Tako je - reče baron, smeštajući se u stolicu. - Na moju veliku žalost - ljubazno je
dodao.
- Moju, takođe - odgovorio je Entoni istim tonom.
- Hajde da pređemo na posao - reče baron. - Ja u Londonu predstavljam
Lojalističku partiju Hercoslovačke.
- Valjano je predstavljate, siguran sam u to - promrmljao je Entoni.
Baron je primio kompliment sa naklonom.
- Veoma ste ljubazni - ukočeno je rekao. - G. Makgrate, ništa da krijem od vas
neću. Došao je trenutak za povratak monarhije, ugašene još od mučeničke smrti
Njegovog uzvišenog visočanstva kralja Nikole Četvrtog, pokoj mu duši.
- Amin - promrmljao je Entoni. - Ovaj... slava mu.
- Na presto će biti doveden Njegovo visočanstvo princ Mihail, koji podršku
britanske vlade ima.
- Odlično - reče Entoni. - Baš ljubazno od vas što mi sve to govorite.
- Sve uređeno je... kad vi došli ovde da nevolje stvarate.
Baron ga je fiksirao oštrim pogledom.
- Dragi moj barone - protestovao je Entoni.

32
 KnjigeClub

- Da, da, ja znam šta govorim. Vi imate kod sebe memoare pokojnog grofa
Stilptiča.
Fiksirao je Entonija optužujućim pogledom.
- Pa šta ako imam? Kakve veze imaju memoari grofa Stilptiča sa princom
Mihailom?
- Oni će uzrokovati skandale.
- Kao i svi memoari, uostalom - umirujućim tonom reče Entoni.
- O mnogim tajnama saznanje je imao. Otkrije li se makar četvrtina toga, Evropa bi
mogla biti u rat gurnuta.
- Ma hajde - reče Entoni. - Nisu valjda tako loši.
- Loše mišljenje o Obolovičima po inostranstvu bi raširilo se. Tako demokratski
engleski duh jeste.
- Spreman sam da poverujem - reče Entoni - da Su Oboloviči vladali za nijansu
čvršćom rukom s vremena na vreme. To im je u krvi. Ali ljudi u Engleskoj i očekuju tako
nešto od Balkanaca. Ne znam zašto, ali je tako.
- Vi ne razumete - reče baron. - Vi uopšte ne razumete. A moja usta zapečaćena
jesu. - Uzdahnuo je.
- Čega se vi tačno plašite? - pitao je Entoni.
- Dok ja ne pročitam memoare, ja neću znati - jednostavno mu je objasnio baron. -
Ali, siguran sam da nečega ima. Te velike diplomate su uvek indiskretne. Račune će nam
pomrsiti, kako izreka kaže.
- Vidite - ljubazno reče Entoni. - Siguran sam da imate previše pesimističan pogled
na stvari. Poznato mi je kako stvari stoje u izdavaštvu. Oni sede na rukopisima kao na
jajima i čekaju da se izlegu. Proći će najmanje godinu dana pre nego što se ova stvar
objavi.
- Ili jako lažljiv ili jako priglup mladi čovek vi ste. Sve je spremno da memoari u
nedeljnim novinama izađu odmah.
- Oh! - Entoni je bio pomalo zatečen. - Ali, vi uvek možete negirati stvari - sa nadom
je rekao.
Baron je tužno odmahnuo glavom.
- Ne, ne, pričate o čemu ne znate. Hajde na posao pređimo. Hiljadu funti vama je
obećano, zar nije tako? Vidite, dobre informacije imam ja.
- Od sveg srca čestitam obaveštajnoj službi lojalista.

33
 KnjigeClub

- Onda vam ja ponudio bih hiljadu i pet stotina funti.

Entoni ga je zapanjeno pogledao, a onda tužno odmahnuo glavom.
- Plašim se da to ne bih mogao da uradim - rekao je sa žaljenjem.
- Dobro. Ja vam nuditi dve hiljade.
- Izazivate me, barone, izazivate me. Ali, opet moram da vas odbijem.
- Vašu cenu kažite onda.
- Plašim se da vi ne razumete moju poziciju. Ja sam u potpunosti spreman da
poverujem da ste vi na strani anđela i da ovi memoari mogu naneti štetu vašim
naporima. Svejedno, preuzeo sam ovaj posao na sebe i dužnost mi je da ga obavim.
Shvatate? Ja jednostavno ne mogu sebi da dozvolim da me druga strana kupi. Tako
nešto se ne radi.
Baron je slušao s velikom pažnjom. Na kraju Entonijevog govora, nekoliko puta je
klimnuo glavom.
- Shvatam. Vaša čast, kao Engleza, jeste?
- Pa, mi to ne kažemo tako - reče Entoni. - Ali mogu da kažem da nas dvojica, bez
obzira na razlike u rečniku, mislimo na istu stvar.
Baron je ustao.
- Za englesku čast najdublje poštovanje gajim - objavio je. - Moramo drugi način
da probamo. Želim vam prijatan dan.
Kliknuo je potpeticama, naklonio se i ukočeno izmarširao iz sobe.
- Pitam se šta je time hteo da kaže - razmišljao je Entoni. - Da li je to bila pretnja?
Nije da se plašim starog Lilihipa. Zaista, to ime mu baš pristaje. Zvaću ga baron Lilihip.
Napravio je par koraka po sobi, neodlučan šta da uradi sledeće. Dogovoreni rok za
predaju rukopisa isticao je za nešto više od nedelju dana. Danas je bio peti okrobar.
Entoni nije imao nameru da ga preda sve do poslednjeg trenutka. Ruku na srce, do sada
je i sâm postao užasno nestrpljiv da pročita te memoare. Nameravao je da to obavi na
brodu za Englesku, ali zahvaljujući blagoj groznici, nije imao nikakvu želju da dešifruje
gust i nečitak rukopis kojim su memoari pisani, jer ništa od teksta nije bilo prekucano.
Sada je, više nego ikada, bio odlučan da vidi oko čega se podigla tolika prašina.
A bio je tu i onaj drugi posao.
Povinujući se impulsu, podigao je telefonski imenik i potražio prezime Revel. U
imeniku je bilo šest Revela: Edvard Henri Revel, hirurg iz Harli strita; Džejms Revel i
saradnici, sedlari; Lenoks Revel u palati Abotberi, u Hempstedu; gđica Meri Revel sa
34
 KnjigeClub

adresom u Ilingu; gđa uvaženog Timotija Revela u Pont stritu 487; i gđa Vilis Revel na
Kadogan skveru 42. Eliminišući sedlare i gđicu Meri Revel, ostala su mu još četiri
imena... a ko zna da li je dotična dama uopšte živela u Londonu! Zatvorio je imenik i
kratko zatresao glavom.
- Za sada ću to prepustiti sreći - rekao je. - Nešto uvek iskrsne.
Sreća koja prati ljude poput Entonija Kejda na ovom svetu delom je možda rezultat
njihove sopstvene vere u nju. Entoni je našao ono za čime je tragao nepunih pola sata
kasnije, dok je prelistavao stranice ilustrovanog časopisa. Bio je to opis predstave koju
je organizovala vojvotkinja od Perta. Ispod centralne figure, žene odevene u istočnjačku
odeću, pisalo je:
Gđa uvaženog Timotija Revela kao Kleopatra. Pre svog venčanja, gđa Revel je bila
ledi Virdžinija Kautron, kćer lorda Edžbastona.
Entoni je neko vreme gledao sliku, lagano napućenih usana, kao da se sprema da
zvizne. Onda je iscepao čitavu stranicu i stavio je u džep. Vratio se u sobu, otključao svoj
kofer i izvadio svežanj pisama. Iz džepa je izvukao presavijenu stranicu časopisa i
uvukao je pod gumicu kojom su pisma bila svezana.
Tada je začuo neki neobičan zvuk i naglo se okrenuo. Neki muškarac je stajao u
dovratku, jedan od onih tipova kakve je Entoni zamišljao da postoje samo u komičnim
operama. Figura je delovala zlokobno, s četvrtastom glavom i usnama iskeženim u zao
osmeh.
- Šta do vraga radiš ovde? - pitao je Entoni. - I ko te je pustio da uđeš?
- Ja ulazim gde ja hoću - reče stranac. Glas mu je bio grlen i sa stranim naglaskom,
premda mu je govor bio dovoljno razumljiv.
- Još jedan Italijan - pomislio je Entoni.
- Pa, izlazi napolje, jel’ čuješ! - glasno je nastavio.
Muškarčev pogled je fiksirao svežanj pisama koji je Entoni držao u ruci.
- Ja ću da odem kada mi ti daš ono po šta sam došao.
- A šta bi to, moliću, trebalo da bude?
Muškarac je koraknuo ka njemu.
- Memoari grofa Stilptiča - prosiktao je.
- Tebe je nemoguće uzeti za ozbiljno - reče Entoni. - Ti si pravi pozorišni negativac.
Dopada mi se tvoj nastup. Ko te je poslao ovde? Baron Lilihip?
- Baron?... - Stranac je izgovorio niz nerazumljivih samoglasnika.

35
 KnjigeClub

- Znači, tako izgovarate to ime? Nešto između grgotanja i lajanja. Mislim da ja to

ne bih umeo da izgovorim... moje glasnice nisu stvorene za to. Moraću da nastavim da
ga zovem Lilihip. Dakle, on te je poslao, zar ne?
Ali usledilo je žestoko negiranje. Njegov posetilac je otišao tako daleko da pljune na
Entonijevu sugestiju, i to na vrlo uverljiv način. Zatim je izvukao list papira iz džepa i
bacio ga na sto.
- Gledaj - rekao je. - Gledaj i drhti, mrski Englezu.
Entoni je sa izvesnim interesovanjem bacio pogled, ne mareći da izvrši drugi deo
naredbe. Na papiru je crvenom bojom bila nacrtana gruba skica ljudske ruke.
- Liči na ruku - primetio je. - Ali, ako ti kažeš, spreman sam da priznam da je to
kubističko viđenje zalaska sunca na Severnom polu.
- To je potpis Drugova Crvene ruke. Ja sam jedan od njih.
- Ma šta kažeš! - reče Entoni, gledajući ga zainteresovanije. - Da li su i drugi nalik
tebi? Ne znam šta bi Društvo za primenjenu eugeniku reklo po tom pitanju.
Muškarac je besno zarežao.
- Psu jedan - rekao je. - Gori si od psa. Plaćeni rob dekadentne monarhije. Daj mi
memoare i pustiću te nepovređenog. Tolika je milost Bratstva.
- Veoma sam im zahvalan, uveravam te - reče Entoni - ali plašim se da nisi baš
najbolje shvatio. Moje instrukcije su bile da dostavim rukopis... ne tvom simpatičnom
udruženju, već izvesnoj izdavačkoj kući.
- Pih! - nasmejao se stranac. - Misliš da će ti biti dozvoljeno da živ stigneš do
njihove kancelarije? Dosta ovog glupog razgovora. Predaj mi rukopis, ili pucam!
Izvadio je revolver iz džepa i zamahnuo njime.
Ali, pogrešno je procenio Entonija Kejda. Nije navikao na ljude koji mogu tako brzo
da reaguju... ili brže nego što mogu da misle. Entoni nije čekao da se nađe na meti
revolvera. Gotovo istog časa kada je stranac izvadio revolver iz džepa, Entoni se bacio
napred i izbio mu ga iz ruke. Od siline udarca neznanac se zateturao, okrenuvši Entoniju
leđa.
Prilika je bila suviše dobra da bi se propustila. Jednim snažnim, dobro naciljanim
udarcem, Entoni je poslao stranca kroz vrata na let kroz hodnik, gde se ovaj samo
srušio.

36
 KnjigeClub

Entoni je izašao za njim, ali junačnom Drugu iz Crvene ruke je očigledno bilo dosta.
Okretno je ustao i sjurio se niz hodnik. Entoni nije krenuo za njim, nego se vratio u svoju
sobu.
- Toliko o Drugovima Crvene ruke - primetio je. - Slikovit nastup, ali lako pometen
direktnom akcijom. Kako li je taj dasa uopšte ušao, pitam se? Jedno je makar jasno...
ovaj posao ni najmanje neće biti tako lak kao što sam zamišljao. Već sam se zamerio
kako Lojalističkoj, tako i Revolucionarnoj partiji. Uskoro će, pretpostavljam, i
Nacionalisti i Nezavisni liberali da pošalju svoje delegacije. Jedno je rešeno. Večeras
čitam rukopis.
Gledajući na svoj sat, Entoni je ustanovio kako je već blizu devet i odlučio je da
večera u samom hotelu. Nije očekivao još iznenadnih poseta, ali je osećao da ipak mora
da bude spreman. Nije hteo da dozvoli da mu ispreturaju kofer dok večera u restoranu.
Pozvonio je i zatražio jelovnik, odabrao nekoliko jela i naručio bocu Sambertina.
Konobar je primio narudžbinu i povukao se.
Dok je čekao obrok, izvadio je rukopis i položio ga na sto, zajedno sa pismima.
Začulo se kucanje na vratima, i konobar je ušao sa malim stolom i priborom za
jelo. Entoni je prišao kaminu. Dok je stajao tako leđima okrenut sobi, nalazio se direktno
naspram ogledala i dokono posmatrajući, primetio je jednu neobičnu stvar.
Konobarov pogled bio je prikovan za rukopis. Bacajući kratke poglede na
Entonijeva nepokretna leđa, polako je obišao sto. Ruke su mu drhtale i neprestano je
jezikom vlažio suva usta. Entoni ga je pažljivije pogledao. Bio je to visok čovek, gibak kao
i ostali konobari, uredno obrijanog, živahnog lica. Italijan ili Španac, pomislio je Entoni,
nije Francuz.
U kritičnom momentu, Entoni se naglo okrenuo. Konobar se malo prepao, ali se
pretvarao da nešto petlja oko slanika.
- Kako se zoveš? - odjednom je pitao Entoni.
- Đuzepe, monsinjor.
- Italijan, eh?
- Da, monsinjore.
Entoni mu je postavio par pitanja na tom jeziku i muškarac je dovoljno tečno
odgovorio. Napokon ga je Entoni otpustio klimnuvši glavom, ali dok je uživao u odličnoj
večeri koju mu je Đuzepe doneo, napregnuto je razmišljao.

37
 KnjigeClub

Da li greši? Da li je Đuzepeova zainteresovanost za rukopis bila obična

radoznalost? Mogla bi da bude, ali setivši se konobarovog grozničavog uzbuđenja,
odustao je od te teorije. Ipak, bio je zbunjen.
- Dovraga sa svima njima - reče u sebi - nemoguće da baš svi jure ovaj prokleti
rukopis. Možda samo umišljam stvari.
Završio je večeru i bacio se na čitanje memoara. Zahvaljujući nečitkom rukopisu
pokojnog grofa, bio je to spor posao. Entoni je sve češće zevao. Odustao je na kraju
četvrtog poglavlja.
Memoari su mu se do tada učinili neizrecivo dosadnim, bez ikakvog nagoveštaja
bilo kakvog skandala.
Pokupio je razbacana pisma i omot rukopisa koji su stajali u hrpi zajedno na stolu i
zaključao ih u kofer. Onda je zaključao vrata, i na njih, kao dodatnu meru opreza,
naslonio stolicu. Na nju je stavio bocu s vodom iz kupatila.
Posmatrajući svoje delo sa izvesnim ponosom, svukao se i legao u krevet. Bacio je
još jedan pogled na grofove memoare, ali osetivši kako mu se kapci sklapaju, zavukao je
rukopis ispod jastuka, ugasio svetlo i gotovo istog časa utonuo u san.
Sigurno je spavao neka četiri sata, kada se odjednom uznemireno probudio. Šta ga
je probudilo, nije znao... možda neki zvuk, a možda samo osećaj blizine neke opasnosti,
osećaj koji je u ljudima koji su vodili burne avanturističke živote bio potpuno razvijen.
Za trenutak je ležao potpuno mirno, pokušavajući da usredsredi pažnju. Mogao je
da čuje neprekidno šuštanje i onda je postao svestan gušće tame koja se prostirala
negde između njega i prozora... na podu pored kofera.
Entoni je hitro iskočio iz kreveta, odmah upalivši svetlo. Prilika je poskočila sa
mesta na kome je klečala kraj kofera.
Bio je to konobar, Đuzepe. U njegovoj desnoj ruci je blistao dugačak, tanak nož.
Bacio se pravo na Entonija, koji je sada bio potpuno svestan opasnosti u kojoj se našao.
Bio je nenaoružan, a Đuzepe je očigledno bio naviknut na svoje oružje.
Entoni je odskočio u stranu i Đuzepeov nož ga je promašio. Sledećeg minuta,
dvojica muškaraca su se borila na podu, stegnuti u čvrstom zagrljaju. Entoni je
napregnuo svaki mišić na telu kako bi zadržao Đuzepeovu desnu ruku, sprečavajući ga
da upotrebi nož. Polako ju je savio unazad. Istog trenutka je osetio Italijanovu drugu
ruku na svom grlu, kako ga steže, davi. Ipak, očajnički je uspeo da mu savije desnu
ruku.

38
 KnjigeClub

Začuo se oštar zvuk kada je nož pao na pod. U isto vreme, Italijan se brzim trzajem
oslobodio Entonijevog stiska. Entoni je takođe poskočio, ali je napravio grešku i krenuo
ka vratima u nameri da preseče napadačevo povlačenje. Ugledao je, prekasno, da su
stolica i bokal sa vodom bili na istom mestu gde ih je stavio.
Đuzepe je ušao kroz prozor i sada je počeo tim putem da se i povlači. Iskoristio je
momenat kada je Entoni krenuo ka vratima i iskočio na balkon, preskočio na susedni i
nestao kroz balkonska vrata.
Entoni je vrlo dobro znao da nema nikakve svrhe da kreće za njim. Njegova
odstupnica je bez sumnje bila dobro obezbeđena. Entoni bi se samo uvalio u još veće
neprilike.
Vratio se do kreveta, zavukao ruku pod jastuk i odatle izvukao rukopis. Sreća da je
rukopis bio ovde, a ne u koferu. Prišao je koferu i pogledao unutra, nameravajući da
uzme pisma.
Onda je tiho opsovao.
Pisma su nestala.

39
 KnjigeClub

Poglavlje 6

Suptilna umetnost ucene

Bilo je tačno pet minuta do četiri kada se Virdžinija Revel, čiju je tačnost motivisala
zdrava radoznalost, vratila u kuću u Pont stritu. Otključala je vrata i ušla u predvorje, da
bi se istog trenutka suočila s uzdržanim Čilversom.
- Oprostite, madam, ali... jedna osoba je došla da vas vidi...
Za trenutak, Virdžinija nije obratila pažnju na istančanu frazeologiju kojom je
Čilvers maskirao ono što je zapravo hteo da kaže.
- G. Lomaks? Gde je? U salonu?
- Oh, ne, madam, to nije g. Lomaks. - Čilversov ton bio je blago prekoran. - Ta
osoba je došla u vezi... nisam bio voljan da ga pustim unutra, ali rekao je da je došao
zbog posla od velike važnosti... s pokojnim kapetanom, kako sam shvatio. Pošto sam
pomislio kako biste vi možda želeli da ga vidite, uveo sam ga... ovaj... u radnu sobu.
Virdžinija je zastala, razmišljajući. Bila je udovica već nekoliko godina, a činjenica
da je retko govorila o svom pokojnom mužu navodila je neke ljude da pomisle kako se
ispod njenog bezbrižnog ponašanja krila još uvek bolna rana. Drugi su to tumačili na
sasvim suprotan način, da Virdžinija zapravo nikada nije previše marila za Tima Revela,
te da nije htela neiskreno da se prepušta žalosti koju nije osećala.
- Možda je trebalo da spomenem, madam - nastavio je Čilvers - da izgleda da je taj
muškarac nekakav stranac.
Virdžinijino interesovanje je blago poraslo. Njen suprug je bio u diplomatskoj
službi, i zajedno su bili u Hercoslovačkoj baš pre senzacionalnog ubistva kralja i kraljice.
Taj muškarac je verovatno bio Hercoslovak, neki sluga kome su došli crni dani.
- Ispravno si uradio, Čilverse - rekla je, kratko klimnuvši sa odobravanjem. - Gde si
rekao da si ga uveo? U radnu sobu?
Prešla je preko predvorja svojim lakim, plivajućim korakom i otvorila vrata male
sobe koja su se naslanjala na trpezariju.

40
 KnjigeClub

Posetilac je sedeo u fotelji pored kamina. Ustao je kada je ona ušla i ćutke ju je
posmatrao. Virdžinija je imala izuzetno pamćenje kada su lica bila u pitanju, i odmah je
bila sigurna da nikada nije videla ovog muškarca. Bio je visok i tamnoput, gipke figure, i
van svake sumnje stranac, premda se njoj nije činilo da je slovenskog porekla.
Zaključila je da je Italijan, ili možda Španac.
- Želeli ste da me vidite? - pitala je. - Ja sam gđa Revel.
Muškarac je ćutao još neko vreme. Pogled mu je polako klizio po njoj,
odmeravajući je od glave do pete. Bilo je neke prikrivene drskosti u njegovom
ponašanju, što je odmah osetila.
- Hoćete li molim vas, da kažete već jednom zašto ste došli - rekla je pomalo
nestrpljivo.
- Vi ste gđa Revel? Gđa Timotija Revela?
- Da. To sam vam već rekla.
- Tačno. Dobro je što ste pristali da me vidite, gđo Revel. Inače, kako sam već rekao
vašem batleru, morao bih da se obratim vašem suprugu.
Virdžinija ga je zapanjeno pogledala, ali instiktivno je prigušila odgovor koji je
zaustila da kaže. Pribrala se i hladno primetila:
- Tu biste mogli da naiđete na izvesne probleme.
- Mislim da ne bih. Veoma sam uporan. Ali, da pređem na stvar. Možda vam je ovo
poznato?
Pokazao je nešto što je držao u ruci. Virdžinija je to nezainteresovano pogledala.
- Možete li mi reći šta je ovo, madam?
- Izgleda da je neko pismo - odgovorila je Virdžinija, koja je sada već bila ubeđena
da je njenom posetiocu falila poneka daska u glavi.
- A možda primećujete kome je upućeno - značajno reče muškarac, pružajući joj
pismo.
- Umem da čitam - ljubazno ga je obavestila Virdžinija. - Adresirano je na kapetana
O’Nila u ulici Kenelas 15, Pariz.
Muškarac je prikovao pogled za njeno lice i tamo očigledno nije našao ono za čime
je tragao.
- Hoćete li ga pročitati, molim vas?
Virdžinija je uzela kovertu, izvukla pismo iz nje i preletela ga pogledom i gotovo
istog časa se ukrutila i pružila mu pismo natrag.

41
 KnjigeClub

- Ovo je intimno... sigurno da nije namenjeno mojim očima.

Muškarac se sarkastično nasmejao.
- Čestitam vam, gđo Revel, na vašoj izvanrednoj glumi. Savršeno igrate svoju
ulogu. Ipak, mislim da ćete teško moći da poreknete ovaj potpis!
- Potpis?
Virdžinija je okrenula pismo... i zapanjila se. Lepim, sitnim ženskim rukopisom je
bila potpisana Virdžinija Revel. Prigušujući uzvik iznenađenja, vratila se na početak
pisma i pažljivo ga pročitala. Onda je nekoliko trenutaka stajala, izgubljena u mislima.
Priroda pisma je nepogrešivo ukazivala na razlog strančevog dolaska.
- Onda, madam? - reče muškarac. - To je vaše ime, zar ne?
- Oh, jeste - reče Virdžinija. - To je moje ime.
- Ali nije i moj rukopis - mogla je da doda.
Umesto toga, okrenula se sa svojim najšarmantnijim osmehom ka svom posetiocu.
- Šta kažete - slatkim glasom je rekla - da sednemo i malo popričamo?
On je bio zbunjen. Uopšte nije očekivao da će se ona tako ponašati. Instinkt mu je
govorio da ga se ona ne plaši.
- Pre svega, želela bih da znam kako ste uspeli da me pronađete.
- To nije bilo teško.
Iz džepa je izvukao iscepanu stranicu časopisa i dodao joj. Entoni Kejd bi
prepoznao taj papir.
Ona mu ga je vratila, zamišljeno se namrštivši.
- Shvatam - rekla je. - Bilo je lako.
- Naravno, vi shvatate gđo Revel, da ovo nije jedino pismo. Postoje i druga.
- O, bože - reče Virdžinija - izgleda da sam bila užasno indiskretna.
Opet je mogla da primeti kako ga je njen veseli ton uznemirio. Sada se već
propisno zabavljala.
- U svakom slučaju - rekla je, slatko mu se osmehujući - jako lepo od vas što se
došli da mi ih vratite.
Nastala je pauza dok je on pročišćavao grlo.
- Ja sam siromah čovek, gđo Revel - napokon je rekao, naglašavajući svaku reč.
- I kao takav, bez sumnje ćete lakše ući u carstvo nebesko, ili sam makar tako
oduvek slušala.
- Ja ne mogu da priuštim da vam prepustim ova pisma bez naknade.

42
 KnjigeClub

- Mislim da niste najbolje razumeli. Ova pisma su vlasništvo osobe koja ih je

napisala.
- Takav je možda zakon, madam, ali u ovoj zemlji vi imate izreku koja kaže:
„Vlasništvo je devedeset posto zakona.“ A inače, jeste li spremni da potražite zaštitu
zakona?
- Zakon je krajnje oštar prema ucenjivačima - podsetila ga je Virdžinija.
- Ma hajdete, gđo Revel, nisam baš takva budala. Pročitao sam ova pisma... pisma
žene njenom ljubavniku, u kome je ona u smrtnom strahu da njen suprug nešto ne
otkrije. Želite li da ih odnesem vašem suprugu?
- Prevideli ste jednu mogućnost. Ta pisma su napisana pre više godina.
Pretpostavimo da sam od tada postala... udovica.
Samouvereno je odmahnuo glavom.
- U tom slučaju, da nemate čega da se plašite, ne biste sedeli ovde sa mnom i
pregovarali.
Virdžinija se nasmešila.
- Koja je vaša cena? - pitala je poslovnim glasom.
- Za hiljadu funti ću vam predati čitav paket. Ovo je jako niska cena ali, shvatate, ja
ne uživam u ovom poslu.
- Ni u snu vam ne bih dala hiljadu funti - odlučno reče Virdžinija.
- Madam, ja se nikada ne cenjkam. Hiljadu funti i vratiću vam sva pisma.
Virdžinija je razmišljala.
- Morate mi ostaviti malo vremena da razmislim. Neće mi biti lako da sakupim
toliku sumu.
- Nekoliko funti u znak dobre volje... recimo, pedeset... i ja ću vam se opet javiti.
Virdžinija je pogledala na sat. Pet minuta je prošlo četiri sata i njoj se učinilo da je
čula zvono na vratima.
- Vrlo dobro - užurbano je rekla. - Vratite se sutra, ali malo kasnije. Negde oko
šest.
Prišla je stolu pored zida, otključala jednu od ladica i odatle izvukla neuredan
svežanj novčanica.
- Ovde ima oko četrdeset funti. Moraćete da se zadovoljite time.
Željno je zgrabio svežanj.
- A sada odmah idite, molim vas - reče Virdžinija.

43
 KnjigeClub

Poslušno je izašao iz sobe. Kroz otvorena vrata, Virdžinija je ugledala Džordža

Lomaksa u predvorju i Čilversa koji ga vodi uz stepenice. Kada su se ulazna vrata
zatvorila, Virdžinija ga je pozvala.
- Dođi ovde, Džordže. Čilverse, molim te donesi nam čaj, hoćeš li?
Širom je otvorila oba prozora i kada je Džordž Lomaks ušao u sobu, ugledao ju je
kako stoji veselog pogleda i blago raščupane kose od vetra.
- Odmah ću da ih zatvorim, Džordže, ali osećam da moram malo da provetrim
sobu. Da li si naleteo na ucenjivača u predvorju?
- Koga?
- Ucenjivača, Džordže. U-C-E-N-J-I-V-A-Č-A: ucenjivača. Osobu koja ucenjuje.
- Draga moja Virdžinija, ne misliš to valjda ozbiljno?
- O, mislim, Džordže.
- Ali koga je došao da ucenjuje?
- Mene, Džordže.
- Ali, draga moja Virdžinija, šta si to uradila?
- Pa za promenu, ništa nisam uradila. Taj ljubazni gospodin me je zamenio sa
nekim drugim.
- Pozvala si policiju, pretpostavljam?
- Ne, nisam. Pretpostavljam da misliš kako je trebalo to da učinim.
- Pa... - razmišljao je Džordž. - Ne, ne, možda ipak ne... možda si mudro postupila.
Ovaj slučaj bi mogao zadobiti neprijatan publicitet. Možda bi čak morala i da svedočiš...
- To bi mi se dopalo - reče Virdžinija. - Svidelo bi mi se da me pozovu na sud i volela
bih da vidim da li sudije zaista imaju onako loš smisao za humor kao što čitamo u
novinama. To bi bilo jako uzbudljivo. Išla sam pre neki dan u ulicu Vajn zbog onog
dijamantskog broša što sam ga izgubila, i tamo je bio jedan prosto božanstveni
inspektor... najfiniji čovek kojeg sam upoznala.
Džordž, po svom običaju, nije obraćao nikakvu pažnju na ono što bi smatrao
nebitnim.
- Ali šta si uradila sa ovim nevaljalcem?
- Pa, Džordže, plašim se da sam ga pustila da obavlja svoj posao.
- Koji posao?
- Da me ucenjuje.

44
 KnjigeClub

Užas na Džordžovom licu bio je tako dirljiv, da je Virdžinija morala da ugrize donju
usnu.
- Hoćeš da kažeš... jesam li te dobro razumeo... da mu nisi objasnila da je u pitanju
greška?
Virdžinija je zatresla glavom, postrance ga pogledavši.
- Bože blagi, Virdžinija, ti si poludela.
- Verujem da se tebi tako čini.
- Ali, zašto? Za ime boga, zašto?
- Nekoliko razloga. Prvo, on je to radio tako ljupko... mislim, ucenjivao me... mrzim
da prekidam umetnika kada je tako dobar u svom poslu. A onda, vidiš... nikada do sada
nisam bila ucenjivana...
- Nadam se da nisi.
- I samo sam htela da osetim kako to izgleda.
- Uopšte ne mogu da te shvatim, Virdžinija.
- Znala sam da me nećeš razumeti.
- Nisi mu valjda dala novac?
- Samo nešto malo - izvinjavajućim tonom reče Virdžinija.
- Koliko?
- Četrdeset funti.
- Virdžinija!
- Dragi moj Džordže, toliko platim i večernju haljinu. A kupovina novog iskustva
jednako je uzbudljiva kao i kupovina nove haljine... u stvari, još i više.
Džordž Lomaks je samo odmahivao glavom, a kako se tada pojavio Čilvers sa
čajem, bio je spasen od davanja oduška svom besu. Kada je čaj unesen i Virdžinijini vešti
prsti prešli na rukovanje teškim srebrnim čajnikom, opet je progovorila.
- Imala sam još jedan motiv, Džordže... lepši i bolji. Mi žene se obično smatramo
ljutim suparnicama između sebe, ali ja sam danas u svakom slučaju učinila veliku
uslugu drugoj ženi. Onaj muškarac sada neće ići okolo i tražiti drugu Virdžiniju Revel.
On misli da ju je pronašao. Jadno stvorenje, ona je bila sigurno van sebe kada je pisala
pisma. G. Ucenjivač bi s njom imao najlakši posao na svetu. A sada ga, iako on toga još
nije svestan, čeka težak posao. S obzirom na veliku prednost, jer sam vodila
besprekoran život, poigravaću se sa njim dok ga ne uništim, kako to kažu u knjigama.
Prevara, Džordže, čista prevara.

45
 KnjigeClub

Džordž je i dalje odmahivao glavom.

- Ne sviđa mi se to - uporno je govorio. - Ne sviđa mi se.
- Pa nema veze, dragi moj Džordže. Nisi došao da bismo pričali o ucenjivačma.
Uzgred, zašto si došao? Ispravan odgovor: „Da vidim tebe!“ Naglasi „tebe” i značajno mi
stisni ruku, osim ako si jeo masne pogačice, tada bi sve moralo da se obavi isključivo
očima.
- I došao sam da te vidim - ozbiljnim glasom je odgovorio Džordž. - I drago mi je što
smo sami.
- Oh, Džordže, pa to je tako iznenada. „Reče ona i proguta još jednu ribizlu.“
- Hteo sam da te zamolim za uslugu. Uvek sam te smatrao, Virdžinija, ženom
izuzetnog šarma.
- Oh, Džordže!
- A takođe i ženom izuzetne inteligencije.
- Ma nije valjda! Oh, kako me ovaj čovek dobro poznaje.
- Virdžinija, draga, sutra u Englesku stiže jedan mladić koga bih jako želeo da
upoznaš.
- U redu, Džordže, ali odmah da razjasnimo, to je tvoja igranka.
- Ti bi mogla, u to sam uveren, ako to želiš, da iskoristiš svoj nesvakidašnji šarm.
Virdžinija je nagnula glavu na stranu.
- Džordže, dragi, „šarmiranje“ nije moja profesija, kao što znaš. Često mi se ljudi
dopadnu... dobro, i ja se njima dopadnem. Ali nemoj da misliš kako mogu hladnokrvno
da očaram nekog bespomoćnog stranca. Tako nešto se ne radi, Džordže, jednostavno se
ne radi. Postoje profesionalne sirene koje bi u tome sigurno imale više uspeha od mene.
- To ne dolazi u obzir, Virdžinija. Ovaj mladić, usput, on je Kanađanin po imenu
Makgrat...
- „Kanađanin škotskog porekla“, reče ona, briljantno zaključivši.
- ...koji je sigurno nenaviknut na englesko visoko društvo. Ja bih hteo da on dobije
priliku da uživa u šarmu i vrlinama jedne prave engleske dame.
- Misliš na mene?
- Tačno.
- Zašto?
- Molim?

46
 KnjigeClub

- Pitala sam, zašto? Ne možeš da utrapiš jednoj pravoj engleskoj dami svakog
zalutalog Kanađanina koji doluta na našu obalu. U čemu je stvar, Džordže? Da
pojednostavim, šta ti imaš od toga?
- Ne vidim zašto bi te to zanimalo, Virdžinija.
- Ja nikako ne bih mogla da izađem i budem očaravajuća, ako ne znam zašto i zbog
koga.
- Na krajnje neobičan način tumačiš stvari, Virdžinija. Svako bi pomislio...
- Zar ne bi? Hajde, Džordže, podeli još malo informacija sa mnom.
- Draga moja Virdžinija, stvari su na tankom ledu u izvesnoj srednjeevropskoj
državi. Od ogromnog je značaja, iz razloga koji sada nisu bitni, da se ovaj gospodin...
ovaj... Makgrat, ubedi da je restauracija monarhije u Hercoslovačkoj od ogromne
važnosti za mir u Evropi.
- Taj deo o miru u Evropi je čista glupost - mirno reče Virdžinija - ali ja u svako
doba glasam za monarhiju, pogotovo kad je reč o tako živopisnom narodu kao što su
Hercoslovaci. Znači, kandiduješ kralja za hercoslovački tron, zar ne? Ko je on?
Džordž nije bio voljan da odgovori, ali nije mogao da se izvuče. Razgovor se uopšte
nije odvijao onako kako je zamislio. On je zamislio Virdžiniju kao krotko, poslušno
oruđe, koje sa zahvalnošću odgovara na njegove migove, bez suvišnih pitanja. Ali to je
bilo daleko od stvarnosti. Činilo se da je ona odlučna da sazna sve detalje, nešto što je
Džordž, uvek sumnjičav prema ženskoj diskreciji, odlučio da izbegne po svaku cenu.
Napravio je grešku. Virdžinija nije bila prava osoba za tu ulogu. Ona je, u stvari, mogla
da napravi veliku štetu. Njeno objašnjenje razgovora koji je vodila s ucenjivačem
ozbiljno ga je zastrašio. Potpuno nepouzdano stvorenje, nesposobno da ozbiljnim
pitanjima pristupi ozbiljno.
- Princ Mihail Obolovič - odgovorio je, pošto je Virdžinija očigledno čekala da joj
odgovori. - Ali, molio bih te da ne ulazimo dublje u stvar.
- Ne budi apsurdan, Džordže. Po novinama se već vuku svakojake priče o dinastiji
Obolovič i govore o ubistvu Nikole IV kao da je on bio nešto između heroja i sveca, a ne
glupavi mali čovek opijen trećerazrednom glumicom.
Džordž se trgnuo. Sada je, više nego ikada, bio uveren da je napravio grešku
tražeći pomoć od Virdžinije. Moraće pod hitno da je odbije.
- Potpuno si u pravu, draga Virdžinija - naglo je rekao dok je ustajao da se
pozdravi. - Nisam smeo da ti tako nešto predložim. Ali, stalo nam je da se britanski

47
 KnjigeClub

dominioni slože s nama oko ove hercoslovačke krize, a Makgrat ima, verujem, veliki
uticaj u novinskim krugovima. Kao odani monarhista, i s tvojim poznavanjem te zemlje,
mislio sam da bi bilo dobro da se upoznaš s njim.
- Dakle, to je tvoje objašnjenje?
- Jeste, ali čini mi se da ti se on ne bi dopao.
Virdžinija ga je za trenutak pogledala, a potom prasnula u smeh.
- Džordže - rekla je - ti si užasan lažov.
- Virdžinija!
- Užasan, apsolutno užasan! Da sam ja dobila tvoju obuku, bila bih u stanju da
smislim nešto bolje... nešto u šta bi barem moglo da se poveruje. Ali, otkriću sama o
čemu je tu reč, jadni moj Džordže. Budi uveren da hoću. Misterija zvana g. Makgrat. Ne
bi me čudilo da saznam koju mrvicu ovog vikenda u dvorcu Čimniz.
- Čimniz? Otići ćeš tamo?
Džordž nije mogao da sakrije svoju uznemirenost. Nadao se da će stići na vreme
do lorda Katerhama kako bi ga upozorio da joj ne uputi poziv.
- Bebica me je jutros pozvala da dođem.
Džordž je uložio poslednji napor.
- Prilično dosadno društvo, verujem - rekao je. - Teško da će ti se svideti,
Virdžinija.
- Jadni moj Džordže, zašto mi nisi rekao istinu i verovao mi? Još uvek nije kasno.
Džordž je prihvatio njenu ruku i mlitavo je opet pustio.
- Rekao sam ti istinu - hladno je rekao, a da pri tome nije pocrveneo.
- Ta ti je još bolja - s odobravanjem reče Virdžinija. - Ali, još uvek nedovoljno dobra.
Razvedri se, Džordže, doći ću u dvorac Čimniz i isprobati moj nesumnjivi šarm... kako si
rekao. Život je odjednom postao puno zabavniji. Prvo ucenjivač, a onda Džordž u
diplomatskim problemima. Hoće li sve otkriti predivnoj ženi koju tako patetično moli za
pomoć? Ne, ništa neće otkriti sve do poslednjeg poglavlja. Zdravo, Džordže. Još jedan
pogled pre nego što odeš? Ne? O, Džordže, ne budi tako mrzovoljan!
Virdžinija je otrčala do telefona čim je Džordž teškim korakom izašao kroz ulazna
vrata.
Dobila je traženi broj i zatražila da govori sa ledi Ajlin Brent.
- Jesi li to ti, Bebice? Dolazim sutra u Čimniz. Šta? Da mi bude dosadno? Ne, neće.
Bebice, ni divlji konji me ne bi zadržali! Vidimo se!

48
KnjigeClub

49
 KnjigeClub

Poglavlje 7

G. Makgrat odbija poziv

Pisma su nestala!
Prihvativši jednom činjenicu da su nestala, nije mu preostalo ništa drugo nego da
se pomiri s tim. Entoniju je bilo savršeno jasno da ne može da krene u poteru za
Đuzepeom po hodnicima hotela Blic. To bi privuklo neželjenu pažnju, a istovremeno, ne
bi imao velike šanse za uspeh.
Došao je do zaključka da je Đuzepe greškom uzeo svežanj pisama, upakovanih sa
omotom memoara, jer je pomislio da je to rukopis. Bilo je vrlo verovatno da će, pošto
otkrije svoju grešku, pokušati još jednom da se dokopa memoara. A Entoni će ga tada
spremno dočekati.
Drugi plan koji mu je pao na pamet bio je da se diskretno raspita da mu se pisma
vrate. Ako je Đuzepe radio za Drugove Crvene ruke ili, što se Entoniju činilo
verovatnijim, za Lojalističku partiju, pisma ni za jednog od tih poslodavaca neće biti od
vrednosti, i verovatno će oberučke prihvatiti šansu da ih se za malu svotu novca
odrekne.
Pošto je o svemu dobro razmislio, Entoni se vratio u krevet i mirno prespavao do
jutra. Nije mu se činilo da bi Đuzepe bio željan još jednog susreta u toku iste noći.
Ustao je sa potpuno razrađenim planom akcije. Dobro je doručkovao, bacio pogled
na novine koje su bile preplavljene vestima o pronalasku nafte u Hercoslovačkoj, i onda
zamolio da razgovara sa upravnikom hotela. Kako je on ipak bio Entoni Kejd, s talentom
da diskretnim ubeđivanjem ostvari svoj naum, dobio je ono što je zatražio.
Upravnik, izuzetno učtiv Francuz, primio ga je u svojoj kancelariji.
- Želeli ste da me vidite, kako sam razumeo, gospodine... ovaj... Makgrat?
- Da. Juče popodne sam stigao u vaš hotel i večeru mi je poslužio u sobi konobar po
imenu Đuzepe.
Zastao je.

50
 KnjigeClub

- Mogu da potvrdim da imamo konobara pod tim imenom - ravnodušno se složio

upravnik.
- Bio sam donekle zatečen njegovim čudnim ponašanjem, ali tada nisam mnogo
razmišljao o tome. Kasnije te noći, probudio me je zvuk nekoga ko hoda po sobi. Upalio
sam svetlo i video Đuzepea kako pretura po mom koferu.
Upravnikova ravnodušnost je istog časa nestala.
- Ali ja o tome ništa ne znam - uzviknuo je. - Zašto nisam bio obavešten ranije?
- On i ja smo se potukli... uzgred, bio je naoružan nožem. Na kraju je ipak uspeo da
pobegne kroz prozor.
- Šta ste onda uradili, g. Makgrate?
- Pregledao sam sadržaj kofera.
- Da li je nešto odneseno?
- Ništa... od neke važnosti - polako reče Entoni.
Upravnik se uz uzdah zavalio u fotelji.
- Drago mi je da to čujem - rekao je. - Ali, dozvolićete mi da primetim, g. Makgrate,
da ne razumem u potpunosti Vaš stav po ovom pitanju. Niste pokušali da obavestite
nekoga u hotelu? Da krenete u poteru za lopovom?
Entoni je slegnuo ramenima.
- Ništa vredno nije odneseno, kao što sam vam rekao. Svestan sam, naravno, da je
strogo govoreći, ovo stvar za policiju...
Zastao je, a upravnik je bez posebnog oduševljenja promrmljao:
- Za policiju... svakako...
- U svakom slučaju, bio sam siguran da je on uspeo da pobegne, a pošto ništa
važno nije odneseno, zašto da uvlačimo policiju u to?
Upravnik se malo osmehnuo.
- Vidim da shvatate, g. Makgrate, da ja nisam sasvim rad da zovem policiju. S moje
tačke gledišta, to je uvek katastrofa. Kada bi se novinari dokopali bilo čega vezanog za
veliki pomodni hotel kao što je ovaj, podigli bi veliku prašinu, bez obzira o koliko
nebitnoj stvari je reč.
- Upravo tako - složio se Entoni. - Vidite, rekao sam vam da ništa vredno nije
odneseno, i to je u neku ruku sasvim tačno. Ništa od vrednosti za lopova nije odneseno,
ali dokopao se nečeg što je od velike vrednosti za mene.
- A?

51
 KnjigeClub

- Pisma, shvatate.
Izraz nadljudske diskrecije, koji su samo Francuzi umeli da zauzmu, istog časa se
pojavio na upravnikovom licu.
- Razumem - promrmljao je. - Savršeno razumem. Prirodno, to nije stvar za
policiju.
- Potpuno se slažemo oko toga. Ali, shvatićete da ću učiniti sve što je u mojoj moći
da povratim ta pisma. U delu sveta odakle dolazim, ljudi su navikli da sami rešavaju
svoje probleme. Ono što bi mi od vas trebalo je najkompletnija moguća informacija o
tom konobaru, Đuzepeu.
- Tu neće biti problema - reče upravnik, nakon što je nekoliko sekundi razmislio. -
Ja vam ne mogu trenutno reći mnogo, ali za nekih pola sata ću imati sve raspoložive
informacije za vas.
- Hvala vam mnogo. To mi savršeno odgovara.
Za pola sata, Entoni se vratio u upravnikovu kancelariju i video da je upravnik
zaista čovek od reći. Zabeleženi na parčetu papira, nalazili su se svi važni podaci o
Đuzepeu Maneliju.
- Vidite, on je došao kod nas pre tri meseca. Vešt i iskusan konobar. U potpunosti je
opravdao svoje dobre preporuke. U Engleskoj je već oko pet godina.
Dva muškarca su zajedno proučavala spisak restorana i hotela u kojima je Italijan
radio. Jedna interesantna stvar je zapala Entoniju za oko. U dva hotela sa ovog spiska
izvršene su teške krađe, baš u vreme kada je Đuzepe tamo radio, iako nikakva sumnja
nije pala na njega. Ipak, to je bila značajna podudarnost.
Da li je Đuzepe bio samo pametni hotelski kradljivac? Da li je pretraživao Entonijev
kofer iz puke profesionalne navike? Možda je samo držao pisma u ruci u trenutku kada
je Entoni upalio svetlo, pa ih je nagonski strpao u džep da bi mu ruke bile slobodne. U
tom slučaju, radilo se o najobičnijoj pljački.
S druge strane, postojalo je ono neobično Đuzepeovo uzbuđenje kada je ugledao
rukopis na stolu. Tu nije bilo novca, niti ičeg drugog od vrednosti što bi podstaklo
pohlepu običnog lopova.
Ne, Entoni je bio uveren da je Đuzepe radio za nekog drugog. S informacijama koje
mu je upravnik pribavio, postojala je mogućnost da donekle istraži Đuzepeov privatni
život i da ga na kraju pronađe. Uzeo je papir i ustao.

52
 KnjigeClub

- Zaista sam vam zahvalan. Mislim da nema smisla pitati da li je Đuzepe još uvek u
hotelu?
Upravnik se osmehnuo.
- U njegovom krevetu niko nije spavao, a sve njegove stvari su još uvek tamo.
Sigurno je pobegao odmah pošto vas je napao. Čini mi se da ga više nećemo videti.
- Mislim da ste u pravu. Pa, još jednom vam puno zahvaljujem. Za sada ću ostati u
hotelu.
- Nadam se da ćete uspeti u onome što ste naumili, iako moram da vam priznam
da sumnjam u to.
- Uvek se nadam najboljem.
Jedna od prvih stvari koju je Entoni uradio je bila da ispita konobare koji su se
družili sa Đuzepeom, ali nije mnogo saznao. Sastavio je oglas onako kako je planirao i
poslao ga u pet najčitanijih novina. Tek što se spremio da krene u posetu restoranima u
kojima je Đuzepe nekada radio, kada je zazvonio telefon. Entoni je podigao slušalicu.
- Halo, ko je?
Bezlični glas je odgovorio.
- Da li je to g. Makgrat?
- Da. Ko ste vi?
- Zovem u ime gospode Baldersona i Hočkinsa. Sačekajte trenutak, molim.
Povezaću vas sa g. Baldersonom.
- Naši dični izdavači - pomislio je Entoni. - Dakle, i oni su zabrinuti? Ne bi trebalo.
Još uvek imam nedelju dana.
Srdačan glas mu je iznenada dopro do uha.
- Halo! Da li je to g. Makgrat?
- Ja sam.
- Ovde g. Balderson iz izdavačke kuće Balderson i Hočkins. Šta je sa onim
rukopisom, g. Makgrate?
- Pa - reče Entoni - šta je sa njim?
- Sve. Kako sam shvatio, g. Makgrate, vi tek što ste doputovali iz Južne Afrike.
Pošto je tako, verovatno ne razumete ovdašnju situaciju. Oko tog rukopisa će se dići
ogromna prašina, g. Makgrate, ogromna. Ponekad poželim da nikada nisam rekao da
ćemo ga preuzeti.
- Nije valjda?

53
 KnjigeClub

- Uveravam vas da je tako. Trenutno sam jako zabrinut i želim da rukopis dobijem
što pre, kako bih mogao da napravim nekoliko kopija. A onda... ako original bude
uništen, neće biti nikakve štete.
- Moj bože - reče Entoni.
- Da, znam da vam ovo možda zvuči glupo, g. Makgrate, ali uveravam vas da niste
svesni situacije. Uloženi su veliki napori kako bi se sprečilo da rukopis uopšte stigne do
naše kancelarije. Otvoreno ću vam reći, bez šale, ako budete pokušali da ga sami
donesete, deset prema jedan da nikada nećete uspeti.
- Sumnjam - reče Entoni. - Kada negde želim da stignem, obično u tome uspevam.
- Suprotstavljate se jako opasnim ljudima. Da mi je neko ovo ispričao pre nekoliko
meseci, ni sam mu ne bih verovao. Kažem vam, g. Makgrate, nas su preklinjali i pretili
nam, čas jedni čas drugi, sve dok nismo potpuno izgubili glavu. Ja vam predlažem da ne
pokušavate da donesete rukopis ovamo. Jedan naš čovek će doći do hotela i preuzeti
rukopis.
- A šta ako ga banda sredi? - pitao je Entoni.
- To će onda biti naša odgovornost... a ne vaša. Vi ćete dobiti pismenu potvrdu da
ste predali rukopis našem predstavniku. Ček na... ovaj... hiljadu funti koje nam je
naloženo da vam isplatimo, nećemo moći da vam izdamo pre sledeće srede, u skladu sa
našim dogovorom sa pokojnim...ovaj... autorom... znate na koga mislim, ali ako
insistirate, ja ću vam po glasniku poslati moj lični ček na istu sumu.
Entoni je trenutak-dva razmišljao. Nameravao je da zadrži memoare do
poslednjeg trenutka, jer ga je zanimalo oko čega se diže tolika prašina. Ipak, shvatio je
jačinu izdavačevih argumenata.
- U redu - rekao je uz mali uzdah. - Neka bude po vašem. Pošaljite čoveka. I, ako
vam ne smeta, pošaljite po njemu i onaj ček, jer bih ga radije uzeo danas, pošto ću
verovatno otputovati iz Engleske pre sledeće srede.
- Svakako, g. Makgrate. Naš predstavnik će vam se javiti odmah ujutru. Biće
pametnije da ne šaljemo nikoga direktno iz kancelarije. Naš g. Holms stanuje u južnom
Londonu. On će se javiti i od njega ćete primiti potvrdu za paket. Predložio bih vam da
noćas stavite lažni paket u upravnikov sef. Vaši neprijatelji će sigurno čuti za to i
sprečićete bilo koji napad na vaš apartman tokom noći.
- U redu, uradiću tako.
Entoni je zamišljenog lica spustio slušalicu.

54
 KnjigeClub

Onda se vratio svom nakratko prekinutom planu da pronađe neuhvatljivog

Đuzepea. Međutim, bez uspeha. Đuzepe je radio u dotičnom restoranu, ali činilo se da
niko nije znao ništa o njegovom privatnom životu ili prijateljima.
- Ali, uhvatiću te ja, momče - mrmljao je Entoni kroz zube. - Ipak ću te uhvatiti.
Samo je pitanje vremena.
Njegova druga noć u Londonu je protekla potpuno mirno.
U devet sati sledećeg jutra, stigla je posetnica gospode Baldersona i Hočkinsa,
praćena g. Holmsom. Bio je to nizak, plavi muškarac neupadljivog izgleda. Entoni mu je
predao rukopis i primio ček na hiljadu funti. G. Holms je spakovao rukopis u malu braon
tašnu, poželeo Entoniju ugodan dan i otišao. Čitava stvar je prošla jako mirno.
- Ali, možda će ga ubiti negde usput - naglas je promrmljao Entoni, dok je dokono
zurio kroz prozor. - Pitam se... baš se pitam.
Stavio je ček u kovertu, napisao par stvari na njoj i pažljivo je zapečatio. Džimi,
kome je finansijski manje-više dobro išlo u vreme susreta sa Entonijem u Bulavaju,
snabdeo ga je znatnom svotom novca, koja je praktično još bila nedirnuta.
- Ako je jedan posao završen, drugi me još čeka - reče Entoni sebi. - Do sada sam
samo zabrljao stvari. Ali, nikad ne reci nikad. Mislim da ću, propisno maskiran, otići da
pogledam Pont strit 487.
Spakovao je stvari, sišao do recepcije, podmirio račun i naložio da mu se stvari
ubace u taksi, propisno nagrađujući sve one na koje je naišao, od kojih većina ništa nije
uradila da bi doprinela njegovom komforu. Upravo je ulazio u taksi kada je neki dečak
dotrčao sa pismom.
- Upravo je stiglo za vas, ovog časa, gospodine.
Uzdahnuvši, Entoni je izvadio još jedan novčić. Taksi je teško zastenjao i poskočio
napred uz užasavajuću škripu menjača, i Entoni je otvorio pismo.
Bio je to jako čudan dokument. Pročitao ga je nekoliko puta, pre nego što je bio
siguran o čemu se radi. Običnim jezikom govoreći (pismo nije bilo napisano običnim
jezikom, nego onim specifičnim stilom karakterističnim za zvanična pisma državnih
službenika), u njemu se pretpostavljalo da g. Makgrat stiže iz Južne Afrike danas... u
četvrtak, i uz uzgredno spominjanje memoara grofa Stilptiča, g. Makgrat se moli da ne
preduzima nikakve korake pre nego što u tajnosti razgovara sa g. Džordžom Lomaksom
i izvesnim drugim osobama čiji je značaj samo maglovito nagovešten. Pismo je takođe

55
 KnjigeClub

sadržavalo jasan poziv da sledećeg dana, u petak, dođe u dvorac Čimniz kao gost lorda
Katerhama.
Misteriozna i prilično nerazumljiva poruka. Entoni je beskrajno uživao u njoj.
- Dobra stara Engleska - promrmljao je uz osmeh. - Dva dana kasne, po običaju.
Baš šteta. Ipak, ne mogu otići u Čimniz i izigravati nekog drugog. Pitam se, ima li u
blizini kakva zgodna gostionica? G. Entoni Kejd bi mogao da odsedne u gostionici, i da
niko ništa ne posumnja.
Nagnuo se kroz prozor i rekao taksisti kuda da vozi, na šta je ovaj reagovao
prezirnim klimanjem glavom.
Taksi ga je odveo do manje uglednih i jeftinijih hotela. Ipak, cena vožnje je bila u
skladu s cenama mesta odakle su krenuli.
Pošto je uzeo sobu pod imenom Entonija Kejda, ušao je u pohabani boravak,
izvukao papir za pisanje koji je nosio pečat hotela Blic i brzo napisao par redova.
Objasnio je da je stigao još u utorak, da je predao dotični rukopis izdavačima
Baldersonu i Hočkinsu, i da sa žaljenjem mora da odbije poziv lorda Katerhama jer još
danas napušta Englesku. Potpisao je: ,,S poštovanjem, Džejms Makgrat“.
- A sada - reče Entoni, kada je zalepio marku na koverat - na posao. Džejms
Makgrat izlazi, na scenu stupa Entoni Kejd.

56
 KnjigeClub

Poglavlje 8

Mrtvac

Istog tog četvrtka popodne, Virdžinija Revel je igrala tenis u Raneli. Pri povratku u Pont
strit zavaljena u dugačkoj, luksuznoj limuzini, mali osmeh joj je titrao na usnama dok je
uvežbavala ulogu koju će igrati tokom predstojećeg razgovora. Naravno, postojala je
mogućnost da se ucenjivač uopšte ne pojavi, ali ona je bila prilično sigurna da hoće.
Predstavila mu se kao lak plen. Pa, možda ga danas čeka malo iznenađenje!
Kada se limuzina zaustavila ispred kuće, okrenula se da porazgovara sa šoferom
pre nego što se popne uz stepenište.
- Kako ti je žena, Voltone? Zaboravila sam da te pitam.
- Bolje, madam. Doktor je rekao da će da navrati oko pola sedam i pregleda je.
Hoće li vam auto još trebati?
Virdžinija je za trenutak razmišljala.
- Biću odsutna ovog vikenda. Krećem u šest i četrdeset sa Pedingtona, ali nećeš mi
trebati... uzeću taksi. Više bih volela da sačekaš doktora. Ako on misli da bi tvojoj ženi
pomoglo da ode iz Londona preko vikenda, slobodno je odvedi negde. Ja ću snositi sve
troškove.
Prekidajući bujicu zahvalnih reći nestrpljivo klimnuvši glavom, Virdžinija je
potrčala uz stepenice, preturajući po svojoj tašni u potrazi za ključem, da bi se setila da
ga nije ponela. Brzo je pritisla zvono.
Vrata se nisu odmah otvorila, i dok je čekala, jedan mladić je prišao stepenicama.
Imao je otrcanu odeću i u ruci je držao svežanj pamfleta. Pružio je Virdžiniji jedan na
kome se jasno video naslov „Zašto sam se borio za svoju zemlju?“. U levoj ruci je držao
kutiju za priloge.
- Ne mogu da kupim dve takve grozne poeme u istom danu - molećivo je rekla
Virdžinija. - Kupila sam jednu još jutros. Jesam, časti mi.

57
 KnjigeClub

Mladić je zabacio glavu unazad i nasmejao se. Virdžinija se nasmejala s njim. Ovlaš
ga pogledavši, pomislila je kako on bolje izgleda od uobičajenih nezaposlenih grada
Londona. Dopalo joj se njegovo preplanulo lice i vitko, čvrsto telo. Otišla je tako daleko u
mislima, da je poželela da ima posao za njega.
Ali, tog trenutka su se vrata otvorila i Virdžinija je odmah zaboravila na problem
nezaposlenosti, jer joj je, na njeno iznenađenje, vrata otvorila njena služavka, Elis.
- Gde je Čilvers? - oštro je pitala dok je ulazila u predvorje.
- Ali, on je otišao, madam, zajedno sa ostalima.
- Kakvim ostalima? Otišao, gde?
- Ali, u Dačet, madam... u kuću na selu, kao što je nalagao vaš telegram.
- Moj telegram? - reče Virdžinija, potpuno zbunjena.
- Zar madam nije poslala telegram? To sigurno nije bila greška. Stigao je pre sat
vremena.
- Ja nisam poslala nikakav telegram. Šta je pisalo?
- Verujem da je on još uvek na stolu, la-bas 5.
Elis se povukla u potrazi za telegramom i ubrzo se vratila, ponosno mašući njime.
- Voila, madam!
Telegram je bio naslovljen na Čilversa i glasio je:
- Molim te da odmah povedeš osoblje u kuću na selu i spremiš sve za zabavu.
Uhvati onaj voz u 5.49.
U telegramu nije bilo ničeg neuobičajenog, bila je to upravo onakva poruka kakve
je često slala Čilversu, kada bi u poslednji čas odlučila da priredi zabavu u vikendici kraj
reke. Povela bi čitavo osoblje i ostavila samo staru domaćicu. Čilversu poruka ne bi bila
sumnjiva, i potrudio bi se kao dobar sluga da odmah izvrši ono što mu je naloženo.
- Ja, ja sam ostala - objasnila je Elis - jer sam znala da madam želi da je ja
spakujem.
- To je nečija glupa šala - povikala je Virdžinija, besno bacajući telegram. - Elis, ti
vrlo dobro znaš da idem u Čimniz. Rekla sam ti to još jutros.
- Mislila sam da se madam predomislila. Ponekad se predomislite, zar ne?
Virdžinija je, uz poluosmeh, morala to da prizna. Brzo je razmišljala, pokušavajući
da pronađe razlog ovoj nesvakidašnje neslanoj šali. Elis je dala svoje mišljenje.

5
Ovde, ovamo, tamo, ovde negde... (prim. red.)
58
 KnjigeClub

- Mon Dieu! - vrisnula je, pljesnuvši rukama. - Šta ako su neki nevaljalci, lopovi! Oni
šalju lažne telegrame i tako izvuku svu domestiques iz kuće, i onda sve opljačkaju.
- Pretpostavljam da bi to moglo da bude u pitanju - sumnjičavo reče Virdžinija.
- Da, da, madam, bez sumnje je to u pitanju. Svaki dan u novinama možete da
pročitate tako nešto. Madam će odmah da pozove policiju... odmah... pre nego što
lopovi stignu i zakolju nas!
- Ne uzbuđuj se toliko, Elis. Neće doći da nas zakolju u šest popodne.
- Madam, ja vas preklinjem, pustite me da odem i dovedem policajca, odmah.
- Zaboga, zašto? Ne budi luda, Elis. Idi i spakuj mi stvari za put u Čimniz, ako to već
nisi uradila. Novu Kajo večernju haljinu i belu marokansku haljinu od krepa, i... da, crni
somot... crni somot je baš prava stvar za političare, zar ne?
- Madam božanstveno izgleda u žutozelenom satenu - predložila je Elis, kojoj su se
odmah povratili profesionalni instinkti.
- Ne, neću to da nosim. Požuri, Elis, budi dobra devojka. Nemamo mnogo vremena.
Poslaću telegram Čilversu u Dačet i razgovaraću sa policajcem koji ovuda patrolira da
pripazi na kuću. Nemoj opet da kolutaš očima, Elis... ako se tako plašiš pre nego što se
išta desilo, šta bi tek radila ako bi te neki muškarac zaskočio iz mračnog ugla i napao te
nožem?
Elis je užasnuto vrisnula i brzo se povukla uz stepenice, bacajući nervozne poglede
preko ramena.
Virdžinija je napravila grimasu iza služavkinih leđa i prešla preko predvorja u
radnu sobu, gde se nalazio telefon. Predlog da pozove policiju učinio joj se dobrim i
rešila je da odmah to i učini.
Otvorila je vrata radne sobe i prišla telefonu. Tada se, sa slušalicom još uvek u
ruci, zaustavila. U velikoj fotelji je sedeo muškarac, u čudnom, savijenom položaju. U
čitavom metežu potpuno je zaboravila na svog očekivanog posetioca. Očigledno je
zaspao dok je čekao.
Prišla je pravo fotelji, s blagim vragolastim osmehom. A onda joj je iznenada
osmeh izbledeo.
Muškarac nije spavao. Bio je mrtav.
Odmah je to znala, instinktivno je znala čak i pre nego što joj je pogled pao na mali
sjajni pištolj koji je ležao na podu i na malu rupu odmah iznad srca, sa tamnom mrljom
razlivenom oko nje, i na grozno razjapljenu vilicu.

59
 KnjigeClub

Stajala je potpuno mirno, ruku pritisnutih sa strane. Tišinu je prekinula Elis koja je
trčala niz stepenice.
- Madam! Madam!
- Da, šta je?
Brzo je otišla do vrata. Svi instinkti su joj govorili da treba da sakrije ono što se
desilo... makar za sada... od Elis. Elis bi sigurno odmah postala histerična, to je vrlo
dobro znala, a Virdžinija je osećala da su joj potrebni mir i tišina kako bi o svemu
razmislila.
- Madam, zar ne bi bilo bolje da navučem lanac na vrata? Oni nevaljalci mogu da
stignu svakog časa.
- Da, ako hoćeš. Šta god želiš.
Čula je zveckanje lanca i onda služavkine trčeće korake uz stepenice, i onda
duboko uzdahnula sa olakšanjem.
Pogledala je muškarca u fotelji, a onda telefon. Bilo joj je jasno šta bi trebalo da
uradi, mora odmah pozvati policiju.
Ali ipak, nije se pomerala. Stajala je potpuno mirno, paralisana užasom dok su joj
najrazličitije misli proletale kroz glavu. Lažni telegram! Da li je imao nešto sa ovim? Šta
da Elis nije ostala? Ona bi tada morala sama da otključa... to jest, pod pretpostavkom da
je kao i obično ponela svoj ključ, zatekla bi se sama s ubijenim muškarcem...
muškarcem kojem je ranije dozvolila da je ucenjuje. Naravno da je mogla sve da objasni;
ali setivši se svog objašnjenja, nije joj postalo ništa lakše. Setila se kako je Džordž
reagovao s iskrenom nevericom. Da li bi i drugi ljudi pomislili isto? Ta pisma... ona ih nije
pisala, ali da li bi to lako dokazala?
Stavila je ruke na čelo i snažno ga masirala.
- Moram da razmislim - rekla je sebi. - Jednostavno moram.
Ko je pustio muškarca da uđe? To sigurno nije bila Elis. Da je ona to uradila, odmah
bi to spomenula. Čitava stvar je izgledala sve tajanstvenije, dok je razmišljala o njoj.
Postoji samo jedna mogućnost... pozvaće policiju.
Ispružila je ruku ka telefonu i odjednom pomislila na Džordža. Muškarac... to je
bilo ono što joj je trebalo... običan, razuman, neemotivni muškarac koji bi pravilno
mogao da oceni stvari i posavetuje je šta da radi.
Onda je zatresla glavom. Ne Džordž. Prvo na šta bi Džordž pomislio jeste njegov
položaj. On bi mrzeo kada bi bio upetljan u ovako nešto. Džordž ovde nije bio od pomoći.
60
 KnjigeClub

Onda joj se lice smekšalo. Bil, pa naravno! Bez daljeg premišljanja, pozvala je Bila.
Rekli su joj da je pre sat vremena otišao na imanje Čimniz.
- Oh, prokletstvo! - viknula je Virdžinija, zalupivši slušalicu. Bio je to pravi užas, biti
zatvoren sa mrtvacem bez ikoga s kim bi moglo da se razgovara.
Tog trenutka se oglasilo zvono na vratima.
Virdžinija je poskočila. Zvono se opet začulo. Elis se, znala je, nalazila na spratu i
nije mogla da čuje zvonce.
Virdžinija je izašla u predvorje, povukla lanac i otključala sve brave koje je Elis
revnosno zaključala. Onda je, duboko uzdahnuvši, otvorila vrata. Na dovratku je stajao
onaj nezaposleni mladić.
Virdžinija je glasno izdahnula vazduh, sa olakšanjem nekog čiji su nervi bili jako
napeti.
- Uđite - rekla je. - Mislim da možda imam posao za vas.
Uvela ga je u trpezariju, privukla stolicu za njega i onda sela preko puta, prodorno
ga gledajući pravo u oči.
- Oprostite - rekla je - ali vi ste... mislim...
- Iton i Oksford - reče mladić. - To je ono što ste hteli da me pitate?
- Tako nešto - priznala je Virdžinija.
- Uspeo sam da se snađem u svetu uprkos nesposobnosti da se zadržim na
stalnom poslu. To što mi nudite nije stalan posao, nadam se?
Osmeh je za trenutak zatitrao na njenim usnama.
- Uopšte nije stalan.
- Dobro - zadovoljno reče mladić.
Virdžinija je sa odobravanjem primetila njegovu bronzanu put i vitko telo.
- Vidite - počela je da objašnjava. - Ja sam u škripcu, a većina mojih prijatelja je...
pa, na dosta visokim položajima. Svi oni imaju nešto da izgube.
- Ja nemam šta da izgubim. Zato, slobodno nastavite. U čemu je stvar?
- U susednoj sobi je mrtav muškarac - reče Virdžinija. - Ubijen je, i ja ne znam šta
da radim.
Izbacila je to iz sebe u jednom dahu, kao što to rade deca. Mladić je neverovatno
porastao u njenim očima zbog načina na koji je primio tu vest. On je izgledao kao da
svakog dana čuje ovakve stvari.

61
 KnjigeClub

- Odlično - rekao je sa izvesnim entuzijazmom. - Uvek sam želeo da se amaterski

bavim detektivskim poslom. Hoćemo li da odemo i vidimo telo, ili ćete prvo da mi
ispričate sve što znate o tome?
- Mislim da je bolje ako vam prvo sve ispričam. - Za trenutak je zastala,
razmišljajući kako da najbolje sažme priču, a onda je tiho i sažeto rekla:
- Ovaj muškarac je prvi put juče došao u moju kuću i tražio da me vidi. Kod sebe je
imao izvesna pisma... ljubavna pisma, sa mojim potpisom...
- Ali koja vi niste napisali - tiho je ubacio mladi čovek.
Virdžinija ga je zapanjeno pogledala.
- Kako ste to znali?
- O, zaključio sam. Ali, nastavite.
- On je hteo da me učeni... i ja... pa, ne znam da li ćete razumeti, ali... ja sam mu
dozvolila.
Molećivo ga je pogledala, i on je sa razumevanjem klimnuo glavom.
- Naravno da razumem. Hteli ste da vidite kako to izgleda.
- Vi ste neverovatno inteligentni! To je baš ono što mi je tada bilo na umu.
- Ja jesam inteligentan - skromno reče mladić. - Ali, podsećam vas, jako mali broj
ljudi bi razumeo vaš stav. Većina ljudi, shvatate, nije maštovita.
- Pretpostavljam da je tako. Rekla sam mu da dođe opet danas, u šest sati. Stigla
sam kući iz Ranele, da bih zatekla lažni telegram koji je naveo kompletnu poslugu, sem
moje služavke, da napusti kuću. Onda sam ušla u radnu sobu i pronašla upucanog
muškarca.
- Ko ga je pustio da uđe?
- Ne znam. Mislim da bi mi sobarica rekla da je ona to uradila.
- Da li ona zna šta se desilo?
- Ništa joj nisam rekla.
Mladić je klimnuo glavom i ustao.
- A sada da pogledamo telo - žustro je rekao. - Ali reći ću vam ovo... uvek je
najbolje govoriti istinu. Jedna laž vodi drugoj... a neprekidno laganje je jako dosadno.
- Onda mi savetujete da pozovem policiju?
- Verovatno. Ali, prvo da bacim pogled na tog tipa.
Virdžinija ga je povela u radnu sobu. Na pragu je zastala i okrenula se ka njemu.
- Uzgred - rekla je - još mi niste rekli kako se zovete.

62
 KnjigeClub

- Moje ime? Moje ime je Entoni Kejd.

63
 KnjigeClub

Poglavlje 9

Entoni se rešava tela

Entoni je pratio Virdžiniju iz sobe, smeškajući se u sebi. Stvari su dobile prilično

neočekivan obrt. Ali, čim se nagnuo nad prilikom u fotelji, ponovo se uozbiljio.
- Još uvek je topao - oštro je rekao. - Ubijen je pre manje od pola sata.
- Tik pre mog dolaska?
- Tačno tako.
Uspravio se, namrštivši obrve. Onda je postavio jedno pitanje čiju svrhu Virdžinija
nije odmah mogla da uvidi.
- Vaša sobarica, naravno, nije bila u ovoj sobi?
- Ne.
- Da li ona zna da ste vi ulazili?
- Pa... zna. Ja sam stajala na vratima i razgovarala sa njom.
- Nakon što ste pronašli telo?
- Da.
- I niste rekli ništa?
- Da li bi bilo bolje da sam rekla? Mislila sam da će ona da postane histerična... ona
je Francuskinja, znate, i lako se uzbudi... htela sam na miru da razmislim.
Entoni je klimnuo glavom, ali ništa nije rekao.
- Mislite da je to šteta, zar ne?
- Pa, nije baš najsrećnija okolnost, gđo Revel. Da ste vi i vaša sobarica zajedno
otkrile telo, i to odmah po vašem dolasku, sve bi bilo mnogo jednostavnije. To bi značilo
da je taj muškarac definitivno ubijen pre vašeg dolaska.
- A ovako bi mogli da kažu kako je on ubijen posle... shvatam...
Posmatrao je njenu reakciju i sada je bio potpuno uveren u ispravnost svog prvog
utiska, kada je prvi put razgovarala sa njim na stepenicama. Pored lepote, posedovala
je hrabrost i pamet.
Virdžinija je toliko bila okupirana ovom zagonetkom, da joj uopšte nije palo na
pamet da se upita kako je ovaj stranac znao njeno ime.

64
 KnjigeClub

- Pitam se, kako Elis nije čula pucanj? - promrmljala je.

Entoni joj je pokazao na otvoreni prozor, kroz koji je dopirala buka automobila sa
ulice.
- Ovako. London nije mesto na kome bi mogli da primetite pucanj iz pištolja.
Virdžinija se okrenula ka telu u fotelji osetivši blagu jezu.
- Izgleda kao Italijan - radoznalo je primetila.
- On i jeste Italijan - reče Entoni. - Rekao bih da je bio konobar po profesiji.
Ucenjivao je u slobodno vreme. Vrlo je moguće da se zove Đuzepe.
- Blagi bože! - viknula je Virdžinija. - Je li to Šerlok Holms na delu?
- Nije - sa žaljenjem reče Entoni. - Plašim se da postoji jednostavnije objašnjenje.
Ubrzo ću vam sve ispričati. Nego, rekli ste da vam je on pokazao neka pisma i zatražio
vam novac. Da li ste mu ga dali?
- Da, jesam.
- Koliko?
- Četrdeset funti.
- To je loše - reče Entoni, ali nije pokazao da ga je suma iznenadila. - Hajde sada da
pogledamo taj telegram.
Virdžinija je podigla telegram sa stola i dodala mu ga. Videla je da mu se lice
smračilo kada ga je pročitao.
- Šta se desilo?
Ćutke joj je pokazao na mesto sa koga je telegram bio poslat.
- Barns - rekao je. - A vi ste danas popodne bili u blizini, u Raneli. Mogli ste i vi da
ga pošaljete.
Virdžinija je bila fascinirana njegovim rečima. Izgledalo je kao da se nekakva
mreža steže sve čvršće i čvršće oko nje. Ovaj mladić ju je terao da primeti stvari koje je
do tada samo maglovito naslućivala.
Entoni je izvadio svoju maramicu, omotao je oko ruke i zatim podigao pištolj.
- Mi kriminalci moramo da budemo jako pažljivi - izvinjavajućim tonom je rekao. -
Otisci prstiju, shvatate.
Odjednom je videla kako mu se čitavo telo ukočilo. Kada je progovorio, glas mu je
bio izmenjen. Bio je napet i oštar.
- Gđo Revel - rekao je - da li ste nekada ranije videli ovaj pištolj?
- Nisam - začuđeno je rekla Virdžinija.

65
 KnjigeClub

- Da li ste sigurni u to?

- Potpuno sigurna.
- Da li imate pištolj?
- Ne.
- Da li ste ga ikada posedovali?
- Ne, nikada.
- Jeste li sigurni?
- Naravno da jesam.
Nekoliko trenutaka ju je netremice posmatrao i Virdžinija mu je uzvratila pogled,
potpuno iznenađena njegovim tonom.
Onda se, uz uzdah, opustio. - Čudno - rekao je. - Kako biste objasnili ovo?
Pružio joj je pištolj. Bio je to mali, damski pištolj, gotovo igračka... mada sposobna
da obavi smrtonosni posao. Na njemu je bilo ugravirano ime Virdžinija.
- O, pa to je nemoguće! - uzviknula je Virdžinija.
Njeno zaprepašćenje je bilo tako iskreno da Entoni nije mogao da joj ne poveruje.
- Sedite - tiho je rekao. - Ovde se krije puno više nego što je na početku izgledalo.
Za početak, kakve su naše pretpostavke? Postoje samo dve moguće. Jedna je, da postoji
prava Virdžinija iz pisma. Ona je nekako uspela da pronađe ucenjivača, upuca ga,
odbaci pištolj, ukrade pisma i pobegne. To je sasvim moguće, zar ne?
- Pretpostavljam da jeste - nevoljno reče Virdžinija.
- Druga pretpostavka je daleko zanimljivija. Ko god da je želeo da ubije Đuzepea,
želeo je da vi za to budete okrivljeni... u stvari, to im je možda bio i glavni cilj. Oni su lako
mogli da ga ubiju negde drugde, a ipak su uložili ogromne napore da ga dovedu ovde, i
ko god da su, očigledno znaju sve o vama, znaju za vašu kuću u Dačetu, za uobičajene
aranžmane u vašem domaćinstvu, kao i činjenicu da ste danas popodne bili u Raneli.
Ovo će verovatno zvučati kao besmisleno pitanje, ali, imate li nekih neprijatelja, gđo
Revel?
- Naravno da nemam... makar ne takvih neprijatelja.
- Pitanje je - reče Entoni - šta sada da radimo? Postoje dve mogućnosti. Pod A:
pozvati policiju, ispričati im čitavu priču i položiti nade u vaš društveni položaj i
besprekornu prošlost. Pod B: da pokušam da se oslobodim tela. Naravno, lično više
naginjem ka planu B. Uvek sam hteo da vidim mogu li uz malo lukavstva uspešno da
prikrijem neki zločin, ali moram da priznam kako sam se uvek gadio prosipanja krvi.

66
 KnjigeClub

Sve u svemu, pretpostavljam da plan A zvuči najbolje. A onda je tu i korigovana verzija

plana A. Pozvati policiju, itd., ali sakriti pištolj i ucenjivačka pisma... to jest, ako su još
uvek kod njega.
Entoni je brzo pretražio džepove mrtvog ucenjivača.
- On je temeljno očišćen - objavio je. - Džepovi su mu prazni. Još će biti nevolja s
tim pismima. Hej, šta je ovo? Rupa u postavi... nešto se zakačilo kada su mu istrgli stvari
i ostavili su komad papira.
Dok je govorio, izvlačio je papir i prineo ga svedu. Virdžinija mu se pridružila.
- Šteta što nemamo i ostatak papira - mrmljao je. - Čimniz, četvrtak u 11.45... Zvuči
kao sastanak.
- Čimniz? - viknula je Virdžinija. - Kakva slučajnost!
- Zašto? Suviše fino mesto za ovog bednika?
- Ja večeras putujem u Čimniz. Makar sam tako planirala.
Entoni se naglo okrenuo ka njoj.
- Šta ste rekli? Ponovite to.
- Trebalo je večeras da krenem u dvorac Čimniz - ponovila je Virdžinija.
Entoni je zurio u nju.
- Počinjem da shvatam. Možda grešim... ali nešto mi je palo na pamet. Šta ako je
neko jako želeo da vas spreči da odete u Čimniz?
- Moj rođak Džordž Lomaks to želi - reče Virdžinija sa osmehom. - Ali ja stvarno ne
mogu da zamislim Džordža kao ubicu.
Entoni se nije smešio. Bio je izgubljen u mislima.
- Ako pozovete policiju, oprostićete se od ideje da odete u dvorac Čimniz večeras...
pa čak i sutra. A ja bih baš voleo da odete tamo. Pretpostavljam da će to gadno
uznemiriti naše nepoznate prijatelje. Gđo Revel, hoćete li se staviti meni u ruke?
- Znači, prelazimo na plan B?
- Prelazimo na plan B. Prvo, moramo da udaljimo vašu služavku iz kuće. Možete li
to da izvedete?
- Lako.
Virdžinija je izašla u predvorje i viknula.
- Elis. Elis.
- Madam?

67
 KnjigeClub

Entoni je čuo brz razgovor, a zatim otvaranje i zatvaranje ulaznih vrata. Virdžinija
se vratila u sobu.
- Otišla je. Poslala sam je po jedan parfem... rekla sam joj da će ta radnja biti
otvorena do osam sati. Naravno, neće. Rekla sam joj da krene za mnom sledećim vozom
i da se ne vraća ovamo.
- Odlično - reče Entoni sa odobravanjem. Sada možemo da nastavimo, da se
oslobodimo tela. Znam da je ovaj metod već prevaziđen, ali moraću da vas pitam da li
imate neki kofer u kući?
- Naravno. Siđite u podrum i odaberite jedan.
U podrumu je ležao ogroman broj najrazličitijih kofera. Entoni je izabrao jedan
odgovarajuće veličine.
- Ja ću da se pozabavim ovim - taktično je rekao. - Vi idite gore i spremite se za
polazak.
Virdžinija je poslušala. Izvukla se iz svog teniskog kompleta, obukla mekanu braon
putnu haljinu i ljupki mali narandžasti šešir. Kada je sišla, zatekla je Entonija kako je
čeka u predvorju, sa uredno upakovanim kovčegom.
- Voleo bih da vam ispričam moju životnu priču - primetio je - ali ove večeri ćemo
biti jako zauzeti. Plan je sledeći: pozvaćete taksi, ukrcati prtljag, uključujući i ovaj kofer.
Odvezite se do stanice Pedington. Tamo ćete ostaviti ovaj kovčeg na garderobi. Ja ću biti
na platformi. Dok budete prolazili kraj mene, ispustićete broj koji vam budu dali na
garderobi. Ja ću ga podići i napraviti se kao da vam ga vraćam, a u stvari ću ga zadržati
kod sebe. Vi krenite u dvorac Čimniz, a ostatak prepustite meni.
- To je strašno ljubazno od vas - reče Virdžinija. - Zaista se grozno osećam što
prepuštam potpunom strancu da se ovako maltretira sa mrtvim telom.
- Meni se to sviđa - nonšalantno reče Entoni. - Da je moj prijatelj Džimi Makgrat
ovde, on bi vam rekao da se u ovakvim situacijama snalazim kao riba u vodi.
Virdžinija je buljila u njega.
- Kako ste rekli? Džimi Makgrat?
Entoni ju je zainteresovano pogledao.
- Da. Zašto? Da li ste čuli za njega?
- Da... i to nedavno. - Neodlučno je zastala, i onda nastavila. - G. Kejde, moram da
razgovaram sa vama. Možete li doći u dvorac Čimniz?

68
 KnjigeClub

- Uskoro ćemo se sresti, gđo Revel... to mogu da vam obećam. A sada, zaverenik A
se šunjajući iskrada na zadnja vrata. Zaverenik B pompezno izlazi na prednja vrata i
ulazi pravo u taksi.
Plan se odvijao bez ikakvih smetnji. Entoni, pošto je seo u sledeći taksi, već je bio
na platformi i podigao ispušteni broj pretinca u garderobi. Onda je krenuo ka polovnom
Moriš Kauli automobilu, kupljenom nešto ranije tog dana, za slučaj da mu zatreba.
Vraćajući se kolima do stanice Pedington, pružio je odsečak sa brojem službeniku
na garderobi, koji je odmah doneo kovčeg i bezbedno ga uglavio na zadnji deo
Entonijevog automobila. Entoni se tada odvezao.
Njegov cilj je sada bio da izađe iz Londona. Preko Noting Hila, Šeperds Buša, pa niz
Goldhok Roud, preko Bentforda i Haunsloua, sve dok nije došao do širokog puta između
Haunsloua i Stejnsa. To je bio dosta prometan put, ispunjen automobilima koji su
neprekidno prolazili. Nikakvi otisci stopala ili automobilskih guma ovde neće biti
prepoznatljivi. Na izabranom mestu, Entoni je zaustavio automobil. Spuštajući se pored
kola, najpre je blatom zamazao registarsku tablicu. Onda je sačekao nekoliko
trenutaka, sve dok se nije uverio da ni sa jedne strane automobili ne dolaze, otvorio je
kovčeg, izvukao Đuzepeovo telo i pažljivo ga položio pored puta, i to iza bankine, tako da
automobilska svetla ne padnu na njega.
Onda je upalio kola i odvezao se. Čitav posao mu je oduzeo tačno minut i po.
Skrenuo je nadesno, vrativši se u London preko Burnam Bičisa. Tamo je opet zaustavio
kola, odabrao najviše drvo i popeo se na njega. To je bio zahtevan poduhvat, čak i za
Entonija. Na jednoj od najviših grana je uglavio mali paket umotan u braon papir,
sakrivši ga u jedno zgodno udubljenje stabla.
- Zaista odličan način za odlaganje pištolja - sa odobravanjem reče Entoni sebi u
bradu. - Svi uvek pretražuju tlo i jezera. Ali, verujem da u Engleskoj postoji izuzetno mali
broj njih koji bi se peli na drveće.
Posle toga se vratio u London, na stanicu Pedington. Tu je ostavio kofer, ovog puta
u drugoj garderobi, na dolaznoj strani. Sa čežnjom je pomislio na dobro pečene
odreske, sočne šnicle i ogromnu porciju prženih krompira. Ali, bacivši pogled na sat, sa
žaljenjem je odmahnuo glavom. Umesto sebe, nahranio je morisa novom porcijom
benzina i opet krenuo na put. Ovog puta je krenuo na sever.
Tek je prošlo pola jedanaest kada je zaustavio svoja kola na putu koji je ulazio u
park dvorca Čimniz. Pošto je s lakoćom preskočio zid, zaputio se prema kući. To mu je

69
 KnjigeClub

uzelo više vremena nego što je mislio, pa je ubrzo počeo da trči. Velika siva masa se
nadvijala u tami... veličanstveni stubovi dvorca Čimniz. U daljini se oglasilo zvono. Bilo je
petnaest do dvanaest.
11.45... vreme koje je bilo naznačeno na komadu papira. Entoni je sada bio na
terasi, gledajući kuću. Bila je tiha i utonula u mrak.
- Očigledno idu rano u krevet, ovi političari - promrmljao je za sebe.
Odjednom je začuo neki oštar zvuk... pucanj. Brzo se okrenuo. Zvuk je došao iz
kuće... bio je siguran u to. Sačekao je jedan minut, ali sve je i dalje bilo tiho kao u
grobnici. Napokon je prišao jednom od visokih francuskih prozora, odakle je pomislio
da je došao zvuk koji ga je trgnuo. Pokušao je da pomeri kvaku. Bilo je zaključano.
Pokušao je da otvori neki od drugih prozora, sve vreme napeto osluškujući. Ali, nikakav
zvuk nije razbio tišinu.
Napokon je ubedio sebe da je sigurno umislio zvuk, ili je možda to bio pucanj nekog
lovokradice iz obližnje šume. Okrenuo se i vratio istim putem kojim je došao kroz park,
osećajući neko nejasno nezadovoljstvo i neprijatnost.
Bacio je pogled unatrag prema kući, i ugledao svetlo koje se upalilo iza jednog od
prozora na prvom spratu. Sledećeg trenutka svetlo se ugasilo, a onda je čitavo mesto
još jednom utonulo u mrak.

70
 KnjigeClub

Poglavlje 10

Čimniz

Vreme, 8.30 ujutru. Inspektor Bedžvorti je već u svojoj kancelariji. To je visok, naočit
muškarac, teškog kontrolisanog koraka, sklon da teško uzdiše u trenucima
profesionalne napetosti. U društvu je policajca Džonsona, odskorašnje policijske
prinove, goluždravog mladića nezrelog izgleda, nalik ljudskom piletu.
Telefon na stolu oštro je zazvonio i inspektor je podigao slušalicu sa svojom
uobičajeno pompeznom ozbiljnošću.
- Da. Policijska stanica Market Bejzing. Govori inspektor Bedžvorti. Šta?
Neznatna promena u inspektorovom držanju. Kao što je on bio iznad Džonsona,
tako su drugi bili iznad njega.
- Ja sam, gospodine. Oprostite, milorde? Nisam baš razumeo šta ste rekli?
Dugačka pauza, tokom koje inspektor pažljivo sluša, dok mu čitava lepeza
različitih izraza lica zamenjuje uobičajenu ravnodušnost. Napokon je spustio slušalicu,
posle kratkog - Odmah, milorde.
Okrenuo se Džonsonu, vidljivo preplavljen osećanjem važnosti.
- Njegovo gospodstvo... u dvorcu Čimniz... ubistvo.
- Ubistvo - kao eho je odjeknuo Džonsonov glas, odgovarajuće impresionirano.
- Pravo ubistvo - reče inspektor s ogromnim zadovoljstvom.
- Pa ovde nikada nije bilo ubistva do sada... barem ja nisam čuo... sem onda kada je
Tom Pirs ubio svoju devojku.
- A to, u neku ruku, nije ni bilo ubistvo, nego pijanstvo - potcenjivački reče
inspektor.
- Nisu ga obesili zbog toga - tmurno se složio Džonson. - Ali, ovo je prava stvar, zar
ne, gospodine?
- Jeste, Džonsone. Jedan od gostiju njegovog gospodstva, strani gospodin,
pronađen je mrtav. Otvoreni prozori, otisci sa spoljne strane.

71
 KnjigeClub

- Žao mi je što je u pitanju stranac - sa žaljenjem reče Džonson.

Činjenica da je u pitanju stranac, kao da je učinila ubistvo ne neki način manje
stvarnim. Stranci su bili, osećao je Džonson, skloni tome da budu ubijeni.
- Njegovo gospodstvo je veoma uznemireno - nastavio je inspektor. - Pozvaćemo
dr Kartvrajta i odmah ga povesti s nama. Nadam se da niko neće da pokvari one otiske.
Bedžvorti je bio na sedmom nebu. Ubistvo! Na imanju Čimniz! Inspektor Bedžvorti
vodi slučaj. Policija pronalazi trag. Senzacionalno hapšenje. Promocija i slava
gorespomenutog inspektora.
- To jest - reče inspektor Bedžvorti za sebe - ako Skotland Jard ne umeša svoje
prste.
Ta pomisao mu je istog časa pokvarila raspoloženje. To se činilo veoma izglednim
u ovakvim okolnostima.
Zaustavili su se kod dr Kartvrajta, i doktor koji je bio relativno mlad čovek,
pokazao je ogromno interesovanje. Njegov stav je bio gotovo identičan Džonsonovom.
- Dakle, stvarno - uzviknuo je. - Još od vremena Toma Pirsa ovde nismo imali
nijedno ubistvo.
Sva trojica su ušla u mala doktorova kola i žurno krenula ka posedu Čimniz. Dok
su prolazili pored seoske gostionice Veseli kriketaši, doktor je uočio mladog čoveka koji
je stajao na dovratku.
- Stranac - primetio je. - Prilično zgodan momak. Pitam se koliko dugo je ovde, i
zašto je odseo u Kriketašima? Nisam ga viđao do sada. Mora da je stigao tek sinoć.
- Nije došao vozom - reče Džonson.
Džonsonov brat je bio nosač na lokalnoj železničkoj stanici, te je Džonson uvek bio
u toku sa svim dolascima i odlascima.
- Ko je juče doputovao u Čimniz? - pitao je inspektor.
- Ledi Ajlin, ona je stigla onim vozom u 3.40 u pratnji dva gospodina, jednim
Amerikancem i jednim mladim vojnikom... nijedan od njih dvojice nije došao sa
slugama. Njegovo gospodstvo je stiglo u pratnji jednog stranog gospodina (zasigurno
onog koji je ubijen) onim vozom u 5.40, zajedno sa slugom tog stranog gospodina. G.
Eversli je stigao istim vozom. Gđa Revel je došla u 7.25, kao i još jedan džentlmen koji
izgleda kao stranac, onaj sa ćelavom glavom i kukastim nosem. Sobarica gđe Revel je
stigla u 8.56.
Džonson je zastao, ostavši bez daha.

72
 KnjigeClub

- A niko se nije zaputio u Kriketaše?

Džonson je odmahnuo glavom.
- Onda je sigurno došao kolima - reče inspektor. - Džonsone, pribeleži da obavezno
pri povratku svratimo do Kriketaša i tamo sprovedemo istragu. Moramo da saznamo
sve što možemo o svim strancima. Onaj gospodin, on je prilično preplanulog tena. Sva je
prilika da i on dolazi negde iz inostranstva.
Inspektor je mudro klimao glavom, kao da je hteo da naglasi kako je on uvek na
oprezu... ni pod kojim okolnostima ga ne biste mogli uhvatiti na spavanju.
Automobil je prošao kroz kapije imanja Čimniz. Opis ovog istorijskog mesta može
se pronaći u svakom vodiču. Nalazi se i u Istorijskim domovima Engleske, br. 3, po ceni
od 21 šiling. Četvrtkom ovamo dolaze turističke grupe iz Midlingama i razgledaju one
delove koji su otvoreni za javnost. U svedu svih ovih mogućnosti, opisivati dvorac Čimniz
bilo bi suvišno.
Na vratima ih je dočekao sedi batler savršenih manira.
- Mi nismo navikli - kao da je govorio - na ubistva među ovim zidovima. Ali, ovo su
teška vremena. Pogledajmo propasti mirno u oči, i do poslednjeg daha ne dozvolimo da
se primeti kako se bilo šta neobično dogodilo.
- Njegovo gospodstvo - reče batler - vas očekuje. Ovuda, ako biste izvoleli.
Poveo ih je do male udobne sobe koja je bila sklonište lorda Katerhama od
veličanstvenosti, i najavio ih.
- Policija, milorde, i dr Kartvrajt.
Lord Katerham je koračao gore-dole po sobi, očigledno krajnje uznemiren.
- Ha! Inspektore, napokon ste se pojavili. Zahvalan sam vam. Kako ste Kartvrajte?
Ovo je jedna đavolska rabota, znate. Đavolska rabota.
Lord Katerham je, pomahnitalim pokretima provlačeći ruke kroz kosu, sve dok nije
stajala uspravno u malim pramenovima, još manje ličio na plemića nego obično.
- Gde je telo? - pitao je doktor, ljubaznim, poslovnim tonom.
Lord Katerham se okrenuo ka njemu, kao da je osetio olakšanje što mu je
postavljeno direktno pitanje.
- U sobi za većanje... tamo gde je i pronađen... nisam dozvolio da ga diraju.
Verujem... ovaj... da je tako bilo ispravno.
- Upravo tako, milorde - sa odobravanjem reče inspektor.
Izvadio je beležnicu i olovku.

73
 KnjigeClub

- A ko je pronašao telo? Vi?

- Bože blagi, ne - reče lord Katerham. - Ne mislite valjda da tako rano ujutru
ustajem? Ne, služavka ga je pronašla. Verujem da je dugo vrištala. Ja je nisam čuo.
Onda su došli kod mene i ispričali mi sve i ja sam, naravno, odmah ustao i otišao dole... i
tamo je bilo telo, znate.
- Vi ste ga prepoznali kao jednog od vaših gostiju?
- Tako je, inspektore.
- Po imenu...?
Ovo savršeno prosto pitanje je izgleda jako uzrujalo Katerhama. Nekoliko puta je
otvorio usta, i opet ih zatvorio. Napokon je slabašnim glasom rekao:
- Mislite... ovaj... kako se zvao?
- Da, milorde.
- Pa - reče lord Katerham, pogledom polako klizeći po sobi, u potrazi za
inspiracijom. - Njegovo ime je... rekao bih... da, sigurno je tako... grof Stanislav.
Bilo je nečeg tako čudnog u ponašanju lorda Katerhama, da je inspektor odložio
svoju olovku i netremice ga posmatrao. Ali u tom trenutku su bili prekinuti, što je
posramljeni plemić sa očiglednim olakšanjem pozdravio.
Vrata su se otvorila i jedna devojka je ušla u sobu. Bila je visoka, vitka i tamne kose,
sa atraktivnim dečačkim licem i veoma odlučnim ponašanjem. To je bila ledi Ajlin Brent,
poznatija kao Bebica, najstarija ćerka lorda Katerhama. Klimnula je glavom ostalima i
direktno se obratila svom ocu.
- Uhvatila sam ga - objavila je.
Za trenutak je inspektor bio spreman da krene, uveren da je mlada dama goloruka
uhvatila ubicu dok je bežao, ali je gotovo odmah shvatio da je ona mislila na nešto
sasvim drugo.
Lord Katerham je ispustio uzdah olakšanja.
- Odlično. Šta je rekao?
- Istog časa kreće ovamo. Moramo biti „apsolutno diskretni“.
Njen otac je jauknuo od sekiracije.
- To je baš jedna od onih idiotskih stvari koje Džordž Lomaks ume da kaže. Ipak,
kada bude stigao, ja ću oprati ruke od čitave stvari.
Činilo se da se malo razvedrio na tu pomisao.
- A ime ubijenog muškarca je bilo grof Stanislav? - raspitivao se doktor.

74
 KnjigeClub

Otac i ćerka su razmenili brz pogled, a onda je lord sa izvesnim dostojanstvom

rekao:
- Naravno. Malopre sam vam kazao.
- Pitao sam zato što niste delovali sasvim sigurno u vezi s tim - objasnio je
Kartvrajt.
U očima mu je zasvetlucao blagi blesak i lord Katerham mu je uputio prekoran
pogled.
- Odvešću vas u sobu za većanje - energičnije je rekao.
Krenuli su za njim; inspektor je bio na kraju kolone, bacajući duge, pažljive poglede
oko sebe, kao da je očekivao da će naći neki trag u ramovima slika, ili iza vrata.
Lord Katerham je izvadio ključ iz džepa i otključao vrata, širom ih otvorivši. Svi su
ušli u veliku sobu obloženu hrastovinom, sa tri francuska prozora sa kojih se izlazi na
terasu. Tu je bio dugačak trpezarijski sto i mnoštvo komoda i ormara od hrastovine, kao
i nekih antikvitetnih, prekrasnih stolica. Po zidovima su visile raznorazne slike pokojnih
Katerhama.
U blizini zida s leve strane, negde na polovini puta od vrata ka prozoru, na leđima
je ležao muškarac široko razmaknutih ruku.
Dr Kartvrajt je prišao i kleknuo pored tela. Inspektor je otišao do prozora i
pregledao ih. Središnji prozor je bio zatvoren, ali ne i zaključan. Napolju je jedan niz
otisaka stopala vodio ka prozoru, a drugi niz od njega.
- Dovoljno jasno - reče inspektor, klimnuvši glavom. - Ali, otisci bi se morali videti i
u sobi. Na parketu bi trebalo jasno da se uoče.
- Mislim da ja mogu to da objasnim - umešala se Bebica. - Služavka je već polovinu
poda ispolirala i očistila pre nego što je ugledala telo. Vidite, kada je ušla u sobu, bio je
mrak. Ona je pravo otišla do prozora, povukla zavese i počela da čisti pod, i naravno nije
mogla da vidi telo koje je sa tog mesta bilo sakriveno stolom. Nije ga primetila sve dok
nije stala iznad njega.
Inspektor je klimnuo glavom.
- Pa - reče lord Katerham, nestrpljiv da što pre pobegne. - Ostaviću vas same,
inspektore. Moći ćete da me nađete, ako vam... ovaj, budem bio potreban. Ali, uskoro će
g. Džordž Lomaks da stigne ovamo iz Vajvern Ebija i on će moći bolje da vam objasni
stvari. Ovo je zapravo, sve on organizovao. Ja ne mogu ništa da vam objasnim, ali on će
moći, čim stigne ovamo.

75
 KnjigeClub

Lord Katerham se odmah povukao, ne sačekavši inspektorov odgovor.

- Lomaksu niko nije kriv - jadao se u sebi. - Da me ubaci u sve ovo. Šta je bilo,
Tredvele?
Sedokosi batler mu je stajao sa strane, pun poštovanja.
- Uzeo sam slobodu, milorde, da ranije poslužim doručak. Sve je spremno u sali za
ručavanje.
- Mislim da ništa ne bih mogao da okusim - tmurno reče lord Katerham, krenuvši u
tom pravcu. - Ni mrvu.
Bebica je provukla svoju ruku ispod njegove i zajedno su ušli u salu za ručavanje.
Pored zida se nalazio sto za posluživanje, prekriven teškim srebrnim posuđem sa
sistemom za održavanje toplote hrane.
- Omlet - reče lord Katerham, podižući redom poklopce sa posuđa. - Jaja i slanina,
bubrezi, ptice u ljutom sosu, bakalar, hladna šunka, hladan fazan. Ne sviđa mi se
nijedna od ovih stvari, Tredvele. Zamoli kuvaricu da mi spremi poširana jaja, hoćeš li?
- Vrlo dobro, milorde.
Tredvel se povukao. Lord Katerham se odsutno poslužio obilnom porcijom bubrega
i slanine, sipao sebi šolju kafe i seo za dugačak sto. Bebica je već uveliko bila zauzeta
punim tanjirom jaja i slanine.
- Užasno sam gladna - reče Bebica punih usta. - Sigurno je to od uzbuđenja.
- Tebi je lako - jadao se njen otac. - Vi mladi volite uzbuđenja. Ali ja sam krajnje
delikatnog zdravlja. Izbegavati sve brige i nerviranja, kako reče ser Abner Vilis...
izbegavati ih po svaku cenu. Lako je čoveku koji sedi u svojoj ordinaciji u Harli stritu da
tako nešto kaže. Kako da se ne nerviram kada mi je Lomaks natovario ovako nešto na
vrat? Trebalo je da budem odlučniji.
Zatresavši glavom, lord Katerham se podigao i poslužio jednom porcijom šunke.
- Glavonja je ovog puta zaista preterao - veselo je primetila Bebica. - Bio je potpuno
smušen preko telefona. Stići će ovde za par minuta i sigurno će odmah početi nešto
nesuvislo da brblja o diskreciji i zataškavanju.
Lord Katerham je zagunđao na to.
- Da li je već bio budan? - pitao je.
- Rekao mi je - odgovorila je Bebica- da je još od sedam ujutru diktirao pisma i
beleške.

76
 KnjigeClub

- I ponosan je na to, pretpostavljam - primetio je njen otac. - Neverovatno su

sebični, ti državni službenici. Oni teraju svoje jadne sekretarice da se bude u neko
vampirsko doba, samo da bi im diktirali svoje gluposti. Kada bi im samo zakonom
zabranili da ustaju pre jedanaest ujutru, kakva bi to sreća bila za čitavu naciju! Ne bi mi
toliko smetali, samo kada ne bi pričali onakve besmislice. Lomaks uvek govori o
nekakvom mom „položaju“. Kao da imam bilo kakav položaj. Ko danas želi da bude
plemić?
- Niko - reče Bebica. - Svi bi radije držali uspešne krčme.
Tredvel se nečujno pojavio noseći kuvana jaja na srebrnom tanjiru koji je spustio
na sto ispred lorda Katerhama.
- Šta je ovo, Tredvele? - reče potonji, s blagim gađenjem gledajući u tanjir.
- Poširana jaja, milorde.
- Ja mrzim poširana jaja - zlovoljno reče lord Katerham. - Ona su tako bljutava. Ne
volim čak ni da ih vidim. Nosi ih odavde, hoćeš li, Tredvele?
- Vrlo dobro, milorde.
Tredvel i poširana jaja su se povukli nečujno kao što su i došli.
- Hvala bogu da niko u ovoj kući ne ustaje rano - pobožno je rekao lord Katerham. -
Kada se probude, pretpostavljam da ćemo morati da im saopštimo šta se desilo.
Uzdahnuo je.
- Pitam se ko ga je ubio - reče Bebica. - I zašto?
- To nisu naša posla, hvala bogu - reče lord Katerham. - To je na policiji da otkrije.
Mada ne mislim da će Bedžvorti uspeti da otkrije bilo šta. Sve u svemu, najviše bih voleo
da je to uradio onaj Nozistajn.
- Što će reći...
- Svebritanski sindikat.
- Zašto bi ga g. Ajzakstajn ubio, kada je on i došao ovamo na sastanak sa njim?
- Finansije na visokom nivou - neodređeno reče lord Katerham. - Što me podsetilo,
ne bi me čudilo ako je Ajzakstajn ranoranilac. On bi svakog časa mogao da upadne
ovamo. To je gradska navika. Verujem da, ma koliko bio bogat, uvek hvata onaj voz u
9.17.
Kroz prozor se začuo zvuk automobila koji je pod punim gasom uleteo u dvorište.
- To je Glavonja - uzviknula je Bebica.

77
 KnjigeClub

Otac i kćer su se nagnuli kroz prozor i pozdravili osobu u automobilu, dok se auto
približavao ulazu.
- Ovuda, dragi moj, ovuda - vikao je lord Katerham, brzo gutajući puna usta hrane.
Džordž nije imao nikakvu nameru da ulazi kroz prozor. Nestao je kroz glavni ulaz i
uskoro se pojavio u pratnji Tredvela, koji se odmah povukao.
- Poslužite se doručkom - reče lord Katerham, drmusajući mu ruku. - Šta kažete
na bubrege?
Džordž je nestrpljivo odmahnuo na pomen bubrega.
- Ovo je potpuna propast, potpuna, potpuna.
- Uveren sam da jeste. Bakalar?
- Ne, ne. Sve se mora zataškati... mora se zataškati po svaku cenu.
Kao što je Bebica i prognozirala, Džordž je počeo da brzo i nepovezano govori.
- Razumem kako vam je - sažaljivo reče lord Katerham. - Probajte malo jaja i
slanine, ili malo bakalara.
- Totalno nepredviđene okolnosti... nacionalna tragedija... ugrožene koncesije...
- Samo polako - reče lord Katerham. - I uzmite malo hrane. Ono što vam je sada
potrebno, jeste hrana, da vas malo ojača. Poširana jaja? Bila su tu neka poširana jaja
pre par minuta.
- Ne želim nikakvu hranu - reče Džordž. - Doručkovao sam, a čak i da nisam, ne
bih mogao da jedem. Moramo da razmislimo šta da radimo. Do sada nikome niste
ispričali šta se dogodilo?
- Pa, znamo ja i Bebica. I lokalna policija. I Kartvrajt. Naravno, i čitava posluga.
Džordž je jauknuo.
- Saberite se, dragi moj - ljubazno reče lord Katerham. - Zaista bih voleo kad biste
malo doručkovali. Vi izgleda ne shvatate da ne možete da zataškate mrtvo telo. Ono
mora da se sahrani, i tako to. Jako žalosno ali, šta je tu je.
Džordž se odjednom pribrao.
- Vi ste u pravu, Katerhame. Pozvali ste lokalnu policiju, kažete? Oni neće moći da
pomognu. Ovde mora da bude Betl 6.
- Borba, ubistvo i nagla smrt - zbunjeno upita lord Katerham.

6
Battle (eng.) - bitka, borba... (prim, red.)
78
 KnjigeClub

- Ne, niste me razumeli. Mislio sam na načelnika Betla iz Skotland Jarda. Osoba od
najveće diskrecije. Radio je na onom žalosnom slučaju oko partijskih fondova.
- Šta je to bilo? - sa izvesnim interesovanjem upita lord Katerham.
Ali Džordžov pogled je pao na Bebicu koja je sedela na francuskom prozoru, pola
unutra, pola napolju, i na vreme se setio diskrecije. Ustao je
- Ne smemo gubiti vreme. Moram odmah da pošaljem par telegrama.
- Ako ih napišete, Bebica će ih poslati telefonom.
Džordž je izvukao nalivpero i neverovatnom brzinom počeo da piše. Pružio je
Bebici prvi telegram i ona ga je sa zanimanjem pročitala.
- Gospode! kakvo ime - primetila je. - Baron Kakosezvaše?
- Baron Lilipretjizil.
Bebica je trepnula.
- Ja sam razumela, ali teško da će i oni iz pošte.
Džordž je nastavio da piše. Onda je predao Bebici sve telegrame i obratio se
gospodaru kuće:
- Najbolje što sada možete da uradite, Katerhame...
- Da - bojažljivo je rekao lord Katerham.
- ... jeste da čitavu stvar prepustite meni.
- Naravno - živahno je odgovorio lord Katerham. - Baš sam tako i mislio. Policiju i
dr Kartvrajta ćete naći u sobi za većanje. Pored... ovaj... tela, znate. Dragi moj Lomakse,
odmah ću narediti da vam ceo Čimniz u potpunosti bude na raspolaganju. Radite šta god
mislite da treba.
- Hvala vam - reče Džordž. - Ako bi se ukazala potreba da se konsultujem sa
vama...
Ali lord Katerham je već nepovratno nestao kroz udaljena vrata. Bebica ga je uz
ljutit osmeh posmatrala kako se povlači.
- Odmah ću poslati ove telegrame - rekla je. - Znate put do sobe za većanje?
- Hvala vam, ledi Ajlin.
Džordž žurnim korakom izađe iz sobe.

79
 KnjigeClub

Poglavlje 11

Dolazak načelnika Betla

Lord Katerham se do te mere pribojavao da će Džordž poželeti da se konsultuje sa njim,

da je čitavo jutro proveo obilazeći imanje. Tek ga je zavijanje gladnog stomaka vratilo
kući. Takođe je mislio da je najgore već zasigurno prošlo do tada.
Tiho se ušunjao u kuću na zadnja vrata. Odatle je nečujno kliznuo u svoje skrovište.
Laskao je sebi da niko nije uspeo da ga primeti dok je ulazio u kuću, ali ubrzo se uverio
da greši. Uvek budni Tredvel nije dozvoljavao da mu nešto promakne. Pojavio se na
vratima.
- Oprostićete mi, milorde...
- Šta je, Tredvele?
- G. Lomaks, milorde, je nestrpljiv da vas vidi u biblioteci, čim se vratite kući.
Na ovako delikatan način Tredvel je svom gospodaru stavio do znanja da sam
odluči da li da se vrati ili ne.
Lord Katerham je uzdahnuo i onda ustao.
- Pretpostavljam da me to čeka, pre ili kasnije. U biblioteci, kažeš?
- Da, milorde.
Uzdahnuvši još jednom, lord Katerham je prošao kroz prostrane sobe doma svojih
predaka i stigao do vrata biblioteke. Vrata su bila zaključana. Dok je drmusao kvaku,
vrata su se sa unutrašnje strane otključala i sasvim malo otvorila, a kroz odškrinuta
vrata je provirilo sumnjičavo lice Džordža Lomaksa.
Izraz lica mu se promenio kada je video ko je pokušao da uđe.
- Ah, Katerhame, uđite. Baš smo se pitali šta je s vama.
Mrmljajući nešto neodređeno o dužnostima koje su ga čekale na imanju -
popravkama kuća za stanare, lord Katerham je postrance ušao u biblioteku,
izvinjavajući se. Unutra su bila još dva muškarca. Jedan je bio pukovnik Melrouz, šef

80
 KnjigeClub

policije. Drugi je bio krupni srednjovečni muškarac, lica tako lišenog svakog izraza, da
je to bilo zapanjujuće.
- Načelnik Betl je stigao pre pola sata - objasnio je Džordž. - Obišao je mesto
zločina sa inspektorom Bedžvortijem i razgovarao sa dr Kartvrajtom. Sada bi želeo da
dobije nekoliko informacija od nas.
Svi su posedali, nakon što je lord Katerham pozdravio Melrouza i upoznao se sa
načelnikom Betlom.
- Ne moram da vam podvlačim, Betle - reče Džordž - da ovaj slučaj zahteva najviši
stepen diskrecije.
Načelnik je tako neformalno klimnuo glavom, da je lord Katerham odmah osetio
simpatije prema njemu.
- Tu neće biti problema, g. Lomakse. Ali, ništa se od nas ne sme sakriti. Razumeo
sam da se pokojni džentlmen zvao grof Stanislav... u stvari da je to ime pod kojim ga je
posluga znala. A sada, da li je to bilo njegovo pravo ime?
- Nije.
- Kako je bilo njegovo pravo ime?
- Princ Mihail od Hercoslovačke.
Betlove oči su se samo za nijansu raširile, ali to je bilo sve.
- A koja je, ako mogu da pitam, bila svrha njegove posete? Samo zadovoljstvo?
- Nešto drugo je bilo u pitanju. Sve ovo mora da ostane u najvećoj tajnosti, razume
se.
- Da, da, g. Lomakse.
- Pukovniče Melrouz?
- Svakako.
- Pa, dakle, princ Mihail je došao ovamo s ciljem da se sastane sa g. Hermanom
Ajzakstajnom. Trebalo je da bude ugovoren zajam, pod izvesnim uslovima.
- Koji su bili...
- Nisu mi poznati svi detalji. Zapravo, to još nije bilo ugovoreno. Ali u slučaju da
dođe na presto, princ Mihail se obavezao da odobri izvesne naftne koncesije
kompanijama koje su od interesa za g. Ajzakstajna. Britanska vlada je bila spremna da
podrži pravo princa Mihaila na presto, u svetlu njegovih iskazanih simpatija prema
Britaniji.

81
 KnjigeClub

- Pa - reče načelnik Betl - mislim da ne moramo dublje u to da ulazimo. Princ

Mihail je hteo novac, g. Ajzakstajn je hteo naftu, a britanska vlada je na sebe preuzela
ulogu posrednika. Samo jedno pitanje. Da li je još neko želeo te koncesije?
- Verujem da je neka grupa američkih finansijera pokušala da pridobije Njegovo
veličanstvo.
- I bili su odbijeni?
Ali Džordž nije dozvolio da ga načelnik zbuni.
- Simpatije princa Mihaila su ležale isključivo na strani Britanije - ponovio je.
Načelnik Betl nije više hteo da insistira na tom pitanju.
- Lorde Katerhame, kako sam razumeo, juče su se stvari odvijale ovim
redosledom. Vi ste sreli princa Mihaila u gradu i zajedno s njim doputovali ovamo. Princ
je bio u pratnji svog sluge, Hercoslovaka po imenu Boris Ančokov, ali njegov
dostojanstvenik, kapetan Andraši, ostao je u gradu. Princ je, po dolasku, izjavio da je
jako umoran i povukao se u apartmane koji su bili pripremljeni za njega. Večeru su mu
tamo servirali, tako da ga niko od ostalih gostiju nije video. Da li je to tačno?
- Potpuno tačno.
- Jutros je služavka, oko 7.45 otkrila telo. Dr Kartvrajt je pregledao pokojnika i
utvrdio da je smrt nastupila kao rezultat pucnja iz revolvera. Nikakav revolver nije
nađen, niti je iko od ukućana čuo pucanj. S druge strane, pokojnikov ručni sat se od
udara razbio i označio da se zločin odigrao tačno u petnaest do dvanaest. A sada, kada
ste se vi sinoć povukli na spavanje?
- Svi smo rano otišli. Nekako, zabava nije imala „štimunga“, ako znate na šta
mislim, načelniče. Rekao bih da smo se povukli oko pola jedanaest.
- Hvala. A sada bih vas zamolio, lorde, da mi opišete sve ljude koji su odseli u
vašem domu.
- Ali, oprostite, ja sam razumeo da je taj ubica došao spolja?
Načelnik Betl se nasmešio.
- Rekao bih da jeste. Rekao bih da jeste. Ali u svakom slučaju, moram da znam koje
sve bio u kući. Takva su pravila, shvatate.
- Pa, tu je bio princ Mihail i njegov sluga i g. Herman Ajzakstajn. Znate sve o njima.
Onda je tu bio g. Eversli...
- Koji radi u mom odeljenju - svisoka je ubacio Džordž.
- I bio je upoznat sa pravim razlogom dolaska princa Mihaila?

82
 KnjigeClub

- Ne, rekao bih da nije - odgovorio je Džordž značajno. - Bez sumnje je shvatao da
je nešto u igri, ali ja nisam smatrao nužnim da mu se u potpunosti poverim.
- Shvatam. Nastavite, molim vas, lorde Katerhame.
- Da vidimo, tu je bio i g. Hiram Fiš.
- Ko je Hiram Fiš?
- G. Fiš je Amerikanac. Doneo je pismo preporuke od g. Lusijusa Gota... čuli ste za
Lusijusa Gota?
Načelnik Betl se osmehnuo prepoznavši ime. Ko još nije čuo za Lusijusa C. Gota,
multimilionera?
- On je bio jako zainteresovan da pogleda moju kolekciju prvih izdanja. Naravno,
ona ne može da se meri sa kolekcijom koju g. Got poseduje, ali i ja imam par dragocenih
knjiga. Ovaj g. Fiš je veliki entuzijasta. G. Lomaks je predložio da ovog vikenda pozovem i
par ljudi sa strane, kako bi sve izgledalo prirodnije, pa sam iskoristio priliku da
pozovem g. Fiša. To bi bilo sve što se tiče muškaraca. A što se dama tiče, tu je samo gđa
Revel... i pretpostavljam da je povela svoju sobaricu, ili tako nešto. Onda, tu je i moja
ćerka, a naravno i deca, njihove negovateljice i guvernante i kompletna posluga.
Lord Katerham je zastao da uhvati vazduh.
- Hvala vam - reče detektiv. - Ovo je čista formalnost, ali je neophodna.
- Pretpostavljam da nema sumnje - ozbiljnim glasom reče Džordž - da je ubica
ušao kroz prozor.
Betl je za trenutak zastao, a zatim polako odgovorio.
- Postoje tragovi stopala koji vode do prozora, i tragovi koji idu od njega. Automobil
se zaustavio na ulazu u park oko 11.40, prošle noći. U dvanaest sati, jedan mladić je
stigao u krčmu Veseli kriketaši i uzeo sobu. Ostavio je svoje čizme napolju, da se očiste...
bile su mokre i blatnjave, kao da je hodao po zemljištu u parku.
Džordž se nestrpljivo nagnuo napred.
- Zar njegove čizme nisu mogle da budu upoređene sa nađenim otiscima?
- Upoređene su.
- Onda?
- Odgovaraju u potpunosti.
- Pa to je onda rešeno - povikao je Džordž. - Imamo ubicu. Taj mladić... usput, kako
se on zove?
- U krčmi je odseo pod imenom Entoni Kejd.
83
 KnjigeClub

- Taj Entoni Kejd mora odmah biti uhvaćen i uhapšen.

- Neće biti potrebe za njegovim hvatanjem - reče načelnik Betl.
- Zašto?
- Zato što je on još uvek ovde.
- Šta?
- Zanimljivo, zar ne?
Pukovnik Melrouz ga je zainteresovano gledao.
- Šta imate na umu, Betle? Na sunce sa tim.
- Samo kažem da je zanimljivo, to je sve. Taj mladić je morao iz istih stopa da se dâ
u beg, ali on to ne čini. On mirno ostaje ovde i daje nam priliku da uporedimo otiske
stopala.
- Pa šta onda mislite?
- Ne znam šta da mislim. A to me jako uznemirava.
- Da li mislite... - počeo je pukovnik Melrouz, ali je zastao kada se čulo diskretno
kucanje na vratima.
Džordž je ustao i otišao do vrata. Tredvel, neizmerno pateći u sebi što mora ovako
da kuca na vrata, kao da je batler u nekoj skorojevićkoj kući, dostojanstveno je stajao na
vratima i obratio se svom gospodaru.
- Oprostite, milorde, ali jedan gospodin zahteva da vas odmah vidi, zbog nekog
važnog i hitnog posla u vezi jutrošnje tragedije, kako sam razumeo.
- Kako se zove? - odjednom je pitao Betl.
- Njegovo ime, gospodine, je g. Entoni Kejd, ali rekao je da vam njegovo ime neće
ništa značiti.
Izgleda da je njegovo ime ipak nešto značilo četvorici muškaraca. Svi su se
uspravili u različitim stepenima zaprepašćenosti.
Lord Katerham je počeo da se smejulji.
- Zaista počinjem da uživam u svemu ovom. Uvedi ga, Tredvele. Odmah ga uvedi.

84
 KnjigeClub

Poglavlje 12

Entoni priča svoju priču

- G. Entoni Kejd - najavio je Tredvel.

- Na scenu stupa sumnjivi stranac iz seoske krčme - reče Entoni.
Krenuo je ka lordu Katerhamu, sledeći svoj nepogrešivi instikt za to ko je gazda
kuće. U isto vreme je ostalu trojicu svrstao u sledeće grupe: 1, Skotland Jard. 2, lokalni
dostojanstvenik... verovatno šef policije. 3, uzrujani gospodin na ivici nervnog sloma...
najverovatnije povezan s vladom.
- Moram da vas zamolim za oproštenje - nastavio je Entoni, obraćajući se lordu
Katerhamu.
- Mislim, zbog načina na koji sam upao. Ali, po Veselom psu, ili kako god da se vaša
lokalna krčma zove, šuška se da se ovde sinoć dogodilo ubistvo i pomislio sam da bih
možda mogao da malo osvetlim čitavu stvar.
Za trenutak, niko nije progovorio. Načelnik Betl, jer je bio čovek bogatog iskustva i
znao vrlo dobro da je uvek bolje pustiti nekog da priča sam, nego mu izvlačiti odgovore;
pukovnik Melrouz, jer je po prirodi bio ćutljiv; Džordž, jer je navikao da prvo dobije
obaveštenje o pitanju; lord Katerham, jer nije imao ni najpribližnije ideje šta bi trebalo
da kaže. Ipak, ćutljivost ostale trojice, kao i činjenica da se pridošlica direktno njemu
obratio, napokon je naterala ovog poslednjeg da nešto kaže.
- Ovaj... upravo tako... upravo tako - nervozno je rekao. - Zar nećete, ovaj... da
sednete?
- Hvala - reče Entoni.
Džordž je značajno pročistio grlo.
- Ovaj... kada ste rekli da biste možda mogli da bacite malo svetla na čitavu stvar,
na šta ste konkretno mislili?
- Mislio sam - reče Entoni - na to da sam neovlašćeno upao na posed lorda
Katerhama (za šta se najiskrenije nadam da će mi oprostiti) prošle noći oko 11.45, i da

85
 KnjigeClub

sam čuo ispaljeni hitac. U svakom slučaju, mogu da vam potvrdim vreme kada se zločin
dogodio.
Prešao je pogledom preko trojice muškaraca, zadržavajući pogled na načelniku
Betlu, čija ga je potpuna suzdržanost impresionirala.
- Ali, mislim da to i nije neka novost za vas - tiho je dodao.
- Šta želite time da kažete, g. Kejde? - pitao je Betl.
- Samo ovo. Jutros, kada sam se probudio, obuo sam cipele. Kada sam, nešto
kasnije, pitao za moje čizme, rečeno mi je da još ne mogu da ih dobijem. Neki fini mladi
policajac je došao po njih. Zato sam, naravno, sabrao dva i dva, i požurio ovamo da
pokušam da skinem sumnju sa moje malenkosti, ako je to moguće.
- Razuman potez - suzdržano reče Betl.
Entonijeve oči su blago zasvetlucale.
- Cenim vašu uzdržanost, inspektore. Vi ste inspektor, zar ne?
Lord Katerham se umešao. Entoni je počeo da mu se dopada.
- Načelnik Betl iz Skotland Jarda. Ovo je pukovnik Melrouz, naš šef policije, i g.
Lomaks.
Entoni je oštro pogledao Džordža.
- G. Džordž Lomaks?
- Da.
- Verujem, g. Lomakse - reče Entoni - da sam juče imao čast da primim od vas
pismo.
Džordž je zurio u njega.
- Mislim da ste pogrešili - hladno je rekao.
Ali poželeo je da je gđica Oskar pored njega. Gđica Oskar je pisala sva pisma za
njega i tačno se sećala kome ih je uputila i zašto. Velika zverka kao što je bio Džordž
sigurno nije mogla da pamti baš sve te dosadne detalje.
- Verujem, g. Kejde - nagovestio je - da ste imali nameru da nam date neko, ovaj...
objašnjenje šta ste radili na ovom posedu sinoć oko 11.45?
Njegov ton je jasno govorio: - A šta god da kažete, teško da ćemo da poverujemo u
to.
- Da, g. Kejde, šta ste ovde radili? - reče lord Katerham, živo zainteresovan.
- Pa - sa žaljenjem reče Entoni - plašim se da će to biti duga priča.
Izvukao je svoju tabakeru.

86
 KnjigeClub

- Dozvoljavate?
Lord Katerham je klimnuo glavom i Entoni je zapalio cigaretu i pripremio se za
mučno objašnjavanje.
Bio je u potpunosti svestan rizika kome se izložio. U kratkom vremenu od dvadeset
četiri sata, bio je uvučen u dva zasebna zločina. Njegova uloga u prvom zločinu ni za
trenutak nije smela biti otkrivena. Nakon što se sračunato oslobodio tela, čime je omeo
izvršavanje pravde, stigao je na mesto drugog zločina baš u trenutku kada je ovaj bio
izvršen. Za mladića koji traži nevolje, nije mogao bolje da prođe.
- Južna Amerika - razmišljao je Entoni - jednostavno ne može da se poredi sa ovim!
Već je odlučio kojim će pravcem da krene. Reći će istinu... sa jednom malom
izmenom i jednim ozbiljnim prikrivanjem.
- Priča počinje - reče Entoni - pre neke tri nedelje, u Bulavaju. G. Lomaks, naravno,
zna gde se Bulavajo nalazi... predstraža Imperije... „Šta znaju o Engleskoj oni koji samo
Englesku znaju“, i takve stvari. Razgovarao sam sa jednim mojim prijateljem, Džejmsom
Makgratom...
Polako je izgovorio to ime, ne skidajući pogled sa Džordža. Džordž se uspravio u
stolici i sa teškoćom prigušio uzvik.
- Konačni rezultat našeg razgovora bio je da ja odem u Englesku i obavim jedan
posao za g. Makgrata, jer on nije bio u mogućnosti da ga obavi sam. Pošto je put već bio
rezervisan na njegovo ime, doputovao sam kao Džejms Makgrat. Ne znam tačno koji
sam zakon time prekršio... načelnik bi mogao da mi to kaže i da me propisno kazni.
- Samo vi nastavite sa vašom pričom, gospodine - reče Betl, ali oči su mu blago
zasvetlucale.
- Po dolasku u London, otišao sam u hotel Blic, još uvek pod imenom Džejmsa
Makgrata. Posao koji je trebalo da obavim u Londonu bio je da predam izvesni rukopis
jednoj izdavačkoj kući, ali sam gotovo istog časa primio delegacije dve političke partije
izvesnog stranog kraljevstva. Prvi su koristili zakonom dozvoljene metode ubeđivanja, a
drugi baš i nisu. Sa obe delegacije sam se obračunao u skladu sa njihovim nastupima.
Ali, moje nevolje nisu bile završene. Te noći je u mojoj sobi izvršena provala, a u pokušaj
krađe bio je umešan jedan od hotelskih konobara.
- To nije bilo prijavljeno policiji, ako se ne varam? - reče načelnik Betl.
- Ne varate se, gospodine. Nije bilo prijavljeno. Vidite, ništa nije bilo odneseno. Ali
jesam prijavio čitavu stvar upravniku hotela i on vam može potvrditi moju priču i reći
87
 KnjigeClub

vam da je konobar pobegao te noći iz hotela. Sutradan sam dobio poziv od izdavača, i
predložili su da njihov čovek dođe po rukopis. Složio sam se sa time i sutradan sam, po
dogovoru, predao rukopis. S obzirom da ništa više nisam čuo od njih, pretpostavio sam
da je rukopis došao u njihove ruke. Juče sam, još uvek pod imenom Džejmsa Makgrata,
primio pismo od g. Lomaksa...
Entoni je zastao. Sada je već počeo da uživa u priči. Džordž se nervozno
promeškoljio.
- Sećam se - promrmljao je. - Tolika korespondencija. Pismo je, naravno, bilo
naslovljeno na drugo ime, tako da nisam mogao da znam. I mogu da naglasim -
Džordžov glas se za nijansu podigao, čvrst u svojoj moralnoj čistoti - da ovu maskaradu
oko putovanja pod tuđim imenom smatram krajnje neregularnom. Nemam nikakve
sumnje, nikakve sumnje da ste time zaslužili da vas zakon strogo kazni.
- U tom pismu - nastavio je Entoni, netaknut Džordžovim primedbama - g. Lomaks
je izložio razne predloge koji su se ticali datog rukopisa za koji sam bio zadužen. Takođe
mi je uputio poziv u ime lorda Katerhama da dođem u dvorac Čimniz.
- Drago mi je što vas vidim, dragi moj - reče plemić. - Bolje ikad nego nikad... zar
ne?
Džordž se namršti na njega.
Načelnik Betl je netremice posmatrao Entonija.
- I to je objašnjenje vašeg prisustva na ovom posedu prošle noći? - upitao je.
- Naravno da nije - ljubazno reče Entoni. - Kada dobijem poziv da odsednem u
nečijoj kući, ja se ne penjem preko zida usred noći, trčim preko parka i zatim
pokušavam da uđem kroz prozor. Ja se dovezem pred glavni ulaz, pozvonim, i obrišem
noge pre nego što uđem. Nego, da nastavim sa pričom. Odgovorio sam g. Lomaksu na
njegovo pismo, objasnio mu da rukopis više nije u mojim rukama, i da sa žaljenjem
moram da odbijem ljubazni poziv lorda Katerhama. Ali, nakon što sam to uradio, setio
sam se nečeg što mi do tada nije palo na pamet. - Zastao je. Došao je trenutak kada
treba da pređe na tanak led. - Nisam vam rekao, ali dok sam se rvao sa konobarom
Đuzepeom, slučajno sam mu otrgao komad papira, na kome su bile naškrabane neke
reči. U to vreme mi ništa nisu značile, ali to parče papira je ostalo kod mene, i na pomen
dvorca Čimniz su mi opet pale na pamet. Izvadio sam taj papir i pogledao. Bio sam u
pravu. Ovde je to parče papira, gospodo, možete se sami uveriti. Reči na njemu su
„Čimniz, četvrtak u 11.45“.
88
 KnjigeClub

Betl je pažljivo proučavao papir.

- Naravno - nastavio je Entoni - reč Čimniz uopšte nije morala da ima veze sa ovom
kućom. Sa druge strane, mogla je. A onaj Đuzepe je, bez sumnje, bio pravi lopov. Odlučio
sam da se dovezem automobilom, uverim se da je sve onako kako treba da bude,
uzmem sobu u gostionici, i ujutru se javim lordu Katerhamu i upozorim ga u slučaju da
neko pokuša da napravi neko nevaljalstvo tokom vikenda.
- Upravo tako - reče lord Katerham, ohrabrujući ga. - Upravo tako.
- Kasnio sam pri dolasku ovamo... nisam ostavio dovoljno vremena za put. Kada
sam stigao, zaustavio sam auto pored zida i prešao preko parka. Kada sam došao do
terase, čitava kuća je bila tiha i u mraku. Tek što sam se okrenuo da odem, kada sam
začuo pucanj, za koji mi se učinilo da je stigao negde iz kuće i potrčao sam natrag,
prešao terasu i pokušao da otvorim prozore. Ali, bili su zaključani i iz kuće nije dopirao
nikakav zvuk. Sačekao sam neko vreme, ali čitavo mesto je bilo tiho kao groblje, pa sam
pomislio da sam pogrešio i da je ono što sam čuo bio zalutali metak nekog lovokradice...
što je, mislim, potpuno prirodan zaključak u tim okolnostima.
- Potpuno prirodan - bezizražajno reče načelnik Betl.
- Otišao sam u krčmu, legao da spavam... i ujutru sam čuo vesti. Shvatio sam,
naravno, da sam ja sumnjivi stranac... neizbežno pod ovakvim okolnostima, pa sam
došao da vam ispričam svoju priču i da se nadam da neću zbog nje zaraditi lisice.
Nastala je pauza. Pukovnik Melrouz je postrance pogledao u načelnika Betla.
- Mislim da je ova priča u redu - primetio je.
- Da - reče Betl. - Mislim da danas nećemo deliti lisice.
- Imate li nekih pitanja, Betle?
- Postoji jedna stvar koju bih voleo da znam. O kakvom je to rukopisu reč?
Pogledao je preko, u Džordža, a ovaj mu je nevoljno odgovorio:
- Memoari pokojnog grofa Stilptiča. Vidite...
- Ne morate mi ništa objašnjavati - reče Betl. - Sve mi je savršeno jasno.
Okrenuo se ka Entoniju.
- Da li znate ko je ubijen, g. Kejde?
- U Veselom psu se šuškalo da se zvao grof Stanislav, ili tako nešto.
- Kažite mu - Betl lakonski reče Džordžu Lomaksu.
Džordž očigledno nije bio rad da progovori, ali je bio nateran:

89
 KnjigeClub

- Gospodin koji je odseo ovde pod lažnim imenom grofa Stanislava je Njegovo
veličanstvo princ Mihail od Hercoslovačke.
Entoni je zviznuo.
- To je vraški nezgodno.
Načelnik Betl, koji je pomno posmatrao Entonija, kratko je zagunđao kao da je
nečim zadovoljan i brzo ustao.
- Postoji par pitanja koja bih voleo da postavim g. Kejdu - objavio je. - Odvešću ga u
sobu za većanje, ako nemate ništa protiv.
- Svakako, svakako - reče lord Katerham. - Odvedite ga gde god poželite.
Entoni i detektiv su zajedno izašli.
Telo je odneseno sa mesta tragedije. Na mestu gde je ležalo i dalje se nalazila
tamna mrlja od krvi, ali sem toga, ništa nije ukazivalo da se ovde ikada dogodio zločin.
Sunčevi zraci su se ulivali kroz visoke prozore, plaveći sobu svetlošću i umekšavajući
nijanse starih panela. Entoni je sa odobravanjem pogledao oko sebe.
- Jako lepo - primetio je. - Ništa kao stara dobra Engleska, zar ne?
- Da li vam se sinoć učinilo da je u ovoj sobi ispaljen hitac? - pitao je načelnik, ne
reagujući na Entonijeve pohvale.
- Da vidim.
Entoni je otvorio prozor i izašao na terasu, i pogledao kuću.
- Da, to je ta soba - rekao je. - Ona je malo izbočena i nalazi se na uglu. Da je hitac
bio ispaljen na bilo kom drugom mestu, zvučao bi kao da je došao sleva, ali zvuk je
dopro odnekud iza mene, u najboljem slučaju odnekud s desne strane. Zato sam
pomislio na lovokradice. To je zbog izbočenosti ovog krila, shvatate.
Vratio se u sobu i odjednom pitao, kao da mu je to tek tada palo na pamet:
- Ali, zašto me to pitate? Vi znate da je on upucan ovde, zar ne?
- Ah! - reče načelnik. - Mi nikada ne znamo onoliko koliko bi želeli da znamo. Ali,
jeste, hitac je bio ispaljen ovde. Sada, pomenuli ste nešto u vezi s prozorima, zar ne?
- Da. Bili su zaključani iznutra.
- Koliko njih ste pokušali da otvorite?
- Sva tri.
- Sigurni ste u to, gospodine?
- Imam običaj da budem siguran. Zašto pitate?
- Čudna stvar - reče načelnik.

90
 KnjigeClub

- Šta je čudno?
- Kada je ujutru zločin otkriven, srednji prozor je bio otvoren, to jest, nije bio
zaključan.
- Opa! - reče Entoni, zavalivši se na sedište pored prozora, vadeći svoju tabakeru. -
To je pravi maler. Baca sasvim drugačije svetlo na ovaj slučaj. Ostavlja nas sa dve
mogućnosti. Ili je on bio ubijen od strane nekoga iz kuće, a taj neko je otključao prozor
nakon što sam ja otišao, kako bi ostavio utisak da je ovaj posao izveo neko sa strane...
sa mnom, uzgred, kao žrtvenim jarcem ili, da budemo potpuno otvoreni, ja lažem.
Rekao bih da vi više naginjete ovoj drugoj varijanti, ali, tako mi časti, grešite.
- Niko neće napustiti ovu kuću, sve dok ja ne budem završio sa njima, to mogu da
vam kažem - smrknuto reče načelnik Betl.
Entoni ga je zainteresovano pogledao.
- Koliko dugo već razmišljate o tome da je ovo možda uradio neko iznutra? - pitao
je.
Betl se nasmešio.
- Sve vreme sam razmišljao o tome. Vaš trag je bio malo previše... očigledan, ako
tako mogu da kažem. Čim su otkrili da vaše čizme odgovaraju ostavljenim tragovima,
počeo sam da sumnjam.
- Moje iskrene čestitke Skotland Jardu - veselo reče Entoni.
Ali baš u tom momentu, kada je Betl nagoveštavao kako je uveren da Entoni nije
povezan sa ovim zločinom, Entoni je osetio jače nego ikada da mora da bude na oprezu.
Načelnik Betl je bio vrlo pronicljiv policajac. Sa njim nije bilo šale.
- Ubistvo se dogodilo ovde, pretpostavljam? - reče Entoni, klimnuvši u pravcu
tamne mrlje na podu.
- Da.
- Čime je ubijen... revolverom?
- Da, ali nećemo znati koji tip oružja je bio u pitanju, sve dok ne izvade metak na
autopsiji.
- Znači, metak nije nađen?
- Ne, nije.
- Nemate nekih drugih tragova?
- Pa, imamo ovo.

91
 KnjigeClub

Pokretom mađioničara, načelnik Betl je izvadio komad papira. Dok je to radio,

krišom je pažljivo posmatrao Entonijevu reakciju.
Ali Entoni je bez ustezanja pokazao da je prepoznao crtež.
- Aha! Drugovi Crvene ruke ponovo na sceni. Ako imaju nameru da ovako
razbacuju svoje crteže, trebalo bi makar da ih litografišu. Mora da je užasan davež
crtati svaki posebno. Gde je nađen?
- Ispod tela. Ovaj znak vam je poznat od ranije, gospodine?
Entoni mu je ispričao detalje svog susreta s tom patriotskom organizacijom.
- Ovo bi trebalo da nas navede na pomisao da su ga Drugovi sredili.
- Mislite da je to moguće, gospodine?
- Pa, to bi bilo u skladu sa njihovom propagandom. Ali, uvek sam držao da oni koji
najviše pričaju o krvi nikada zapravo nisu videli kako se proliva. Ne bih rekao da
Drugovi imaju petlje za tako nešto. A vrlo su i slikoviti. Prosto ne mogu da zamislim
nekoga od njih kako se prerušio u odgovarajućeg gosta za jedno ovakvo mesto. Ipak,
čovek nikad ne može biti siguran.
- Baš tako, g. Kejde. Čovek nikad ne može da bude siguran.
Entoni je najednom izgledao kao da mu je ta ideja zabavna.
- Shvatam na šta ciljate. Otvoren prozor, tragovi nečijih stopala, sumnjivi stranac u
seoskoj krčmi. Ali, mogu vas uveriti, dragi moj načelniče, da šta god da sam, lokalni
agent Crvene ruke sigurno nisam.
Načelnik Betl se blago osmehnuo. Onda je odigrao svoju poslednju kartu.
- Da li biste imali nešto protiv da vidite telo? - odjednom je rekao.
- Naravno da ne bih - odvratio je Entoni.
Betl je izvadio ključ iz džepa i poveo Entonija niz hodnik, zaustavio se ispred vrata i
otključao ih. Ušli su u jedan od manjih salona. Telo je ležalo na stolu, prekriveno
čaršavom.
Načelnik Betl je sačekao da mu Entoni priđe i naglim pokretom je zbacio čaršav sa
tela.
Oči su mu blesnule kada je Entoni ispustio prigušeni uzvik i iznenađeno ustuknuo
pri pogledu na telo.
- Znači, vi ste ga ipak prepoznali, g. Kejde? - rekao je, glasom u kome se jedva
prikrivao trijumf.

92
 KnjigeClub

- Da, video sam ga ranije - reče Entoni, povrativši se od šoka. - Ali ne kao princa
Mihaila Oboloviča. On je došao kao predstavnik izdavača Baldersona i Hočkinsa, i zvao
se g. Holms.

93
 KnjigeClub

Poglavlje 13

Američki posetilac

Načelnik Betl je telo opet prekrio čaršavom, sa pomalo pokunjenim izrazom čoveka
kome je najbolja zamka propala. Entoni je stajao s rukama u džepovima, izgubljen u
sopstvenim mislima.
- Znači na to je stari Lilihip mislio kada je spomenuo „drugi način“ - naposletku je
promrmljao.
- Molim, g. Kejde?
- Ništa, načelniče. Oprostite na mojoj rasejanosti. Vidite ja... tačnije, moj prijatelj
Džimi Makgrat, vrlo je uspešno nasamaren za hiljadu funti.
- Hiljadu funti je lepa svota - reče Betl.
- Nije u pitanju toliko tih hiljadu funti - reče Entoni - mada se slažem sa vama da je
to lepa svota. To što sam prevaren me izluđuje. Predao sam rukopis kao poslednja ovca.
To boli, načelniče, stvarno boli.
Detektiv ništa nije rekao.
- Pa, dobro - reče Entoni. - Od žaljenja nikakve vajde, a možda nije sve izgubljeno.
Sve što bih sada trebalo da uradim jeste da povratim rukopis do sledeće srede i sve će
biti cakum-pakum.
- Da li biste hteli da se vratimo u sobu za većanje, g. Kejde? Postoji još jedna stvar
koju bih hteo da vam pokažem.
U sobi za većanje, detektiv je prišao prozoru u sredini.
- Nešto mi je palo na pamet. Ovaj prozor ovde je jako čvrst. Možda ste pogrešili
kada ste mislili da je zaključan. Možda je samo bio zaglavljen. Siguran sam... da, gotovo
sam siguran da ste pogrešili.
Entoni ga je zainteresovano pogledao.
- A šta ako vam kažem da sam siguran da nisam pogrešio?
- Zar ne mislite da ste mogli da pogrešite? - reče Betl, netremice ga gledajući u oči.

94
 KnjigeClub

- Pa, da vam udovoljim, načelniče... pogrešio sam.

Betl se zadovoljno nasmešio.
- Brzo shvatate stvari, gospodine. I ne biste imali ništa protiv da to i izjavite, onako
nemarno, u pogodnom trenutku?
- Naravno da ne bih. Ja...
Zastao je kada ga je Betl uhvatio za ruku. Načelnik se nagnuo napred, osluškujući.
Dajući rukom znak Entoniju da ne govori, na prstima je otišao do vrata i naglo ih
otvorio.
Na dovratku je stajao visok čovek crne kose sa urednim razdeljkom na sredini,
blistavo plavih očiju, nevinog izraza i širokog, blagog lica.
- Oprostite mi, gospodo - rekao je razvučenim glasom s prepoznatljivim
prekoatlanskim akcentom. - Ali, da li je dozvoljeno da se pogleda mesto zločina?
Pretpostavljam da ste obojica iz Skotland Jarda.
- Ja nemam tu čast - reče Entoni. - Ali ovaj gospodin je načelnik Betl iz Skotland
Jarda.
- Je li tako? - reče američki gospodin, zainteresovano. - Drago mi je što smo se
upoznali. Ja se zovem Hiram P. Fiš, iz Njujorka sam.
- Šta ste hteli da vidite, g. Fišu? - pitao je detektiv.
Amerikanac je polako ušao u sobu i sa zanimanjem pogledao tamnu mrlju na
podu.
- Zanimaju me zločini, g. Betle. To mi je neka vrsta hobija. Napisao sam ijedan
članak za jedan od naših nedeljnih časopisa, „Izrođenost i kriminal“.
Dok je govorio, pogled mu je klizio po sobi; činilo se da mu ništa ne promiče. Pogled
mu se za trenutak zaustavio na prozoru.
- Telo je - reče načelnik Betl, navodeći očiglednu činjenicu - uklonjeno odatle.
- Naravno - reče g. Fiš. Prešao je pogledom po panelima na zidovima. - U ovoj sobi
ima par zaista vrednih slika, gospodo. Holbajn, dva Van Dajka i, ako se ne varam,
Velaskez. Mene slike zanimaju... kao i prva izdanja nekih knjiga. Lord Katerham je bio
ljubazan da me pozove upravo zbog nekih njegovih prvih izdanja.
Lagano je uzdahnuo.
- Pretpostavljam da to, za sada, otpada. Mislite da bi bilo u redu, s obzirom na
okolnosti, ako bi se gosti odmah vratili u grad?

95
 KnjigeClub

- Plašim se da to nije moguće, gospodine - reče načelnik Betl. - Do zvaničnog

pretresa niko ne sme da napusti kuću.
- Tako? A kada će pretres biti održan?
- Možda sutra, a možda tek u ponedeljak. Moramo da organizujemo autopsiju i
sastanemo se sa islednikom.
- Shvatam - reče g. Fiš. - Pod ovakvim okolnostima, biće to jedna tužna zabava.
Betl ih je poveo ka vratima.
- Bolje da sada izađemo odavde - rekao je. - Ovu prostoriju još uvek moramo da
držimo pod ključem.
Sačekao je da ova dvojica prođu i onda zaključao vrata.
- Verujem - reče g. Fiš - da tragate za otiscima prstiju?
- Možda - lakonski mu odvrati načelnik.
- Rekao bih da je, po noći kakva je bila prethodna, provalnik ostavio tragove
stopala na parketu.
- Nijedan unutra, mnoštvo napolju.
- Ja sam ih napravio - veselo reče Entoni.
Nevin pogled g. Fiša je preleteo preko njega.
- Mladiću - rekao je - vi me iznenađujete.
Zašli su za ugao i došli do prostranog predvorja, poput sobe za većanje, obloženog
hrastovim panelima, i natkriljenog širokom galerijom. Na drugom kraju su stajale dve
prilike.
- Aha! - reče g. Fiš. - Naš šarmantni domaćin.
To je bio tako smešan opis lorda Katerhama, da je Entoni morao da okrene glavu
ne bi li prikrio osmeh.
- A sa njim je - nastavio je Amerikanac - dama čije ime nisam sinoć uspeo da
čujem. Ali, ona je zanosna... upravo zanosna.
Pored lorda Katerhama se nalazila Virdžinija Revel.
Entoni je očekivao njihov susret sve vreme. Nije imao pojma šta sada da uradi.
Moraće sve da prepusti Virdžiniji. Premda je imao potpuno poverenje u njenu
prisebnost, nije imao ni najpribližniju ideju kako će se ona ponašati. Nije ga dugo
ostavila u neizvesnosti.
- Hej, pa to je g. Kejd - reče Virdžinija. Ispružila je obe ruke ka njemu. - Znači ipak
ste našli malo vremena da dođete ovamo?

96
 KnjigeClub

- Draga moja gđo Revel, ja nisam imao pojma da je g. Kejd vaš prijatelj - reče lord
Katerham.
- On je moj stari prijatelj - reče Virdžinija, vragolasto se nasmešivši Entoniju. -
Sasvim slučajno sam ga srela juče u Londonu i rekla mu da ću biti ovde.
Entoni je brzo uskočio.
- Objasnio sam gđi Revel - rekao je - da sam bio prinuđen da odbijem vaš ljubazni
poziv... jer je on zapravo upućen sasvim drugom čoveku. A nisam mogao da vam se
nametnem kao potpuni stranac.
- Pa, dragi moj - reče lord Katerham - stvar je završena. Naložiću da prenesu
ovamo vaše stvari iz Kriketaša.
- To je vrlo ljubazno od vas, lorde Katerhame, ali...
- Gluposti, naravno da morate da dođete u Čimniz. Užasno mesto, ta krčma...
mislim, za odsedanje.
- Naravno, morate da dođete, g. Kejde - meko reče Virdžinija.
Entoni je primetio kako se odnos svih prisutnih namah promenio prema njemu.
Virdžinija je već učinila dovoljno. On u očima drugih više nije bio nesigurni stranac. Njen
položaj je bio tako čvrst i neupitan, da bi svako za koga bi ona garantovala bez
razmišljanja odmah bio prihvaćen. Pomislio je na pištolj skriven u krošnji Burnam Bičisa
i nasmejao se u sebi.
- Poslaću po vaš prtljag - reče lord Katerham Entoniju. - Pretpostavljam da, pod
ovim okolnostima, ne možemo da idemo u lov. Šteta. Ali, šta je tu je. Ne znam šta,
dođavola, da radim sa Ajzakstajnom. Ovo je baš pravi maler.
Depresivni plemić je duboko uzdahnuo.
- To je onda sređeno - reče Virdžinija. - Možete odmah da budete od koristi, g.
Kejde, i da me odvedete do jezera. Tamo je sve vrlo mirno i daleko od svih zločina i
takvih stvari. Zar nije prava šteta za lorda Katerhama da dobije ubistvo u sopstvenoj
kući? Ali, to je u stvari Džordžova greška. Ovo je sve Džordž zakuvao, znate.
- Ah! - reče lord Katerham. - Nije trebalo uopšte da ga slušam!
Zauzeo je stav jake ličnosti koja sada plaća to što je u jednom momentu, u trenutku
male slabosti, popustila.
- Čovek ne može da se otarasi Džordža tako lako - rekla je Virdžinija. - On vas uvek
zgrabi tako da vam je beg nemoguć. Razmišljam o tome da patentiram rever koji može
da se otkači.

97
 KnjigeClub

- Nadam se da hoćete - zakikotao se njen domaćin. - Drago mi je što ste nam se

pridružili, Kejde. Bila mi je potrebna podrška.
- Veoma ste ljubazni, lorde Katerhame - reče Entoni. - Pogotovo što sam ja tako
sumnjiv lik. Ali, to što ću ostati ovde Betlu olakšava stvari.
- Kako to mislite, gospodine? - upita načelnik.
- Neće vam biti teško da me držite na oku - ljubazno je objasnio Entoni.
Kada je u tom trenutku ugledao blesak u načelnikovom oku, shvatio je da je njegov
pucanj pogodio pravo u metu.

98
 KnjigeClub

Poglavlje 14

Uglavnom o politici i finansijama

Izuzev tog nehotičnog bleska u oku, suzdržanost načelnika Betla bila je neokrnjena. Ako
je i bio iznenađen time što Virdžinija poznaje Entonija, to nije pokazao. Lord Katerham i
on su stajali zajedno i posmatrali ovo dvoje kako prolaze kroz baštu. G. Fiš je takođe
gledao za njima.
- Fin mladić, ovaj Kejd - reče lord Katerham.
- Baš lepo što je gđa Revel srela svog starog prijatelja - promrmljao je Amerikanac.
- Oni su prijatelji već duže vreme, kako sam shvatio?
- Izgleda da je tako - reče lord Katerham. - Doduše, ja nikada nisam čuo da ga
pominje. Oh, da ne zaboravim Betle, Džordž je pitao za vas. On je u plavoj sobi.
- Hvala. Odmah ću da krenem tamo.
Našao je put do plave sobe bez problema. Već se upoznao sa geografijom kuće.
- Ah, Betle, stigli ste - reče Lomaks.
Nervozno je koračao gore-dole po tepihu. U sobi se nalazila još jedna osoba,
krupni muškarac, koji je sedeo u fotelji pored kamina. Bio je propisno odeven u
englesko odelo za lov, ali ono je neobično stajalo na njemu. Imao je debelo žućkasto lice
i crne oči, neprobojne poput kobrinih. Nos mu je bio povijen, a četvrtasta, jaka vilica
odavala je snagu.
- Uđite, Betle - nestrpljivo reče Lomaks. - I zatvorite vrata. Ovo je g. Herman
Ajzakstajn.
Betl je sa poštovanjem klimnuo glavom.
Znao je sve o g. Hermanu Ajzakstajnu, i premda je veliki finansijer sedeo ćutke u
svojoj fotelji, dok je Lomaks koračao gore-dole i pričao, bilo je očito ko je bio pravi
moćnik od prisutnih.

99
 KnjigeClub

- Sada možemo slobodnije da razgovaramo - reče Lomaks. - Nisam hteo da

govorim mnogo pred lordom Katerhamom i pukovnikom Melrouzom. Razumete, Betle?
Ove stvari ne smeju da se pročuju.
- Ah! - reče Betl. - Ali na kraju se uvek pročuju, na svu štetu.
Za trenutak je ugledao senku osmeha na debelom žutom licu. Nestala je iznenada
kao što se i pojavila.
- A sada, šta zapravo mislite o onom mladiću... onom Entoniju Kejdu? - nastavio je
Džordž. - Da li i dalje mislite da je nevin?
Betl je gotovo neprimetno slegnuo ramenima.
- Njegova priča je jasna. Neke delove ćemo moći da proverimo. Na prvi pogled,
objašnjava njegovo prisustvo na posedu prošle noći. Naravno, moraću da pošaljem
telegram u Južnu Afriku i zatražim informacije o njegovoj prošlosti.
- Znači, držite da nije umešan u sve ovo?
Betl je podigao svoju veliku četvrtastu šaku.
- Ne tako brzo, gospodine. Ja to nisam rekao.
- Kakvo je vaše mišljenje o ovom zločinu, načelniče Betle? - pitao je Ajzakstajn,
oglasivši se po prvi put.
Glas mu je bio dubok i bogat i nosio je izvesni magnetizam u sebi. Takav glas mu je,
u mlađim danima, bio od velike pomoći na sastancima odbora.
- Rano je za bilo kakve ideje, g. Ajzakstajne. Ni prvo pitanje još nisam uspeo da
razjasnim.
- Koje pitanje?
- O, uvek ista stvar. Motiv. Ko profitira od smrti princa Mihaila? Prvo na to pitanje
moramo da odgovorimo, pre nego krenemo dalje.
- Revolucionarna partija Hercoslovačke... - počeo je Džordž.
Načelnik Betl je na to odmahnuo rukom, sa nešto manje poštovanja no inače.
- Ovo nisu bili Drugovi Crvene ruke, gospodine, ako ste na njih mislili.
- Ali papir... sa crvenom rukom na njemu?
- Stavljen je tamo da nam pruži očigledno rešenje.
Džordžov ponos je bio blago uzdrman.
- Zaista, Betle, ne shvatam kako možete biti tako sigurni u to.

100
 KnjigeClub

- Živi bili, g. Lomakse, pa mi znamo sve o Drugovima Crvene ruke. Držali smo ih na
oku otkako je princ Mihail stigao u Englesku. To je rutinski posao u našem odeljenju. Ne
bismo im dozvolili da mu priđu na kilometar.
- Slažem se sa načelnikom - reče Ajzakstajn. - Rešenje moramo da potražimo na
drugoj strani.
- Vidite, gospodine - reče Betl, ohrabren ovom podrškom - mi ipak nešto znamo o
ovom slučaju. Ako ne znamo ko dobija njegovom smrću, znamo ko njome gubi.
- Što znači...? - reče Ajzakstajn.
Njegove crne oči su počivale na detektivu. Više nego ikada su Betla podsećale na
kobru naočarku.
- Vi i g. Lomaks, a da ne pominjemo Lojalističku partiju Hercoslovačke. Oprostićete
mi na izrazu, gospodine, ali i vi ste u ovoj čorbi.
- Pobogu, Betle - umešao se Džordž, šokiran do srži.
- Nastavite, Betle - reče Ajzakstajn. - Reč čorba savršeno opisuje ovu situaciju. Vi
ste inteligentan čovek.
- Vi morate da imate kralja. Izgubili ste kralja... ovako! - pucnuo je prstima. -
Morate pod hitno da nađete drugog, a to nije lak posao. Ne, ne želim da znam detalje
vašeg plana, dovoljna mi je gruba skica, ali čini mi se da je potraga za kraljem krupna
stvar, zar ne?
Ajzakstajn je polako sagnuo glavu.
- To je veoma krupna stvar.
- Što nas vodi do drugog pitanja. Ko je sledeći po redu naslednik prestola
Hercoslovačke?
Ajzakstajn je pogledao preko u Lomaksa. Ovaj je nevoljno, uz veliko oklevanje
odgovorio:
- To bi bio... rekao bih... da, sva je prilika da bi princ Nikola bio sledeći
prestolonaslednik.
- Ah! - reče Betl. - A ko je princ Nikola?
- Prvi rođak princa Mihaila.
- Ah! - reče Betl. - Hteo bih da čujem sve o princu Nikoli, posebno o tome gde se on
trenutno nalazi.
- O njemu se ne zna mnogo - reče Lomaks. - Kao mladić, imao je čudne ideje,
vezane za socijaliste i republikance i uopšte se nije ponašao u skladu sa svojim

101
 KnjigeClub

položajem. Bio je izbačen sa Oksforda, verujem, zbog nekih mladalačkih ludorija. Onda
se nešto šuškalo o njegovoj smrti u Kongu, dve godine kasnije, ali to su bile samo
glasine. Opet se pojavio pre par meseci, kada su se raširile priče o rojalističkim
planovima.
- Stvarno? - reče Betl. - Gde se pojavio?
- U Americi.
- Americi!
Betl se okrenuo Ajzakstajnu sa jednom lakonskom reči:
- Nafta?
Finansijer je klimnuo glavom.
- On je govorio, ako bi Hercoslovaci izabrali kralja, da bi njega izabrali pre nego
princa Mihaila, jer je bio naklonjeniji prosvetljenim, savremenim idejama od princa
Mihaila, i privukao je pažnju svojim ranim demokratskim stavovima i simpatijama za
republikanske ideale. Bio je spreman da finansijsku podršku obezbedi odobravanjem
koncesija izvesnoj grupi američkih finansijera.
Načelnik Betl je zaboravio na svoju uobičajenu suzdržanost i ispustio dug zvižduk.
- Znači to je to - promrmljao je. - U međuvremenu, Lojalistička partija podržava
princa Mihaila i vi ste bili sigurni da ćete pobediti. A onda se desi ovo!
- Sigurno ne mislite... - počeo je Džordž.
- To je bio ogroman posao - reče Betl. - G. Ajzakstajn je tako rekao. A čini mi se,
kada on kaže da je nešto krupna stvar, to nešto i jeste krupna stvar.
- U ovakvim poslovima uvele se koriste beskrupulozna sredstva - tiho reče
Ajzakstajn. - U ovoj rundi, Volstrit pobeđuje. Ali, još nisu završili sa mnom. Pronađite ko
je ubio princa Mihaila, načelniče Betle, ako želite svojoj zemlji da učinite uslugu.
- Jedna stvar mi je pala u oči, kao vrlo sumnjiva - ubacio je Džordž. - Zašto njegov
dostojanstvenik, kapetan Andraši, juče nije došao ovamo sa princom Mihailom?
- Ispitao sam to - reče Betl. - Jednostavna stvar. Ostao je u gradu da bi ugovorio
naredni vikend sa izvesnom damom, u ime princa Mihaila. Baron se mrštio na takve
stvari i držao ih je nesmotrenim u trenutnoj situaciji, pa je Njegovo visočanstvo, princ
Mihail, morao da ide zaobilaznim putem. On je bio, ako tako mogu da se izrazim, malo
raskalašniji mladi čovek.
- Plašim se da je bio - zamišljeno reče Džordž. - Da, plašim se da je bio.

102
 KnjigeClub

- Postoji još jedna stvar koju bismo morali da uzmemo u obzir - reče Betl, pomalo
oklevajući. - Kralj Viktor je po svoj prilici u Engleskoj.
- Kralj Viktor?
Lomaks se namrštio, pokušavajući da se priseti.
- Ozloglašeni francuski lopov, gospodine. Francuska policija nas je upozorila na
njega.
- Naravno - reče Džordž. - Sada se sećam. Krao je dragulje, zar ne? Hej, pa to je
onaj...
Naglo se prekinuo. Ajzakstajn, koji je odsutno zurio namršten u kamin, prekasno je
podigao pogled i promakao mu je upozoravajući pogled koji su razmenili načelnik Betl i
njegov sagovornik. Ali, s obzirom da je bio osetljiv na vibracije u atmosferi, bio je
svestan napetosti koja je nastupila u prostoriji.
- Nisam vam više potreban ovde, Lomakse? - pitao je.
- Ne, hvala vam, stari moj.
- Da li bi uticalo na vaše planove ako bih se ja odmah vratio u London, načelniče?
- Plašim se da je tako, gospodine - ljubazno reče načelnik. - Vidite, ako vama bude
dozvoljeno da odete, i ostali će to zahtevati. A to ne bih mogao da dozvolim.
- U pravu ste.
Veliki finansijer je izašao iz sobe, zatvorivši vrata za sobom.
- Divan čovek, Ajzakstajn - mehanički promrmlja Džordž.
- Vrlo snažna ličnost - složio se načelnik Betl.
Džordž je opet počeo da korača gore-dole po sobi.
- Ono što ste rekli jako me je uznemirilo - počeo je. - Kralj Viktor! Mislio sam da je u
zatvoru!
- Izašao je pre nekoliko meseci. Francuska policija je imala nameru da mu bude za
petama, ali je on odmah uspeo da im umakne. To i liči na njega. On je jedan od
najhladnokrvnijih kriminalaca koji su ikada živeli. Iz nekog razloga veruju da je u
Engleskoj i odmah su nas obavestili o tome.
- Ali šta on radi u Engleskoj?
- To biste pre vi mogli da znate, gospodine - značajnim tonom reče Betl.
- Mislite?... Hoćete da kažete... Znate čitavu priču, naravno... ah, vidim da ste
upoznati sa time. Ja tada nisam bio na funkciji, naravno, ali sam čuo celu priču od
pokojnog lorda Katerhama. Nečuvena katastrofa.

103
 KnjigeClub

- Kohinor - zamišljeno reče Betl.

- Tiše, Betle! - Džordž je bacio sumnjičav pogled oko sebe. - Preklinjem vas, ne
pominjite imena. Bolje ne. Ako baš morate da ga pomenete, zovite ga K.
Načelnikovo lice je opet postalo bezizražajno.
- Ne dovodite u vezu kralja Viktora sa ovim zločinom, Betle?
- Postoji mogućnost, to je sve. Ako malo razmislite, gospodine, setićete se da su
postojala četiri mesta na kojima je... ovaj... izvesni gost kraljevskog porekla mogao da
sakrije dragulj. Dvorac Čimniz je jedno od ta četiri mesta. Kralj Viktor je uhapšen u
Parizu tri dana nakon... nestanka, ako tako mogu da ga nazovem, čuvenog K. Uvek je
postojala nada da će nas on odvesti do dragulja.
- Ali posed Čimniz je temeljno pretražen i rastavljen na delove deset puta od tada.
- Jeste - mudro reče Betl. - Ali, pretraga nikada nije od koristi ako ne znate gde da
tražite. Pretpostavimo sada da se kralj Viktor vratio ovde u potrazi za draguljem, da ga
je princ Mihail iznenadio i ovaj ga upucao.
- Moguće je - reče Džordž. - To je u stvari najverovatnije rešenje ovog zločina.
- Ja ne bih išao tako daleko. Moguće je, ali ništa više od toga.
- Zašto?
- Zato što kralj Viktor nikada nije ubio čoveka - ozbiljno reče Betl.
- Oh, ali takva jedna osoba... opasan kriminalac...
Ali Betl je nezadovoljno zatresao glavom.
- Kriminalci se uvek ponašaju u skladu sa svojim kriminalnim karakterom, g.
Lomakse. Iznenađujuće, ali je tako. Ipak...
- Da?
- Voleo bih da ispitam prinčevog sobara. Namerno sam ga ostavio za sam kraj.
Dovešćemo ga ovde, gospodine, ako nemate ništa protiv.
Džordž se složio sa tim. Načelnik je pozvonio. Tredvel je odmah odgovorio na poziv
i otišao sa instrukcijama.
Ubrzo se vratio u pratnji visokog plavokosog muškarca duboko usađenih plavih
očiju, visokih jagodica i suzdržanošću koja je mogla da se meri sa Betlovom.
- Boris Ančokov?
- Da.
- Vi ste bili sobar princa Mihaila?
- Bio sam sobar Njegovog veličanstva, princa Mihaila, da.

104
 KnjigeClub

Sobar je dobro govorio engleski, premda sa izraženim tvrdim, stranim naglaskom.

- Vama je poznato da je vaš gospodar ubijen prošle noći?
Duboko režanje, nalik na režanje divlje zveri, bilo je jedini odgovor. To je
uznemirilo Džordža, koji se odmah oprezno povukao ka prozoru.
- Kada ste poslednji put videli vašeg gospodara?
- Njegovo veličanstvo se povuklo na spavanje u pola deset. Ja sam spavao, kao i
obično, u pretsoblju ispred njegovih vrata. On mora da je izašao kroz druga vrata, koja
vode direktno na hodnik. Nisam ga čuo kada je izašao. Moguće da sam bio drogiran. Bio
sam loš sluga, spavao sam dok je moj gospodar bio budan. Ja sam proklet.
Džordž je fascinirano zurio u njega.
- Voleli ste svog gospodara, zar ne? - reče Betl, pažljivo posmatrajući muškarca.
Čitava Borisova pojava se bolno zgrčila. Dvaput je progutao. Onda je progovorio,
glasom promuklim od snažnih emocija.
- Reći ću vam ovo, engleski policajce, ja bih umro za njega! A pošto je on mrtav, a ja
živ, neću oči sklopiti i srce mi se neće umiriti sve dok ga ne osvetim. Kao pas ću ići
tragom njegovog ubice i kada ga otkrijem... Ah! - Oči su mu zasjale. Odjednom je izvukao
ogroman nož ispod sakoa i zamahnuo njime. - Neću ga odmah ubiti... o, ne!... prvo ću
mu odrezati nos i odseći mu uši i iskopati njegove oči, a onda... onda ću ovaj nož sjuriti
pravo u njegovo crno srce.
Brzim pokretom je vratio nož, okrenuo se i izašao iz sobe. Džordž Lomaks, čije su
oči oduvek bile izbečene, a sada pretile da iskoče iz svojih duplji, zurio je u zatvorena
vrata.
- Čistokrvni Hercoslovak, naravno - mrmljao je. - Užasno necivilizovan narod.
Rasa razbojnika.
Načelnik Betl je brzo ustao.
- Ili je taj čovek iskren - primetio je - ili je najbolji blefer koga sam ikada video. A
ako je ono prvo, nek Bog bude u pomoći ubici princa Mihaila kada ga se ovaj besni pas u
ljudskom obličju dočepa.

105
 KnjigeClub

Poglavlje 15

Tajanstveni Francuz

Virdžinija i Entoni su hodali stazom koja je vodila do jezera. Otkako su izašli iz kuće, još
neko vreme nisu progovarali. Napokon je Virdžinija kratkim smehom razbila tišinu.
- Oh bože - rekla je - zar to nije grozno? Pogledajte me, prosto hoću da puknem od
želje da vam ispričam šta se dogodilo i da vas pitam šta ste uradili, a jednostavno ne
znam odakle da počnem. Pre svega - utišala je glas - šta ste uradili sa telom? Kako to
užasno zvuči, zar ne? Nisam ni sanjala da ću jednog dana tako ogresti u zločinu.
- Pretpostavljam da je to nova vrsta doživljaja za vas - složio se Entoni.
- Ali ne i za vas?
- Pa, do sada se nikad nisam oslobađao nekog tela, naravno.
- Ispričajte mi sve.
Entoni joj je ukratko ispričao svoje doživljaje od prethodne noći. Virdžinija je
pažljivo slušala.
- Mislim da ste vrlo pametni - rekla je sa odobravanjem kada je Entoni završio. - U
povratku mogu na Pedingtonu da podignem kofer. Jedini problem koji bi mogao da
iskrsne jeste ako vam budu tražili da položite račun o tome šta ste radili prošle večeri.
- Ne vidim zašto bi to moralo da iskrsne. Telo sigurno nije nađeno do kasno prošle
noći, a možda i tek jutros. Inače bi sve već bilo u jutarnjim novinama. A šta god da ste
čitali u detektivskim pričama, doktori ipak nisu takvi mađioničari da mogu tačno da
pogode koliko dugo je bio mrtav. Tačno vreme smrti će ostati prilično neodređeno. Alibi
za prošlu noć je ono što me malo više brine.
- Znam. Lord Katerham mi je sve ispričao. Ali čovek iz Skotland Jarda je prilično
uveren u vašu nevinost, zar ne?
Entoni nije odmah odgovorio.
- On ne izgleda preterano bistar - nastavila je Virdžinija.

106
 KnjigeClub

- Ne bih bio baš siguran u to - polako reče Entoni. - Imam utisak da malo toga može
da promakne načelniku Betlu. On deluje kao da je uveren u moju nevinost... ali nisam
siguran da je tako. Trenutno je samo zaustavljen mojim, naizgled, nedostatkom motiva.
- Naizgled? - uzviknula je Virdžinija. - Ali kakvog razloga biste vi imali da ubijete
nekog stranog grofa?
Entoni joj je uputio vrlo oštar pogled.
- Vi ste bili jedno vreme u Hercoslovačkoj, zar ne? - pitao je.
- Da. Provela sam tamo dve godine, sa mojim suprugom u ambasadi.
- To je bilo nešto pre ubistva kralja i kraljice. Da li ste ikada sreli princa Mihaila
Oboloviča?
- Mihaila? Naravno da jesam. Užasno malo derište! Predložio mi je, sećam se, da
stupimo u morganatski brak.
- Nije valjda? A šta je predložio po pitanju vašeg tadašnjeg muža?
- Oh, razradio je neki plan, tipa Davida i Urije 7.
- I kako ste vi odgovorili na tu ljubaznu ponudu?
- Pa - reče Virdžinija - odgovor je nažalost morao da bude diplomatski. Zato siroti
Mihail nije dobio šamarčinu kakvu je zaslužio. Ali ionako se osetio povređenim. Čemu
ovoliko interesovanje za Mihaila?
- Nešto na šta ciljam na moj blesav način. Pretpostavljam da niste sreli ubijenog?
- Ne. Da se lepo izrazim, „povukao se u svoje odaje odmah po dolasku“.
- A vi, naravno, niste videli telo?
Virdžinija ga je zainteresovano pogledala, odmahnuvši glavom.
- Da li biste mogli da sredite da ga vidite?
- S obzirom da imam uticaja na visokim mestima... mislim na lorda Katerhama...
rekla bih da mogu. Zašto? Je li to naređenje?
- Blagi bože, ne - užasnuto reče Entoni. - Nisam vam valjda delovao kao takav
tiranin? Ne, reč je o sledećem. Grof Stanislav je bilo lažno ime princa Mihaila.
Virdžinijine oči su se širom otvorile.

7
Urija je prema Starom zavetu bio hetitski plaćenik u službi izraelskog kralja Davida. Bio je oženjen Bat-Šebom.
Kad je kralj David jednog dana šetao krovom svoje palate, opazio je Bat-Šebu kako se kupa i poželeo ju je pa se
raspitao za nju, a bilo mu je rečeno da je to „Bat-Šeba, kći Elijamova i žena Urije Hetita“. David je osmislio kako će
legalno doći do Bat-Šebe - poslao je pismo Joabu, po samom Uriji, u kojem je napisao da Uriju postave tamo gdje je
najžešći boj. Urija je poginuo u bici a David ženi Bat-Šebu. (prim. red.)
107
 KnjigeClub

- Shvatam. - Odjednom joj se lice ozarilo očaravajućim osmehom. - Nadam se da

ne sugerišete kako se princ Mihail odmah povukao u svoju sobu samo zato da me ne bi
sreo?
- Tako nešto - priznao je Entoni. - Vidite, nema sumnje da je neko hteo da spreči
vaš dolazak na imanje, a razlog za to je vaše poznavanje Hercoslovačke. Da li shvatate
da ste vi jedina osoba koja je znala princa Mihaila iz viđenja?
- Hoćete da kažete da je ubijeni čovek bio neko drugi? - naglo je rekla Virdžinija.
- Ta mogućnost mi je pala na pamet. Ako možete da nagovorite lorda Katerhama
da vas odvede do tela, to pitanje ćemo odmah da rešimo.
- Ubijen je u 11.45 - zamišljeno reče Virdžinija. - Vreme naznačeno na onom
komadu papira. Čitava stvar je užasno tajanstvena.
- To me je podsetilo. Da li je ono tamo vaš prozor? Drugi od kraja iznad sobe za
većanje?
- Ne, moja soba je u elizabetanskom kraju, na drugoj strani. Zašto?
- Zato što sam prošle noći, kada sam čuo pucanj, video kako se upalilo svetlo u toj
sobi.
- Baš neobično! Ne znam ko je u toj sobi, ali mogu da pitam Bebicu. Možda je ona
čula pucanj?
- Ako jeste, nije to rekla. Razumeo sam Betla da niko iz kuće nije čuo pucanj. To je
jedini trag koji imam, i rekao bih da i nije neki trag, ali moram da ga pratim.
- To je stvarno čudno - zamišljeno reče Virdžinija.
Stigli su do kućice za čamce pored jezera i naslonili su se na nju dok su
razgovarali.
- A sada, čitava priča - reče Entoni. - Vozićemo se polako preko jezera, daleko od
načuljenih ušiju Skotland Jarda, američkih gostiju i radoznalih sobarica.
- Čula sam nešto od lorda Katerhama - reče Virdžinija. - Ali, ni približno dovoljno.
Za početak, ko ste vi u stvari, Entoni Kejd ili Džimi Makgrat?
Po drugi put istog jutra, Entoni je izlagao detalje iz poslednjih šest nedelja svog
života... s tom razlikom što priča namenjena Virdžiniji nije zahtevala doterivanje.
Završio je priču sa svojim zaprepašćenjem kada je prepoznao ,,g. Holmsa“.
- Uzgred, gđo Revel - završio je - nisam vam se zahvalio što ste doveli u opasnost
svoju besmrtnu dušu rekavši da sam vaš stari prijatelj.

108
 KnjigeClub

- Pa naravno da ste mi stari prijatelj - uskliknula je Virdžinija. - Ne mislite valjda da

bih vam nabacila mrtvaca na vrat i onda se pretvarala da vas prvi put vidim u životu?
Ne, stvarno!
Zastala je.
- Znate li šta me još muči u vezi sa svim tim? - nastavila je. - Tu postoji još jedna
misterija, vezana za memoare, koju još nismo dokučili.
- Mislim da ste u pravu - složio se Entoni. - Želeo bih da mi kažete jednu stvar.
- Šta to?
- Zašto ste bili tako iznenađeni kada sam vam juče u Pont stritu spomenuo ime
Džimija Makgrata? Da li ste nekad čuli za njega?
- Jesam, Šerloče. Džordž... moj rođak, Džordž Lomaks, znate... došao je kod mene
pre neki dan i predložio mi gomilu nekakvih gluposti. Palo mu je na pamet da bih trebalo
da dođem ovamo i stavim se na raspolaganje tom čoveku, Džimiju Makgratu i da mu
nekako, u maniru Dilajle, otmem memoare. On naravno to nije rekao tim rečima.
Napričao je gomilu gluposti o divoti engleskih žena i slično, ali njegova prava namera
uopšte nije bila skrivena. To baš liči na neku od gadosti koju jadni stari Džordž ume da
smisli. A onda sam htela da saznam previše i on je pokušao da me odvrati lažima koje ni
dvogodišnje dete ne bi progutalo.
- Pa, njegov plan je ipak uspeo - primetio je Entoni. - Evo me ovde, Džejms Makgrat
kog je imao na umu, a tu ste i vi, srdačni i ljubazni prema meni.
- Ali avaj, na nesreću jadnog Džordža, nigde memoara! A sada bih ja imala jedno
pitanje za vas. Kada ste rekli da ja nisam pisala ona pisma... kako ste to znali?
- O, da, znao sam - nasmešio se Entoni. - Relativno sam dobar poznavalac
psihologije.
- Mislite, vaše bezgranično poverenje u moj moralni karakter...
Ali Entoni je žustro odmahnuo glavom.
- Nije to u pitanju. Ne znam ništa o vašem moralnom karakteru. Vi biste mogli da
imate ljubavnika i da mu pišete. Ali vi nikada ne biste dozvolili da vas ucenjuju. Virdžinija
Revel iz tih pisama bila je preplašena na smrt. Vi biste se borili.
- Pitam se ko je ta Virdžinija Revel... mislim, gde je. Osećam se kao da negde imam
dvojnicu.
Entoni je zapalio cigaretu.

109
 KnjigeClub

- Znate da je jedno od pisama poslato iz dvorca Čimniz? - pitao je posle nekog

vremena.
- Šta? - Virdžinija je bila zapanjena. - Kada je to bilo?
- Nije bilo datuma na njemu. Ali, baš čudno, zar ne?
- Potpuno sam sigurna da nikakva Virdžinija Revel nije ovde odsedala. Da jeste,
lord Katerham ili Bebica bi sigurno nešto rekli o koincidenciji zbog naših imena.
- Da. To je baš čudno. Znate, gđo Revel, počinjem da sumnjam u postojanje one
druge Virdžinije Revel.
- Ona deluje prilično nestvarno - složila se Virdžinija.
- Potpuno nestvarno. Počinjem da mislim da je osoba koja je pisala ona pisma
namerno iskoristila vaše ime.
- Ali, zašto? - uskliknula je Virdžinija. - Zašto bi tako nešto uradila?
- Ah, to je pravo pitanje. Postoji vraški mnogo toga što moramo da otkrijemo.
- Šta mislite, ko je stvarno ubio Mihaila? - odjednom je pitala Virdžinija. - Drugovi
Crvene ruke?
- Pretpostavljam da su mogli - neubedljivo reče Entoni. - Besmislena ubistva bi baš
ličila na njih.
- Hajdemo na posao - reče Virdžinija. - Vidim lorda Katerhama i Bebicu. Prvo što
moramo da uradimo jeste da otkrijemo da li je mrtvac zaista princ Mihail ili nije.
Entoni je doveslao do obale i nekoliko trenutaka kasnije pridružili su se lordu
Katerhamu i njegovoj kćeri.
- Ručak kasni - depresivnim tonom ih je obavestilo njegovo gospodstvo.
- Betl je, verujem, uvredio kuvara.
- Ovo je moj prijatelj, Bebice - reče Virdžinija. - Budi dobra prema njemu.
Bebica je nekoliko trenutaka zainteresovano odmeravala Entonija, a onda se
obratila Virdžiniji kao da Entoni nije bio tu.
- Gde li samo nalaziš ovako zgodne muškarce, Virdžinija? „Kako to postižeš?”, reče
ona ljubomornim glasom.
- Možeš da ga dobiješ - velikodušno reče Virdžinija. - Ja želim lorda Katerhama.
Nasmešila se polaskanom plemiću, provukla ruku kroz njegovu, pa su zajedno
krenuli u šetnju.
- Da li vi govorite? - pitala je Bebica. - Ili ste samo jaki i ćutljivi?

110
 KnjigeClub

- Govorim? - reče Entoni. - Brbljam. Mrmljam. Žuborim... kao potok, znate.

Ponekad čak i postavljam pitanja.
- Kao, na primer?
- Ko je smešten u drugoj sobi sa leve strane od kraja kuće?
Pokazao je na taj prozor.
- Kakvo neobično pitanje! - reče Bebica. - Jako ste me zainteresovali. Da vidim...
da, to je soba madmoazel Brun. Francuska guvernanta. Nastoji da dovede moje mlađe
sestre u red. Dalsi i Dejzi... kao u onoj pesmici, znate. Mogu da se kladim da bi se sledeća
zvala Doroti Mej. Ali majka se umorila od rađanja samo devojčica i umrla je. Mislila je da
bi neko drugi mogao da preuzme njen posao obezbeđivanja naslednika.
- Madmoazel Brun - zamišljeno reče Entoni. - Koliko dugo je ona sa vama?
- Dva meseca. Došla je kod nas kada smo bili u Škotskoj.
- Ha! - reče Entoni. - Namirisao sam pacova.
- Više bih volela da ste namirisali ručak - reče Bebica. - Da li da pozovem
skotlandjardovca da ruča sa nama, g. Kejde? Vi ste svetski čovek, upoznati ste sa
protokolom kod takvih stvari. Mi nikada ranije nismo imali ubistvo u našoj kući.
Uzbudljivo, zar ne? Žao mi je što je vaš lik jutros izbrisan sa liste osumnjičenih. Uvek
sam želela da sretnem ubicu i uverim se da li su oni stvarno tako srdačni i šarmantni
kao što novine uvek pišu. Bože! Šta je to?
„To“ je bio taksi koji se približavao kući. Njegova dva putnika bili su visoki
muškarac ćelave glave i crne brade, i manji i mlađi muškarac, sa crnim brkovima.
Entoni je prepoznao prvog, i nagađao da je on, a ne vozilo iz koga je upravo izašao, bio
razlog iznenađenog usklika njegove sagovornice.
- Ako se ne varam - primetio je - to je moj stari prijatelj, baron Lilihip.
- Baron, šta?
- Nazvao sam ga Lilihip iz praktičnih razloga. Izgovaranje njegovog imena
okoštava arterije.
- Jutros je skoro upropastilo telefon - primetila je Bebica. - Dakle, to je baron?
Predviđam da će meni da ga natovare na vrat, a čitavo jutro sam morala da zabavljam
Ajzakstajna. Ma, neka Džordž sam obavlja svoj prljavi posao, kažem ja, i dođavola s
politikom. Oprostićete mi što moram da vas napustim, g. Kejde, ali moram da se nađem
mom jadnom ocu pri ruci.
Bebica se užurbanim korakom vratila u kuću.

111
 KnjigeClub

Entoni je stajao i nekoliko minuta gledao za njom, a onda zamišljeno upalio

cigaretu. Dok je to radio, uši su mu registrovale nekakav tihi zvuk. Stajao je pored
kućice za čamce, a činilo se da zvuk dolazi odmah iza ugla. U glavi mu se pojavila slika
muškarca koji uzaludno pokušava da priguši kijanje.
- Pitam se... ko bi to mogao da bude iza kućice? - reče Entoni u sebi. - Biće bolje da
pogledam.
Pretočivši reči u dela, odbacio je šibicu koju je upravo ugasio i nečujno je obišao
kućicu sa druge strane.
Ugledao je muškarca koji je klečao na kolenima i upravo se trudio da ustane. Bio je
visok, nosio je mantil svetle boje i naočare, a što se ostalog tiče, imao je zašiljenu crnu
bradicu i pomalo kicoško držanje. Imao je negde između trideset i četrdeset godina i sve
u svemu, prilično dostojanstvenu pojavu.
- Šta vi ovde radite? - pitao je Entoni.
Bio je prilično siguran da ovo nije jedan od gostiju lorda Katerhama.
- Molio bih vas za oproštaj - reče stranac, sa izraženim stranim akcentom i nečim
što bi se moglo protumačiti kao privlačan osmeh. - Želim da se vratim u Vesele
kriketaše, i izgubio sam se. Da li bi mesje bio tako ljubazan da me uputi kuda da
krenem?
- Svakako - reče Entoni. - Ali put do tamo vas ne vodi preko vode, znate.
- A? - reče stranac, sa držanjem nekog ko se potpuno izgubio.
- Rekao sam - ponovio je Entoni, bacivši značajni pogled na kućicu za čamce - da
do tamo ne možete stići vodom. Postoji put preko parka, koji vodi do tamo, ali ovo ovde
je privatni posed. Vi neovlašćeno boravite na ovom mestu.
- Strašno mi je žao - reče stranac. - Potpuno sam se izgubio. Mislio sam da dođem
ovamo i da pitam za put.
Entoni se suzdržao da ne prokomentariše kako je klečenje iza kućice za čamce
pomalo neobičan način raspitivanja za put. Ljubazno je uhvatio stranca za ruku.
- Krenite ovuda - rekao je. - Oko jezera, pa onda samo pravo... ne možete da
promašite stazu. Kada dođete do nje, skrenite levo i ona će vas odvesti do sela. Odseli
ste u Kriketašima, pretpostavljam?
- Jesam, mesje. Od jutros. Mnogo vam hvala za vašu ljubaznu pomoć.
- Nema na čemu - reče Entoni. - Nadam se da se niste prehladili.
- A? - reče stranac.

112
 KnjigeClub

- Mislim, od klečanja na vlažnoj zemlji - objasnio je Entoni. - Učinilo mi se da sam

vas čuo kako kijate.
- Možda sam kinuo - priznao je ovaj drugi.
- Upravo tako - reče Entoni. - Ali, znate, ne bi trebalo da se suzdržavate da ne
kinete. Jedan od naših najčuvenijih lekara je baš pre neki dan to rekao. To je strašno
opasno. Ne sećam se tačno zbog čega... da li zbog toga što je to smetnja ili što okoštava
arterije, no, u svakom slučaju, nikada nemojte to da radite. Doviđenja.
- Doviđenja, i hvala vam mesje, što ste me uputili na pravi put.
- Još jedan sumnjivi stranac iz seoske krčme - promrmljao je Entoni za sebe, dok je
posmatrao svog sagovornika kako odlazi. - I to jedan kog nigde ne mogu da uklopim.
Deluje kao francuski trgovački putnik. Ne mogu da ga zamislim kao pripadnika Crvene
ruke. Da li predstavlja neku treću stranku jadne Hercoslovačke? Francuska guvernanta
je u sobi sa drugim prozorom od kraja. Tajanstveni Francuz se šunja po posedu,
prisluškujući razgovore koji nisu namenjeni za njegove uši. Mogu da se kladim da tu ima
nečega.
Mozgajući o tome, Entoni se vratio u kuću. Na terasi je sreo lorda Katerhama, koji
je i dalje imao odgovarajući depresivan izraz lica, i dvojicu pridošlica. Lord Katerham se
malo ozario pri pogledu na Entonija.
- Ah, tu ste - primetio je. - Da vas upoznam, ovo je baron... ovaj... i kapetan Andraši.
G. Entoni Kejd.
Baron je zurio u Entonija sa sve većom sumnjom.
- G. Kejd? - kruto je rekao. - Mislim da nije tako.
- Možemo li nasamo da razgovaramo, barone - reče Entoni. - Mogu sve da vam
objasnim.
Baron se naklonio i dvojica muškaraca su zajedno krenula niz terasu.
- Barone - reče Entoni. - Prepuštam se vašoj milosti. Rizikovao sam da ukaljam
svoju čast time što sam doputovao u zemlju pod tuđim imenom. Predstavio sam vam se
kao g. Džejms Makgrat... ali i sami ćete videti da je ta mala obmana bila potpuno
beznačajna. Vi ste, bez sumnje, upoznati sa Šekspirovim delima, i njegovim
primedbama u vezi s nevažnošću imena ruža? I u ovom slučaju je isto. Osoba koju ste
želeli da vidite jeste ona koja poseduje memoare. Ja sam bio taj. Kao što vam je
verovatno poznato, više ih nemam. Zgodan trik, barone, zgodan trik. Ko je to smislio, vi
ili vaš gospodar?

113
 KnjigeClub

- Bila je to ideja Njegovog veličanstva. On nikom drugom ne bi poverio preuzimanje

tog rukopisa.
- Savršeno je obavio posao - sa odobravanjem reče Entoni. - Uopšte mi nije palo na
pamet da on možda nije Englez.
- Obrazovanje engleskog džentlmena dobio je princ - objasnio je baron. - Običaj u
Hercoslovačkoj takav je.
- Nijedan profesionalac ne bi mogao bolje da ukrade taj rukopis - reče Entoni. -
Smem li biti indiskretan i pitati vas, šta se desilo sa rukopisom?
- Među nama, kao džentlmenima - počeo je baron.
- Vrlo ste ljubazni, barone - promrmljao je Entoni. - Nikad do sada me toliko puta
nisu nazvali džentlmenom, kao u poslednjih četrdeset osam sati.
- Reći ću ovo vam... verujem da je spaljen.
- Verujete, ali niste sigurni? Da li je to u pitanju?
- Njegovo veličanstvo da zadrži kod sebe želelo je. Cilj njegov bio je da ih pročita, a
onda vatra da ih proguta.
- Shvatam - reče Entoni. - Ipak, to nije bila lagana literatura koju bi neko mogao da
prelista za pola sata.
- Među stvarima mog ubijenog gospodara rukopis nije nađen, jasno je, stoga, da
spaljen je.
- Hm! - reče Entoni. - Pitam se.
Ćutao je minut-dva i onda nastavio.
- Postavio sam vam ova pitanja barone, jer sam i ja, kao što vam je možda poznato,
umešan u ovaj zločin. Moram da očistim svoj obraz i da skinem svaku sumnju sa sebe.
- Nesumnjivo - reče baron. - Vaša čast to zahteva.
- Upravo tako - reče Entoni. - To ste lepo rekli. Ja nemam takav talenat. Da
nastavim, jedini način da skinem ljagu sa svog imena jeste da otkrijem pravog ubicu, a
da bih uspeo u tome, moram znati sve činjenice. Pitanje memoara je veoma značajno.
Čini mi se sasvim mogućim da je posedovanje memoara osnovni motiv ovog ubistva.
Recite mi barone, da li je to suluda ideja?
Baron je oklevao nekoliko trenutaka.
- Vi ste pročitali memoare? - napokon je oprezno upitao.

114
 KnjigeClub

- Verujem da ste mi odgovorili - reče Entoni, osmehnuvši se. - A sada, barone, još
jedna stvar. Hteo bih da vas pošteno upozorim da još uvek nameravam da predam
rukopis izdavačima do sledeće srede, 13. oktobra.
Baron je zurio u njega.
- Ali, rukopis kod vas nije?
- Do sledeće srede, rekao sam. Danas je petak. To mi ostavlja još pet dana da ga
pronađem.
- Ali ako je spaljen?
- Mislim da nije. Imam razloga da verujem u to.
Dok je govorio, stigli su do ugla terase. Masivna prilika im je dolazila u susret.
Entoni, koji još uvek nije sreo velikog g. Hermana Ajzakstajna, pogledao ga je sa velikim
interesovanjem.
- Ah, barone - reče Ajzakstajn, mašući svojom velikom crnom cigarom koju je
pušio - ovo je užasna rabota... užasna.
- Dobri moj prijatelju, g. Ajzakstajne, zaista jeste - uskliknuo je baron. - Svi temelji
naši plemeniti u ruševinama su.
Entoni je taktično ostavio dvojicu džentlmena njihovim jadikovkama i vratio se
preko terase.
Odjednom se zaustavio. Tanka spirala dima se dizala u vazduh iz centra ograde od
tise.
- Sigurno postoji rupa u sredini - pomislio je. - Čuo sam i ranije za takve stvari.
Brzo je pogledao oko sebe. Lord Katerham je bio na udaljenom kraju terase sa
kapetanom Andrašijem. Bili su okrenuti leđima. Entoni se sagnuo, probijajući se kroz
gusto granje tise.
Bio je potpuno u pravu. Živicu nije činila jedna, nego dve tise, koje su bile
razdvojene uskim prolazom. Ulaz na ovu stazu je počinjao malo dalje, negde sa strane
kuće. Nije bilo ničeg tajanstvenog u vezi s tim, ali niko ko bi gledao tisovinu spreda, ne bi
pogodio da postoji prolaz između gustog šiblja.
Entoni je pogledao usku stazu. Negde na polovini staze, muškarac se odmarao u
stolici od pruća. Napola popušena cigara ležala je na rukohvatu, a sam gospodin je
delovao kao da spava.
- Hm! - reče Entoni u sebi. - Očigledno je da g. Hiram Fiš radije sedi u senci.

115
 KnjigeClub

Poglavlje 16

Čaj u učionici

Entoni se vratio na terasu, čvrsto uveren da je sredina jezera jedino bezbedno mesto za
privatne razgovore.
Iz kuće se začuo oštar zvuk gonga i Tredvel se svečano pojavio na bočnim vratima.
- Ručak je serviran, milorde.
- Ah! - reče lord Katerham, blago živnuvši. - Ručak!
U tom trenutku je dvoje dece izjurilo iz kuće. To su bile dve živahne mlade dame od
deset i dvanaest godina, i premda su se zvale Dalsi i Dejzi, kako je Bebica potvrdila, bile
su poznatije kao Gugutka i Pužić. Izvodile su neku vrstu ratničkog plesa, praćenog
prodornim pokličima, sve dok se Bebica nije umešala i smirila ih.
- Gde je madmoazel? - strogo ih je pitala.
- Dobila je migrenu, migrenu, migrenu! - pevala je Gugutka.
- Ura! - pridružio joj se Pužić.
Lord Katerham je uspeo da uvede većinu svojih gostiju u kuću. Onda je položio ruku
na Entonijevo rame.
- Dođite u moju radnu sobu - prošaputao je. - Tamo držim nešto posebno.
Šunjajući se predvorjem, više nalik lopovu nego gospodaru imanja, lord Katerham
se dokopao svog svetilišta. Otključao je plakar i izvukao mnoštvo boca različitog izgleda.
- Uvek ožednim od razgovora sa strancima - objasnio je, izvinjavajući se. - Ne
znam zašto.
Začulo se kucanje na vratima i Virdžinija je provirila.
- Imate specijalni koktel za mene? - pitala je.
- Naravno - gostoljubivo reče lord Katerham. - Uđite.
Sledećih nekoliko minuta su bili ispunjeni ozbiljnim obredom.

116
 KnjigeClub

- Ovo mi je baš trebalo - s uzdahom reče lord Katerham, dok je spuštao svoju čašu
na sto. - Kao što sam malopre rekao, razgovor sa strancima me strašno zamara. Mislim
da je to zato što su tako uljudni. Hajdemo. Idemo na ručak.
Poveo ih je do sale za ručavanje. Virdžinija je provukla ruku kroz Entonijevu i
zadržala ga.
- Obavila sam svoj zadatak za danas - prošaputala je. - Ubedila sam lorda
Katerhama da me odvede da vidim telo.
- Dakle? - željno je upitao Entoni.
Jedna od njegovih teorija upravo je trebalo da bude potvrđena ili odbačena.
Virdžinija je odmahnula glavom.
- Pogrešili ste - prošaputala je. - To je stvarno princ Mihail.
- Oh! - Entoni je bio duboko razočaran.
- A madmoazel ima migrenu - naglas je dodao, nezadovoljnim tonom.
- Kakve to ima veze?
- Verovatno nikakve, ali sam hteo da je vidim. Vidite, ona je u drugoj sobi od kraja...
onoj u kojoj sam sinoć video svetlost.
- Zanimljivo.
- Tu verovatno nema ničeg. Ipak, hteo sam još danas da vidim madmoazel.
Ručak je protekao u pomalo mučnoj atmosferi. Čak ni vesela neposrednost
domaćice nije uspela da oživi ovaj čudni skup. Baron i Andraši su bili korektni, formalni,
puni manira i ostavljali su utisak kao da obeduju u mauzoleju. Lord Katerham je bio
letargičan i depresivan. Bil Eversli je požudno gledao Virdžiniju. Džordž je, pazeći na
tešku situaciju u kojoj se našao, ozbiljno razgovarao s baronom i g. Ajzakstajnom. Pužić
i Gugutka, potpuno van sebe od radosti što se u kući desilo ubistvo, sve vreme su morale
biti ućutkivane i dovođene u red, dok je g. Hiram Fiš polako žvakao hranu i s vremena na
vreme izbacivao suve opaske svojim prekookeanskim akcentom. Načelnik Betl je negde
nestao i niko nije znao šta se desilo sa njim.
- Hvala bogu da je to gotovo - promrmljala je Bebica Entoniju dok su odlazili od
stola. - A Džordž će danas popodne da odvede u Ebi svoju inostranu trupu da razglabaju
o državnim tajnama.
- To će verovatno malo da opusti atmosferu - složio se Entoni.

117
 KnjigeClub

- Meni Amerikanac ne smeta mnogo - nastavila je Bebica. - On i tata mogu na

nekom skrivenom mestu mirno da diskutuju o svojim prvim izdanjima. G. Fišu - rekla je,
dok se objekat njihovog razgovora približavao - isplanirala sam vam mirno popodne.
Amerikanac se naklonio.
- To je jako ljubazno od vas, ledi Ajlin.
- G. Fiš je - reče Entoni - uživao u mirnom jutru.
G. Fiš je bacio brz pogled na Entonija.
- Ah, primetili ste me, dakle, u mom malom skrovištu? Postoje trenuci, gospodine,
kada je beg od uzburkane gomile jedino što preostane čoveku koji pretpostavlja mir.
Bebica je otišla svojim poslom, i Amerikanac i Entoni su ostali sami. Amerikanac je
malo utišao glas.
- Primetio sam - rekao je - da prilična misterija okružuje tu malu svađu!
- Tako je - reče Entoni.
- Onaj čovek sa ćelom je imao veze s porodicom?
- Tako nešto.
- Te zemlje Centralne Evrope su zaista posebne - izjavio je g. Fiš. - Šuška se uokolo
da je preminuli džentlmen iz kraljevske porodice. Da li znate nešto o tome?
- On je ovde odseo kao grof Stanislav - reče Entoni, izbegavajući odgovor.
Na ovo g. Fiš nije ništa odgovorio, sem pomalo zagonetnog:
- Oh, nebesa.
Nakon čega je nekoliko trenutaka ćutao.
- Ovaj vaš policajac - primetio je na kraju. - Betl, ili kako god da se zove, vredi li
čemu?
- Skotland Jard misli da vredi - suvo je odgovorio Entoni.
- On mi se čini prilično uskogrudim - primetio je g. Fiš. - Kod njega nema žurbe.
Kakva mu je to ideja, da nas zadrži u kući?
Dobacio je Entoniju jedan vrlo oštar pogled dok je govorio.
- Svi moraju da prisustvuju istrazi sutra ujutru, shvatate.
- Znači, u tome je stvar? Ništa više? Nema govora o tome da je neko od gostiju
lorda Katerhama osumnjičen?
- Dragi moj g. Fišu!

118
 KnjigeClub

- Počinjao sam da se osećam pomalo nelagodno... s obzirom da sam stranac u

vašoj zemlji. Ali, naravno, ovo je uradio neko sa strane, sada sam se setio. Prozor je bio
otvoren, zar ne?
- Bio je - reče Entoni, gledajući pravo ispred sebe.
G. Fiš je uzdahnuo. Posle nekoliko trenutaka je rekao žalosnim glasom:
- Mladiću, da li znate kako se voda izvlači iz podzemnog izvora?
- Kako?
- Pumpanjem... ali je to jako težak posao. Primetio sam da se moj šarmantni
domaćin odvojio od svog društva. Moram da mu se pridružim.
G. Fiš je polako otišao, a Bebica se vratila.
- Smešan je, zar ne? - primetila je.
- Jeste.
- Nema svrhe da tražite Virdžiniju - oštro reče Bebica.
- Nisam je ni tražio.
- Jeste. Ne znam kako joj to uspeva. Nije stvar u onome što priča; čak ne mislim ni
da je u tome kako izgleda. Ali, blagi bože! Svaki put joj uspe. U svakom slučaju, ona je
odlepršala nekim svojim poslom. Rekla mi je da budem fina prema vama i biću fina
prema vama... i silom, ako treba!
- Nema potrebe za silom - Entoni ju je razuverio. - Ali, ako vam ne smeta, ja bih da
vi radije budete fini prema meni na vodi, u čamcu.
- To nije loša ideja - zamišljeno reče Bebica.
Zajedno su odšetali do jezera.
- Postoji jedna stvar koju bih hteo da vas pitam - reče Entoni, dok je polako veslao
od obale - pre nego što pređemo na zaista interesantne teme. Posao pre zadovoljstva.
- O čijoj spavaćoj sobi bi sada hteli da čujete? - reče Bebica, pomalo nestrpljivo.
- Trenutno me ne zanimaju spavaće sobe. Ali, hteo bih da znam odakle vam je
stigla vaša francuska guvernanta.
- Ovaj čovek je divan - reče Bebica. - Dobila sam je preko agencije, plaćam je sto
funti godišnje i kršteno ime joj je Ženevjev. Još nešto želite da znate?
- Ostavimo agenciju po strani - reče Entoni. - Šta je sa njenim preporukama?
- Oh, sjajne! Deset godina je živela sa groficom Od-čega-sve-ne.
- Od-čega-sve-ne bi bilo...
- Grofica od Breteja, zamak Bretej.

119
 KnjigeClub

- Vi zapravo niste videli groficu, zar ne? Sve je obavljeno pismom?

- Tačno.
- Hm! - reče Entoni.
- Zainteresovali ste me - reče Bebica. - Užasno ste me zainteresovali. Da li je u
pitanju ljubav ili zločin?
- Najverovatnije samo glupa ideja. Zaboravimo.
- „Zaboravimo“, reče on nehajno, pošto je izvukao sve informacije. G. Kejd, u koga
vi sumnjate? Ja sumnjam u Virdžiniju, pošto ona izgleda kao poslednja osoba na svetu
koja bi tako nešto učinila. Ili, možda Bil.
- A šta je sa vama?
- Pripadnica aristokratije se u tajnosti pridružuje Crvenoj ruci. To bi baš bila
senzacija.
Entoni se nasmejao. Dopadala mu se Bebica, iako se pomalo plašio lukave
pronicljivosti njenih oštrih sivih očiju.
- Mora da ste ponosni na sve ovo - odjednom je rekao, mahnuvši rukom u pravcu
veličanstvene kuće u daljini.
Bebica je suzila oči i blago nagnula glavu na stranu.
- Da... pretpostavljam da znači nešto. Ali, čovek se navikne na to. U svakom
slučaju, mi ovde ne provodimo puno vremena. Bili smo u Kauzu i Devilu čitavog leta,
posle odlaska iz grada, a onda smo otišli za Škotsku. Dvorac Čimniz je tokom nekih pet
meseci prekriven čaršavima zbog prašine. Jednom nedeljno skidaju te čaršave i
autobusi krcati turistima dolaze da blenu i slušaju Tredvela. „Sa vaše desne strane je
portret markiza od Katerhama, koji je naslikao ser Džošua Rejnolds“, itd., a Ed ili Bert,
dežurni komičari u grupi tada ćušnu svoju devojku i kažu: „Eh! Gledis, oni imaju par
vrednih mazarija ovde.“ A onda krenu dalje i razgledaju još slika i zevaju i premeštaju se
sa noge na nogu, žudeći za povratkom kući.
- Ipak je istorija par puta u prošlosti bila krojena baš ovde.
- Vi mora da ste mnogo slušali Džordža - oštro reče Bebica. - Tako nešto on stalno
govori.
Ali Entoni se podigao na lakat i zagledao se prema obali.
- Da li je ono treći sumnjivi stranac kog vidim kako potišteno stoji pored kućice za
čamce? Ili je to neko od gostiju?
Bebica je podigla glavu sa crvenog jastučića.

120
 KnjigeClub

- To je Bil - rekla je.

- Izgleda kao da nekog traži.
- Verovatno mene - reče Bebica bez entuzijazma.
- Hoćemo li da odveslamo brzo u suprotnom pravcu?
- Odličan predlog, samo što je to trebalo da se izrekne s više entuzijazma.
- Veslaču dvostruko snažnije posle ovog prekora.
- Nikako - reče Bebica. - Ja imam svoj ponos. Odvezite me tamo gde onaj mladi
magarac čeka. Neko mora da vodi računa i o njemu, pretpostavljam. Mora da mu je
Virdžinija pobegla. Jednog od ovih dana, ma kako to nepojmljivo zvučalo, možda ću
poželeti da se udam za Džordža, pa bi zato već mogla da vežbam ulogu „jedne od naših
najpoznatijih političkih domaćica“.
Entoni je poslušno krenuo ka obali.
- A šta će onda biti sa mnom, hteo bih da znam? - požalio se. - Odbijam da budem
neželjeni treći. Da li ja to vidim decu u daljini?
- Da. Budite pažljivi, ili će vas zavezati konopcem.
- Volim decu - reče Entoni. - Možda bih mogao da ih naučim nekim lepim tihim
intelektualnim igrama.
- Pa, nemojte da kažete kako vas nisam upozorila.
Pošto je ostavio Bebicu da se pobrine za potištenog Bila, Entoni je odšetao u pravcu
odakle su dopirali užasni krici koji su remetili popodnevni mir. Bio je oduševljeno
pozdravljen.
- Znate li da se igrate Indijanaca? - ozbiljno je upitala Gugutka.
- Kako da ne - reče Entoni. - Treba da čujete krike koje ispuštam kad me skalpiraju.
Ovako nešto. - Pokazao im je.
- Nije loše - nevoljno reče Pužić. - Hajde sada, kao da vas skalpiraju.
Entoni im je udovoljio, ispustivši krik od kog se ledila krv. Već sledećeg trenutka
indijanska igra je bila u punom jeku.
Posle nekih pola sata, Entoni je obrisao čelo i krenuo da se raspita o
madmoazelinoj migreni. Bilo mu je drago kada je čuo da se madmoazel u potpunosti
oporavila. Postao je tako popularan da je odmah dobio poziv da popiju čaj u učionici.
- A onda biste mogli da nam ispričate o onom čoveku što ste videli da ga vešaju -
molila je Gugutka.
- Jeste li rekli da imate komad tog konopca kod sebe? - upita Pužić.

121
 KnjigeClub

- U mom koferu je - ozbiljno reče Entoni. - Svaka će dobiti po komadić.

Pužić je istog trenutka ispustila divlji indijanski krik zadovoljstva.
- Moraćemo da idemo i operemo ruke, pretpostavljam - tmurno reče Gugutka. -
Doći ćete na čaj, hoćete li? Nećete da zaboravite?
Entoni se ozbiljno zakleo da ga ništa neće sprečiti da dođe. Zadovoljne, mališanke
su potrčale ka kući. Entoni je ostao još nekoliko trenutaka, gledajući za njima, da bi tada
postao svestan muške prilike koja je žurno napuštala mali lug i hitala preko parka. Bio
je gotovo ubeđen da je to bio isti onaj stranac sa crnom bradom kog je sreo tog jutra.
Dok je oklevao, ne znajući da li da pođe za strancem, drveće se ispred njega razdvojilo i
pojavio se g. Hiram Fiš. Blago se trgnuo kada je ugledao Entonija.
- Uživate u mirnom popodnevu, g. Fišu? - pitao je Entoni.
- Da, hvala.
G. Fiš ipak nije delovao tako miran kao inače. Lice mu je bilo crveno, kao da je
trčao. Izvukao je svoj sat i pogledao ga.
- Čini mi se - tiho je rekao - da je vreme za odavanje pošte vašoj britanskoj
instituciji popodnevnog čaja.
Uz škljocanje je zatvorio poklopac svog sata i povukao se laganim korakom ka
kući.
Entoni je stajao zadubljen u misli, trgnuvši se kada je postao svestan činjenice da
načelnik Betl stoji pored njega. Nije čuo ni najmanji zvuk načelnikovih koraka i činilo mu
se kao da se ovaj bukvalno materijalizovao iz vazduha.
- Odakle ste se vi stvorili? - nervozno reče Entoni.
Lakim trzajem glave, načelnik je pokazao na mali lug iza njih.
- To je izgleda popularno mesto ovog popodneva - primetio je Entoni.
- Bili ste jako zamišljeni, g. Kejde.
- Bio sam. Znate li šta sam radio, Betle? Pokušavao sam da saberem dva i jedan i
tri i pet, i hteo da dobijem četiri. I to je nemoguće, Betle, jednostavno nemoguće.
- Ako krenete tako, naići ćete na teškoće - složio se detektiv.
- Ali vi ste baš čovek koga sam hteo da vidim. Betle, želim da odem odavde. Da li je
to izvodljivo?
Na čast svom zanatu, načelnik Betl nije pokazao ni najmanji trag emocija ili
iznenađenja. Odgovor mu je bio spreman i miran.
- To zavisi, gospodine, od toga gde biste želeli da idete.

122
 KnjigeClub

- Tačno ću vam reći, Betle. Položiću karte na sto. Želim da odem do Dinara, do
dvorca madam kontese de Bretej. Da li je to moguće?
- Kada biste hteli da krenete, g. Kejde?
- Kako bi bilo sutra posle istrage. Mogao bih da se vratim do nedelje uveče.
- Shvatam - reče načelnik, sa nekom čudnom mirnoćom.
- Onda, šta kažete?
- Nemam primedbi, pod uslovom da odete tamo gde ste rekli i da se vratite pravo
ovamo.
- Vi ste jedan od milion, Betle. Ili vam se jako dopadam, ili ste jako inteligentni. Koje
je od toga?
Načelnik Betl se blago nasmešio, ali nije odgovorio.
- Pa, dobro - reče Entoni. - Pretpostavljam da ćete se obezbediti nekako. Diskretni
pripadnici reda i zakona će me pratiti u stopu na mom sumnjivom putešestviju. Neka
bude. Ali voleo bih da znam o čemu se tu radilo.
- Ne razumem vas, g. Kejde.
- Memoari... oni oko kojih je izbila čitava gužva. Da li su to bili samo memoari? Ili
držite još nešto u rukavu?
Betl se ponovo nasmešio.
- Shvatite to ovako. Ja vam činim uslugu jer ste ostavili dobar utisak na mene, g.
Kejde. Voleo bih da radimo zajedno na ovom slučaju. Amater i profesionalac, to je dobra
kombinacija. Jedan ima prijateljstva, da tako kažemo, a drugi iskustvo.
- Pa - polako reče Entoni - ne smeta mi da vam priznam da sam oduvek želeo da
učestvujem u razrešavanju nekog misterioznog ubistva.
- Imate li nekih ideja u vezi s ovim slučajem, g. Kejde?
- Mnoštvo ideja - reče Entoni. - Ali, uglavnom se radi o pitanjima.
- Kao, na primer?
- Ko dolazi na mesto ubijenog Mihaila? Čini mi se da je to jako bitno.
Prilično sarkastičan osmeh se razvukao načelnikovim licem.
- Pitao sam se da li ćete se toga setiti, gospodine. Princ Nikola Obolovič je sledeći
naslednik... prvi rođak ovog džentlmena.
- A gde je on sada? - pitao je Entoni, okrenuvši se da zapali cigaretu. - Nemojte
samo da mi kažete da ne znate, Betle, jer vam neću verovati.

123
 KnjigeClub

- Imamo razloga da verujemo da je u Sjedinjenim Državama. U svakom slučaju, do

skoro je bio tamo. Prikupljao je novac od svojih pristalica.
Entoni je iznenađeno zviznuo.
- Shvatam šta ste mislili - reče Entoni. - Mihaila je podržavala Engleska, Nikolu
Amerika. U obema zemljama postoje krupni biznismeni koji žude za naftnim
koncesijama. Lojalistička partija je prihvatila Mihaila kao svog kandidata... a sada
moraju da traže na drugim mestima. Škrgutanje zubima u taboru Ajzakstajna i
kompanije i g. Džordža Lomaksa. Veselje u Volstritu. Jesam li u pravu?
- Niste daleko - reče načelnik Betl.
- Hm! - reče Entoni. - Mogao bih da se zakunem da znam šta ste radili u onom
šumarku.
Detektiv se nasmešio, ali nije odgovorio.
- Međunarodna politika je fascinantna - reče Entoni - ali sada bih morao da vas
napustim. Imam sastanak u učionici.
Brzim korakom je krenuo ka kući. Raspitivanjem kod dostojanstvenog Tredvela,
uspeo je da pronađe put do učionice. Pokucao je na vrata i ušao, dočekan radosnim
cičanjem.
Pužić i Gugutka su mu odmah pritrčale i ponosno ga odvele kod madmoazel da ga
predstave.
Po prvi put, Entoni je osetio sumnju. Madmoazel Brun je bila sitna, srednjovečna
žena bolešljivo žućkastog lica, prosede kose i naglašenih tamnih brkova!
Ni najmanje se nije uklapala u sliku ozloglašene strane pustolovke.
- Verujem - reče Entoni u sebi - da pravim kompletnu budalu od sebe. Nema veze,
moram da nastavim.
Bio je izuzetno ljubazan prema madmoazel, a ona je, sa svoje strane, bila
očigledno oduševljena time što je zgodni mladić došao u njenu učionicu. Obrok je bio
pravi uspeh.
Ali iste večeri, kada je ostao sam u predivnoj spavaćoj sobi koju su mu dodelili,
Entoni je nekoliko puta odmahnuo glavom.
- Grešim - rekao je sam sebi. - Po drugi put, grešim. Čitavu ovu stvar nikako ne
mogu da uhvatim ni za glavu ni za rep.
Prekinuo je svoje nervozno koračanje po sobi.
- Koji vrag... - počeo je Entoni.

124
 KnjigeClub

Vrata su se polako otvorila. U sobu je ušao jedan muškarac i odlučno stao pored
vrata.
Bio je krupan, plav, snažne građe s visokim slovenskim jagodicama i sanjalačkim
fanatičnim očima.
- Ko ste, dovraga, vi? - pitao je Entoni, zureći u pridošlicu.
Muškarac je odgovorio na savršenom engleskom.
- Ja sam Boris Ančokov.
- Sluga princa Mihaila?
- Tako je. Služio sam mog gospodara. On je mrtav. Sada služim vama.
- To je vrlo ljubazno od vas - reče Entoni. - Ali, meni ne treba sluga.
- Vi ste sada moj gospodar. Ja ću vas odano služiti.
- Da, ovaj, vidite... ovaj, meni ne treba sluga. Ne mogu to sebi da priuštim.
Boris Ančokov ga je pogledao sa blagim prekorom.
- Ja ne tražim novac. Ja sam služio mog gospodara. Tako ću i vas služiti... do smrti!
Brzo je prišao, pao na kolena, uzeo Entonijevu ruku i prislonio je na svoje čelo.
Onda se podigao i izašao iz sobe isto onako brzo kao što je i ušao.
Entoni je zurio za njim, zapanjen.
- To je vraški čudno - reče sebi. - Veran pas. Interesantni su instinkti ovih tipova.
Ustao je i opet počeo da korača gore-dole.
- Svejedno - mrmljao je - baš je čudno... prokleto čudno... baš sada.

125
 KnjigeClub

Poglavlje 17

Ponoćna avantura

Istraga je sprovedena sledećeg jutra. Ni najmanje nije ličila na one senzacionalne

istrage po romanima, a molba Džordža Lomaksa da svi interesantni detalji budu strogo
zadržani u tajnosti je uslišena. Načelnik Betl i islednik, uz pomoć šefa policije, uspeli su
u tome da proceduru svedu na najmanju moguću meru.
Odmah nakon istrage, Entoni je bez mnogo buke krenuo na put.
Njegov odlazak je bio jedina svetla tačka za Bila Everslija. Džordž Lomaks,
opsednut strahom da neka informacija ne procuri, bio je izuzetno naporan. Gđica Oskar
i Bil su mu čitavo vreme morali stajati na raspolaganju. Sve korisne i interesantne stvari
je obavljala gđica Oskar. Bilova uloga se sastojala u tome da trčkara naokolo s
bezbrojnim porukama, dešifruje telegrame i satima sluša Džordža kako se ponavlja.
Kada se povukao na spavanje u subotu uveče, bio je to jedan potpuno iscrpljen
mladić. Praktično čitavog dana nije imao prilike da razgovara s Virdžinijom,
zahvaljujući Džordžovom tiranisanju, i osećao se povređenim i beskorisnim. Hvala bogu,
taj tip iz kolonije se izgubio. Ionako je suviše prisvojio Virdžinijino društvo. I naravno,
ako Džordž bude nastavio ovako da pravi budalu od sebe... Preplavljen jedom, Bil je
zaspao. A u snu, došla mu je uteha. Sanjao je Virdžiniju.
To je bio herojski san, san u kome su zapaljena stabla padala, a on je igrao ulogu
galantnog spasioca. U naručju je spustio Virdžiniju sa najvišeg drveta u plamenu. Bila je
bez svesti. Položio ju je na travu. Onda je otišao da pronađe paket sendviča. Bilo je od
najveće važnosti da uspe da pronađe taj paket. Paket je bio kod Džordža, koji je, umesto
da ga da Bilu, počeo da mu diktira telegrame. Sada su bili u crkvenoj kapeli i svakog
časa je Virdžinija mogla da stigne, da bi se udala za njega. Užas! On je bio u pidžami.
Mora odmah da se vrati kući i presvuče se. Požurio je do kola. Kola nisu htela da upale.
Nije bilo benzina! Postajao je očajan. A onda je veliki autobus stigao, i iz njega je izašla
Virdžinija pod ruku s ćelavim baronom. Bila je čarobno hladna i obučena u divnu sivu

126
 KnjigeClub

haljinu. Prišla mu je i nestašno mu prodrmala rame. - Bile - rekla je. - Oh, Bile. -
Prodrmala ga je malo jače. - Bile. - rekla je. - Probudi se. O, probudi se molim te!
Ošamućen, Bil se probudio. Bio je u svojoj spavaćoj sobi na imanju Čimniz. Ali deo
sna je još uvek bio kraj njega. Virdžinija se naginjala nad njim i ponavljala iste reči, uz
male izmene.
- Probudi se, Bile. Oh, molim te, probudi se! Bile.
- Zdravo! - reče Bil, uspravljajući se u krevetu. - Šta se desilo?
Virdžinija je sa olakšanjem odahnula.
- Hvala bogu. Mislila sam da te nikad neću probuditi. Drmusala sam te i drmusala.
Jesi li sada budan?
- Mislim da jesam - neubedljivo reče Bil.
- Ti veliki medo! - reče Virdžinija. - Kakve sam samo muke imala! Ruke su mi otpale
od bola.
- Ove uvrede su potpuno nezaslužene - reče Bil, sa dostojanstvom. - Da ti kažem,
Virdžinija, tvoje ponašanje smatram krajnje nepriličnim. Nimalo dostojno jedne poštene
mlade udovice.
- Ne budi idiot, Bile. Neke stvari se dešavaju.
- Kakve stvari?
- Uvrnute stvari. U sobi za većanje. Učinilo mi se kako sam čula da su se vrata
negde zalupila i otišla sam da proverim. A onda sam videla svetlo u sobi za većanje.
Iskrala sam se kroz hodnik i provirila kroz ključaonicu. Nisam mogla mnogo da vidim,
ali ono što sam videla je bilo tako neobično, da sam morala da vidim još. I tada sam
osetila da bih kraj sebe volela jednog snažnog muškarca. A ti si najdivniji i najveći i
najjači muškarac kog sam mogla da se setim, pa sam došla i pokušala tiho da te
probudim. Ali budim te već pola sata.
- Shvatam - reče Bil. - I šta sada hoćeš da uradim? Ustanem i sredim provalnike?
Virdžinija je nabrala obrve.
- Nisam sigurna da su provalnici. Bile, sve ovo je jako čudno... Ali, ne gubimo vreme
na priču. Hajdemo.
Bil je poslušno ustao iz kreveta.
- Sačekaj dok navučem čizme... one velike, okovane. Koliko god da sam jak,
nemam nameru da se bosonog obračunavam sa provalnicima.
- Sviđa mi se tvoja pidžama - sanjalački reče Virdžinija. - Svetla, ali ne i vulgarna.

127
 KnjigeClub

- Kad smo već kod toga - primetio je Bil, navlačeći svoju drugu čizmu - sviđa mi se
ta stvarčica što je imaš na sebi. Ima lepu sivu nijansu. Kako je zoveš? To nije obična
kućna haljina, zar ne?
- To je negliže - reče Virdžinija. - Drago mi je što si vodio tako čedan život, Bile.
- Nisam - uvređeno reče Bil.
- Upravo si se odao. Ti si jako fin, Bile, i sviđaš mi se. Sutra ujutru, recimo negde
oko deset sati... to je pristojno vreme za takve izlive emocija... čak bih mogla i da te
poljubim.
- Uvek sam držao kako je najbolje da to bude stvar trenutka - sugerisao je Bil.
- Imamo druga posla - reče Virdžinija. - Ako ne nameravaš da još staviš gas-masku
i oklop, možemo li da krenemo?
- Ja sam spreman - reče Bil.
Uvukao se u kućni ogrtač živih boja i uzeo žarač.
- To je standardno oružje - primetio je.
- Dođi - reče Virdžinija - i nemoj da praviš buku.
Išunjali su se iz sobe i krenuli niz hodnik, da bi se spustili niz prostrano dvostruko
stepenište. Virdžinija se namrštila kada su stigli do dna stepenica.
- Ove tvoje čizme nisu baš najtiše, zar ne, Bile?
- Okovane čizme su okovane čizme - reče Bil. - Radim najbolje što mogu.
- Moraćeš da ih skineš - odlučno reče Virdžinija.
Bil je jauknuo.
- Možeš da ih nosiš u ruci. Hoću da vidim šta se dešava u sobi za većanje. Bile, sve
ovo je užasno tajanstveno. Zašto bi provalnici rastavljali stari oklop?
- Pa, pretpostavljam da ga celog ne mogu lako poneti. Oni ga lepo rastave i uredno
upakuju.
Virdžinija je nezadovoljno odmahnula glavom.
- Zašto bi iko želeo da ukrade stari, zarđali ratnički oklop? Pa dvorac je pun stvari
koje lakše mogu da se ukradu.
Bil je zatresao glavom.
- Koliko ih je? - pitao je, čvršće stegnuvši svoj žarač.
- Nisam mogla dobro da vidim. Znaš kakve su ključaonice. A imali su samo
baterijsku lampu.
- Pretpostavljam da su do sada već otišli - ponadao se Bil.

128
 KnjigeClub

Seo je na poslednji stepenik i izuo čizme. Onda je, držeći ih u jednoj ruci, polako
krenuo ka sobi za većanje dok je Virdžinija išla pored njega. Zaustavili su se ispred
masivnih hrastovih vrata. Iznutra se ništa nije čulo, ali Virdžinija ga je odjednom
zgrabila za ruku i on je klimnuo glavom. Tanak snop svetla je za trenutak blesnuo kroz
ključaonicu.
Bil se spustio na kolena i prislonio oko na ključaonicu. Ono što je video, potpuno ga
je zbunilo. Čitava drama koja se odvijala unutar ove sobe očigledno je bila na levoj
strani, van njegovog vidokruga. Prigušeni zvuci metala ukazivali su na to da su se
nezvani gosti još uvek bavili oklopljenom figurom. Bilo ih je dve, setio se Bil. Stajale su
jedna pored druge baš ispod Holbaj novog portreta. Svetlost baterijske lampe je
očigledno bila uperena u objekat njihovog interesovanja. Ostatak sobe je bio u gotovo
mrklom mraku. U jednom trenutku, kroz Bilijev vidokrug je prošla jedna prilika, ali
svetlo je bilo nedovoljno da bi mogao bilo šta da razazna. To je mogla da bude prilika
muškarca ili žene. Kroz minut-dva, prilika je ponovo prošla i prigušeno kuckanje se
nastavilo. Odjednom su začuli neki drugi zvuk, koji je verovatno poticao od kuckanja po
drvetu.
Bil je iznenada seo na pete.
- Šta je bilo - prošaputala je Virdžinija.
- Ništa. Ovako dalje nema smisla. Ništa ne možemo da vidimo, i ne možemo da
pogodimo šta tamo rade. Moram da uđem i obračunam se sa njima.
Obuo je čizme i uspravio se.
- A sada, Virdžinija, pažljivo me slušaj. Otvorićemo vrata što je tiše moguće. Da li
znaš gde je prekidač za svetlo?
- Da, odmah pored vrata.
- Mislim da ih nema više od dvoje. Možda je samo jedna osoba. Hoću da potpuno
uđemo u sobu. Onda, kada kažem: „Sada“, hoću da upališ svetla. Razumeš?
- Savršeno.
- I nemoj da vrištiš ili da se onesvestiš ili tako nešto. Neću dozvoliti ikome da te
povredi.
- Moj heroj! - promrmljala je Virdžinija.
Bil je sumnjičavo začkiljio na nju kroz tamu. Čuo je prigušen zvuk koji je mogao biti
i jecaj, ali i smeh. Onda je čvrsto zgrabio žarač i ustao. Osećao se potpuno doraslim
situaciji.

129
 KnjigeClub

Veoma tiho, okrenuo je kvaku. Popustila je i vrata su se otvorila. Zajedno su

nečujno ušli u sobu.
Na udaljenom kraju sobe, svetlost lampe je igrala po Holbajnovom portretu.
Silueta koju su videli pripadala je muškarcu, koji je stajao pored stolice, lagano
tapkajući po panelu. Naravno, bio im je okrenut leđima i mogli su samo da ga razaznaju
kao monstruoznu senku.
Šta su još mogli da vide, nisu saznali, jer su baš tog trenutka Bilove čizme
zaškripale po parketu. Muškarac se naglo okrenuo, uperivši snažnu lampu ka njima,
zaslepevši ih iznenadnim bleskom.
Bil nije oklevao.
- Sada - viknuo je Virdžiniji i poleteo na muškarca, dok je ona poslušno upalila
svetlo.
Veliki luster bi inače sobu preplavio blistavom svetlošću; ali umesto toga, sve što se
desilo bio je „klik“ prekidača. Soba je ostala u mraku.
Virdžinija je čula Bila kako slobodno psuje. Sledećeg minuta, vazduh je bio ispunjen
zvucima dahtanja, udaranja, grebanja. Lampa je pala na zemlju i ugasila se. Čuo se zvuk
očajničke borbe u mraku, ali ko je pobeđivao, pa čak i ko je učestvovao, Virdžinija nije
imala pojma. Da li se u sobi nalazio još neko, osim tog muškarca koji je kuckao po
panelu? Možda jeste. Oni su ionako bacili pogled samo na trenutak.
Virdžinija se osećala kao paralisana. Uopšte nije znala šta da radi. Nije se
usuđivala da se priključi tuči. Tako bi samo mogla da napravi pometnju i uopšte ne
pomogne Bilu. Njena ideja je bila da stoji na dovratku i pazi da niko ne pokuša da
pobegne iz sobe tim putem. U isto vreme, nije poslušala Bilove jasne instrukcije i glasno
je i neprekidno vrištala u pomoć.
Čula je kako se na spratu vrata otvaraju, i iznenadna svetlost je obasjala predvorje
i veliko stepenište. Kada bi samo Bil mogao da zadrži provalnika dok ne stigne pomoć.
Ali upravo se odigravala završna scena tuče. Mora da su udarili u oklopljene
figure, jer je jedna uz zaglušujući tresak pala na pod. Virdžinija je nejasno videla jednu
priliku kako iskače kroz prozor i u isto vreme Bila kako psuje, pokušavajući da se
iskobelja iz oklopa.
Po prvi put je napustila svoje stražarsko mesto i divlje jurnula za osobom na
prozoru. Ali prozor je već bio otvoren. Provalnik nije morao da zastane i petlja s bravom.
Izleteo je napolje i potrčao preko terase i ubrzo zamakao za ugao. Virdžinija je jurila za

130
 KnjigeClub

njim. Bila je mlada, u dobroj kondiciji, i našla se na uglu terase tek nekoliko sekundi
posle osobe koju je gonila.
Ali tamo je uletela pravo u naručje muškarca koji je upravo izlazio kroz mala
sporedna vrata. Bio je to g. Hiram Fiš.
- Hej! Pa to je dama - uzviknuo je. - Molim vas, oprostite mi, gđo Revel. Pomislio
sam da ste jedan od onih nevaljalaca u begu od pravde.
- On je prošao ovuda - viknula je Virdžinija bez daha. - Možemo li da ga stignemo?
Ali, dok je govorila, znala je da je prekasno. Provalnik je do sada već stigao do
parka, a noć je bila tamna, bez meseca. Vratila se u sobu za većanje u pratnji g. Fiša, koji
je neprekidno pričao monotonim glasom o običajima i navikama provalnika, sa kojima
je, kako izgleda, imao velikog iskustva.
Lord Katerham, Bebica i brojna preplašena posluga, stajali su na dovratku sobe za
većanje.
- Šta se, do vraga desilo? - pitala je Bebica. - Jesu li provalnici? Šta ste radili ti i g.
Fiš, Virdžinija? Išli u malu ponoćnu šetnju?
Virdžinija je objasnila šta se dogodilo.
- Kako je to strašno uzbudljivo - komentarisala je Bebica. - Obično nam se ne
dešavaju ubistvo i provala istog vikenda. Šta je sa ovim svetlom ovde? U celoj kući je u
redu.
Misterija je uskoro bila razjašnjena. Sijalice su jednostavno bile skinute i položene
pored zida. Popevši se na kratke merdevine, dostojanstveni Tredvel, dostojanstven čak i
u svojoj kućnoj haljini, povratio je svetlost u provaljeni apartman.
- Ako se ne varam - reče lord Katerham svojim tužnim glasom, gledajući oko sebe -
ova soba je odnedavno postala središte pomalo nasilničkih aktivnosti.
Bilo je neke istine u njegovim rečima. Sve što je moglo biti oboreno, bilo je oboreno.
Pod je bio prekriven slomljenim stolicama, polupanim poredanom i delovima oklopa.
- Koliko njih je bilo ovde? - pitala je Bebica. - Izgleda da se ovde odigrala očajnička
borba.
- Samo jedan, mislim - reče Virdžinija. Ali, dok je govorila, u glasu joj se osetilo
oklevanje. Sigurno je samo jedna osoba... muškarac, istrčao kroz prozor. Ali dok je
jurila za njim, imala je nejasan osećaj da se nešto pokreće na drugom kraju sobe. Ako je
to bio slučaj, onda je ta druga osoba mogla da pobegne kroz vrata. Ipak, možda je to bila
samo njena uobrazilja.

131
 KnjigeClub

Bil se odjednom pojavio na prozoru. Bio je bez daha i teško je disao.

- Prokletnik! - gnevno je uzviknuo. - Pobegao je. Jurio sam ga po čitavom imanju.
Ni traga od njega.
- Razvedri se, Bile - reče Virdžinija - više sreće drugi put.
- Pa - reče lord Katerham - šta mislite da sada treba da radimo? Da se vratimo u
krevet? U ovo doba noći ne mogu da dobijem Bedžvortija. Tredvele, ti znaš šta treba da
se uradi u ovakvim prilikama. Pobrini se za to, hoćeš?
- Vrlo dobro, milorde.
Sa uzdahom olakšanja, lord Katerham se spremio da krene.
- Taj vražji Ajzakstajn spava ko’ zaklan - primetio je sa malom dozom zavisti. -
Čovek bi pomislio da će ga ovakva buka probuditi. - Pogledao je u g. Fiša. - Vidim da ste
stigli da se obučete - dodao je.
- Nabacao sam nešto odeće, da - priznao je Amerikanac.
- Pametno - reče lord Katerham. - Prokleto je hladno u ovim pidžamama.
Zevnuo je. U prilično potištenom raspoloženju, gosti su se povukli na spavanje.

132
 KnjigeClub

Poglavlje 18

Druga ponoćna avantura

Prva osoba koju je Entoni ugledao kada je narednog popodneva izašao iz voza bio je
načelnik Betl. Lice mu se razlilo u osmeh.
- Vratio sam se, po dogovoru - primetio je. - Da li ste došli da me dočekate da biste
se uverili u to?
Betl je odmahnuo glavom.
- To me nije brinulo, g. Kejde. Desilo se da moram da otputujem u London, to je sve.
- Previše verujete ljudima, Betle.
- Stvarno mislite tako, gospodine?
- Ne. Mislim da ste dubokoumni... vrlo dubokoumni. Tiha voda, i tako te stvari.
Dakle, idete za London?
- Idem, g. Kejde.
- Pitam se zašto.
Detektiv nije odgovorio.
- Tako ste brbljivi - primetio je Entoni. - To je ono što volim kod vas.
Betlove oči su blago zasjale.
- Šta je bilo sa vašim malim poslom, g. Kejde? - pitao je. - Kako je prošao?
- Naleteo sam na zid. Po drugi put se dokazalo da sam potpuno pogrešio.
Obeshrabrujuće, zar ne?
- Šta ste imali na umu, gospodine, ako mogu da pitam?
- Sumnjao sam u francusku guvernantu, Betle. A: na osnovu toga što je najmanje
sumnjiva osoba, u skladu s kanonima detektivskih romana. B: zato što se u njenoj sobi
upalilo svetlo one noći kada se ubistvo dogodilo.
- Niste imali mnogo za početak.

133
 KnjigeClub

- Potpuno ste u pravu. Nisam. Ali otkrio sam da je ona tu tek odnedavno, a takođe
sam naleteo na jednog sumnjivog Francuza kako se mota po imanju. Znate sve o njemu,
pretpostavljam?
- Mislite na onog koji se predstavlja kao g. Šel? Koji je odseo u Kriketašima?
Trgovac svilom.
- To je on. Šta je sa njim? Šta misli Skotland Jard?
- Njegove aktivnosti su bile sumnjive - bezizražajno reče načelnik Betl.
- Veoma sumnjive, rekao bih. Pa, sabrao sam dva i dva. Francuska guvernanta u
kući, tajanstveni Francuz napolju. Pomislio sam kako su u dosluhu i požurio da
razgovaram sa damom kod koje je madmaozel Brun živela poslednjih deset godina. Bio
sam potpuno spreman da otkrijem kako ona nikada nije čula za takvu osobu, ali
pogrešio sam, Betle. Madmoazel Brun je original originala.
Betl je klimnuo glavom.
- Moram da priznam - reče Entoni - čim sam prvi put razgovarao sa njom, imao
sam utisak da lajem na pogrešno drvo. Izgledala je kao guvernanta iz udžbenika.
Betl je ponovo klimnuo glavom.
- Ipak, g. Kejde, to ne mora ništa da znači. Pogotovu žene mogu mnogo da naprave
uz pomoć šminke. Imao sam prilike da vidim kako lepu devojku, koja je samo izmenila
boju kose, stavila žućkasti puder, blago porumenela očne kapke, i najbolje od svega,
obukla nekakve dronjke, devetoro od desetoro ljudi koji su je ranije videli, nisu mogli da
prepoznaju. Muškarci nemaju baš ista oruđa na raspolaganju. Možete uraditi nešto sa
obrvama, i naravno, veštačkim zubima koji odmah promene čitav izraz. Ali uvek su tu
uši... neverovatno mnogo karaktera leži u ušima, g. Kejde.
- Nemojte tako da gledate u moje, Betle - požalio se Entoni. - Činite me strašno
nervoznim.
- Ja ne govorim o lažnim bradama i pozorišnoj šminki - nastavio je načelnik. - To
postoji samo u knjigama. Ne, postoji tek nekoliko ljudi koji mogu tako da se preruše da
ih nikad ne prepoznate. U stvari, znam samo jednog pravog genija kada je reč o
prerušavanju. Kralj Viktor. Čuli ste za kralja Viktora, g. Kejde?
Bilo je neke iznenadne oštrine u tonu kojim je detektiv postavio pitanje, da je Entoni
dvaput razmislio pre nego što je odgovorio.
- Kralj Viktor - zamišljeno je rekao umesto toga. - Nekako mi je to ime poznato.

134
 KnjigeClub

- Jedan od najslavnijih kradljivaca dragulja na svetu. Otac Irac, majka

Francuskinja. Govori najmanje pet jezika. Bio je u zatvoru, ali je pušten pre par meseci.
- Stvarno? A gde bi mogao sada da bude?
- Pa, g. Kejde, to je ono što bismo i mi voleli da znamo.
- Radnja se zakuvava - veselo reče Entoni. - Nema šanse da se i on pojavi ovde, zar
ne? Ali, pretpostavljam da ga ne zanimaju politički memoari... samo dragulji.
- To ne znamo - reče načelnik Betl. - Koliko znamo, on je možda već ovde.
- Prerušen u onog ko je ostavio drugi par tragova kod prozora? Sjajno.
Prepoznaćete ga po ušima i prekriti se lovorikama.
- Volite da se šalite, zar ne, g. Kejde? Uzgred, šta mislite o onom poslu u Stejnsu?
- Stejnsu? - reče Entoni. - Šta se desilo tamo?
- Bilo je u svim jučerašnjim novinama. Mislio sam da ste možda pročitali.
Muškarac je nađen, upucan, pored puta. Stranac. Sigurno je bilo nešto o tome i u
današnjim novinama.
- Nisam video - oprezno reče Entoni. - Valjda nije samoubistvo.
- Nije. Oružje nije nađeno. Do sada ga nisu identifikovali.
- Delujete vrlo zainteresovano - reče Entoni, smešeći se. - Nije povezano sa
ubistvom princa Mihaila, zar ne?
Ruka mu je bila potpuno mirna. Kao i pogled. Da li je to uobrazio, ili ga je stvarno
načelnik gledao sa posebnim zanimanjem?
- Čini se da je došlo do epidemije takvih stvari - reče Betl. - Ali, rekao bih da nemaju
veze.
Okrenuo se, pozvavši nosača dok se londonski voz približavao tutnjajući. Entoni je
ispustio slab uzdah olakšanja.
Krenuo je kroz park neuobičajeno zamišljen. Namerno je odabrao put do kuće
kojim je došao tog sudbonosnog četvrtka uveče, i dok joj se približavao, razbijao je glavu
pokušavajući da se seti na kom prozoru je ugledao svetlo. Da li je bio siguran da je to bio
drugi prozor s kraja?
Dok je bio okupiran time, došao je do jednog otkrića. Na kući je postojao jedan
ugao, iza kog je uvučeno stajao još jedan prozor. Stojeći najednom mestu, računali biste
ovaj prozor kao prvi, a onaj prvi, iznad sobe za većanje, kao drugi; ali, ako se pomerite
nekoliko metara nadesno, deo koji se nalazio odmah iznad sobe za većanje učinio bi
vam se kao kraj kuće. Prvi prozor je bio nevidljiv, a dva prozora iznad sobe za većanje

135
 KnjigeClub

računali biste kao prvi i drugi od kraja. Gde je tačno stajao kada je video da se pali
svetlo?
Entoni je shvatio da je to bilo jako teško utvrditi. Metar ili dva dalje, i čitava slika bi
izgledala sasvim drugačije. Ali, jedna stvar je bila nesumnjivo tačna. Bilo je sasvim
moguće da je pogrešio kada je opisivao da se svetlo upalilo u drugoj sobi s kraja. To bi
isto tako mogla da bude i treća soba.
A sada, ko je bio u trećoj sobi? Entoni je odlučio da to što pre sazna. Poslužila ga je
sreća. U predvorju je Tredvel baš stavljao masivan srebrni čajnik na poslužavnik. Nikog
drugog nije bilo tu.
- Zdravo, Tredvele - reče Entoni. - Hteo sam nešto da te pitam. Ko je u trećoj sobi s
kraja, na zapadnoj strani? Mislim, iznad sobe za većanje.
Tredvel je minut-dva razmišljao.
- To bi bila soba američkog gospodina. G Fiša.
- Oh, tako? Hvala ti.
- Nema na čemu, gospodine.
Tredvel se spremio da krene, ali je potom zastao. Želja da bude prvi ko će saopštiti
vest činila je ljudskim čak i uzvišenog batlera.
- Možda ste čuli, gospodine, šta se desilo prošle noći?
- Ništa nisam čuo - reče Entoni. - Šta se desilo?
- Pokušaj pljačke, gospodine!
- Stvarno? Da li je nešto odneto?
- Nije, gospodine. Lopovi su rastavljali oklope u sobi za većanje, kada su
zaustavljeni i primorani da pobegnu. Nažalost, uspeli su da umaknu.
- To je stvarno čudno - reče Entoni. - Opet soba za većanje. Da li su provalili
unutra?
- Pretpostavlja se, gospodine, da su ušli kroz prozor.
Zadovoljan interesovanjem koje je njegova informacija probudila, Tredvel se
spremio da krene, kada se, uz izvinjavanje zaustavio.
- Oprostite mi, gospodine. Nisam vas čuo da dolazite i nisam znao da ste odmah iza
mene.
G. Ajzakstajn, koji je bio žrtva udara, prijateljski je odmahnuo rukom.
- Sve je u redu, dragi moj. Uveravam te da mi ništa ne fali.

136
 KnjigeClub

Tredvel se povukao s nesrećnim izrazom na licu, a Ajzakstajn je prišao i uvalio se u

obližnji naslonjač.
- Zdravo, Kejde, znači vratili ste se. Čuli ste sve o sinoćnoj maloj predstavi?
- Da - reče Entoni. - Prilično uzbudljiv vikend, zar ne?
- Pretpostavljam da je prošla noć bila delo nekog od lokalnih momaka - reče
Ajzakstajn. - Deluje kao nespretna, amaterska rabota.
- Da li u okolini postoji neko ko skuplja oklope? - pitao je Entoni. - Prilično neobičan
izbor za krađu.
- Dosta neobičan - složio se g. Ajzakstajn. Ćutao je trenutak-dva, a onda polako
rekao: - Čitava ova stvar je vrlo nepovoljna.
Bilo je nečeg pretećeg u njegovom tonu.
- Nisam vas sasvim razumeo - reče Entoni.
- Zašto nas ovako zadržavaju ovde? Istraga je juče završena. Prinčevo telo će biti
prebačeno u London, gde je već izdato saopštenje da je umro od srca. A ipak se još
nikom ne dozvoljava da napusti kuću. G. Lomaks ne zna ništa više od mene. On me
upućuje na načelnika Betla.
- Načelnik Betl drži nešto u rukavu - zamišljeno reče Entoni. - A čini se da je ključno
za njegov plan da niko ne napusti kuću.
- Ali, oprostićete mi g. Kejde, vi ste je napustili.
- S konopcem oko noge. Nisam ni sumnjao da su me pratili sve vreme. Ne bi mi tek
tako pružili šansu da se otarasim revolvera ili nečeg sličnog.
- A, revolver - zamišljeno reče Ajzakstajn. - Još uvek nije pronađen, zar ne?
- Još nije.
- Možda je bačen u jezero u prolazu.
- Vrlo moguće.
- Gde je načelnik Betl? Nisam ga video popodne.
- Otišao je za London. Sreo sam ga na stanici.
- Otišao za London? Stvarno? Da li je rekao kada se vraća?
- Rano ujutru, kako sam razumeo.
Virdžinija je došla sa lordom Katerhamom i g. Fišom. Osmehom je Entoniju
poželela dobrodošlicu.
- Znači, vratili ste se, g. Kejde. Da li ste čuli za našu noćašnju avanturu?

137
 KnjigeClub

- Stvarno, g. Kejde - reče Hiram Fiš. - Bila je to noć prepuna uzbuđenja. Da li ste
čuli da sam mislio od gđe Revel da je jedan od lopova?
- A u međuvremenu - reče Entoni - lopov je...
- Pobegao - turobno reče g. Fiš.
- Sipajte nam čaj - reče lord Katerham Virdžiniji. - Ne znam gde je Bebica.
Virdžinija ih je poslužila. Onda je došla i sela pored Entonija.
- Posle čaja dođite u kućicu za čamce - rekla je tihim glasom. - Bil i ja imamo
mnogo toga da vam ispričamo.
Onda se veselo pridružila razgovoru ostalih.
Sastanak u kućici za čamce je održan po dogovoru.
Virdžinija i Bil su bili ushićeni svojim novostima. Složili su se da je sredina jezera
bila jedino sigurno mesto za poverljive razgovore. Kada su odveslali dovoljno daleko,
čitava avantura od prošle noći je prepričana Entoniju. Bil je delovao pomalo mrzovoljno.
Više bi voleo da Virdžinija nije uplitala ovog dasu iz Kolonije u sve to.
- Vrlo čudno - reče Entoni, kada su ispričali događaje od prošle noći. - Šta vi mislite
o tome? - pitao je Virdžiniju.
- Mislim da su nešto tražili - odmah je odgovorila. - Ideja o običnom provalniku je
glupost.
- Mislili su da je to što su tražili sakriveno u oklopu, to je barem jasno. Ali, zašto su
kuckali po panelu? Izgleda pre kao da su tražili tajno stepenište ili nešto slično.
- Postoji sveštenička niša u dvorcu, to znam - reče Virdžinija. - A verujem da
postoji i tajno stepenište. Lord Katerham bi mogao da nam kaže sve o tome. Ono što
mene lično zanima jeste, za čime su to oni tragali?
- To sigurno nisu memoari - reče Entoni. - Oni predstavljaju dosta glomazan paket.
Ovo mora da je nešto malo.
- Verujem da bi Džordž mogao da zna - reče Virdžinija. - Pitam se da li bih to mogla
da izvučem iz njega. Sve vreme osećam da postoji nešto više u svemu ovome.
- Kažete da je tu bio samo jedan muškarac - insistirao je Entoni - ali da je možda u
sobi bilo još nekog, jer mislite da ste čuli kako neko istrčava iz sobe kada ste krenuli ka
prozoru.
- Zvuk je bio vrlo tih - reče Virdžinija. - Možda sam samo uobrazila.
- To je moguće, ali u slučaju da niste, to bi značilo da je to bio neko od ljudi u kući.
Pitam se...

138
 KnjigeClub

- Šta se pitate? - pitala je Virdžinija.

- Temeljitost g. Hirama Fiša; stigao je da se kompletno obuče kada je odozdo začuo
poziv u pomoć.
- Ima nečeg u tome - složila se Virdžinija. - A onda, tu je i g. Ajzakstajn, koji je
čitavu stvar prespavao. I to je sumnjivo. Nije mogao stvarno da spava, zar ne?
- Tu je i onaj momak, Boris - ubacio je Bil. - On deluje kao pravi grubijan. Mislim,
sluga princa Mihaila.
- Dvorac Čimniz je pun sumnjivih likova - reče Virdžinija. - Rekla bih da su i drugi
isto toliko sumnjičavi kada je reč o nama. Volela bih da načelnik Betl nije otišao za
London. Mislim da je to glupo od njega. Uzgred, g. Kejde, par puta sam videla onog
sumnjivog Francuza kako se muva po parku.
- Sve ovo je jedna velika zbrka - priznao je Entoni. - Ja sam se upustio u jalovu
potragu. Napravio sam totalnu budalu od sebe. Vidite, meni se čini da je suština ovog
problema u sledećem: da li su provalnici našli ono za čime su tragali prošle noći?
- Šta ako nisu? - reče Virdžinija. - U stvari, prilično sam sigurna da nisu.
- Samo ovo, verujem da će se opet vratiti. Znaju, ili će saznati, da je Betl u Londonu.
Rizikovaće, i opet će se noćas vratiti.
- Da li zaista tako mislite?
- Postoji šansa. A sada ćemo nas troje da oformimo mali sindikat. Eversli i ja ćemo
se, uz sve predostrožnosti, sakriti u sobi za većanje...
- A šta je sa mnom? - prekinula ga je Virdžinija. - Nemojte misliti da ćete mene da
izostavite.
- Slušaj, Virdžinija - reče Bil. - Ovo je muški posao...
- Ne budi idiot, Bile. Ja sam u ovome, kao i ti. Nemoj da misliš da nisam. Naš
sindikat će noćas biti na straži.
To je bilo rešeno i plan je bio skrojen. Nakon što se svi budu povukli na spavanje,
članovi novoformiranog sindikata će, jedan po jedan, tiho da siđu. Svi su bili naoružani
snažnim baterijskim lampama, a u Entonijevom džepu je bio i revolver.
Entoni je rekao da veruje da će noćas biti učinjen još jedan pokušaj da se nastavi
pretraga. Ipak, nije verovao da će to biti pokušano spolja. Verovao je da je Virdžinija bila
u pravu kada je pomislila da je neko prošao pored nje prethodne noći, i kada je zauzeo
svoje mesto u senci starog ormara od hrastovine, pogled mu je bio uprt u vrata, a ne u

139
 KnjigeClub

prozor. Virdžinija je čučala iza figure u oklopu na suprotnoj strani sobe, a Bil je bio
pored prozora.
Minuti su prolazili, neizrecivo dugi. Odzvonio je jedan sat, pa pola dva, pa dva, pa
pola tri. Entoni se osećao ukrućeno i bolno. Polako je dolazio do zaključka da je
pogrešio. Noćas neće biti provale.
A onda se odjednom ukočio, svaki nerv u telu mu je zaigrao. Začuo je korake na
terasi. Opet tišina, a onda tiho grebanje po prozoru. Odjednom je grebanje prestalo i
prozor se otvorio. Muškarac je zakoračio preko praga u sobu.
Stajao je mirno nekoliko trenutaka, vireći kroz tamu kao da osluškuje. Nakon
minut-dva, naizgled zadovoljan, upalio je baterijsku lampu koju je nosio i na brzinu
osvetlio sobu. Očigledno nije video ništa neobično. Skrivena trojka je zadržala dah.
Nepoznati je prišao istom delu panela koji je ispitivao prethodne noći.
A onda je užasno otkriće sledilo Bila. Morao je da kine! Divlja trka kroz rosom
orošeni park prethodne noći na poklon mu je ostavila prehladu. Kijao je neprekidno,
čitavog dana. Sada je morao da kine i ništa ga na svetu nije moglo sprečiti.
Primenio je sve lekove koji su mu pali na pamet. Pritisnuo je gornju usnu prstom,
jako progutao, zabacio glavu i zagledao se u tavanicu. Kao poslednje sredstvo, uhvatio
je svoj nos i snažno ga uštinuo. Nije bilo pomoći. Kinuo je.
Prigušeno, kontrolisano kijanje, ali u sobi gluvoj kao grob prolomilo se poput
grmljavine.
Stranac je poskočio i istog trenutka Entoni je prešao u napad. Upalio je svoju
lampu i skočio na uljeza. Sledeće sekunde su obojica bili na podu.
- Svetla - povikao je Entoni.
Virdžinija je bila spremna kod prekidača. Svetla su ove noći blesnula punim sjajem.
Entoni je bio na muškarcu. Bil se sagnuo da mu pomogne.
- A sada - reče Entoni - da vidimo ko si ti, dragi moj prijatelju.
Okrenuo je svoju žrtvu na leđa. Bio je to uredni, tamnobradi stranac iz Kriketaša.
- Baš lepo - odobravajuće reče glas.
Svi su iznenađeno podigli pogled. Krupna prilika načelnika Betla stajala je na
otvorenim vratima.
- Mislio sam da ste u Londonu, načelniče - reče Entoni.
Betlove oči su zasjale.

140
 KnjigeClub

- Jel’ tako, gospodine? - rekao je. - Pa, mislio sam da je dobra ideja da svi pomisle
kako sam otišao.
- I bila je - složio se Entoni, gledajući u svog pobeđenog neprijatelja.
Na njegovo iznenađenje, osmeh se razlio strančevim licem.
- Mogu li, gospodo? - upitao je. - Vas je troje na jednog.
Entoni ga je ljubazno podigao na noge. Stranac je popravio svoj izgužvani kaput,
ispravio kragnu i zainteresovano pogledao u Betla.
- Oprostite mi - rekao je - ali, da li sam dobro razumeo da ste vi iz Skotland Jarda?
- Tako je - reče Betl.
- Onda bih vam predao svoja ovlašćenja. - Skrušeno se nasmešio. - Bilo bi
pametnije da sam to ranije učinio.
Izvadio je neke papire iz džepa i pružio ih detektivu Skotland Jarda. U isto vreme,
otvorio je jednu stranu svog kaputa i pokazao nešto što je tu bilo prikačeno.
Betl je ispustio uzvik zaprepašćenja. Pogledao je papire i vratio ih strancu lako se
naklonivši.
- Žao mi je što ste bili ovako dočekani, mesje - rekao je - ali sami ste to tražili,
znate.
Nasmešio se, primetivši zapanjena lica ostatka grupe.
- Ovo je moj kolega, koga sam već izvesno vreme očekivao - rekao je. - G. Lemuan,
iz Sûretéa 8, iz Pariza.

8
Jedan od dva ogranka Francuske državne policije (drugi je Žandarmerija). Departman je osnovan još 1812. iniciran
Napoleonovom političkom policijom, (prim. red.)
141
 KnjigeClub

Poglavlje 19

Tajna prošlost

Svi su zurili u francuskog detektiva, koji im se smešio.

- Plašim se da je istina - rekao je.
Nastala je pauza tokom koje su svi sređivali svoje utiske. Onda se Virdžinija
okrenula Betlu.
- Znate šta mislim, načelniče Betl?
- Šta mislite, gđo Revel?
- Mislim da je krajnje vreme da nam pojasnite neke stvari.
- Da vam pojasnim? Ne razumem vas, gđo Revel.
- Načelniče Betle, vi me savršeno razumete. Rekla bih da vas je g. Lomaks opteretio
svim onim preporukama o tajnosti... takav je Džordž, ali, sigurno da je bolje ako nam
sve ispričate, nego da nas pustite da sami nalećemo na tajne i možda napravimo veliku
štetu. G. Lemuane, da li se slažete sa mnom?
- Madam, u potpunosti se slažem.
- Nema te tajne koja se doveka može sačuvati - reče Betl. - To sam i rekao g.
Lomaksu. G. Eversli je g. Lomaksov sekretar, pa nema razloga da on ne sazna sve što
treba da sazna. Što se g. Kejda tiče, on je ionako hteo-ne hteo upao u sve ovo, pa je red
da zna na čemu je. Ali...
Betl je zastao.
- Znam - reče Virdžinija. - Žene su tako indiskretne! Džordž često to govori.
Lemuan je pažljivo studirao Virdžiniju. Potom se okrenuo čoveku iz Skotland
Jarda.
- Da li sam dobro čuo da ste se dami obratili kao gđi Revel?
- Tako se zovem - reče Viktorija.
- Vaš suprug je bio u diplomatskoj službi, zar ne? A vi ste bili sa njim u
Hercoslovačkoj neposredno pre ubistva kralja i kraljice?

142
 KnjigeClub

- Da.
Lemuan se ponovo okrenuo.
- Mislim da madam ima pravo da čuje čitavu priču. Ona je indirektno umešana u
sve ovo. Štaviše - oči su mu blago zasvetlucale - gospođina diskrecija je veoma cenjena
u diplomatskim krugovima.
- Drago mi je što sam dobila tako dobre ocene - nasmejala se Virdžinija. - I drago
mi je što neću biti izostavljena iz ovoga.
- Šta je sa osveženjem? - reče Entoni. - Gde ćemo da sednemo? Ovde?
- Ako biste bili ljubazni, gospodine - reče Betl.
- Voleo bih da noćas ne napuštamo ovu sobu. Videćete zašto, kada budete čuli
čitavu priču.
- Onda ću ja da odem u potragu za hranom - reče Entoni.
Bil je krenuo sa njim i ubrzo su se vratili sa poslužavnikom prekrivenim čašama,
sifonima, i ostalim stvarima potrebnim za osveženje.
Brojčano pojačani sindikat se udobno smestio u uglu kod prozora, oko velikog
hrastovog stola.
- Razume se, naravno - reče Betl - sve što se ovde bude ispričalo mora da ostane u
apsolutnoj tajnosti. Nijedna informacija ne sme da procuri. Uvek sam mislio da će sve
pre ili kasnije da izađe na videlo. Gospoda poput g. Lomaksa koji žele sve da zataškaju,
preuzimaju veći rizik nego što misle. Radnja ove priče počinje pre nekih sedam godina.
U to doba je dosta monarhija bilo u fazi restauracije... posebno u Istočnoj Evropi. U
Engleskoj se mnogo toga dešavalo, u strogoj tajnosti, pri čemu je onaj stari gospodin,
grof Stilptič vukao konce. Sve balkanske zemlje bile su zainteresovane strane, a tada se
u Engleskoj našlo brojno plemstvo. Neću da ulazim u detalje, ali nešto je nestalo...
nestalo na neverovatan način, ako ne priznate dve stvari... da je lopov neko iz kraljevske
porodice, a istovremeno je to bilo delo vrhunskog profesionalca. G. Lemuan će vam
objasniti kako je to moguće.
Francuz se učtivo naklonio i počeo da priča.
- Moguće je da vi u Engleskoj niste ni čuli za našeg čuvenog i fantastičnog kralja
Viktora. Koje je njegovo pravo ime, to niko ne zna, ali to je čovek jedinstvene hrabrosti i
smelosti, čovek koji govori pet jezika i nenadmašan je u umetnosti prerušavanja.
Premda se zna da je njegov otac bio ili Englez ili Irac, on je uglavnom operisao u Parizu.

143
 KnjigeClub

Baš tamo je, pre gotovo osam godina, izvršio seriju veoma smelih pljački, i živeo pod
imenom kapetana O’Nila.
Prigušen uzvik se oteo Virdžiniji. G. Lemuan ju je zainteresovano pogledao.
- Mislim da razumem šta je uznemirilo madam. Videćete za trenutak. Dakle, mi
smo u Suriteu sumnjali da je taj kapetan O’Nil niko drugi do kralj Viktor, ali to nismo
mogli i da dokažemo. U Parizu se u to vreme nalazila i pametna mlada glumica iz Foli
Beržea, Anžel Mori. Već neko vreme smo sumnjali da je bila povezana s poslovima kralja
Viktora. Ali opet, nikakvog dokaza nismo imali.
- Otprilike u to vreme, Pariz se pripremao da dočeka mladog kralja Nikolu Četvrtog
od Hercoslovačke. U Suriteu smo dobili posebne instrukcije o tome kakve korake treba
da preduzmemo da bismo osigurali bezbednost Njegovog veličanstva. Posebno smo bili
upozoreni na aktivnosti jedne revolucionarne organizacije po imenu Drugovi Crvene
ruke. Sada je već izvesno da su Drugovi prišli Anželi i ponudili joj visoku svotu novca ako
im pomogne u njihovim planovima. Njena uloga je bila u tome da utiče na mladog kralja
i navede ga da prihvati i podrži njihove stavove. Anžel Morije prihvatila mito i obećala da
će odigrati svoju ulogu.
- Međutim, mlada dama je bila pametnija i ambicioznija nego što su njeni
poslodavci mislili. Uspela je da obrlati kralja, koji se beznadežno zaljubio u nju i obasuo
je draguljima. Tada se u njoj rodila ideja... da ne bude kraljeva ljubavnica, već kraljica! I,
kao što je svima poznato, ostvarila je svoju ambiciju. Bila je predstavljena u
Hercoslovačkoj kao grofica Varaga Popovski, izdanak porodice Romanovih, da bi na
kraju postala kraljica Varaga od Hercoslovačke. Nije loše za malu parišku glumicu!
Stalno sam slušao kako je tu ulogu neobično dobro odigrala. Ali, njen trijumf nije bio
dugog veka. Drugovi Crvene ruke, besni zbog njene izdaje, su dva puta ugrozili njen
život. Napokon su uspeli da naprave takav metež u zemlji da je došlo do revolucije u
kojoj su i kralj i kraljica nastradali. Njihova tela, masakrirana skoro do
neprepoznatljivosti, pronađena su i svedoče o besu naroda protiv kraljice strankinje
niskog porekla.
- Sada, u svetlu svega ovoga, bili smo sigurni da je kraljica Varaga i dalje održavala
veze sa kraljem Viktorom. Sasvim je moguće da je čitava stvar zapravo bila njegova
zamisao. Ono što znamo jeste da je ona nastavila tajno da održava šifrovanu prepisku
sa njim, sa hercoslovačkog dvora. Iz sigurnosnih razloga, pisma su pisana na
engleskom, i potpisana imenom izvesne engleske dame koja se tada nalazila pri

144
 KnjigeClub

ambasadi. Ukoliko bi bilo kakva istraga bila pokrenuta i dama negirala svoju
umešanost, moguće da joj niko ne bi verovao, jer su u pitanju bila pisma neverne žene
njenom ljubavniku. Upotrebili su vaše ime, gđo Revel.
- Znam - reče Virdžinija. Lice joj je naizmenično gubilo i dobijalo boju. - Znači, to je
istina o pismima! Pitala sam se i pitala.
- Kakav niski trik! - ogorčeno je uzviknuo Bil.
- Pisma su bila adresirana na kapetana O’Nila, na njegovu sobu u Parizu, a njihova
glavna svrha je tek docnije izašla na videlo, zahvaljujući jednoj neobičnoj stvari. Nakon
ubistva kralja i kraljice, mnogi krunski dragulji su, naravno, pali u ruke pobesnele
svetine, pronašli put do Pariza, gde je otkriveno da su u devet od deset slučajeva bili
falsifikati... a podsećam vas, među kraljevskim draguljima Hercoslovačke nalazilo se
dosta čuvenog kamenja. Čak i kao kraljica, Anžel Mori se bavila svojim starim zanatom.
- Sada vidite gde smo stigli? Nikola Četvrti i kraljica Varaga su stigli u Englesku kao
gosti pokojnog markiza od Katerhama, tadašnjeg ministra spoljnih poslova.
Hercoslovačka je bila mala zemlja, ali nije mogla biti izostavljena. Kraljica Varaga je
takođe morala biti primljena. Tako smo dobili člana kraljevske porodice, i istovremeno
vrhunskog lopova. Takođe nije bilo sumnje da je... ovaj... zamena koja je bila tako
izvanredne izrade da samo stručnjaka ne bi prevarila, jedino mogla biti delo kralja
Viktora. Štaviše, čitav taj neverovatno odvažni plan ukazivao je na njega kao autora.
- Šta se dogodilo? - pitala je Virdžinija.
- Sve je zataškano - lakonski odgovori načelnik Betl. - Do dana današnjeg, ništa
nije izašlo u javnost. Učinili smo sve u našoj moći da se stvari slegnu... a ne možete ni da
zamislite kako je to bilo komplikovano. Iznenadile bi vas metode kojima smo se služili.
Taj dragulj nije napustio Englesku sa kraljicom Varagom... toliko mogu da vam kažem.
Ne, Njeno veličanstvo ga je sakrila negde... ali gde, nikada nismo mogli da otkrijemo. Ali,
ne bi me čudilo... - načelnikov pogled je lutao - da je negde u ovoj sobi.
Entoni je poskočio.
- Šta? Nakon svih ovih godina? - sa nevericom je uzviknuo. - Nemoguće.
- Vama nisu poznate sve okolnosti, mesje - brzo reče Francuz. - Samo četrnaest
dana kasnije, izbila je revolucija u Hercoslovačkoj i kralj i kraljica su ubijeni. Takođe,
kapetan O’Nil je uhapšen u Parizu i osuđen po nekim manjim optužnicama. Mi smo se
nadali da ćemo naći šifrovana pisma u ovoj kući, ali izgleda da su ona ukradena od

145
 KnjigeClub

strane nekog hercoslovačkog posrednika. On se pojavio u Hercoslovačkoj tik pre

revolucije, da bi potom netragom nestao.
- Verovatno je otputovao u inostranstvo - zamišljeno reče Entoni. - Najverovatnije
u Afriku. I možete se kladiti da je čuvao taj paket kao oči u glavi. Za njega je to bio zlatni
rudnik. Čudno kako stvari ispadnu na kraju. Tamo su ga verovatno zvali Holandez Pedro
ili tako nešto.
Uhvatio je bezizražajan pogled načelnika Betla i nasmešio se.
- Nije u pitanju vidovitost, Betle - rekao je - mada liči na to. Uskoro ću vam
ispričati.
- Postoji samo još jedna stvar koju niste objasnili - reče Virdžinija. - Kakve veze ovo
ima sa memoarima? Veza mora da postoji, zar ne?
- Madam vrlo brzo shvata - sa odobravanjem reče Lemuan. - Da, postoji veza. Grof
Stilptič je takođe odseo u dvorcu Čimniz u to vreme.
- Dakle, njemu je verovatno sve bilo poznato?
- Parfaitement 9.
- I, naravno - reče Betl - ako je nešto od toga izbrbljao u svojim dragocenim
memoarima, glave će da padaju. Pogotovo zato što je čitava stvar zataškana.
Entoni je upalio cigaretu.
- Zar ne postoji mogućnost da u memoarima postoji ključ za to gde je kamen
sakriven? - pitao je.
- To nije verovatno - odlučno reče Betl. - On se nikada nije slagao sa kraljicom...
protivio se braku ko’ sam vrag. Teško da mu je ona poveravala stvari.
- Nisam to ni mislio - reče Entoni. - Ali, po svemu sudeći, on je bio lukavi stari đavo.
Ona to nije morala da zna, ali on je mogao da otkrije gde je sakrila dragulj. U tom
slučaju, šta mislite da bi on uradio?
- Ostao bi po strani - reče Betl, razmislivši za trenutak.
- Slažem se - reče Francuz. - Vidite, to je bio osetljiv trenutak. Anonimni povratak
kamena predstavljao bi veliki problem. Takođe, saznanje o tome gde se kamen nalazi
dalo bi mu veliku moć... a on je jako voleo moć, taj čudni starac. Ne samo da bi time
dobio kraljicu na dlanu, već i moćno oružje za sve dalje pregovore. To nije bila jedina
tajna koju je posedovao... o, ne!... on je sakupljao tajne kao što drugi ljudi sakupljaju

9
Parfaitement (fra.): savršeno, (prim. red.)
146
 KnjigeClub

redak porcelan. Govorkalo se da se, jednom ili dvaput pre smrti hvalio stvarima koje je
mogao da obelodani, ako mu se prohte. I barem jednom je izjavio da namerava da
iznese nekoliko zapanjujućih otkrića u svojim memoarima. Otud - Francuz se suvo
nasmešio - opšta pomama za tim rukopisom. I naša tajna policija je nameravala da ih se
dočepa, ali grof je preduzeo potrebne korake da ih sakrije pre svoje smrti.
- Ipak, nema stvarnog razloga za verovanje da je znao nešto baš o ovom
konkretnom slučaju - reče Betl.
- Oprostićete mi - tiho reče Entoni. - Ali jeste, po njegovim sopstvenim rečima.
- Šta?
Oba detektiva su zurila u njega, ne mogavši da veruju svojim ušima.
- Kada mi je g. Makgrat dao rukopis da ga donesem u London, ispričao mi je
okolnosti pod kojima se upoznao sa grofom Stilptičem. Bilo je to u Parizu. Izloživši se
velikom riziku, g. Makgrat je spasao grofa od bande huligana. Grof je bio, kako sam
shvatio... recimo, pomalo... izvan sebe? U takvom stanju, načinio je dve interesantne
primedbe. Jedna od njih je bila da zna gde se Kohinor nalazi... primedba na koju moj
prijatelj nije obratio mnogo pažnje. Takođe je rekao da su napadači bili ljudi kralja
Viktora. Uzete zajedno, ove dve primedbe su vrlo značajne.
- Blagi bože - izletelo je načelniku Betlu. - Rekao bih da jesu. Čak i ubistvo princa
Mihaila sada moramo da gledamo u drugom svetlu.
- Kralj Viktor nikada nije oduzeo život - podsetio ga je Francuz.
- Šta ako je bio prepadnut dok je tražio dragulj?
- Da li je on onda u Engleskoj? - oštro je upitao Entoni. - Kažete da je pušten pre dva
meseca. Zar ga niste pratili?
Žalostan osmeh se raširio licem francuskog detektiva.
- Pokušali smo, mesje. Ali taj čovek, on je đavo. Istog momenta nam je zbrisao.
Mislili smo, naravno, da će odmah da krene za Englesku. Ali ne. Otišao je... šta mislite,
gde?
- Gde? - reče Entoni.
Intenzivno je zurio u Francuza i odsutno se igrao svojim šibicama.
- U Ameriku. U Sjedinjene Države.
- Šta?
U Entonijevom tonu se osetilo zaprepašćenje.

147
 KnjigeClub

- Da, a da li znate pod kojim imenom je boravio tamo? Koju ulogu je igrao? Ulogu
princa Nikole od Hercoslovačke.
Šibice su ispale iz Entonijevih ruku, ali njegovo zaprepašćenje je bilo ravno
Betlovom.
- Nemoguće.
- Ne tako nemoguće, prijatelju moj. I vi ćete, takođe, dobiti tu vest ujutru. To je bila
kolosalna obmana. Kao što vam je poznato, kružile su glasine da je princ Nikola umro u
Kongu pre više godina. Naš prijatelj, kralj Viktor je ugledao svoju šansu... takvu smrt je
teško dokazati. On oživljava princa Nikolu i igra tu ulogu sa namerom da pobegne sa
velikom količinom američkih dolara... sve na račun tobožnjih naftnih koncesija. Ali
pukom slučajnošću je otkriven i primoran da na brzinu napusti zemlju. Ovog puta je
došao u Englesku. To je razlog što sam i ja ovde. Pre ili kasnije, on će doći u Čimniz. To
jest, ako već nije ovde!
- Mislite... da je ovde?
- Mislim da je bio ovde one noći kada je princ Mihail umoren, i ponovo prošle noći.
- Drugi pokušaj, eh? - reče Betl.
- Drugi pokušaj.
- Ono što me je mučilo - nastavio je Betl - jeste šta se desilo sa g. Lemuanom. Iz
Pariza su mi javili da je on na putu ovamo, i nije mi bilo jasno zašto se još nije pojavio.
- Zaista vam dugujem izvinjenje - reče Lemuan. - Vidite, stigao sam onog jutra
posle ubistva. Odmah mi je palo na pamet da bi za mene bilo bolje ako nezvanično
proučim stvari, pre nego što se zvanično pojavim kao vaš kolega. Mislio sam da ću tako
imati veće mogućnosti za istragu. Naravno, bilo mi je jasno da ću biti sumnjiv, ali to mi je
išlo na ruku, jer oni za kojima tragam neće biti na oprezu. Uveravam vas da sam mnogo
zanimljivih stvari video u poslednja dva dana.
- Ali gledajte - reče Bil - šta se to stvarno dogodilo prošle noći?
- Plašim se - reče g. Lemuan - da sam vas primorao na malu noćnu rekreaciju.
- Znači, vi ste bili taj koga sam jurio?
- Da. Objasniću vam. Došao sam ovde da posmatram, jer sam bio uveren da je
tajna sakrivena negde u ovoj sobi, s obzirom da je princ Mihail baš tu bio ubijen. Stajao
sam na terasi. Uskoro sam postao svestan da se neko kreće po ovoj sobi. Mogao sam s
vremena na vreme da vidim svetlost baterijske lampe. Pokušao sam da uđem u sobu i
otkrio da je srednji prozor otključan. Da li je taj muškarac tako ušao, ili ga je posle

148
 KnjigeClub

otvorio da bi imao kuda da pobegne, ne znam. Otvorio sam ga vrlo tiho i ušao u sobu.
Korak po korak, pipao sam oko sebe sve dok nisam našao mesto sa koga čitavu stvar
mogu mirno da posmatram, a da ne budem otkriven. Samog muškarca nisam najjasnije
mogao da vidim. Bio mi je okrenut leđima, a ispred sebe je držao svetlo, tako da sam
samo mogao da mu nazrem siluetu. Ali, ono što je radio me je iznenadilo. On je rastavio,
prvo jedan pa drugi oklop, i sve delove detaljno pretražio. Kada se uverio da ono što
traži nije tu, počeo je da kucka po panelima kojima su obloženi zidovi ispod slika. Šta bi
mu bio sledeći korak, ne znam. Prekinuli su ga. Vi ste upali unutra - pogledao je Bila.
- Naše mešanje, iako iz najbolje namere, bilo je prava šteta - zamišljeno reče
Virdžinija.
- U neku ruku, madam, i jeste. Muškarac je ugasio svoju lampu i ja sam, pošto još
nisam hteo da otkrijem svoj identitet, poleteo ka prozoru. Naleteo sam na drugo dvoje u
mraku, i pao. Ustao sam i istrčao kroz prozor. G. Eversli, držeći me za lopova, poleteo je
za mnom.
- Ja sam prva krenula za vama - reče Virdžinija. - Bil je u toj trci bio drugi.
- A onaj drugi dasa je imao dovoljno prisebnosti da ostane miran i išunja se kroz
vrata. Pitam se kako nije naleteo na one koji su dolazili u pomoć.
- To mu ne bi bio problem - reče Lemuan. - On bi se jednostavno napravio kako je
prvi stigao u pomoć, to je sve.
- Vi zaista mislite da je ovaj naš Arsen Lupen u stvari neko od ukućana? - pitao je
Bil, dok su mu oči svetlucale.
- Zašto da ne? - reče Lemuan. - On bi savršeno mogao da prođe kao sluga. Koliko
znamo, to bi mogao da bude i Boris Ančokov, verni sluga princa Mihaila.
- On je čudnovat tip - složio se Bil.
Ali Entoni se smešio.
- Možete vi i bolje, g. Lemuan - ljubazno je rekao.
Francuz se takođe nasmešio.
- Vi ste ga uzeli za svog slugu, zar ne, g. Kejde? - pitao je načelnik Betl.
- Betle, ja vam skidam kapu. Vi sve znate. Ali, tačnije rečeno, on je mene uzeo, a ne
ja njega.
- Zašto, pitam se, g. Kejde?

149
 KnjigeClub

- Ne znam - veselo reče Entoni. - Da ne raspravljamo o ukusima, ali možda mu se

dopalo moje lice. Ili možda misli da sam ja ubio njegovog gospodara, pa hoće da se
postavi u dobar položaj i da se prvom prilikom osveti.
Ustao je i krenuo do prozora, širom razmaknuvši zavese.
- Dan je - rekao je blago zevnuvši. - Sada nas više nikakva uzbuđenja ne očekuju.
Lemuan je takođe ustao.
- Ja ću vas sada napustiti - rekao je. - Videćemo se opet kasnije.
Graciozno se naklonivši Virdžiniji, izašao je kroz prozor.
- Krevet - reče Virdžinija, zevnuvši. - Sve ovo je bilo jako uzbudljivo. Hajde, Bile, idi
sada u krevet, kao dobar dečko. Plašim se da nas doručak neće videti.
Entoni je stajao na prozoru, posmatrajući priliku g. Lemuana kako se udaljava.
- Ne biste to pomislili - reče Betl iza njega - ali to je najveći francuski detektiv.
- Nisam siguran da ne bih pomislio - zamišljeno reče Entoni. - Pre mi se čini da tu
ima istine.
- Dakle - reče Betl - bio je u pravu da su noćašnja uzbuđenja za sada gotova.
Uzgred, sećate li se da sam vam rekao kako su našli onog ubijenog muškarca pored
Stejnsa?
- Da. Zašto?
- Ništa. Identifikovali su ga, to je sve. Izgleda da se zvao Đuzepe Manueli. Bio je
konobar u hotelu Blic. Baš čudno, zar ne?

150
 KnjigeClub

Poglavlje 20

Betl i Entoni se savetuju

Entoni ništa nije rekao. Nastavio je da zuri kroz prozor. Načelnik Betl je još neko vreme
posmatrao njegova nepomična leđa.
- Pa, laku noć, gospodine - napokon je rekao i pošao ka vratima.
Entoni se trgnuo.
- Sačekajte, Betle.
Načelnik Betl je poslušno stao. Entoni je otišao od prozora. Izvukao je cigaretu iz
svoje tabakere i zapalio je. Onda je, između dva dima, rekao:
- Vas, izgleda, jako zanima taj slučaj u Stejnsu?
- Ne bih išao tako daleko, gospodine. Neobičan slučaj, to je sve.
- Da li mislite da je muškarac bio ubijen na tom mestu, ili je ubijen negde drugde, a
zatim njegovo telo prebačeno tamo?
- Mislim da je ubijen negde drugde i da je posle toga telo dovezeno kolima.
- I ja tako mislim - reče Entoni.
Nešto u njegovom tonu je nateralo detektiva da ga oštro pogleda.
- Imate nekih ideja, gospodine? Da li znate ko ga je tamo doneo?
- Da - reče Entoni. - Ja.
Potpuna mirnoća njegovog sagovornika mu je pomalo išla na živce.
- Moram da kažem da vi jako dobro podnosite šokove, Betle - primetio je.
- „Nikada ne pokazuj osećanja.“ To je prvo pravilo koje sam naučio i mogu vam reći
da je vrlo korisno.
- Vi ga se zaista doslovce pridržavate - reče Entoni. - Ne mogu da kažem da sam
vas ikada video uznemirenog. Onda, hoćete li da čujete čitavu priču?
- Ako biste bili ljubazni, g. Kejde.
Entoni je primakao dve stolice, oba muškarca su sela i Entoni je ispričao događaje
od prošlog četvrtka.

151
 KnjigeClub

Betl ga je netremice slušao. U očima mu se pojavio blagi sjaj kada je Entoni završio.
- Znate, gospodine - rekao je - jednoga dana ćete upasti u nevolju.
- Znači, po drugi put neću biti priveden?
- Mi više volimo da ostavimo duži konopac - reče načelnik Betl.
- Lepo ste to sročili - reče Entoni. - Bez nepotrebnog naglašavanja poslednje reči.
- Ne razumem, gospodine - reče Betl - zašto ste odlučili da mi sada to ispričate?
- Teško je objasniti - reče Entoni. - Vidite, Betle, počeo sam zaista visoko da cenim
vaše sposobnosti. Kada trenutak dođe, vi ste tu. Kao večeras. Palo mi je na pamet, ako
budem zadržavao ono što znam, mogu ozbiljno da ugrozim vaš rad. Zaslužili ste da
imate sve činjenice pred sobom. Ja sam uradio sve što je u mojoj moći, ali sve što sam
do sada uspeo jeste da samo upropastim stvari. Do večeras, nisam mogao ništa da vam
kažem, zbog gđe Revel. Ali, kako je sada dokazano da ona nema nikakve veze s tim
pismima, svaka pomisao da je ona umešana postaje apsurdna. Možda sam je isprva
loše savetovao, ali mislio sam da će policiji biti teško da poveruje da je iz čiste zabave
dala novac za pisma.
- Porota bi verovatno teško u to poverovala - složio se Betl. - Porotnici nikada
nemaju mašte.
- Ali, vama je to razumljivo? - reče Entoni, pažljivo ga posmatrajući.
- Vidite, g. Kejde, najveći deo mog posla dotiče ovakve ljude. Tačnije, one koje zovu
viša klasa. Vidite, većina ljudi se uvek pita šta će komšije da pomisle. Ali skitnice i
aristokratija nisu takvi... oni urade prvo što im padne na pamet, bez razmišljanja šta će
bilo ko da pomisli o njima. Ne mislim samo na zaludne bogataše, one koji priređuju
glamurozne prijeme i slično. Mislim pre svega na one koji su generacijama odgajani
tako da drže samo do svog mišljenja. Svaki put se iznova uveravam da su pripadnici više
klase isti... odvažni, iskreni i ponekad neverovatno glupi.
- Vrlo zanimljiva lekcija, Betle. Pretpostavljam da ćete i vi jednog dana da napišete
memoare. Oni će biti stvarno zanimljivo štivo.
Detektiv je prihvatio predlog sa osmehom, ali ništa nije rekao.
- Hteo bih nešto da vas pitam - nastavio je Entoni. - Da li ste me uopšte povezali sa
aferom u Stejnsu? Iz vašeg držanja sam pomislio da jeste.
- U pravu ste. Imao sam predosećaj. Ali, ništa konkretno. Vaš stav je bio jako
dobar, ako mogu tako da kažem g. Kejde. Niste upali u zamku bezbrižnosti.

152
 KnjigeClub

- Drago mi je zbog toga - reče Entoni. - Otkako sam vas upoznao, imao sam osećaj
da mi neprekidno postavljate male zamke. Uglavnom sam uspevao da ne upadnem u
njih, ali napetost je bila strašna.
Betl se smrknuto nasmejao.
- Tako se na kraju uhvati zločinac, gospodine. Nateramo ga da beži, trči u krug,
sapliće se i pada. Pre ili kasnije, nervi mu popuste i tada ga hvatamo.
- Vi ste baš vesela osoba, Betle. Kada ćete mene da uhvatite, pitam se?
- Konopac je dugačak - ponovio je načelnik - dugačak.
- U međuvremenu - reče Entoni - još uvek sam pomoćnik-amater?
- Tako je, g. Kejde.
- Votson vašem Šerloku Holmsu, u stvari?
- Detektivske priče su uglavnom glupe - reče bezizražajno Betl. - Ali, zabavljaju
ljude - dodao je, kao da mu je to tek palo na pamet. - Ponekad su i korisne.
- U kom smislu? - sa zanimanjem je pitao Entoni.
- One promovišu univerzalnu ideju da su policajci glupi. Kada neki amater počini
zločin, kao na primer ubistvo, takva ideja je onda nama od pomoći.
Entoni ga je nekoliko trenutaka posmatrao u tišini. Betl je sedeo potpuno miran, s
vremena na vreme trepnuvši, bez ikakvih emocija na svom četvrtastom spokojnom licu.
Ustao je.
- Nema mnogo svrhe da idemo u krevet sada - primetio je. - Čim ustane, voleo bih
da porazgovaram sa njegovim gospodstvom. Ko god želi sada da napusti kuću, može to
da učini. Istovremeno, bio bih zahvalan njegovom gospodstvu ako bi produžio
neformalni poziv gostima da ostanu. Vi ćete taj poziv prihvatiti, molio bih vas, kao i gđa
Revel.
- Da li ste uopšte pronašli revolver? - odjednom je pitao Entoni.
- Mislite na onaj kojim je princ Mihail ubijen? Ne, nisam. Ipak, mora da je negde u
kući, ili oko nje. Poslušaću vaš savet, g. Kejde, i poslati par dečaka da pretraže ptičja
gnezda. Kada bismo pronašli revolver, verovatno bismo se malo pomakli u istrazi. To, i
svežanj pisama. Kažete da je pismo naslovljeno sa „Čimniz“ bilo među njima? To pismo
je poslednje napisano. Instrukcije za nalaženje dijamanta su šifrovano zapisana u
njemu.
- Zbog čega je, po vašoj teoriji, Đuzepe ubijen? - pitao je Entoni.

153
 KnjigeClub

- Rekao bih da je on bio obični lopov, koga su se dočepali ili kralj Viktor ili Drugovi
Crvene ruke, i zaposlili. Ne bi me čudilo da Drugovi i kralj Viktor rade zajedno. Ta
organizacija ima puno novca i moći, ali ne i puno pameti. Đuzepeov zadatak je bio da se
dokopa rukopisa... oni nisu mogli da znaju da se i pisma nalaze kod vas... to je zaista
čudna koincidencija, moram da priznam.
- Znam - reče Entoni. - Prosto neverovatna, kada bolje razmislite o tome.
- Đuzepe se umesto rukopisa, dokopao pisama. U prvi mah je bio jako razočaran. A
onda je video isečak iz novina i palo mu je na pamet da ucenjuje dotičnu damu. Naravno,
nije imao pojma koji je pravi značaj tih pisama. Drugovi otkrivaju šta je uradio, veruju da
ih je namerno prevario, i odlučuju da ga ubiju. Njima je ubijanje izdajnika omiljeni hobi.
Postoji neka živopisnost u tome koja im se izgleda mnogo dopada. Ono što ne mogu da
razumem jeste revolver sa ugraviranim „Virdžinija“. To je previše suptilna finesa za
Drugove. Oni po pravilu uživaju da lepe okolo svoj znak Crvene ruke... kako bi
potencijalnim izdajnicima uterali strah u kosti. Ne, meni se čini da je kralj Viktor tu
umešao svoje prste. Ali koji mu je bio motiv, ne znam. Deluje mi kao namerni pokušaj da
se gđi Revel prikači ubistvo, ali na prvi pogled, to nema nikakvog smisla.
- Ja sam imao teoriju u vezi s tim - reče Entoni. - Ali izgleda da nisam bio u pravu.
Ispričao je Betlu kako je Virdžinija prepoznala Mihaila. Betl je klimnuo glavom.
- O, da, nema sumnje u njegov identitet. Uzgred, stari baron ima vrlo visoko
mišljenje o vama. O vama govori samo u superlativima.
- To je vrlo ljubazno od njega - reče Entoni. - Pogotovu što sam ga upozorio kako
nameravam da se dokopam nestalih memoara pre sledeće srede.
- Imaćete puno posla - reče Betl.
- Hm, da. Mislite? Pretpostavljam da kralj Viktor i kompanija imaju pisma.
Betl je klimnuo glavom.
- Uzeli su ih od Đuzepea onog dana u Pont stritu. To su stvarno lepo smislili. Da,
uzeli su ih i sada znaju gde da traže.
Obojica su tada već izlazila iz sobe.
- Ovde negde? - reče Entoni, trgnuvši glavom nazad.
- Tačno, ovde. Ali, još nisu našli glavnu premiju i spremni su na veliki rizik kako bije
se dočepali.
- Pretpostavljam - reče Entoni - da već imate neki plan u toj svojoj prepredenoj
glavi?

154
 KnjigeClub

Betl mu nije odgovorio. Imao je tup i neinteligentan izraz. Onda je, sasvim polako,
trepnuo.
- Treba li vam moja pomoć? - pitao je Entoni.
- Da. I još nečija.
- Čija?
- Gđe Revel. Možda to niste primetili, g. Kejde, ali ona je jedna veoma zabavna
dama.
- Primetio sam - reče Entoni.
Pogledao je na svoj sat.
- Slažem se sa vama oko kreveta, Betle. Umakanje u jezero i dobar doručak su
mnogo primereniji.
Lakim korakom se popeo do svoje sobe. Zviždućući, skinuo je večernju odeću i
uzeo bade-mantil i peškir za kupanje.
Odjednom je stao ukopan ispred toaletnog stočića, zureći u objekat koji je
dostojanstveno ležao ispred ogledala.
Za trenutak, nije mogao da veruje svojim očima. Uzeo ga je, pažljivo ga
razgledajući. Da, nije bilo greške.
To je bio svežanj pisama potpisan sa Virdžinija Revel. Bio je nedirnut. Nijedno
pismo nije nedostajalo.
Entoni je pao u stolicu sa pismima u ruci.
- Verovatno gubim razum - promrmljao je. - Ništa ne mogu da razumem od onog
što se dešava u ovoj kući. Zašto bi se pisma ponovo pojavila kao nekakav prokleti
mađioničarski trik? Ko ih je stavio na moj toaletni sto? Zašto?
Ni na jedno od tih važnih pitanja nije mogao da pronađe zadovoljavajući odgovor.

155
 KnjigeClub

Poglavlje 21

Kofer g. Ajzakstajna

U deset sati tog jutra, lord Katerham i njegova ćerka su doručkovali. Bebica je izgledala
veoma zamišljeno.
- Oče - napokon je rekla.
Lord Katerham, udubljen u Tajms, nije odgovorio.
- Oče - oštrije je ponovila Bebica.
Lord Katerham, otrgnut od svoje potrage za predstojećim rasprodajama retkih
knjiga, odsutno ju je pogledao.
- Eh? - reče. - Jesi li nešto rekla?
- Da. Ko je jutros doručkovao?
Klimnula je glavom ka mestu na kome je očigledno nedavno neko sedeo. Tanjiri na
ostalim mestima su bili netaknuti.
- Oh, Kako-se-već-zvaše.
- Debeli Ajki?
Bebica i njen otac su se dovoljno voleli da bi odlično razumeli svoja pomalo varljiva
zapažanja.
- Tako je.
- Da li sam te videla jutros kako razgovaraš sa detektivom pre doručka?
Lord Katerham je uzdahnuo.
- Da pritisnuo me je u predvorju. Zaista mislim da časovi pre doručka moraju da
budu svetinja. Moraću da odem u inostranstvo. Pritisak na moje nerve...
Bebica ga je bez izvinjenja prekinula.
- Šta je rekao?
- Rekao je da svi koji to hoće, mogu da idu.
- Pa - reče Bebica - to je onda u redu. Ti si ionako to hteo.
- Znam. Ali, nije ostao na tome. Rekao je da ipak želi da im uputim poziv da ostanu.

156
 KnjigeClub

- Ne razumem - reče Bebica, nabirajući nos.

- Sve je tako konfuzno i kontradiktorno - kukao je lord Katerham. - I to još pre
doručka.
- Šta si mu ti rekao?
- O, ja sam se složio, naravno. Nikada se ne vredi raspravljati s tim ljudima.
Pogotovo pre doručka - nastavio je lord Katerham, vraćajući se svojoj glavnoj žalbi.
- Koga si do sada pitao da ostane?
- Kejda. On je jutros jako rano ustao. On će da ostane. To mi ne smeta. Nije mi baš
najjasniji, ali dopada mi se... taj momak mi se jako dopada.
- Kao i Virdžiniji - reče Bebica, šarajući svojom viljuškom po stolu.
- A?
- Kao i meni. Ali, to izgleda nema veze.
- A pitao sam i Ajzakstajna - nastavio je lord Katerham.
- I?
- Ali srećom on mora da se vrati u grad. Uzgred, nemoj da zaboraviš da naručiš
kola za 10.40.
- Dobro.
- Kad bih još samo mogao da se otarasim i Fiša - nastavio je lord Katerham, dok
mu se raspoloženje polako popravljalo.
- Mislila sam da voliš da pričaš s njim o tvojim starim plesnivim knjigama.
- I uživam, uživam. Barem sam uživao do sada. Ali, postane monotono kada samo
jedan priča. Fiš je vrlo zainteresovan, ali nikada ne progovara ni reč.
- Bolje je pričati nego samo slušati - reče Bebica. - Kao što je slučaj s Džordžom
Lomaksom.
Lord Katerham se stresao na pomen Džordžovog imena.
- Džordž je majstor u izlaganju političkih platformi - reče Bebica. - Tu mu skidam
kapu, mada znam da su to sve gluposti što priča. U svakom slučaju, ja sam socijalista...
- Znam, draga, znam - nestrpljivo je rekao lord Katerham.
- Ne brini - reče Bebica. - Nemam nameru da unosim politiku u kuću. To je ono što
Džordž radi... drži javne govorancije u privatnom životu. To bi Parlament trebalo
zakonom da zabrani.
- Upravo tako - reče lord Katerham.
- Šta je sa Virdžinijom? - pitala je Bebica. - Da li je i ona pozvana da ostane?

157
 KnjigeClub

- Betl je rekao... svi.

- „Odlučno reče on!“ Jesi li je već pitao da mi postane maćeha?
- Ne mislim da bi to bilo dobro - žalosno reče lord Katerham. - Mada me je nazvala
dragim prošle noći. Ali to je ono najgore kod ovih mladih lepih žena koje su tako
ljubazne. One će svašta reći, a da pod tim apsolutno ništa ne misle.
- Ne - složila se Bebica. - Vaša veza bi imala više nade kada bi te ona gađala
čizmom ili te ujela.
- Vi mladi izgleda da imate tako neprijatne ideje o ljubavi - zamišljeno reče lord
Katerham.
- To je od čitanja Šeika - reče Bebica. - Pustinjska ljubav. Bacao ju je naokolo, itd.
- Šta je Šeik? - jednostavno je upitao lord Katerham. - Je li to poema?
Bebica ga je sažaljivo pogledala. Ustala je i poljubila ga u teme.
- Dragi stari tatica - primetila je i lakim korakom izašla kroz francuski prozor.
Lord Katerham se vratio svojim rasprodajama.
Odjednom je poskočio kada mu se obratio g. Hiram Fiš, koji je po običaju nečujno
ušao u sobu.
- Dobro jutro, lorde Katerhame.
- O, dobro jutro - reče lord Katerham. - Dobro jutro. Divan dan, zar ne?
- Vreme je božanstveno - reče g. Fiš.
Poslužio se kafom. Prošao je pored hrane i uzeo samo komad suvog tosta.
- Da li sam dobro čuo da je embargo ukinut? - pitao je nakon par minuta. - Da svi
možemo da odemo?
- Da... ovaj, da - reče lord Katerham. - U stvari, nadao sam se, mislim... bio bih
oduševljen - savest ga je ponukala da kaže - oduševljen ako biste ostali još neko vreme.
- Dakle, lorde Katerhame...
- Ovo je bila baš nesrećna poseta, znam - požurio je da kaže lord Katerham. -
Strašno. Ne krivim vas što želite da odete.
- Niste me razumeli, lorde Katerhame. Društvo jeste bilo tmurno, to niko ne spori.
Ali, seoski život Engleske, pogotovo u ovako veličanstvenom istorijskom zdanju snažno
me privlači. Voleo bih da ga malo proučim. Mi u Americi nemamo ni približno nešto
ovako. Ja sa oduševljenjem prihvatam vaš ljubazni poziv da ostanem.
- O, dobro - reče lord Katerham - to je onda rešeno. Oduševljen sam, dragi moj,
naprosto oduševljen.
158
 KnjigeClub

Podstaknuvši se na lažnu ljubaznost, lord Katerham je promrmljao nešto o tome

kako mora da se vidi sa upravnikom svog imanja i pobegao iz sobe.
U predvorju je ugledao Virdžiniju kako silazi niz stepenice.
- Da vas otpratim na doručak? - ljubazno je upitao lord Katerham.
- Doručkovala sam u sobi, hvala, jutros sam bila jako pospana.
Zevnula je.
- Prošla noć nije bila loša. U stvari, u neku ruku je bila zaista dobra. Oh, lorde
Katerhame - provukla je svoju ruku ispod njegove i stisnula je - ja zaista uživam. Divni
ste što ste me pozvali da dođem.
- Onda ćete ostati još malo, hoćete li? Betl je podigao, ovaj... embargo, ali ja bih
voleo kada biste ostali još neko vreme. I Bebica bi to volela.
- Naravno da hoću! Tako zlatno od vas što ste me pozvali!
- Ah! - reče lord Katerham.
Uzdahnuo je.
- Koju muku vi to krijete? - pitala je Virdžinija. - Da vas neko nije ujeo, možda?
- Baš u tome i jeste stvar - tužno reče lord Katerham.
Virdžinija je bila zbunjena.
- Vi ne želite da me gađate čizmom? Ne, vidim da ne želite. O, dobro, nije važno.
Lord Katerham je tužno otišao i Virdžinija je izašla kroz bočna vrata u baštu.
Za trenutak je zastala, udišući oštar oktobarski vazduh koji je delovao kao pravi
melem za nekoga ko se osećao tako iscrpljeno.
Trgla se kada je ugledala načelnika Betla kako stoji pored nje. On je imao
neverovatan dar da se nečujno stvori pored vas, bez ikakve najave.
- Dobro jutro, gđo Revel. Niste mnogo umorni, nadam se?
Virdžinija je zatresla glavom.
- Bila je to jako uzbudljiva noć - rekla je. - Vredelo je odreći se malo sna. Jedino,
dan posle takve noći može da izgleda malo dosadno.
- Ima jedno prijatno mesto, zaklonjeno od sunca, ispod onog kedra - primetio je
načelnik. - Želite li da vam odnesem stolicu tamo?
- Ako mislite da mi je potrebno - ozbiljno je odgovorila Virdžinija.
- Vi jako brzo shvatate, gđo Revel. Da, tako je. Hoću da porazgovaram malo sa
vama.

159
 KnjigeClub

Podigao je veliki pleteni naslonjač i smestio ga na travu. Virdžinija ga je pratila, sa

jastukom u ruci.
- Veoma opasno mesto, ova terasa - primetio je detektiv. - To jest, ako želite s
nekim nasamo da razgovarate.
- Opet mi budite interesovanje, načelniče Betl.
- Oh, nije ništa bitno. - Izvukao je veliki sat i bacio pogled na njega. - Pola
jedanaest. Za deset minuta krećem za Vajvern Ebi da podnesem izveštaj g. Lomaksu.
Imam dovoljno vremena. Samo sam hteo da znam možete li mi nešto više reći o g. Kejdu.
- O g. Kejdu?
Virdžinija je bila iznenađena.
- Da, kada ste ga upoznali, koliko ga dugo znate, i tako te stvari.
Betlovo ponašanje je bilo neobavezno i dosta ljubazno. Čak se i uzdržavao da je
pogleda, a to je u Virdžiniji počelo da budi blagu neprijatnost.
- To je komplikovanije nego što mislite - napokon je rekla. - On mi je jednom
prilikom učinio veliku uslugu...
Betl ju je prekinuo.
- Pre nego što nastavite, gđo Revel, želeo bih nešto da vam kažem. Prošle noći,
kada ste g. Eversli i vi otišli na spavanje, g. Kejd mi je ispričao sve o pismima i o onom
muškarcu koji je ubijen u vašoj kući.
- Uradio je to? - izustila je Virdžinija, bez daha.
- Da, i to je bio pametan potez. Razjašnjava mnogo nejasnoća. Samo mi jednu stvar
nije rekao... koliko dugo vas poznaje. Sada, ja imam neko svoje viđenje te stvari. Reći
ćete mi da li sam u pravu. Mislim da ste ga prvi put videli onog dana kada je došao u
vašu kuću. Ah! Vidim da sam u pravu. Bilo je tako.
Virdžinija ništa nije rekla. Po prvi put je osetila strah od ovog krupnog čoveka
bezizražajnog lica. Razumela je na šta je Entoni mislio kada je rekao da sa načelnikom
Betlom nema šale.
- Da li vam je ikada ispričao nešto iz svog života? - nastavio je detektiv. - Pre nego
što je otišao u Južnu Afriku, mislim. Kanada? Ili pre toga, Sudan? Ili, o svom detinjstvu?
Virdžinija je samo odmahnula glavom.
- A ipak, kladim se da on ima šta da ispriča. Jasno vam je kada vidite lice čoveka
koji je vodio život pun izazova i avantura. Mogao bi da vam ispriča par zanimljivih priča
kada bi to hteo, siguran sam.

160
 KnjigeClub

- Ako želite da znate nešto o tom periodu njegovog života, zašto onda ne
telegrafišete onom njegovom prijatelju, Makgratu? - pitala je Virdžinija.
- O, jesmo. Ali izgleda da je on negde u unutrašnjosti. Ipak, nema sumnje da je g.
Kejd bio u Bulavaju onda kada je rekao. Ali, pitao sam se, šta je radio pre nego što je
došao u Južnu Afriku. On je samo mesec dana radio za turističku agenciju g. Kasla. -
Ponovo je pogledao na sat. - Moram da krenem. Kola me već sigurno čekaju.
Virdžinija ga je posmatrala kako se vraća u kuću. Ali nije se pomerala sa stolice.
Nadala se da će se Entoni možda pojaviti i pridružiti joj se. Umesto njega, prišao joj je Bil
Eversli, snažno zevnuvši.
- Hvala bogu, napokon mogu da porazgovaram sa tobom nasamo, Virdžinija -
požalio se.
- Pa, moraš da budeš nežan Bile, inače ću da briznem u plač.
- Neko te je iznervirao?
- Nije me baš iznervirao. Ušao mi je u mozak i pretumbao ga. Osećam se kao da je
krdo slonova prešlo preko mene.
- Nije valjda Betl?
- Da, Betl. On je grozan čovek, u stvari.
- Pa, pusti sada Betla. Zaista, Virdžinija, ja te tako užasno volim...
- Nemoj sada, Bile, nisam dovoljno jaka. U svakom slučaju, uvek sam ti govorila da
je bolje da me ne prosiš pre ručka.
- Blagi bože - reče Bil. - Ja bih bio u stanju da te zaprosim i pre doručka.
Virdžinija se stresla.
- Bile, budi pametan i razuman za trenutak. Treba mi tvoj savet.
- Kada bi se samo jednom odlučila i rekla da ćeš se udati za mene, osećala bi se
mnogo bolje, siguran sam u to. Srećnija, shvataš, sređenija.
- Slušaj me, Bile. To što me prosiš, to je tvoja idee fixe. Svi muškarci prose devojke
kada počnu da se dosađuju i kada više nemaju šta da kažu. Seti se mojih godina i mog
udovičkog statusa, i idi i udvaraj se nekoj nevinoj mladoj devojci.
- Draga moja Virdžinija... Oh, užas! Prilazi nam onaj francuski idiot da nas gnjavi.
To je zaista bio g. Lemuan, crne brade i kao i uvek, uljudnih manira.
- Dobro jutro, madam. Niste umorni, nadam se?
- Ni najmanje.
- Odlično. Dobro jutro, g. Eversli.

161
 KnjigeClub

- Kako bi bilo da se malo prošetamo, sve troje? - predložio je Francuz.

- Šta misliš o tome, Bile? - reče Virdžinija.
- O, dobro - reče nevoljno mladi gospodin pored nje.
Podigao se sa trave, i sve troje je polako krenulo u šetnju. Virdžinija je bila u
sredini. Odmah je osetila neobično uzbuđenje Francuza, mada nije imala pojma šta je
moglo da ga prouzrokuje.
Uskoro ga je, služeći se svojom uobičajenom veštinom, potpuno opustila,
postavljajući mu pitanja, pažljivo slušajući odgovore, i postepeno izvlačeći ono što ju je
zanimalo. Ubrzo im je pričao raznorazne anegdote o čuvenom kralju Viktoru. Pričao ih
je vedrim tonom, sa jedva primetnom gorčinom kada je opisivao mnogobrojne načine
na koje su detektivi bivali nadmudreni.
Ali sve vreme, uprkos pravoj udubljenosti Lemuana u svoju priču, Virdžinija je
imala osećaj da mu je nešto drugo na umu. Štaviše, shvatila je da ih Lemuan vodi nekim
već isplaniranim putem kroz park. Nisu samo besciljno šetali. On ih je namerno vodio u
određenom smeru.
Odjednom je prekinuo priču i pogledao oko sebe. Stajali su na mestu na kome je
put presecao park pre nego što bi oštro zavio iza šumarka. Lemuan je zurio u vozilo koje
im se približavalo iz pravca kuće.
Virdžinija je sledila njegov pogled.
- To je vozilo za prtljag - rekla je - koje odnosi Ajzakstajnove kofere i njegovog
slugu na stanicu.
- Tako? - reče Lemuan. Bacio je pogled na svoj ručni sat i trgnuo se. - Hiljadu
izvinjenja. Zadržao sam se duže nego što sam mislio... tako šarmantno društvo. Da li je
moguće, šta mislite, da ih zamolim da me odbace do sela?
Zakoračio je na drum i mahnuo rukom. Kola su se zaustavila i nakon par reči
objašnjenja, Lemuan se popeo pozadi. Učtivo je podigao svoj šešir u znak pozdrava
Virdžiniji, i kola su krenula.
Drugo dvoje je ostalo i pogledom pratilo kola kako nestaju, zbunjenog izraza. Tek
što su kola zamakla za okuku, kofer je ispao iz njih. Kola su nastavila.
- Hajde - reče Virdžinija Bilu. - Sada ćemo videti nešto interesantno. Taj kofer je bio
izbačen napolje.
- Niko ništa nije primetio - reče Bil.

162
 KnjigeClub

Potrčali su niz put ka ispalom delu prtljaga. Tek što su mu se približili, Lemuan se
pojavio iza okuke. Pocrveneo je od brzog hodanja.
- Morao sam da se vratim - ljubazno je rekao. - Setio sam se da sam nešto
zaboravio.
- Ovo? - reče Bil, pokazujući na kofer.
Bio je to lep primerak od svinjske kože sa ugraviranim inicijalima H. A. na njemu.
- Kakva šteta! - brižno reče Lemuan. - Mora da je ispalo. Hoćemo li ga podići sa
puta?
Ne sačekavši odgovor, podigao je kofer i odneo ga u hladovinu ispod drveća. Stao
je iznad njega, nešto mu je blesnulo u ruci, i brava se otvorila.
Progovorio je, a glas mu je bio brz i zapovednički.
- Kola će se vratiti za minut - rekao je. - Jesu li na vidiku?
Virdžinija je pogledala ka kući.
- Ne.
- Dobro.
Veštim prstima je pregledao stvari po koferu. Termofor, svilena pidžama,
raznobojne čarape. Iznenada mu se čitavo telo ukočilo. Dohvatio je nešto što je izgledalo
kao smotuljak svilenog donjeg veša, i brzo ga odmotao.
Tihi uzvik se oteo Bilu. Usred zavežljaja nalazio se težak revolver.
- Čujem sirenu - reče Virdžinija.
Brzo poput munje, Lemuan je spakovao kofer. Revolver je umotao u sopstvenu
svilenu maramicu i ubacio ga u svoj džep. Zatvorio je brave na koferu i pružio ga Bilu.
- Uzmite ga. Madam će biti sa vama. Zaustavite kola i objasnite im da je kofer
ispao iz kola za prtljag. Mene nemojte da spominjete.
Bil je brzo istrčao na drum, pravo ispred velike lančester limuzine koja je, u sebi
noseći Ajzakstajna, dolazila iza okuke. Šofer je usporio i Bil je mahnuo koferom.
- Pao je iz kola za prtljag - objasnio je. - Slučajno smo to videli.
Uhvatio je brz pogled iznenađenog žutog lica dok je finansijer zurio u njega, a onda
je limuzina nastavila svoj put.
Vratili su se Lemuanu. On je stajao sa revolverom u ruci, dok mu se lice sijalo od
zadovoljstva.
- Gađao sam u mraku - rekao je. - U potpunom mraku. Ali, pogodio sam metu.

163
 KnjigeClub

Poglavlje 22

Crveni signal

Načelnik Betl je stajao u biblioteci u Vajvern Ebiju.

Džordž Lomaks je sedeo za stolom pretrpanim papirima, zamišljeno se mršteći.
Betl je otvorio sastanak kratkim izveštajem. Od tada, razgovor je spao gotovo u
potpunosti na Džordža, pri čemu se Betl uglavnom zadovoljavao sažetim i obično
jednosložnim odgovorima na Džordžova pitanja.
Na stolu, ispred Džordža, nalazio se svežanj pisama koje je Entoni našao na svom
toaletnom stolu.
- Ništa ne razumem - iznervirano reče Džordž, Uzimajući svežanj. - Ona su
šifrovana, kažete?
- Tako je, g. Lomakse.
- I gde kaže da ih je našao... na svom toaletnom stolu?
Betl je ponovio, od reči do reči, svoj razgovor sa Entonijem kada mu je ovaj rekao
kako je došao do pisama.
- I odmah ih je doneo vama? To je ispravno... ispravno. Ali, ko je mogao da ih stavi u
njegovu sobu?
Betl je zatresao glavom.
- To je nešto što biste vi morali da znate - jadao se Džordž. - Sve ovo mi mnogo
mutno izgleda... mnogo mutno. Šta mi, uostalom, znamo o tom g. Kejdu? On se
pojavljuje na najtajanstveniji mogući način... pod krajnje sumnjivim okolnostima... a mi
ne znamo ništa o njemu. Moram da kažem, da se meni lično on uopšte ne dopada. Vi ste
se raspitali o njemu, pretpostavljam?
Načelnik Betl je sebi dozvolio strpljivi osmeh.
- Poslali smo telegram u Južnu Afriku, i njegova priča je potvrđena u svim
detaljima. On je bio u Bulavaju sa svojim prijateljem Makgratom u vreme koje je naveo.
Pre susreta sa njim, bio je zaposlen u turističkoj agenciji Kasl.

164
 KnjigeClub

- To sam mogao i da očekujem - reče Džordž. - On ima onu jeftinu ljubaznost koja
je savršena za neke profesije. Ali, što se tiče ovih pisama... odmah moramo preduzeti
korake... odmah...
Veliki čovek se nadimao i nabrekao od važnosti.
Načelnik Betl je otvorio usta da nešto kaže, ali ga je Džordž preduhitrio.
- Ne sme biti nikakvog odlaganja. Ova pisma se moraju dešifrovati odmah. Da
vidim, koga da pozovemo? Postoji jedan čovek... radi za Britanski muzej. Zna sve što se
može znati o šiframa. Tokom rata je vodio odeljenje za nas. Gde je gđica Oskar? Ona će
znati. Ime mu počinje sa Vin... Vin...
- Profesor Vinvud - reče Betl.
- Tačno. Sada sam se setio. Odmah ga moramo pozvati.
- To sam već uradio, g. Lomakse, pre sat vremena. On će stići ovamo do 12.30.
- O, vrlo dobro, vrlo dobro. Hvala bogu da je jedan problem rešen. Danas moram
da budem u gradu. Snaći ćete se i bez mene, pretpostavljam?
- Mislim da hoćemo, gospodine.
- Pa, dajte sve od sebe, Betle, sve od sebe. Ja sam trenutno u užasnoj gužvi.
- Razumem, gospodine.
- Uzgred, zašto g. Eversli nije došao sa vama?
- Još uvek je spavao, gospodine. Čitave noći smo bili budni, kao što sam vam rekao.
- Oh, tako je. I ja često ostanem budan tokom noći. Da bih završio
tridesetšestosatni posao za dvadeset četiri sata, to je moj stalni zadatak! Pošaljite mi g.
Everslija čim se budete vratili tamo, Betle, hoćete li?
- Preneću mu vašu poruku, gospodine.
- Hvala vam, Betle. Savršeno mi je jasno zašto ste morali da mu poverite neke
stvari. Ali, smatrate li da je zaista bilo nužno da poklonite poverenje i mojoj rođaki, gđi
Revel?
- S obzirom na ime kojim su pisma potpisana, držao sam da jeste, g. Lomaks.
- Neverovatna drskost - mrmljao je Džordž Lomaks, mršteći se dok je gledao
svežanj pisama. - Sećam se pokojnog kralja Hercoslovačke. Šarmantan momak, ali
slab... žalosno slab. Oruđe u rukama beskrupulozne žene. Imate li neku ideju kako su
ova pisma dospela natrag u ruke g. Kejda?
- Uvek sam smatrao - reče Betl - ako čovek ne može nešto da postigne na jedan, on
će pokušati na drugi način.

165
 KnjigeClub

- Nisam vas sasvim razumeo - reče Džordž.

- Taj nevaljalac, kralj Viktor, on je potpuno svestan da je soba za većanje sada pod
stalnim nadzorom. Zato nas pušta da imamo pisma, da obavimo dešifrovanje i da
pronađemo skrovište. A onda... nevolja! Ali, Lemuan i ja ćemo se postarati za to.
- Imate plan, e?
- Ne bih išao tako daleko da kažem da imamo gotov plan. Ali, imam ideju. To je
ponekad vrlo korisno, imati ideju.
Tada je načelnik Betl otišao.
Nije imao nameru da se dalje poverava Džordžu Lomaksu.
U povratku je na putu video Entonija i zaustavio se. - Hoćete li me povesti do kuće?
- pitao je Entoni. - Odlično.
- Gde ste bili, g. Kejde?
- Na stanici, raspitivao sam se za vozove.
Betl je podigao obrve.
- Razmišljate da nas napustite? - pitao je.
- Još ne - nasmejao se Entoni. - Uzgred, šta je to uznemirilo Ajzakstajna? Stigao je
na stanicu baš kad sam ja odlazio, i izgledao je kao da ga je neko gadno uzdrmao.
- G. Ajzakstajn?
- Da.
- Ne znam šta je bilo. Ali mislim da je moralo biti nešto krupno da bi ga uzdrmalo.
- I ja to mislim - složio se Entoni. - On je jedan od onih jakih, ćutljivih, žutih
finansijera.
Odjednom se Betl nagnuo napred i dotakao šofera po ramenu.
- Zaustavite, hoćete li? I sačekajte me.
Iskočio je iz kola, na Entonijevo iznenađenje. Ali, kroz minut-dva, Entoni je primetio
g. Lemuana kako prilazi engleskom detektivu i shvatio da je signal bilo to što je privuklo
Betlovu pažnju.
Nešto su brzo razgovarali i onda se načelnik vratio do kola i uskočio, dajući znak
šoferu da nastavi.
Izraz mu je bio potpuno izmenjen.
- Našli su revolver - odjednom je kratko rekao.
- Šta?
Entoni ga je zapanjeno pogledao.

166
 KnjigeClub

- Gde?
- U Ajzakstajnovom koferu.
- O, nemoguće!
- Ništa nije nemoguće - reče Betl. - Trebalo je to da zapamtim.
Sedeo je savršeno miran, tapkajući rukom po kolenu.
- Ko ga je pronašao?
Betl je trgnuo glavom preko ramena.
- Lemuan. Pametan momak. U Suriteu ga smatraju Bogom.
- Ali, zar to ne menja sve vaše teorije?
- Ne - reče načelnik Betl vrlo polako. - Ne mogu da kažem da ih menja. U početku
sam bio iznenađen, moram da priznam. Ali, sve se savršeno uklapa u jednu moju
teoriju.
- Koja je...?
Ali načelnik Betl je skrenuo temu na sasvim drugu stranu.
- Pitam se da li biste mogli da pronađete g. Everslija za mene, gospodine? Imam
poruku za njega od g. Lomaksa. Mora odmah da krene u Ebi.
- U redu - reče Entoni. Kola su se zaustavila ispred velikih ulaznih vrata. - On je
verovatno još uvek u krevetu.
- Mislim da nije - reče detektiv. - Ako malo bolje pogledate, videćete ga kako seta
ispod onog drveta sa gđom Revel.
- Imate odličan vid, zar ne, Betle? - reče Entoni dok se udaljavao.
Preneo je poruku Bilu, koji ju je primio sa očekivanom mrzovoljom.
- Dovraga sve - gunđao je Bil sebi u bradu, vraćajući se u kuću - zašto Glavonja ne
može nekad da me ostavi na miru? I zašto ovi prokleti kolonijalni tipovi ne mogu da
ostanu u svojim kolonijama? Šta misle, da jednostavno mogu da dođu ovamo i ukradu
nam najbolje devojke? Svega mi je preko glave.
- Jeste li čuli za revolver? - pitala je Virdžinija, bez daha, kada ih je Bil napustio.
- Betl mi je ispričao. Zapanjujuće, zar ne? Ajzakstajn je juče očajnički želeo da ode,
ali sam to pripisivao njegovim nervima. On je otprilike jedina osoba za koju sam
smatrao da je iznad svake sumnje. Da li možete da vidite neki njegov motiv za
uklanjanje princa Mihaila?
- Tu se svakako nešto ne uklapa - zamišljeno se složila Virdžinija.

167
 KnjigeClub

- Ništa se nigde ne uklapa - nezadovoljno reče Entoni. - Zamišljao sam sebe na

početku kao detektiva amatera, a sve što sam do sada uspeo da uradim jeste da skinem
sumnju sa francuske guvernante, uz velika maltretiranja i manje troškove.
- Jeste li zbog toga išli u Francusku? - pitala je Virdžinija.
- Da. Otišao sam do Dinara i razgovarao sa kontesom de Bretej, strašno zadovoljan
sopstvenom pameću, i potpuno spreman da otkrijem kako ona nikad nije čula za
madmoazel Brun. Umesto toga, rečeno mi je da je dotična dama bila član domaćinstva
poslednjih sedam godina. Dakle, osim ako sama kontesa takođe nije član bande, moja
ingeniozna teorija pada u vodu.
Virdžinija je odmahnula glavom.
- Madam de Bretej je izvan svake sumnje. Prilično dobro je poznajem i mislim da
sam srela i madmoazel u njenom dvorcu. Njen lik mi je dosta poznat... ali na onaj mutan
način, kako se obično sećamo guvernanti i družbenica i ljudi koji sede preko puta nas u
vozu. To je strašno, ali ja ih nikada ne zagledam. A vi?
- Jedino ako su izuzetno lepi - priznao je Entoni.
- Pa, u tom slučaju... - zastala je. - Šta je bilo?
Entoni je zurio u priliku koja se odvojila od drveća i mirno stala, čekajući da se na
nju obrati pažnja. Bio je to Hercoslovak, Boris.
- Izvinite me - reče Entoni Virdžiniji - moram nakratko da porazgovaram sa mojim
psom.
Otišao je do mesta na kome je Boris stajao.
- Šta je bilo? Šta hoćeš?
- Gospodaru - reče Boris, klanjajući se.
- Da, sve je to jako lepo, ali nemoj ovako da me pratiš. Izgleda čudno.
Bez reči, Boris je izvadio komad papira, očigledno deo nekog pisma, i pružio ga
Entoniju.
- Šta je ovo? - reče Entoni.
Na papiru je bila nažvrljana neka adresa i ništa više.
- On je ispustio - reče Boris. - Doneo sam ga gospodaru.
- Ko ga je ispustio?
- Onaj strani gospodin.
- Zašto si ga doneo meni?
Boris ga je prekorno pogledao.

168
 KnjigeClub

- Pa, dobro, sada možeš da ideš - reče Entoni. - Ja sam zauzet.

Boris je salutirao, oštro se okrenuo na petama i odmarširao. Entoni se vratio do
Virdžinije, ubacivši papir u svoj džep.
- Šta je hteo? - zainteresovano je upitala. - I zašto ga zovete vašim psom?
- Zato što se tako ponaša - reče Entoni, odgovorivši prvo na poslednje pitanje. -
Siguran sam da je bio retriver u svojoj prošloj inkarnaciji. Doneo mi je komad papira koji
je, kako kaže, strani gospodin ispustio. Pretpostavljam da misli na Lemuana.
- Pretpostavljam da je tako - složila se Virdžinija.
- Stalno me prati - nastavio je Entoni. - Kao pas. Ne govori gotovo ništa. Samo me
gleda onim svojim okruglim očima. Nije mi jasan.
- Možda je mislio na Ajzakstajna - sugerisala je Virdžinija. - Ajzakstajn stvarno
izgleda kao stranac.
- Ajzakstajn - nestrpljvo je mrmljao Entoni. - Gde se dođavola on uklapa?
- Da li ste ikada požalili što ste se upetljali u sve ovo? - odjednom je upitala
Virdžinija.
- Požalio? Blagi bože, ne. Obožavam sve ovo. Veći deo svog života sam proveo
tražeći nevolje, znate. Možda sam ovog puta dobio više no što sam tražio.
- Ali sada ste van opasnosti - reče Virdžinija, malo iznenađena ozbiljnošću
njegovog tona.
- Baš i nisam.
Nekoliko minuta su šetali u tišini.
- Postoje ljudi - reče Entoni, razbijajući tišinu - koji se ne obaziru na signale.
Obična, ispravna lokomotiva usporava kada ugleda crveni signal ispred sebe. Možda
sam ja daltonista od rođenja. Kada vidim crveni signal... jednostavno ne mogu da se
oduprem nagonu da krenem pravo napred. A na kraju, znate, katastrofa je neizbežna.
Tako je suđeno. Tako i treba. Takve stvari su generalno loše za saobraćaj.
Još uvek je bio jako ozbiljan.
- Pretpostavljam - reče Virdžinija - da ste u životu preuzimali velike rizike?
- Gotovo svaki mogući... sem braka.
- To je baš cinično.
- Nisam hteo da tako zvuči. Brak, vrsta braka koju ja imam na umu, bila bi najveća
avantura od svih do sada.
- To mi se dopada - reče Virdžinija, pocrvenevši.

169
 KnjigeClub

- Postoji samo jedna vrsta žene s kojom bih hteo da se oženim... ona žena koja je
čitavim svetovima udaljena od života kakav ja vodim. Šta bismo onda uradili? Da li da
ona vodi moj život, ili ja moram da vodim njen?
- Ako vas voli...
- Sentimentalnost, gđo Revel. Znate da je tako. Ljubav nije droga koju uzimate da bi
vas učinila slepim za vaše okruženje... možete da je učinite takvom, doduše, ali to bi bila
šteta, jer ljubav može da bude puno više od toga. Šta mislite, kako su se kralj i njegova
sirotica osećali nakon par godina bračnog života? Zar ona nije čeznula za svojim
krpama, bosim nogama i bezbrižnim životom? Možete se kladiti da jeste. Da li bi vredelo
odreći se krune radi nje? Ni to ne bi valjalo. On bi bio jako loš sirotan, siguran sam u to.
A nijedna žena ne ceni muškarca koji nije dobar u onom čime se bavi.
- Da li ste se i vi zaljubili u siroticu, g. Kejde? - tiho je pitala Virdžinija.
- Sa mnom je druga priča, ali princip je isti.
- I nema izlaza? - pitala je Virdžinija.
- Izlaz uvek postoji - tmurno reče Entoni. - Imam jednu teoriju, da svako može da
dobije ono što poželi, ako je spreman da plati određenu cenu. A znate li šta je ta cena, u
devet slučajeva od deset? Kompromis. Ružna stvar, kompromis, ali vam se prikrada
kako se približavate srednjim godinama. Sada mi se lagano prikrada. Da bih dobio ženu
koju volim... čak bih se prihvatio i stalnog zaposlenja.
Virdžinija se nasmejala.
- Odgojen sam da se bavim jednim zanatom, znate - nastavio je Entoni.
- I vi ste to napustili?
- Jesam.
- Zašto?
- Iz principa.
- Oh!
- Vi ste vrlo neobična žena - odjednom reče Entoni, okrenuvši se da je pogleda.
- Zašto?
- Možete da se suzdržite od pitanja.
- Mislite na to što vas nisam pitala kakav zanat je u pitanju?
- Upravo to.
Opet su hodali u tišini. Sada su se približavali kući, prolazeći pored opojno slatkog
mirisa koji se širio iz ružičnjaka.

170
 KnjigeClub

- Vi me dosta dobro razumete, rekao bih - reče Entoni, razbijajući tišinu. - Vi znate
kada je muškarac zaljubljen u vas. Ne mislim da vam je stalo do mene... ili do bilo kog
drugog... ali, tako mi Boga, voleo bih da učinim da vam je stalo.
- Mislite da biste to mogli? - tiho je pitala Virdžinija.
- Verovatno ne, ali bih dao sve od sebe.
- Da li ste ikada požalili što ste me upoznali? - odjednom je upitala.
- Nebesa, ne. Opet crveni signal. Kada sam vas prvi put video, onog dana u Pont
stritu, znao sam da se upuštam u nešto što će boleti kao sam vrag. Vaše lice mi je to
uradilo... samo vaše lice. Postoji neka magija u vama, od glave do pete... neke žene su
takve, ali ja nikada nisam upoznao neku koja je ima u tolikoj meri kao vi. Vi ćete se udati
za nekog cenjenog i bogatog, pretpostavljam, a ja ću se vratiti mom besprizornom
životu, ali pre toga ću vas poljubiti... kunem se da hoću.
- Ne možete sada - meko reče Virdžinija. - Načelnik Betl nas posmatra sa prozora
biblioteke.
Entoni je pogledao.
- Vi ste pravi đavolak, Virdžinija - neusiljeno je rekao. - Ali prilično drag, takođe.
Onda je mahnuo načelniku Betlu.
- Jeste li uhvatili kojeg kriminalca od jutros, Betle?
- Još nisam, g. Kejde.
- To zvuči ohrabrujuće.
Betl je, sa okretnošću iznenađujućom za tako krupnog čoveka, iskočio kroz
francuski prozor na biblioteci i pridružio im se na terasi.
- Doveo sam profesora Vinvuda - objavio je šapatom. - Tek što je stigao. Upravo
sada dešifruje ona pisma. Želite li da ga vidite kako radi?
Njegov ton je ličio na ton nekog izlagača koji želi da pokaže svoj eksponat. Dobivši
potvrdan odgovor, poveo ih je kroz prozor i pozvao da provire unutra.
Sedeći za stolom, sa pismima razbacanim ispred sebe, sitan crvenokosi muškarac
srednjih godina je nešto brzo pisao na velikom papiru. Nervozno je gunđao sebi u bradu
dok je pisao i često divlje trljao svoj nos, sve dok nije postao iste boje kao njegova kosa.
Uskoro je podigao pogled.
- To ste vi, Betle? Što ste me dovlačili ovamo zbog jedne ovakve tričarije? Beba u
pelenama bi ovo mogla da uradi. Dvogodišnjak bi napamet mogao da ga dešifruje. Vi
ovo zovete šifrom? Rešenje odmah upada u oči, čoveče.

171
 KnjigeClub

- Drago mi je zbog toga, profesore - blago reče Betl. - Ali, nismo svi tako pametni
kao vi, znate.
- Za ovo ne treba pamet - odbrusio je profesor. - Ovo je rutinski posao. Hoćete da
dešifrujem čitav svežanj? To će biti veliki posao, znate... zahteva istrajnost i veliku
pažnju i apsolutno nikakvu inteligenciju. Završio sam ono sa nazivom „Čimniz“ za koje
ste rekli da je važno. Mogao bih ostatak pisama da odnesem u London i predam ih
mojim asistentima. Zaista ne mogu više vremena da potrošim na ovo. U Londonu sam
ostavio pravu poslasticu za dešifrovanje, i hoću da se vratim.
Oči su mu malo zasjale.
- Dobro, profesore - prihvatio je Betl. - Žao mi je što smo tako mala lovina za vas.
Objasniću sve g. Lomaksu. Čitav problem se vrteo samo oko ovog pisma. Lord Katerham
vas očekuje na ručku, verujem.
- Nikada ne ručam - reče profesor. - Loša navika, taj ručak. Banana i biskvit su sve
što bi svaki razuman čovek trebalo da pojede usred dana.
Zgrabio je svoj mantil koji je ležao prebačen preko stolice. Betl je otišao okolo do
ulaza i kroz nekoliko minuta, Entoni i Virdžinija su čuli zvuk automobila kako se
udaljava.
Betl im se opet pridružio, noseći komad papira koji mu je dao profesor.
- Uvek je takav - reče Betl, aludirajući na profesora. - Uvek u užasnoj žurbi. Ipak,
veoma pametan čovek. Dakle, ovde je suština pisma Njenog veličanstva. Hoćete da
bacite pogled?
Virdžinija je pružila ruku i Entoni je čitao preko njenog ramena. Taj deo je bio,
sećao se, dugačka poslanica koja je odisala uzburkanim strastima i očajem. Genije
profesora Vinvuda ga je pretvorio u suvu poslovnu korespondenciju.
Operacija izvršena uspešno, ali nas je S prevario. Sklonio je kamen iz skrovišta.
Nije u njegovoj sobi. Pretražila sam. Našla sam memorandum koji se, kako mislim,
odnosi na to: RIČMOND SEDAM PRAVO OSAM LEVO TRI PRAVO.
- ,,S“? - reče Entoni. - Stilptič, naravno. Lukavi starkelja. Promenio je skrovište.
- Ričmond - zamišljeno reče Virdžinija. - Da nije dijamant sakriven negde u
Ričmondu, pitam se?
- To je omiljeno mesto kraljevske porodice - složio se Entoni.
Betl je zatresao glavom.
- Ipak mislim da se odnosi na nešto u ovoj kući.

172
 KnjigeClub

- Znam! - uskliknula je Virdžinija.

Oba muškarca su se okrenula da je pogledaju.
- Holbajnov portret u sobi za većanje. Oni su kuckali po zidu odmah ispod slike. A
to je portret erla od Ričmonda!
- Pogodili ste - reče Betl, pljesnuvši se po nozi.
Govorio je, služeći se rukama.
- To je polazno mesto, ta slika, i lopovi znaju koga ona predstavlja. Prvo su mislili
da je dijamant sakriven u oklopima koji se nalaze odmah ispod slike. Mere su možda
bile izražene u inčima. To nije uspelo, pa im je onda palo na pamet da postoji neki tajni
prolaz ili stepenište, ili neki panel koji može da se pomakne. Da li vam je poznata neka
od tih stvari, gđo Revel?
Virdžinija je odmahnula glavom.
- Postoji sveštenička niša i najmanje jedan tajni prolaz za koji znam - rekla je. -
Verujem da su mi ga jednom prilikom pokazali, ali ne sećam se dobro. Evo je Bebica, ona
će znati.
Bebica im se brzim korakom približavala na terasi.
- Idem kolima do grada posle ručka - rekla je. - Želi li neko da krene sa mnom?
Nećete da krenete sa mnom, g. Kejde? Vratićemo se do večere.
- Ne, hvala vam - reče Entoni. - Ovde sam jako zadovoljan i zaposlen.
- Čovek me se plaši - reče Bebica. - Ili je u pitanju moja vožnja, ili moja fatalna
privlačnost! Koje od ta dva?
- Ovo poslednje - reče Entoni. - Svaki put je to u pitanju.
- Bebice, draga - reče Virdžinija - da li postoji neki tajni prolaz koji vodi iz sobe za
većanje?
- Aha. Ali, sav je memljiv. Trebalo bi da vodi od imanja do Vajvern Ebija. I jeste
vodio, nekada davno, ali sada je blokiran. Njime možete ići samo stotinak metara
odavde. Onaj prolaz na spratu u Beloj galeriji je puno zanimljiviji, a ni sveštenička niša
nije tako loša.
- Mi ih ne procenjujemo sa umetničkog aspekta - objasnila je Virdžinija. - U pitanju
je posao. Kako da uđemo u onaj koji vodi iz sobe za većanje?
- Panel sa šarkama. Pokazaću vam ga posle ručka, ako želite.
- Hvala vam - reče načelnik Betl. - Da kažemo, u 2.30?
Bebica ga je pogledala podignutih obrva.

173
 KnjigeClub

- Lopovske stvari? - pitala je.

Tredvel se pojavio na terasi.
- Ručak je serviran, miledi - objavio je.

174
 KnjigeClub

Poglavlje 23

Susret u ružičnjaku

Tačno u 2.30, mala grupa se sastala u sobi za većanje: Bebica, Virdžinija, načelnik Betl,
inspektor Lemuan i Entoni Kejd.
- Nema svrhe da čekamo da g. Lomaks stigne - reče Betl. - Ovo je posao koji mora
brzo da se obavi.
- Ako ste mislili da je princ Mihail ubijen od strane nekoga ko je došao tim putem,
grdno ste se prevarili - reče Bebica. - To je neizvodivo. Suprotan kraj je potpuno
blokiran.
- Nema sumnje u to, miledi - brzo reče Lemuan. - Mi tragamo za nečim sasvim
drugim.
- Tragate za nečim, a? - odmah je pitala Bebica. - Ne za istorijskim onim-šta-već,
možda?
Lemuan je izgledao zbunjeno.
- Objasni šta si mislila, Bebice - ohrabrivala je Virdžinija. - Ti to umeš, ako se
potrudiš.
- Ono kako-se-zvaše - reče Bebica. - Istorijski kraljevski dijamant koji je zdipljen u
ono mračno doba pre nego što sam dorasla godinama za diskreciju.
- Ko vam je to ispričao, ledi Ajlin? - pitao je Betl.
- Uvek sam to znala. Jedan poslužitelj mi je to ispričao kada sam imala dvanaest
godina.
- Poslužitelj - reče Betl. - Gospode! Voleo bih da je to g. Lomaks čuo!
- Je li to jedna od Džordžovih najstrože čuvanih tajni? - pitala je Bebica. - Kako je to
savršeno očaravajuće! Nikada nisam verovala da je istina. Džordž je uvele bio glupan...
mora da zna da posluga uvek dozna sve.
Prišla je Holbajnovom portretu, dodirnula oprugu sakrivenu sa jedne strane
panela, i panel se istog trenutka uz škripu otvorio ka unutra, otkrivajući mračan prolaz.

175
 KnjigeClub

- Entrez, messieurs et mesdames - teatralno reče Bebica. - Uđite, samo uđite,

dragi moji. Najbolja predstava ove sezone, za samo pola šilinga.
Betl i Lemuan su dobili baterijske lampe. Oni su prvi ušli u mrak, dok su ih ostali
pratili u stopu.
- Vazduh je svež i lep - reče Betl. - Sigurno negde postoji neki otvor.
Krenuo je napred. Pod je bio od grubog neravnog kamena, ali su zidovi bili od cigle.
Kao što je Bebica rekla, prolaz je bio dugačak jedva stotinak metara. Onda se naglo
završavao, blokiran obrušenom hrpom kamenja. Betl se uverio da tuda niko nije mogao
da prođe i okrenuo se ostalima.
- Vratićemo se natrag, molio bih vas. Samo sam hteo da osmotrim situaciju, da se
tako izrazim.
Kroz nekoliko minuta su se vratili do ulaza.
- Počećemo odavde - reče Betl. - Sedam pravo, osam levo, tri desno. Kao prvu
meru uzećemo stope.
Pažljivo je odmerio sedam stopa i sagnuvši se, pregledao pod.
- Rekao bih da smo na pravom putu. Nekada je ovde bio napravljen znak kredom. A
sada, osam levo. To ne mogu da budu stope, prolaz je širok tek toliko da ljudi mogu da
se kreću samo jedan iza drugog.
- Uzmimo da su to cigle - predložio je Entoni.
- Potpuno ste u pravu, g. Kejde. Osam cigala odozdo ili odozgo sa leve strane.
Pokušajmo prvo odozdo... lakše je.
Odbrojao je osam cigala.
- A sada tri nadesno. Jedna, dve, tri... Hej, hej, šta je ovo?
- Sada ću da vrisnem - reče Bebica - znam da hoću. Šta je to?
Načelnik Betl je nešto radio oko cigle vrhom svog nožića. Njegovo izvežbano oko je
odmah primetilo da se ta cigla razlikuje od ostalih. Nakon minut-dva, uspeo je da je
izvadi. Iza cigle se nalazilo malo mračno udubljenje. Betl je uvukao ruku u njega.
Svi su od uzbuđenja zadržali dah.
Betl je izvukao ruku.
Ispustio je uzvik iznenađenja i ljutnje.
Ostali su ga okružili i sa nerazumevanjem posmatrali tri predmeta koja je držao u
ruci. Za trenutak je izgledalo kao da ih oči varaju.

176
 KnjigeClub

Kartončić sa dva biserna dugmeta, komad grubog pletiva i parče papira na kome
je bio napisan red velikih slova E.
- Pa - reče Betl. - Nek’ sam proklet. Šta bi ovo trebalo da znači?
- Mon Dieu 10 - promrmljao je Francuz. - Ca, c'est un peu trop fort! 11
- Ali, šta znači? - uskliknula je Virdžinija, zbunjena.
- Znači? - reče Entoni. - Može da znači samo jedno. Pokojni grof Stilptič mora da je
imao dobar smisao za humor! Ovo je primer takvog humora. Moram da kažem da mi
nije previše smešno.
- Da li biste mogli da nam malo bliže objasnite šta ste hteli time da kažete,
gospodine? - reče načelnik Betl.
- Svakako. To je bila grofova mala šala. Mora da je posumnjao da je neko pročitao
njegove beleške. Kada lopovi budu došli da uzmu dragulj, umesto dragulja bi našli na
ovu lukavu zagonetku. To je nešto slično igri asocijacija, kada drugi moraju da pogode
ko ste vi.
- Znači, ovo ima neko značenje?
- Bez sumnje. Da je grof samo hteo da bude uvredljiv, on bi ostavio kartu na kojoj bi
pisalo: „Prodato“, ili sliku magarca, ili tako nešto.
- Komad pletiva, par velikih slova E i dugmići - mrmljao je nezadovoljno Betl.
- C'est inoui 12 - besno reče Lemuan.
- Šifra broj 2 - reče Entoni. - Pitam se da li bi nam ovde profesor Vinvud bio od
pomoći.
- Kada je ovaj prolaz poslednji put korišćen, miledi? - pitao je Francuz Bebicu.
Bebica je razmišljala.
- Mislim da niko nije ulazio preko dve godine. Sveštenička niša je ta koja se
pokazuje Amerikancima i turistima uopšte.
- Čudno - mrmljao je Francuz.
- Zašto čudno?
Lemuan je zastao i podigao mali predmet sa poda.
- Zbog ovoga - rekao je. - Ova šibica nije ležala ovde dve godine... čak ni dva dana.

10
Bože (fran.). (prim.red)
11
Ovo je previše (fran.). (prim. red)
12
Ovo je nečuveno (fran.). (prim. red.)
177
 KnjigeClub

Betl je sa zanimanjem pogledao šibicu. Bila je od ružičastog drveta, sa žutom

glavom. - Da li je neko od vas, dame i gospodo, slučajno ispustio ovu šibicu? - pitao je.
Svi su mu dali negativan odgovor.
- Dakle, dobro - reče načelnik Betl - videli smo sve što se moglo videti. Mogli bismo
da krenemo odavde.
Svi su prihvatili predlog. Panel je bio otvoren, ali im je Bebica pokazala kako se
zaključavao iznutra. Otključala ga je, bešumno ga povukla ka sebi i zakoračila u sobu,
bučno zgazivši parket.
- Dođavola! - reče lord Katerham, poskočivši u svom naslonjaču u kome je
očigledno dremao.
- Jadni stari tatica - reče Bebica. - Jesam li te uplašila?
- Ne mogu da razumem - reče lord Katerham - zašto niko ne odmara malo posle
ručka. To je izgubljena umetnost. Sam bog zna da je dvorac dovoljno veliki, ali izgleda
da čak ni ovde nema dovoljno soba gde mogu na miru da se odmorim. Blagi bože, koliko
vas je tu? Podseća me na one predstave na koje sam išao kao dete, u kojima su horde
demona iskakale iz skrivenih vrata.
- Demon br. 7 - reče Virdžinija dok mu je prilazila i nežno ga potapšala po glavi. -
Nemojte da se ljutite. Samo smo istraživali tajni prolaz, to je sve.
- Izgleda da su oni danas glavni hit - gunđao je lord Katerham, još nedovoljno
odobrovoljen. - Čitavo jutro sam morao da ih pokazujem onom momku, Fišu.
- Kada je to bilo? - brzo je upitao Betl.
- Tik pre ručka. Izgleda da je čuo da ovde postoji tajni prolaz. Pokazao sam mu ga, i
onda ga odveo do Bele galerije, da bismo završili sa svešteničkom nišom. Ali, njegov
entuzijazam je do tada nestao. Izgledalo je da se smrtno dosađuje. Ali naterao sam ga
da ih sve pogleda. - Lord Katerham se zakikotao, setivši se toga.
Entoni je stavio ruku na Lemuanovo rame.
- Dođite napolje - reče. - Hteo bih da razgovaram sa vama.
Dva muškarca su izašla kroz prozor. Kada su se dovoljno udaljili od kuće, Entoni je
izvukao parče papira koje mu je Boris tog jutra dao.
- Pogledajte ovo - rekao je. - Da li ste vi ovo ispustili?
Lemuan je uzeo papir i zainteresovano ga pogledao.
- Nisam - rekao je. - Ovo do sada nisam video. Zašto?
- Sigurni ste?

178
 KnjigeClub

- Apsolutno sam siguran, mesje.

- Baš čudno.
Ponovio je Lemuanu ono što mu je Boris rekao. Drugi muškarac je pažljivo slušao.
- Ne, nisam ga ja ispustio. Kažete da ga je našao pod drvećem?
- Pa, tako sam pretpostavio, ali on u stvari ništa nije rekao.
- Moguće je da je ispalo iz kofera g. Ajzakstajna. Ispitajte ponovo Borisa. - Vratio je
Entoniju papir. Nakon minut-dva je rekao: - Šta tačno znate o tom čoveku, Borisu?
Entoni je slegnuo ramenima.
- Razumeo sam da je on bio sluga od poverenja pokojnog princa Mihaila.
- Moguće, ali preuzmite na sebe zadatak da to proverite. Pitajte nekog ko bi to
trebalo da zna, kao što je baron Lilipretjizil. Možda je ovaj muškarac unajmljen tek pre
par nedelja. Što se mene tiče, ja verujem da je iskren. Ali, ko zna? Kralj Viktor je sasvim
sposoban da se u trenutku pretvori u slugu od poverenja.
- Da li zapravo mislite...
Lemuan ga je prekinuo.
- Biću sasvim iskren. Što se mene tiče, kralj Viktor mi je opsesija. Svuda ga vidim.
Ovog trenutka se čak pitam... ovaj muškarac koji sada razgovara sa mnom, ovaj g. Kejd,
da nije on možda kralj Viktor?
- Blagi bože - reče Entoni - vas je to dobro uhvatilo.
- Šta mene briga za dijamant? Za otkrivanja ubice princa Mihaila? Te stvari
ostavljam mom uvaženom kolegi iz Skotland Jarda, čiji je to posao. Ja, ja sam došao u
Englesku samo sa jednim ciljem, a to je da uhvatim kralja Viktora, i to na delu. Ništa me
drugo ne zanima.
- Mislite da ćete to moći? - pitao je Entoni, paleći cigaretu.
- Kako bih mogao da znam? - reče Lemuan, odjednom klonulog duha.
- Hm! - reče Entoni.
Vratili su se na terasu. Načelnik Betl je stajao u blizini francuskog prozora u svom
uobičajenom drvenastom stavu.
- Pogledajte samo jadnog starog Betla - reče Entoni. - Hajde da uđemo i malo ga
razvedrimo. - Zaćutao je na trenutak. - Znate, vi ste jedna jako čudna ptičica na neki
način, g. Lemuane.
- Na koji način, g. Kejde?

179
 KnjigeClub

- Pa - reče Entoni - da sam na vašem mestu, bio bih ponukan da zapišem adresu
koju sam vam pokazao. Možda je nešto nebitno... obična glupost. Sa druge strane,
možda je veoma značajna.
Lemuan ga je nekoliko trenutaka netremice posmatrao. Onda je, blago se
osmehnuvši, podigao manžetnu levog rukava svog mantila. Na beloj tkanini košulje bile
su ispisane reči „Harstmer, Lengli roud, Dover“.
- Izvinjavam se - reče Entoni. - I posramljen se povlačim sa scene.
Pridružio se načelniku Betlu.
- Izgledate vrlo zamišljeni, Betle - primetio je.
- Imam puno toga o čemu moram da razmišljam, g. Kejde.
- Da, pretpostavljam da morate.
- Stvari se još uvele ne uklapaju. Uopšte se ne uklapaju.
- Žao mi je - saosećao je Entoni. - Nema veze, Betle, ako dođe do najgoreg, uvek
možete mene da uhapsite. Imate moje otiske, ne zaboravite.
Ali načelnik se nije nasmešio.
- Imate li nekih neprijatelja ovde, g. Kejde? - pitao je.
- Palo mi je na pamet da me treći poslužitelj ne voli - bezbrižno je odgovorio Entoni.
- Daje sve od sebe da zaboravi da mi doda najbolje povrće. Zašto?
- Dobijam neka anonimna pisma - reče načelnik Betl. - Tačnije, anonimno pismo.
- O meni?
Bez reči, načelnik Betl je izvadio komad jeftine hartije iz džepa i pružio ga Entoniju.
Nažvrljane nepismenim rukopisom, bile su reči:
Čuvajte se g. Kejda. On nije šta izgleda.
Entoni je uz blagi osmeh vratio papir načelniku.
- To je sve? Razvedrite se, Betle. Ja sam u stvari prerušeni kralj, znate.
Vratio se u kuću, veselo zviždućući dok je hodao. Ali, kada je ušao u svoju sobu i
zatvorio vrata, izraz lica mu se promenio. Postao je čvrst i odlučan. Seo je na ivicu
kreveta i tmurno se zagledao u pod.
- Stvari postaju ozbiljne - reče Entoni sebi. - Nešto mora da se uradi. Sve ovo je
jako čudno...
Sedeo je tako neko vreme, a onda otišao do prozora. Trenutak-dva je stajao,
besciljno gledajući, kada mu je pogled odjednom pao na određeno mesto i lice mu se
razvedrilo.

180
 KnjigeClub

- Pa naravno! - rekao je. - Ružičnjak! To je to! Ružičnjak.

Požurio je niz stepenice i izašao kroz sporedna vrata u baštu. Izokola je prilazio
ružičnjaku. Ružičnjak je imao malu kapiju na oba kraja. Ušao je kroz onu udaljeniju i
prišao sunčanom časovniku koji je bio postavljen na maloj humki u samom centru
bašte.
Tek što je Entoni stigao do tog mesta, stao je kao ukopan, zureći u drugog
posetioca ružičnjaka koji je izgledao jednako iznenađen time što vidi Entonija.
- Nisam znao da se zanimate za ruže, g. Fišu - ljubazno reče Entoni.
- Gospodine - reče g. Fiš - ja sam veliki ljubitelj ruža.
Izazivački su odmeravali jedan drugog, kao dva borca koja se spremaju na
obračun.
- I ja sam - reče Entoni.
- Zaista?
- U stvari, ja ludujem za ružama - živahno reče Entoni.
Veoma lagan osmeh je zatitrao na usnama g. Fiša, i u isto vreme se i Entoni
nasmešio. Napetost se smanjila.
- Pogledajte samo ovu lepoticu ovde - reče g. Fiš, zastavši da pokaže jedan
izvanredno lep pupoljak. - Madam Abel Satne, verujem. Da, tako je. Ova bela ruža je pre
rata bila poznata kao Frau Karl Driski. Mislim da su je preimenovali. Preosetljivi su,
možda, ali iskrene patriote. La Frans je jako popularna. Volite li crvene ruže, g. Kejde?
Ova svetlocrvena ruža...
Otegnut glas g. Fiša je bio prekinut. Bebica se nagnula kroz prozor na prvom
spratu.
- Jeste li raspoloženi za vožnju do grada, g. Fišu? Upravo krećem.
- Hvala vam, ledi Ajlin, ali ovde mi je jako lepo.
- Sigurni ste da nećete promeniti mišljenje, g. Kejde?
Entoni se nasmejao i odmahnuo glavom. Bebica je nestala.
- Trenutno mi je potrebniji san - reče Entoni, glasno zevnuvši. - Dobar popodnevni
odmor. - Izvadio je cigaretu. - Da nemate možda šibicu?
G. Fiš mu je dodao kutiju šibica. Entoni se poslužio i vratio kutiju, zahvalivši se.
- Ruže su - reče Entoni - divne. Ali, trenutno nisam baš raspoložen za hortikulturu.
Sa razoružavajućim osmehom je veselo klimnuo glavom.
Iza kuće se začula gromoglasna buka.

181
 KnjigeClub

- Ona vozi prilično moćnu mašinu - primetio je Entoni. - Eto, otišla je.
Videli su kola kako se brzo kreću dugačkim prilaznim putem.
Entoni je ponovo zevnuo i odšetao do kuće.
Ušao je kroz vrata. Kada se našao unutra, potpuno se promenio. Potrčao je svom
brzinom kroz predvorje i izleteo kroz prozor na drugoj strani kuće, pa onda kroz park.
Znao je da Bebica mora da napravi veliki zaokret kod kapije, pa kroz selo.
Očajnički je trčao. Bila je to trka s vremenom. Stigao je do zida parka baš u
trenutku kada je začuo automobil napolju. Prebacio se preko zida i našao na putu.
- Hej! - viknuo je Entoni.
Od zaprepašćenja, Bebica je tako naglo zakočila da su se kola okrenula. Uspela je
da se zaustavi i ne napravi udes. Entoni je otrčao do automobila, otvorio vrata i uskočio
pored Bebice.
- Idem u London sa vama - rekao je. - Sve vreme sam to nameravao.
- Neobična osoba - reče Bebica. - Šta to držite u ruci?
- Samo šibicu - reče Entoni.
Zamišljeno ju je proučavao. Bila je ružičasta, sa žutom glavom. Bacio je svoju
neupaljenu cigaretu i pažljivo stavio šibicu u džep.

182
 KnjigeClub

Poglavlje 24

Kuća u Doveru

- Vama ne smeta, pretpostavljam - reče Bebica nakon par minuta - ako vozim brže?
Krenula sam kasnije nego što sam nameravala.
Entoniju se već činilo da se voze užasno brzo, ali uskoro se uverio da to nije ništa
spram onoga što je Bebica mogla da izvuče iz svog automobila, samo ako se potrudi.
- Neki ljudi se - reče Bebica dok je za trenutak usporavala pri prolasku kroz selo -
užasavaju moje vožnje. Jadan stari tatica, na primer. Ništa ga ne bi nateralo da sedne sa
mnom u ovaj stari krš.
Entoni je u sebi mislio da potpuno shvata lorda Katerhama. Vožnja sa Bebicom nije
bio sport koji bi nervozni, srednjovečni džentlmeni mogli da upražnjavaju.
- Ali, vi uopšte ne izgledate nervozno - nastavila je Bebica s odobravanjem, dok je
na dva točka uletela u krivinu.
- Vidite, ja sam prošao dobar trening - ozbiljnim tonom je objasnio Entoni. - Takođe
- dodao je, kao da mu je to palo na pamet - i sâm sam u velikoj žurbi.
- Da ubrzam? - ljubazno je upitala Bebica.
- Blagi bože, ne - požurio je da kaže Entoni. - Ionako idemo preko pedeset milja na
sat.
- Gorim od želje da saznam razlog za ovaj iznenadni odlazak - reče Bebica, nakon
što je ispritiskala prekidač za sirenu, što je sasvim sigurno privremeno ogluvelo čitav
komšiluk. - Ali, pretpostavljam da ne smem da pitam? Ne bežite od zakona, zar ne?
- Nisam siguran - reče Entoni. - Uskoro ću saznati.
- Onaj dasa iz Skotland Jarda nije takav nesposobnjaković, kako sam mislila -
zamišljeno reče Bebica.
- Betl je dobar čovek - složio se Entoni.
- Vi biste morali biti u diplomatiji - primetila je Bebica. - Ne rastajete se od previše
informacija, zar ne?

183
 KnjigeClub

- Imao sam utisak da brbljam.

- O! Bože! Ne nameravate valjda da pobegnete sa madmoazel Brun, zar ne?
- Nevin sam! - reče Entoni sa zanosom.
Nastupila je pauza, tokom koje je Bebica sustigla i prestigla troja kola. Onda je
odjednom upitala:
- Koliko dugo poznajete Virdžiniju?
- To je teško reći - iskreno reče Entoni. - Ne srećemo se često, a ipak imam utisak
da je poznajem jako dugo vremena.
Bebica je klimnula glavom.
- Virdžinija ima mozak - naglo je primetila. - Ona uvek priča gluposti, ali je
izuzetno inteligentna. Verujem da je bila sjajna tamo, u Hercoslovačkoj. Da je Tim Revel
poživeo, imao bi blistavu karijeru... zahvaljujući Virdžiniji. Ona je danonoćno radila za
njega. Sve što je mogla, uradila je za njega... a ja znam i zašto.
- Zato što ga je volela? - Entoni je gledao pravo ispred sebe.
- Ne, zato što nije. Zar ne shvatate? Ona ga nije volela... nikada ga nije volela, i
radila je sve što je bilo u njenoj moći da mu to nadomesti. Takva je Virdžinija. Ali, ne
zavaravajte se, Virdžinija nikada nije volela Tima Revela.
- Izgledate vrlo sigurni u to - reče Entoni, okrenuvši se ka njoj.
Njene male ruke su čvrsto stezale volan i odlučno je isturila bradu.
- Znam nešto. Bila sam dete u vreme njene udaje, ali čula sam neke stvari, a
poznavajući Virdžiniju, nije mi bilo teško da vidim čitavu sliku. Tim Revel je ludeo za
Virdžinijom... bio je Irac, shvatate, izuzetno atraktivan, s darom da se lepo izražava.
Virdžinija je bila jako mlada... osamnaest godina. Nigde nije mogla da mrdne, a da ne
vidi Tima, dramatično ojađenog, kako se zaklinje da će se ubiti ili propiti ako se ona ne
uda za njega. Devojke veruju u te stvari, ili su barem nekada verovale... u poslednjih
osam godina smo uznapredovale. Virdžiniju su ponela osećanja za koja je mislila da je
ona izazvala. Udala se za njega... i uvek je bila pravi anđeo prema njemu. Ona ni upola
ne bi bila takav anđeo da ga je volela. U njoj čuči jedan đavolak. Ali mogu da vam kažem
jednu stvar... ona uživa u svojoj slobodi. I onog ko bude pokušao da je nagovori da se
odrekne toga čeka veliki posao.
- Pitam se zašto mi sve ovo govorite - polako reče Entoni.
- Zanimljivo je znati nešto o ljudima, zar ne? To jest, nekim ljudima.
- Ja bih želeo da znam - priznao je Entoni.

184
 KnjigeClub

- I nikada ne biste čuli to od Virdžinije. Ali, možete mi biti zahvalni na ovoj

privilegovanoj informaciji. Virdžinija je divna. Sve žene je vole zato što se ne ponaša
rivalski. U svakom slučaju - završila je Bebica, ponešto nejasno - čovek mora da bude
pošten igrač, zar ne?
- Oh, naravno - složio se Entoni. Ali je ipak bio zbunjen. Nije imao predstavu šta je
to nagnalo Bebicu da mu bez ikakvog povoda otkrije toliko stvari. Nije krio da mu je bilo
drago zbog toga.
- Evo tramvaja - reče Bebica sa uzdahom. - Sada ću morati, pretpostavljam,
sporije da vozim.
- To nije loša ideja - složio se Entoni.
Njegovo i njeno shvatanje sporije vožnje se uopšte nisu podudarala. Ostavivši
usamljena predgrađa za sobom, ušli su u Oksford strit.
- Nije loše, a? - reče Bebica, bacivši pogled na svoj ručni sat.
Entoni se vatreno složio.
- Gde hoćete da vas ostavim?
- Bilo gde. Kuda idete?
- Najtsbridžom.
- U redu, ostavite me kod Hajd parka.
- Doviđenja - reče Bebica, kada je zaustavila automobil na dogovorenom mestu. -
Šta ćete za povratak?
- Snaći ću se nekako, hvala vam.
- Stvarno sam ga uplašila - primetila je Bebica.
- Vožnju sa vama ne bih baš preporučio kao rekreaciju starijim damama, ali sam
lično veoma uživao. Poslednji put sam bio u sličnoj opasnosti kada me jurilo krdo
pobesnelih slonova.
- Mislim da ste jako grubi - primetila je Bebica. - Nismo doživeli nijedan sudar
danas.
- Žao mi je što ste morali zbog mene da se suzdržavate - odvratio je Entoni.
- Mislim da muškarci nisu baš tako hrabri - reče Bebica.
- To je gadan udarac - reče Entoni. - Povlačim se, pobeđen. - Bebica je klimnula
glavom u znak pozdrava i otišla. Entoni je zaustavio taksi. - Stanica Viktorija - rekao je
vozaču, i taksi je krenuo.

185
 KnjigeClub

Kada je stigao na Viktoriju, platio je taksi i raspitao se za sledeći voz za Dover.

Nažalost, jedan je upravo propustio. Pomirivši se s tim da će čekati preko sat vremena,
Entoni je šetkao gore-dole, namrštenog čela. Jednom ili dvaput nestrpljivo je odmahnuo
glavom.
Putovanje do Dovera nije bilo preterano uzbudljivo. Postoje stigao, Entoni je brzim
korakom napustio stanicu, da bi onda naglo zastao i okrenuo se, kao da se tek tada
nečeg setio. Na usnama mu je lebdeo smešak dok se raspitivao kako da stigne do
Harstmera u Lengli roudu.
Ta ulica je bila veoma dugačka i vodila je pravo iz grada. Po nosačevim uputstvima,
Harstmer je bila poslednja kuća u nizu. Entoni je hodao polako. Mala bora mu se
pojavila između očiju. Ipak, iz pokreta mu je izbijala nova energija, kao i uvek kada bi
opasnost vrebala u blizini.
Harstmer je bila, baš kao što je nosač i rekao, poslednja kuća u nizu. Bila je dosta
zabačena, okružena sopstvenim placem koji je zarastao u korov i travu. Čitavo to
mesto, ocenio je Entoni, sigurno je već godinama bilo prazno. Velika gvozdena kapija se
škripavo klatila na šarkama, a ime na poštanskom sandučetu napola je bilo izbrisano.
- Usamljeno mesto - promrmljao je Entoni za sebe - i dobro izabrano.
Oklevao je nekoliko trenutaka, pa bacio brz pogled niz ulicu... koja je bila prilično
pusta... a onda se tiho provukao kroz škripavu kapiju u zarastao vrt. Napravio je još par
koraka i onda zastao, osluškujući. Još uvek se nalazio daleko od kuće. Odatle nije
dopirao nikakav zvuk. Nekoliko požutelih listova je otpalo sa grane i palo na zemlju, uz
tihi šuštavi zvuk koji je u tišini delovao gotovo zlokobno. Entoni se trgnuo; a onda
nasmešio.
- Živci - promrmljao je za sebe. - Nisam ni znao da ih imam.
Pošao je stazom. Uskoro je, kada je staza zavila, skliznuo sa nje i počeo da se
provlači kroz grmlje, nevidljiv za one iz kuće. Odjednom je zastao ukopan, vireći kroz
lišće. U daljini je lajao neki pas, ali je zvuk koji je dolazio iz blizine bio taj koji je privukao
Entonijevu pažnju.
Njegov oštar sluh ga nije prevario. Jedan muškarac je brzim korakom dolazio iza
ugla kuće, nizak, zdepast čovek, po izgledu stranac. Nije se zaustavljao, već je
ujednačenim korakom hodao kružeći oko kuće, i ponovo nestao.
Entoni je klimnuo za sebe.
- Straža - promrmljao je. - Nisu loši.

186
 KnjigeClub

Čim je muškarac prošao, Entoni je nastavio skrenuvši nalevo, prateći stražareve

korake.
Njegovi sopstveni koraci su bili nečujni.
Zid kuće je bio sa njegove desne strane i uskoro je stigao do mesta na kome je
široki krug svetla padao na pošljunčanu stazu. Jasno je mogao da čuje kako nekoliko
muškaraca razgovara.
- Moj bože! Kakvi okoreli idioti - mrmljao je Entoni za sebe. - Zaslužili su da ih
uplašim.
Privukao se prozoru, pognuvši se malo da ga ne bi primetili. Uskoro je oprezno
podigao glavu do ivice simsa i pogledao unutra.
Šestorica muškaraca su sedela za stolom. Četvorica su bili mišićavi, visokih
jagodica i hunski zakošenih očiju. Druga dvojica su bili pacolike osobe, koje su brzo
gestikulirale. Jezik na kome su govorili je bio francuski, ali četvorica snagatora su ga
prilično nevešto govorila, uz mnoštvo neobičnih grlenih glasova.
- Šef? - zarežao je jedan od njih. - Kada će da dođe?
Jedan od manjih muškaraca je slegnuo ramenima.
- Uskoro.
- Već je krajnje vreme - gunđao je prvi. - Nikada ga nisam video, tog tvog šefa, ali,
oh, kakva slavna delà smo mogli da uradimo dok smo ovako besposleno sedeli!
- Budalo! - zajedljivo je rekao manji muškarac. - Padanje policiji u šake je jedino
slavno delo koje ste ti i tvoja banda mogli da obavite! Banda nepromišljenih gorila.
- Aha! - zagrmeo je drugi mišićavko. - Ti vređaš Drugove? Uskoro ću urezati znak
Crvene ruke na tvom grlu.
Napola se podigao, šibajući Francuza besnim pogledima, ali ga je jedan od
njegovih drugara povukao da sedne.
- Bez svađe - gunđao je. - Moramo da radimo zajedno. Iz onog što sam čuo, kralj
Viktor ne podnosi neposlušnost.
U mraku, Entoni je čuo zvuk stražarevih koraka kako se vraćaju i povukao se u
grmlje.
- Ko je to? - reče jedan od muškaraca u sobi.
- Karlo... u obilasku je.
- O! Šta je sa zarobljenikom?
- U redu je... brzo će doći svesti. Oporavio se od udarca u glavu koji smo mu zadali.

187
 KnjigeClub

Entoni se lagano pomerio.

- Gospode! Kakva družina - mrmljao je. - Oni raspravljaju o svojim poslovima kraj
otvorenog prozora, a ona budala Karlo obilazi kuću hodajući tiho kao slon... a vidi kao
slepi miš. A povrh svega, Hercoslovaci i Francuzi su na ivici da se pobiju. Štab kralj
Viktora je stvarno u kritičnom stanju. Mislim da bi me jako zabavilo da im održim jednu
lekciju.
Još par trenutaka je neodlučno stajao, smeškajući se za sebe.
Odnekud iznad svoje glave je začuo prigušeno stenjanje.
Entoni je pogledao gore. Stenjanje se opet čulo.
Bacio je brz pogled oko sebe. Karlo se još neko vreme neće pojaviti. Dohvatio je
gustu puzavicu i okretno se popeo do prozora na spratu. Prozor je bio zatvoren, ali uz
malu pomoć džepnog nožića brava je popustila i prozor se otvorio.
Sačekao je trenutak da oslušne, a onda lako uskočio u sobu. U drugom kraju sobe
se nalazio krevet na kome je ležala neka muška figura, koja se jedva nazirala u mraku.
Entoni je prišao krevetu i osvetlio muškarčevo lice džepnom lampom. Bilo je to lice
nekog stranca, izmučeno i bledo. Glava mu je bila umotana gomilom zavoja.
Muškarcu su i ruke i noge bile vezane. Zurio je, poluonesvešćen, u Entonija.
Entoni se nagnuo nad njim, i u tom trenutku je čuo kako se vrata iza njega
otvaraju. Ruka mu je poletela ka džepu.
Ali oštra komanda ga je zaustavila.
- Ruke gore, sinko. Nisi očekivao da me vidiš ovde, ali slučajno sam uhvatio isti voz
kao i ti sa Viktorije.
G. Hiram Fiš je stajao na vratima. Smešio se, a u ruci je držao veliki plavi revolver.

188
 KnjigeClub

Poglavlje 25

Utorak uveče u dvorcu Čimniz

Lord Katerham, Virdžinija i Bebica su sedeli u biblioteci nakon večere. Bio je utorak
uveče. Nekih trideset sati od Entonijevog dosta dramatičnog odlaska.
Po najmanje sedmi put, Bebica je ponavljala Entonijeve reči kada su se rastajali
ispred Hajd parka.
- Snaći ću se za povratak - zamišljeno je ponovila Virdžinija. - To ne zvuči kao da je
nameravao tako dugo da ostane. Sve svoje stvari je ostavio ovde.
- Nije ti rekao gde ide?
- Ne - reče Virdžinija, pogleda uprtog pravo ispred sebe. - Ništa mi nije rekao.
Nakon ovoga, nastupila je kratka tišina. Lord Katerham je progovorio prvi.
- U celini - rekao je - držanje hotela ima nekih prednosti u odnosu na posedovanje
kuće na selu.
- Što će reći...
- One male cedulje koje uvek ostavljaju po sobama. Gosti koji nameravaju da odu
moraju obavestiti recepciju do dvanaest sati.
Virdžinija se nasmešila.
- Rekao bih - nastavio je - da sam ja staromodan i nerazuman. Moderno je, znam,
da se na brzinu dolazi i odlazi iz kuće. Isto kao u hotelu... savršena sloboda kretanja, a
na kraju vam ne ispostavljaju račun!
- Ti si staro gunđalo - reče Bebica. - Imaš Virdžiniju i mene. Šta bi još hteo?
- Ništa više, ništa više - požurio je da ih uveri lord Katerham. - Nije u tome stvar. U
pitanju je princip. Čovek se nekako nesigurno oseća. Voljan sam da priznam da je ovo
bilo skoro idealnih dvadeset četiri sata. Mir... savršeni mir. Nema provalnika ni drugih
zločina, nema detektiva, nema Amerikanaca. Ono na šta se žalim jeste to da bih puno
više uživao da sam se osećao sigurnije. Ovako, stalno sebi ponavljam: „Neko od njih će
se već sledećeg minuta pojaviti“. A to mi kvari čitav užitak.

189
 KnjigeClub

- Pa, niko se do sada nije pojavio - reče Bebica. - Ostavljeni smo sami...
zapostavljeni, u stvari. Čudno, kako je Fiš samo nestao. Ništa ti nije rekao?
- Ni reč. Poslednji put kada sam ga video, šetao je gore-dole po ružičnjaku i pušio
one svoje užasne cigare. Posle toga, kao da je ispario.
- Neko ga je sigurno oteo - sa nadom reče Bebica.
- Za dan-dva, pretpostavljam da će Skotland Jard da se pojavi i da pretražuje
jezero u potrazi za njegovim mrtvim telom - sumorno reče njen otac. - Tako mi i treba. U
mojim godinama, trebalo je tiho da odem u inostranstvo i pobrinem se za svoje zdravlje,
a ne da dozvolim Džordžu Lomaksu da me uvuče u jednu od njegovih mutnih rabota.
Ja...
Prekinuo ga je Tredvelov dolazak.
- Pa - razdraženo reče lord Katerham - šta je?
- Francuski detektiv je ovde, milorde, i bio bi zahvalan da mu posvetite nekoliko
minuta.
- Šta sam vam rekao? - reče lord Katerham. - Znao sam da je ovo bilo isuviše dobro
da bi bilo istinito. Pretpostavljam da su našli Fišovo naduveno telo kako pluta jezerom sa
zlatnim ribicama.
Tredvel ga je, uz besprekorno uvažavanje, vratio na svoje pitanje.
- Da li da mu kažem da ćete ga primiti, milorde?
- Da, da. Uvedi ga ovamo.
Tredvel se povukao. Vratio se nakon par minuta, objavivši žalosnim glasom:
- Mesje Lemuan.
Francuz je ušao brzim, lakim korakom. Njegov hod je, više od njegovog lica,
odavao uzbuđenje.
- Dobro veće, Lemuane - reče lord Katerham. - Hoćete nešto da popijete?
- Hvala vam, neću - naklonio se damama. - Napokon sam napredovao. Kako stvari
stoje, želeo sam da vas upoznam sa otkrićima... ozbiljnim otkrićima do kojih sam došao
u poslednja dvadeset četiri časa.
- Pomislio sam da se negde odvija nešto bitno - reče lord Katerham.
- Milorde, juče popodne je jedan gost napustio vašu kuću na krajnje neobičan
način. Od početka sam, moram da vam priznam, gajio izvesnu sumnju. Imamo osobu
koja stiže iz divljine. Pre dva meseca je bio u Južnoj Africi. Pre toga... gde?

190
 KnjigeClub

Virdžinija je oštro uvukla vazduh. Za trenutak ju je Francuz sumnjičavo pogledao.

Onda je nastavio:
- Pre toga... gde? Niko ne zna. A on je upravo nalik osobi za kojom tragam... veseo,
šarmantan, bezbrižan, onaj koji bi se odvažio na sve. Poslao sam telegram, ali nisam
ništa mogao da otkrijem o njegovom prošlom životu. Pre deset godina je bio u Kanadi,
da, ali od tada... tišina. Moje sumnje su rasle. Onda sam jednog dana podigao parče
papira sa puta kojim je on upravo prošao. Na papiru je bila napisana neka adresa...
adresa kuće u Doveru. Kasnije, kao slučajno, ispustio sam taj papir. Krajičkom oka sam
video Borisa, Hercoslovaka, kako ga podiže i odnosi svom gospodaru. Sve vreme sam
bio uveren da je Boris emisar Drugova Crvene ruke. Znamo da su u ovom poslu Drugovi i
kralj Viktor zajedno. Ako je Boris prepoznao svog šefa u g. Entoniju Kejdu, zar nije
logično što mu je odmah iskazao svoju odanost? Zašto bi se, inače, vezao za nekog
beznačajnog stranca? Bio sam sumnjičav, kažem vam, vrlo sumnjičav.
- Ali, gotovo da sam bio razoružan, jer mi g. Entoni Kejd donosi taj isti papir i pita
me da li sam ga ja ispustio. Kao što sam rekao, gotovo da sam bio razoružan... ali ne
sasvim! Jer, to je moglo da znači da je čovek nevin, a opet, moglo je da znači da je vrlo,
vrlo pametan. Naravno, negirao sam da papir pripada meni i da sam ga ja ispustio. Ali u
međuvremenu sam započeo istragu. Tek danas sam primio vesti. Kuća u Doveru je bila
naglo napuštena, ali do juče je u njoj zapravo stanovala grupa stranaca. Nema sumnje
da je to bio štab kralja Viktora. A sada sami procenite značaj sledećih detalja. Juče
popodne, g. Kejd naglo odlazi odavde. Otkako je ispustio onaj papir, postao je svestan da
je igra prešla na otvoreno. Stiže u Dover i istog trenutka raspušta bandu. Koji će mu biti
sledeći potez, ne znam. Ali, sasvim sam siguran da se g. Kejd neće vraćati ovamo. Ali,
znajući kralja Viktora, siguran sam da on neće napustiti igru sve dok ne pokuša još
jednom da povrati dragulj. A tada ću ga ščepati!
Virdžinija je odjednom ustala. Otišla je do kamina i kada je progovorila, glas joj je
bio hladan kao čelik.
- Vi ste nešto zaboravili, verujem, g. Lemuane - rekla je. - G. Kejd nije jedini gost
koji je juče na sumnjiv način napustio ovu kuću.
- Vi mislite, madam...
- Da se sve što ste do sada ispričali jednako odnosi na još nekoga. Šta je sa g.
Hiramom Fišom?
- Oh, g. Fiš!

191
 KnjigeClub

- Da, g. Fiš. Niste li nam one prve noći rekli da je kralj Viktor nedavno stigao iz
Amerike? Pa i g. Fiš je došao u Englesku iz Amerike. Tačno je da je on doneo pismo
preporuke od veoma poznate osobe, ali to je sigurno sitnica za nekoga poput kralja
Viktora. On sigurno nije onaj za koga se izdavao. Lord Katerham je sâm
prokomentarisao činjenicu da je, kada su u pitanju prva izdanja knjiga, g. Fiš uvek bio u
ulozi slušaoca, a nikada ni reč nije progovorio. Postoji još sumnjivih detalja u vezi s njim.
U njegovoj sobi se, nakon ubistva, upalilo svetlo. Onda, setite se one večeri u sobi za
većanje. Kada sam ga srela na terasi, on je bio potpuno obučen. On je mogao da ispusti
papir. Vi zapravo niste videli da ga je g. Kejd ispustio. G. Kejd je možda otišao u Dover.
Ako jeste, on je jednostavno mogao da ode tamo da bi istraživao. Tamo je mogao biti
kidnapovan. Ja kažem da su postupci g. Fiša puno sumnjiviji od postupaka g. Kejda.
Detektivov glas je oštro zazvonio:
- Sa vaše tačke gledišta, moguće je, madam. Ne sporim. I, slažem se da g. Fiš nije
onaj za koga se izdavao.
- Onda?
- Ali, to ništa ne menja. Vidite, madam, g. Fiš je Pinkertonov čovek.
- Šta? - uzviknuo je lord Katerham.
- Da, lorde Katerhame. On je ovde došao tragom kralja Viktora. Načelnik Betl i ja
smo već neko vreme to znali.
Virdžinija ništa nije rekla. Veoma polako je opet sela. S tih nekoliko reči, čitava
kula koju je tako pažljivo gradila bila je srušena u paramparčad.
- Vidite - nastavio je Lemuan - svi smo znali da će kralj Viktor možda doći na
imanje Čimniz. To je jedino mesto gde smo bili sigurni da ćemo ga uhvatiti.
Virdžinija ga je pogledala sa čudnim sjajem u očima, i odjednom se nasmejala.
- Još ga niste uhvatili - rekla je.
Lemuan ju je sa zanimanjem pogledao.
- Nisam, madam. Ali hoću.
- On je poznat po svojoj sposobnosti da nadmudri ljude, zar ne?
Detektivovo lice se smračilo od besa.
- Ovog puta će biti drugačije - procedio je kroz zube.
- On je veoma zgodan momak - reče lord Katerham. - Veoma zgodan. Ali sigurno...
hej, pa zar on nije vaš stari prijatelj, Virdžinija?
- Baš zbog toga mislim - pribrano reče Virdžinija - da mesje Lemuan greši.

192
 KnjigeClub

Njen pogled se mirno ukrstio sa detektivovim, ali on nije pokazivao da mu je

neprijatno.
- Vreme će pokazati, madam - rekao je.
- Da li mislite da je on bio taj koji je ubio princa Mihaila? - odmah je pitala.
- Naravno.
Ali Virdžinija je odmahnula glavom.
- O, ne! - rekla je. - O, ne! To je jedna stvar u koju sam sigurna. Entoni Kejd nije ubio
princa Mihaila.
Lemuan ju je napeto posmatrao.
- Postoji mogućnost da ste u pravu, madam - polako je rekao. - Mogućnost, to je
sve. Možda je Hercoslovak, Boris izvršio njegovo naređenje i pucao. Ko zna, princ Mihail
se možda jako ogrešio o njega i ovaj se osvetio.
- On i izgleda kao ubica - reče lord Katerham. - Verujem da posluga vrišti kada
prođe pored njih.
- Pa - reče Lemuan. - Moram da krenem. Osećao sam da mi dužnost nalaže,
milorde, da vas upoznam sa situacijom.
- Veoma ljubazno od vas, svakako - reče lord Katerham. - Sigurni ste da nećete
ništa da popijete? U redu, onda. Doviđenja.
- Mrzim tog čoveka sa njegovom kitnjastom jarećom bradicom i naočarima - reče
Bebica, čim su se vrata zatvorila za njim. - I nadam se da će mu Entoni pokazati svoje.
Volela bih da ga vidim kako skače od besa. Šta ti misliš o svemu ovome, Virdžinija?
- Ne znam - reče Virdžinija. - Umorna sam. Idem u krevet.
- To nije loša ideja - reče lord Katerham. - Već je pola dvanaest.
Dok je Virdžinija prelazila preko širokog predvorja, krajičkom okaje ugledala
široka leđa koja su joj se učinila poznatim, kako diskretno zamiču kroz sporedna vrata.
- Načelniče Betl - zapovednički je pozvala.
Načelnik, jer je to zaista bio on, pomalo nevoljno se vratio unazad.
- Da, gđo Revel?
- G. Lemuan je bio ovde. On kaže... Recite mi, da li je istina, stvarno istina, da je g.
Fiš američki detektiv?
Načelnik Betl je klimnuo glavom.
- Tako je.
- I vi ste to sve vreme znali?

193
 KnjigeClub

Načelnik Betl je ponovo klimnuo glavom.

- Shvatam - rekla je. - Hvala vam.
Sve do tog trenutka je odbijala da veruje.
Ali sada?...
Sedeći ispred toaletnog stočića u svojoj sobi, pomno je pretresala to pitanje. Svaka
reč koju joj je Entoni rekao sada joj se vraćala, sa drugim značenjem.
Da li je ovo bio „zanat“ o kome je govorio?
Zanat kog se odrekao. Ali, opet...
Neobičan zvuk joj je prekinuo navalu misli. Iznenađeno je podigla glavu. Njen mali
zlatni sat je pokazivao da je jedan sat posle ponoći. Gotovo dva sata je sedela i
razmišljala.
Zvuk se opet čuo. Oštar udarac po prozorskom staklu. Virdžinija je prišla prozoru i
otvorila ga. Na stazi ispod prozora je ugledala visoku figuru koja se upravo sagla da
dohvati još kamenčića.
Za trenutak je Virdžinijino srce brže zakucalo... a onda je prepoznala snažnu
figuru i kratko podšišanu kosu Hercoslovaka, Borisa.
- Da - rekla je prigušenim glasom. - Šta je bilo?
U tom trenutku joj se nije učinilo čudnim što Boris u ovo doba noći stoji ispod
njenog prozora i baca kamenčiće.
- Šta je bilo? - nestrpljivo je ponovila.
- Dolazim od gospodara - reče Boris prigušenim glasom, koji je ipak zvučao
savršeno jasno. - poslao je po vas.
Izgovorio je to potpuno običnim tonom.
- Poslao po mene?
- Da, ja ću vas odvesti do njega. Evo je i poruka. Dobaciću vam je.
Virdžinija se malo odmakla i komad papira, privezan za kamen, pao je tačno pred
njene noge. Odmotala ga je i pročitala:
Draga moja (pisao je Entoni), trenutno sam u škripcu, ali nameravam da pobedim.
Hoćeš li mi verovati i doći?
Nekoliko minuta, Virdžinija je samo stajala, nepokretna, iznova i iznova čitajući
ovih par reči.
Podigla je glavu, pogledavši oko sebe ukusno opremljenu luksuznu sobu kao da je
gleda sasvim drugim očima.

194
 KnjigeClub

Onda se opet nagnula kroz prozor.

- Šta da radim? - pitala je.
- Detektivi su na drugoj strani kuće, pored sobe za većanje. Siđite dole i izađite na
sporedna vrata. Ja ću vas tu čekati. Automobil nas čeka na putu.
Virdžinija je klimnula glavom. Brzo je skinula večernju haljinu i obukla neupadljivu
svetlosmeđu haljinu i stavila kožni šeširić iste boje.
Onda je, smešeći se, napisala Bebici kratku poruku i zakačila je pribadačom za
jastuk.
Nečujno se iskrala niz stepenice i otključala sporedna vrata. Za trenutak je
oklevala, a onda, prkosno podignute glave, ponavljajući pokret uz koji su njeni preci
odlazili u Krstaške ratove, izašla je iz kuće.

195
 KnjigeClub

Poglavlje 26

Trinaesti oktobar

U sredu u deset sati ujutru, trinaestog oktobra, Entoni Kejd je ušao u Haridžs hotel i
pitao za barona Lilipretjizila koji je tu odseo.
Nakon odgovarajućeg i propisnog čekanja, Entoni je odveden u traženi apartman.
Baron je stajao na tepihu ispred kamina u poznatom ukočenom stavu. Mali kapetan
Andraši, takođe uljudnog ponašanja, ali s blago neprijateljskim držanjem, takođe je bio
prisutan.
Uobičajeni nakloni, lupkanje petama, kao i etikecijom zahtevani ostali formalni
pozdravi su obavljeni. Entoni je do sada već savladao rutinu.
- Oprostićete mi, nadam se, na ovako ranoj poseti, barone - veselo je rekao,
odlažući svoj šešir i štap na sto. - U stvari, imam mali poslovni predlog za vas.
- Ha! Tako? - reče baron.
Kapetan Andraši, koji nikada nije prevazišao svoje prvobitno nepoverenje prema
Entoniju, izgledao je sumnjičavo.
- Posao je - reče Entoni - zasnovan na opštepoznatom principu ponude i potražnje.
Vi želite nešto, druga osoba to ima. Jedino oko čega treba da se dogovorite jeste cena.
Baron je pomno posmatrao Entonija, ali ništa nije rekao.
- Između hercoslovačkog plemića i engleskog džentlmena dogovor bi lako mogao
da se postigne - brzo je rekao Entoni.
Blago je pocrveneo dok je to izgovarao. Takve reči teško izlaze iz usta jednog
Engleza, ali je ranije već primetio utisak koji je takva frazeologija ostavljala na barona.
Kako se ispostavilo, magija je delovala.
- Tako je - s odobravanjem reče baron, klimnuvši glavom. - To je potpuno tačno.
Čak se i kapetan Andraši izgleda malo opustio i klimnuo glavom.
- Vrlo dobro - reče Entoni. - Da ne obilazim više kao mačak oko vruće kaše...

196
 KnjigeClub

- Šta je to što kažete? - prekinuo ga je baron. - Obilazite kao mačak oko vruće
kaše? Ja ne razumem?
- Samo stilska figura. Prostim jezikom govoreći, barone, vi želite robu, mi je
imamo! Brod vam dobro plovi, ali mu nedostaje ključna figura. Pod brodom
podrazumevam Lojalističku partiju Hercoslovačke. U ovom trenutku vam nedostaje
glavna daska vašeg političkog programa. Vama manjka princ! Sada pretpostavimo...
samo pretpostavimo, da ja mogu da vam obezbedim princa?
Baron je zurio u njega.
- Ništa vas ne razumem - objavio je.
- Gospodine - reče kapetan Andraši, žestoko uvijajući svoj brk - vi vređate!
- Uopšte ne vređam - reče Entoni. - Pokušavam da budem od pomoći. Ponuda i
potražnja, shvatate. Sve je fer i pošteno. Ne isporučujemo lažne prinčeve... pogledajte
zaštitni znak. Ako se dogovorimo, uverićete se da je sve u najboljem redu. Ja vam nudim
originalni proizvod... sa police rezervisane samo za najbolje mušterije.
- Ja vas ni najmanje - ponovio je baron - ne razumem.
- To nije mnogo bitno - ljubazno reče Entoni. - Samo sam hteo da se naviknete na
tu ideju. Prosto rečeno, imam nešto u rukavu. Pratite me. Vi hoćete princa. Pod izvesnim
uslovima, ja ću uzeti na sebe da vam ga nabavim.
Baron i Andraši su buljili u njega. Entoni je dohvatio svoj šešir i štap i spremio se da
krene.
- Razmislite o tome. Sada, barone, postoji još jedna stvar. Morate večeras da
dođete u dvorac Čimniz... kapetan Andraši takođe. Nekoliko vrlo čudnih stvari će se
tamo desiti. Da se dogovorimo? Recimo, u sobi za većanje u devet sati? Hvala vam,
gospodo; mogu li se pouzdati u to da ćete biti tamo?
Baron je zakoračio ka Entoniju i pomno se zagledao u njegovo lice.
- G. Kejde - dostojanstveno je rekao - vi, nadam se, ne zbijate šalu sa mnom?
Entoni mu je mirno uzvratio pogled.
- Barone - rekao je, a u glasu mu je bio neobičan ton - kada veče bude gotovo, vi
ćete prvi morati da priznate da je više ozbiljnosti no lakrdije kad je u pitanju ova stvar.
Naklonivši se obojici, izašao je iz sobe.
Njegova naredna poseta je bila u Sitiju, gde je poslao svoju posetnicu g. Hermanu
Ajzakstajnu.

197
 KnjigeClub

Nakon par minuta čekanja, Entonija je primio bled i besprekorno odeveni sekretar,
užurbanih manira i s vojnim zvanjem.
- Hteli ste da vidite g. Ajzakstajna? - reče mladi čovek. - Plašim se da je on jako
zauzet ovog jutra... sastanci odbora i slično, razumete. Mogu li ja nešto da vam
pomognem?
- Moram lično da ga vidim - reče Entoni, nehajno dodavši - upravo stižem sa
poseda Čimniz.
Mladić se neznatno trgnuo na pomen imanja Čimniz.
- Oh! - reče, premišljajući se. - Pa, videću.
- Recite mu da je važno - reče Entoni.
- Poruka od lorda Katerhama? - pitao je mladić.
- Tako nešto - reče Entoni - ali je od ogromne važnosti da odmah vidim g.
Ajzakstajna.
Dva minuta kasnije, Entoni je uveden u raskošnu privatnu kancelariju gde je bio
uglavnom impresioniran ogromnom veličinom i prostranošću kožnih fotelja.
G. Ajzakstajn je ustao da ga pozdravi.
- Morate mi oprostiti što vas ovako prekidam - reče Entoni. - Znam da ste jako
zauzet čovek i neću vam oduzeti više vremena no što moram. U pitanju je jedan poslovni
predlog koji bih hteo da vam iznesem.
Ajzakstajn ga je neko vreme pažljivo posmatrao svojim sitnim crnim očima.
- Poslužite se cigarom - neočekivano je rekao, pružajući mu otvorenu kutiju.
- Hvala vam - reče Entoni. - Mogao bih.
Poslužio se.
- Posao je povezan sa Hercoslovačkom - nastavio je Entoni, kada je prihvatio
šibicu. Istog trenutka je primetio svetlucanje finansijerovih očiju. - Ubistvo princa
Mihaila je sigurno pomrsilo račune mnogima.
G. Ajzakstajn je podigavši obrve, promrmljao - Ah? - prebacivši ispitivački pogled
svojih očiju na tavanicu.
- Nafta - reče Entoni, zamišljeno zagledajući uglačanu površinu stola. - Divna
stvar, ta nafta.
Osetio je kako se finansijer blago trgnuo.
- Da li biste hteli da pređete na stvar, g. Kejde?

198
 KnjigeClub

- Naravno. Pretpostavljam, g. Ajzakstajne, da ukoliko te naftne koncesije pređu u

ruke druge kompanije, nećete biti preterano zadovoljni?
- Koji je vaš predlog? - pitao je drugi muškarac, gledajući pravo u njega.
- Prikladno polaganje prava na presto sa punom probritanskom podrškom.
- Gde ste ga pronašli?
- To je moja stvar.
Ajzakstajn je prihvatio taj odgovor s malim osmehom, dok mu je pogled postao
tvrđi i zainteresovaniji.
- Originalna roba? Ne treba da strahujem od mutnog posla?
- Apsolutno originalna roba.
- Prava?
- Prava.
- Držim vas za reč.
- Vama, izgleda, nije potrebno puno ubeđivanja? - reče Entoni, zainteresovano ga
pogledavši.
Herman Ajzakstajn se nasmešio.
- Ne bih bio tu gde jesam da nisam naučio da prepoznam onog ko govori istinu -
jednostavno je rekao. - Koji su vaši uslovi?
- Isti zajam, pod istim uslovima koje ste ponudili princu Mihailu.
- A za vas, lično?
- Trenutno ništa, osim što bih želeo da dođete večeras u dvorac Čimniz.
- Ne - odlučno reče Ajzakstajn. - To ne mogu.
- Zašto?
- Večera... dosta važna večera.
- Ipak, plašim se da ćete morati da je otkažete... u vašem je interesu.
- Kako to mislite?
Entoni ga je pun minut posmatrao, pre nego što je polako rekao:
- Da li znate da su pronašli revolver, onaj kojim je ubijen princ Mihail? Da li znate
gde su ga pronašli? U vašem koferu.
- Šta?
Ajzakstajn je gotovo skočio iz svog naslonjača. Lice mu je bilo besno.
- Šta govorite? Kako to mislite?
- Objasniću vam.

199
 KnjigeClub

Veoma polako, Entoni je objasnio okolnosti pod kojima je revolver nađen. Dok je
govorio, finansijerovo lice je poprimilo zelenkastu boju potpune užasnutosti.
- Ali to je nameštaljka! - vrisnuo je kada je Entoni završio. - Ja ga nikada nisam
tamo stavio. Ne znam ništa o tome. To je zavera.
- Nemojte se uzbuđivati - umirujuće reče Entoni. - Ako je tako, lako ćete to
dokazati.
- Dokazati? Kako mogu da dokažem?
- Da sam na vašem mestu - ljubazno reče Entoni - došao bih večeras u Čimniz.
Ajzakstajn ga je sumnjičavo pogledao.
- Savetujete mi?
Entoni se nagnuo i nešto mu prošaputao. Finansijer se zapanjen, zavalio natrag u
naslonjač, zureći u Entonija.
- Vi zapravo mislite...
- Dođite i uverite se sami - reče Entoni.

200
 KnjigeClub

Poglavlje 27

Trinaesti oktobar ( nastavak)

Časovnik u sobi za većanje je otkucao devet sati.

- Dakle - reče lord Katerham, duboko uzdahnuvši - evo ih opet, kao ovčice, vratili
su se pastirici, mašući repićima.
Tužno je pogledao po sobi.
- Verglaš sa sve majmunom - promrmljao je, fiksirajući barona pogledom.
- Mislim da si grub prema baronu - protestovala je Bebica, kojoj je prethodna
primedba bila došapnuta. - Rekao mi je da misli kako si ti savršen primer engleske
gostoprimljivosti među haute noblesse 13.
- Rekao bih - reče lord Katerham - da on uvek govori takve stvari. Zbog toga je jako
teško razgovarati sa njim. Mogu da ti kažem da ja ni približno nisam onako gostoljubiv
engleski gospodin kakav sam nekad bio. Čim budem mogao, prodaću Čimniz nekom
preduzimljivom Amerikancu i otići da živim u hotelu. Tamo makar možeš, ako te bilo ko
iznervira, jednostavno da zatražiš svoj račun i odeš.
- Razvedri se - reče Bebica. - Izgleda da smo se zauvek otarasili g. Fiša.
- On mi je uvek bio jako zabavan - reče lord Katerham, koji je bio raspoložen za
kontradiktorna osećanja. - Onaj tvoj divni mladić je taj koji me je uvalio u ovo. Zašto je
sastanak morao da bude zakazan baš u mojoj kući? Zašto nije iznajmio Larčiz ili
Elmhurst, ili neku drugu lepu rezidenciju kao što je ona u Stretamu, i tamo održao svoj
sastanak?
- Pogrešna atmosfera - reče Bebica.
- Niko se neće igrati sa nama, nadam se? - nervozno reče njen otac. - Ne verujem
onom francuskom momku, Lemuanu. Francuska policija je spremna na sve vrste
smicalica. Vežu ti gumene trake oko ruke i onda rekonstruišu zločin i nateraju te da
poskočiš, a sve to se registruje termometrom. Znam da kada budu pitali: ,,Ko je ubio

13
Visokim plemstvom (fran.). (prim. red.)
201
 KnjigeClub

princa Mihaila“, da će meni temperatura da skoči na četrdeset stepeni, ili tako nešto, i
oni će odmah da me zaskoče i odvedu pravo u zatvor.
Vrata su se otvorila i Tredvel je najavio:
- G. Džordž Lomaks. G. Eversli.
- Ulazi Glavonja, u pratnji svog vernog psa - promrmljala je Bebica.
Bil se uputio pravo ka njoj, dok je Džordž Lomaks pozdravio lorda Katerhama na
srdačan način, koji je primenjivao u svim javnim prilikama.
- Dragi moj Katerhame - reče Džordž, tresući mu ruku - primio sam vašu poruku i
naravno, odmah požurio da dođem.
- Baš lepo od vas, dragi moj, baš lepo. Oduševljen sam što vas vidim. - Savest bi
uvek povukla lorda Katerhama da izigrava ljubaznog domaćina, čak i ako mu u tom
trenutku ni najmanje nije bilo do toga. - Nisam ja taj ko vas je pozvao, ali to sada nije
bitno.
U međuvremenu je Bil napao Bebicu tihim glasom.
- O čemu se ovde radi? Čuo sam da je Virdžinija pobegla usred noći? Nije valjda
kidnapovana?
- O, nije - reče Bebica. - Ostavila je poruku zakačenu pribadačom na jastuk, kao što
tradicija nalaže.
- Nije otišla s nekim, zar ne? Nije valjda sa onim kolonijalcem? Taj momak mi se
nikada nije dopadao, a kako čujem, priča se da je on u stvari onaj super lopov. Ali, ne
shvatam kako bi to moglo da bude?
- Zašto?
- Pa, onaj kralj Viktor je Francuz, a Kejd je pravi Englez.
- Zar nisi čuo da je kralj Viktor pravi lingvista, štaviše, da je delom i Irac?
- Oh, bože! Znači, zato je pobegao glavom bez obzira?
- Ne znam baš za to bežanje glavom bez obzira. On je prekjuče nestao, kao što
znaš. Ali, jutros smo dobili telegram od njega u kome kaže da će večeras u devet sati da
bude ovde, i predlaže da pozovemo i Glavonju. Svi ovi ljudi su se pojavili jer ih je g. Kejd
pozvao.
- Ovo je baš pravo okupljanje - reče Bil, gledajući oko sebe. - Jedan francuski
detektiv pored prozora, jedan engleski primerak istog kraj kamina. Jak strani element.
Američka konjica nije prisutna?
Bebica je odmahnula glavom.

202
 KnjigeClub

- G. Fiš je ispario. Ni Virdžinija nije ovde. Ali svi ostali su stigli i osećam u kostima,
Bile, da se približava onaj trenutak kada će neko reći: „Džejms, poslužitelj“, i sve će biti
otkriveno. Sada samo čekamo Entonija Kejda da stigne.
- On se nikada neće pojaviti - reče Bil.
- Pa zašto bi onda sazvao ovaj sastanak?
- A, iza toga stoji nešto drugo. Ovo je trik. Hoće da svi mi budemo ovde, dok je on
negde drugde... znaš već kako to ide.
- Znači, misliš da se on neće pojaviti?
- Mogu da se kladim. Da stavi glavu u lavlju čeljust? Svašta, pa ova soba vrvi od
detektiva i visokih zvaničnika.
- Ti onda ne znaš mnogo o kralju Viktoru, ako misliš da bi tako nešto moglo da ga
spreči. Po svemu sudeći, ovo je baš situacija kakvu najviše voli i uvek je uspevao da
pobedi.
G. Eversli je sumnjičavo zatresao glavom.
- To će ići malo teže... ove karte mu ne idu na ruku. On neće...
Vrata su se otvorila i Tredvel je najavio:
- G.Kejd.
Entoni je prišao pravo svom domaćinu.
- Lorde Katerhame - rekao je - znam da sam vas opteretio mnoštvom problema i
strašno mi je žao zbog toga. Ali, zaista mislim da smo morali da se sastanemo večeras i
razrešimo ovu misteriju.
Lord Katerham je delovao smekšano. Oduvek je gajio tajne simpatije prema
Entoniju.
- Nema nikakvih problema - srdačno je rekao.
- Veoma ste ljubazni - reče Entoni. - Vidim da smo svi ovde. Onda, mogao bih da
počnem.
- Ja ne razumem - važno reče Džordž Lomaks. - Uopšte ne razumem. Sve ovo je
krajnje nepropisno. G. Kejd nema prava... nikakva prava. Situacija je krajnje složena i
delikatna. Moj stav je da...
Džordžova bujica reči je bila prekinuta. Pomerivši se par koraka do njega, načelnik
Betl mu je prošaputao nekoliko reči u uho. Džordž je izgledao zapanjeno i pometeno.
- Vrlo dobro, ako tako vi kažete - progunđao je. Onda je glasnije rekao - Siguran
sam da smo svi voljni da čujemo šta g. Kejd ima da nam kaže.

203
 KnjigeClub

Entoni je ignorisao opipljivu snishodljivost Džordžovog tona.

- To je samo jedna moja mala teorija - vedrim glasom je rekao. - Verovatno vam je
svima poznato da nam je pre neki dan u ruke pala izvesna šifrovana poruka. U njoj se
ukazivalo na Ričmond i neke brojeve. - Zastao je. - Pa, pokušali smo da je
odgonetnemo... i nismo uspeli. Sada, u memoarima pokojnog grofa Stilptiča (koje sam
ja, igrom slučaja pročitao) postojala je aluzija na izvesnu večeru... „cvetnu“ večeru, na
kojoj su svi gosti morali da nose bedž koji je predstavljao jedan cvet. Sam grof je nosio
tačan duplikat onih neobičnih predmeta koje smo pronašli u tajnom prolazu.
Predstavljali su ružu. Ako se sećate, to su bili redovi stvari... dugmad, slova E, i na kraju,
redovi omči u pletivu. A sad, gospodo, šta je to u ovoj kući što je poredano u redovima?
Knjige, zar ne? U katalogu biblioteke lorda Katerhama se nalazi knjiga pod naslovom
Život erla od Ričmonda, i ja mislim da će vam to dati ideju gde je sakriven izvestan
predmet za kojim tragamo. Počevši od date knjige, i primenjujući brojeve da bi se
izbrojale police i knjige, mislim da ćete otkriti da je... ovaj... naš predmet sakriven u
lažnoj knjizi ili u udubljenju iza određene knjige.
Entoni je skromno pogledao svoj auditorijum, očekujući aplauz.
- Tako mi svega, to je genijalno - reče lord Katerham.
- Zaista genijalno - snishodljivo reče Džordž.
- Ali, tek ostaje da se vidi...
Entoni se nasmejao.
- Da biste osetili ukus nečega, morate ga probati, zar ne? Pa, uskoro ćemo to rešiti.
- Ustao je. - Otići ću u biblioteku...
Nije stigao da krene. G. Lemuan se pomakao od prozora.
- Samo trenutak, g. Kejde. Dozvoljavate, lorde Katerhame?
Otišao je do pisaćeg stola i na komadu papira na brzinu napisao par reči. Zatvorio
ga je u kovertu i pozvonio. Tredvel se pojavio. Lemuan mu je pružio kovertu.
- Postarajte se da ovo odmah bude uručeno, molim.
- Vrlo dobro, gospodine - reče Tredvel.
Povukao se svojim uobičajenim dostojanstvenim korakom.
Entoni, koji je neodlučno zastao, opet je seo na stolicu.
- U čemu je stvar, Lemuane? - blago je upitao. U vazduhu se osetila čudna
napetost.

204
 KnjigeClub

- Ukoliko je dragulj tamo gde ste rekli... pa, tamo se nalazio poslednjih sedam
godina, pa mu još petnaestak minuta čekanja neće naškoditi.
- Nastavite - reče Entoni. - To nije sve što ste želeli da kažete.
- Ne, nije. U ovom momentu je... nepreporučljivo da bilo ko napusti ovu prostoriju.
Posebno ako je u pitanju neko čija prošlost nije baš najčistija.
Entoni je podigao obrve i zapalio cigaretu.
- Pretpostavljam da pustolovni život nije mnogo cenjen - glasno je razmišljao.
- Pre dva meseca, g. Kejde, vi ste bili u Južnoj Africi. To je potvrđeno. Gde ste bili
pre toga?
Entoni, zavaljen u svojoj stolici, dokono je ispuštao kolutove dima.
- U Kanadi. Divlji severozapad.
- Sigurni ste da niste bili u zatvoru? Francuskom zatvoru?
Načelnik Betl se automatski pomerio ka vratima, kao da je hteo da preseče
odstupnicu, ali Entoni nije pokazivao da namerava da uradi ništa dramatično.
Umesto toga, zurio je u francuskog detektiva i onda prasnuo u smeh.
- Jadni moj Lemuane. To vam je prava opsesija! Vi zaista vidite kralja Viktora u
svakome. Dakle vi umišljate da sam ja taj zanimljivi gospodin?
- Poričete to?
Entoni je otresao trunčicu pepela sa rukava svog sakoa.
- Nikad ne poričem nešto što me tako zabavlja - bezbrižno je rekao. - Ali vaša
optužba je zaista jako smešna.
- Ah! Mislite? - Francuz se nagnuo napred. Lice mu se bolno grčilo, a ipak je
izgledao pometeno, kao da ga je nešto u Entonijevom stavu zbunilo. - Šta ako vam
kažem, gospodine, da ovog puta nameravam da konačno uhvatim kralja Viktora... i da
me ništa u tome neće sprečiti?
- Žalosno - bio je Entonijev komentar. - Lovili ste ga i ranije, zar ne, Lemuane? A on
vas je prešao i kliznuo vam iz šaka. Zar se ne plašite da bi to i sada moglo da se desi? On
je skliski momak, po svoj prilici.
Razgovor se pretvorio u duel između detektiva i Entonija. Svi drugi su bili svesni
napetosti. Bila je to borba na smrt između Francuza, bolno ozbiljnog, i muškarca koji je
pušio tako mirno, i čije su reči pokazivale da ga nije briga ni za šta na svetu.
- Da sam na vašem mestu, Lemuane - nastavio je Entoni - bio bih jako, jako
oprezan. Pazite kuda idete, i tako to.

205
 KnjigeClub

- Ovog puta - tmurno reče Lemuan - neće biti greške.

- Delujete vrlo sigurni u to - reče Entoni. - Ali, postoji i ono što se zove dokaz,
sećate se.
Lemuan se nasmešio, i nešto u njegovom osmehu je privuklo Entonijevu pažnju.
Uspravio se i ugasio svoju cigaretu.
- Videli ste onu poruku koju sam malopre poslao? - reče francuski detektiv. -
Uputio sam je mojim ljudima u krčmi. Juče sam iz Francuske dobio otiske prstiju i
antropometriju kralja Viktora... takozvanog kapetana O’Nila. Zatražio sam da mi ih
pošalju. Za nekoliko trenutaka ćemo znati da li ste vi taj čovek!
Entoni ga je intenzivno proučavao pogledom. Onda mu se licem razlio blagi osmeh.
- Vi ste stvarno pametni, Lemuane. Nikada se toga ne bih setio. Dokumenta će stići,
vi ćete mi prste umočiti u mastilo, ili nešto tako neprijatno, izmerićete mi uši i potražiti
posebna obeležja na mom telu. Ako se podudaraju...
- Pa - reče Lemuan - ako se podudaraju... eh?
- Pa, ako se podudaraju - veoma blago je rekao - šta onda?
- Šta onda? - Detektiv je izgledao zapanjeno. - Ali... ja ću onda dokazati da ste vi
kralj Viktor!
Po prvi put je senka neodlučnosti preletela njegovim licem.
- To će bez sumnje predstavljati veliko zadovoljstvo za vas - reče Entoni. - Ali, ne
vidim kako bi to moglo da mi naudi. Ja ne priznajem ništa, ali pretpostavimo, samo
pretpostavimo da sam ja stvarno kralj Viktor... ovo bi možda bio moj pokušaj da se
iskupim.
- Iskupite?
- Tako je. Stavite se u kožu kralja Viktora, Lemuane. Tek što ste izašli iz zatvora.
Život teče dalje. Pustolovni život nema više one čari za vas. Recimo, čak ste upoznali i
neku finu devojku. Razmišljate da se oženite i skrasite negde na selu i brinete se o svojoj
bašti. Odlučujete da od sada vodite besprekoran život. Stavite se u kožu kralja Viktora.
Možete li da zamislite da se tako osećate?
- Ne mislim da bih ikada mogao tako da se osećam - sarkastično reče Lemuan.
- Možda i ne biste - priznao je Entoni. - Ali opet, vi niste kralj Viktor, zar ne? Vi i ne
možete znati kako se on oseća.
- Ali to je besmislica, to što govorite - prasnuo je Francuz.

206
 KnjigeClub

- O, ne, nije. Hajdete, molim vas, Lemuane, da sam ja stvarno kralj Viktor, šta biste
mogli da imate protiv mene? Nikada niste mogli da dođete do potrebnih dokaza protiv
mene još u stara, prastara vremena, setite se. Odslužio sam svoju kaznu i tu je kraj
priče. Pretpostavljam da biste mogli da me uhapsite pod francuskim ekvivalentom
optužbe: „Tumarao s namerom da izvrši zločin“, ali to bi vam bila jadna satisfakcija, zar
ne?
- Zaboravljate - reče Lemuan. - Amerika! Šta je sa onim skupljanjem novca pod
lažnim imenom i izigravanjem princa Nikole Oboloviča?
- Ta vam nije dobra, Lemuane - reče Entoni - jer u to vreme nisam bio ni blizu
Amerike. A to mogu lako i da dokažem. Ako je kralj Viktor glumio princa Nikolu u
Americi, onda ja nisam kralj Viktor. Sigurni ste da ga je neko zaista igrao? Da to nije bio
pravi princ Nikola?
Načelnik Betl je iznenada upao u razgovor.
- Bio je prevarant, dokazano je, g. Kejde.
- Ne bih hteo da vam protivrečim, Betle - reče Entoni. - Vi imate običaj da uvek
budete u pravu. Jeste li jednako sigurni da je princ Nikola stvarno umro u Kongu?
Betl ga je zainteresovano pogledao.
- Ne bih mogao da se zakunem, gospodine. Ali, to je opšteprihvaćeno uverenje.
- Oprezan čovek. Koji ono beše vaš moto? Ostaviti dovoljno dugačak konopac, e?
Poslušao sam vaš savet. Ostavio sam g. Lemuanu dosta konopca. Nisam opovrgao
njegove optužbe. Svejedno, plašim se da će biti razočaran. Vidite, ja uvek verujem da
čovek mora da drži nešto dodatno u rukavu. Predvidevši da bi ovde mogle da iskrsnu
male poteškoće, preduzeo sam mere predostrožnosti da sa sobom ponesem adut. On
me čeka na spratu.
- Na spratu? - reče lord Katerham, jako zainteresovan.
- Da, jadničak, nije mu bilo lako u poslednje vreme. Dobio je od nekoga gadan
udarac po glavi. Tragao sam za njim.
Odjednom se začuo duboki glas g. Ajzakstajna: - Možemo li da pogodimo o kome je
reč?
- Ako želite - reče Entoni - ali...
Besno, Lemuan ga je iznenada prekinuo:
- Sve ovo je čista glupost. Mislite da ste me opet nadmudrili. Možda je tačno to što
kažete... da niste bili u Americi. Vi ste suviše pametni da tako nešto izjavite, a da nije

207
 KnjigeClub

istina. Ali, postoji nešto drugo. Ubistvo! Da, ubistvo. Ubistvo princa Mihaila. On vas je
prepao one noći dok ste tragali za draguljem.
- Lemuane, da li ste ikada čuli da je kralj Viktor nekoga ubio? - oštro je odzvonio
Entonijev glas. - Vama je poznato... još bolje nego meni, da on nikada ni kap tuđe krvi
nije prosuo.
- Ko je drugi, ako ne vi, mogao da ga ubije? - uzviknuo je Lemuan. - To mi recite!
Poslednje reči su mu zamrle na usnama kada je sa terase dopro oštar zvižduk.
Entoni je brzo skočio i sva njegova tobošnja nonšalancija je iščezla.
- Pitate me ko je ubio princa Mihaila? - viknuo je. - Neću vam reći... pokazaću vam.
Taj zvižduk je bio znak na koji sam čekao. Ubica princa Mihaila se sada nalazi u
biblioteci.
Izleteo je kroz prozor i ostali su krenuli za njim dok je išao preko terase, dok nisu
stigli do prozora biblioteke. Entoni je gurnuo prozor koji je popustio na dodir.
Veoma polako, razmaknuo je tešku zavesu, tako da su svi mogli da vide ono što se
dešavalo u sobi.
Pored police za knjige stajala je tamna prilika koja je brzo izvlačila i vraćala knjige,
tako zadubljena u svoj zadatak da se nije obazirala na spoljne zvuke.
A onda, dok su gledali, pokušavajući da raspoznaju priliku koja se nejasno
ocrtavala na svetlu baterijske lampe koju je držala, neko je proleteo pored njih s
urlikom divlje zveri.
Lampa je pala na pod, ugasila se, i iz sobe su se začuli zvuci užasne borbe. Lord
Katerham se probio do prekidača i upalio svetlo.
Dve prilike su se isprepletane, borile. U trenutku kada su jasno mogli da ih vide,
došao je kraj. Oštar pucanj je zaparao vazduh i manja figura se zateturala i pala. Druga
figura se okrenula ka njima... bio je to Boris, čije su oči plamtele od gneva.
- Ona je ubila mog gospodara - zarežao je. - Sada je pokušala da ubije i mene. Ja
sam pokušao da joj otmem pištolj i ubijem je, ali on je sam opalio dok smo se borili. Sveti
Mihail je to uredio. Zla žena je mrtva.
- Žena? - uzviknuo je Džordž Lomaks.
Približili su se. Na podu, s pištoljem još uvek čvrsto stegnutim u ruci, i izrazom
smrtonosne zluradosti na licu, ležala je... madmoazel Brun.

208
 KnjigeClub

Poglavlje 28

Kralj Viktor

- Sumnjao sam u nju od početka - objasnio je Entoni. - U noći kada se desilo ubistvo,
svetlo je bilo upaljeno u njenoj sobi. Posle toga, pokolebao sam se. Raspitao sam se o
njoj u Bretanji, i vratio se uveren da je ona upravo takva kakvom se predstavlja. Bio sam
budala. Samo zato što je kontesa de Bretej govorila pohvalno o njoj, nije mi palo na
pamet da je prava madmoazel Brun mogla biti kidnapovana na putu do svog novog
nameštenja, i da je njena zamena ušla u igru. Umesto toga, svoje sumnje sam prebacio
na g. Fiša. Tek onda kada me je pratio u Dover, gde smo se lepo objasnili, počeo sam
jasnije da sagledavam stvari. Jednom kada sam saznao da je on Pinkertonov čovek, koji
je na tragu kralja Viktora, moje sumnje su se vratile prvobitnoj meti.
- Stvar koja me je najviše brinula je bila ta što je gđa Revel prepoznala guvernantu.
Onda sam se setio da je to bilo tek pošto sam ja spomenuo da je bila guvernanta kod
madam de Bretej. A ona je na to samo rekla da je verovatno to razlog što joj se lik žene
učinio poznatim. Načelnik Betl će vam reći da je smišljena čitava zavera kako bi se gđa
Revel sprečila da dođe u dvorac Čimniz. U stvari, pojavio se ni manje ni više nego mrtvac
koji bi to sprečio. I mada je to ubistvo bilo delo Drugova Crvene ruke, koji su navodno
time kažnjavali svog izdajnika, čitava izvedba i odsustvo čuvenog znaka Drugova,
ukazivalo je na nadarenu inteligenciju koja je upravljala celom operacijom. Gđa Revel je
bila jedini gost dvorca Čimniz koji je bio u Hercoslovačkoj. Prvo sam posumnjao da se
neko lažno predstavljao kao princ Mihail, ali to se pokazalo netačnim. Kada sam shvatio
da je madmoazel Brun bila ta koja je možda bila varalica, i na to dodao činjenicu da je
njen lik gđi Revel odnekud bio poznat, počelo je da mi sviće. Očigledno je da je bilo
veoma bitno da je niko ne prepozna, a gđa Revel je bila jedina koja je to mogla.
- Ali ko je ona bila? - reče lord Katerham. - Neko koga je gđa Revel poznavala iz
Hercoslovačke?
- Mislim da bi baron mogao bolje da nam to objasni - reče Entoni.

209
 KnjigeClub

- Ja? - Baron je zapanjeno pogledao u Entonija, pa u nepokretnu figuru na podu.

- Pažljivo je pogledajte - reče Entoni. - Ne dajte se zavarati šminkom. Ona je
nekada bila glumica, ne zaboravite.
Baron ga je opet pogledao. Odjednom se trgnuo.
- Blagi bože na nebesima - izustio je bez daha - to nije moguće!
- Šta to nije moguće? - pitao je Džordž. - Ko je ta dama? Prepoznajete je, barone?
- Ne, ne, to nije moguće - nastavljao je baron da mrmlja. - Ona je bila ubijena.
Oboje su bili ubijeni. Na stepenicama palate. Njeno telo je pronađeno.
- Masakrirano do neprepoznatljivosti - podsetio ga je Entoni. - Uspela je da izvede
prevaru. Mislim da je pobegla u Ameriku, i provela dugi niz godina krijući se u strahu od
smrtonosnog terora Drugova Crvene ruke. Oni su započeli revoluciju, sećate se, i da se
tako izrazim, uvek su imali pik na dotičnu damu. Onda je kralj Viktor oslobođen i
zajedno su isplanirali kako da se domognu ukradenog dragulja. Ona ga je tražila te
večeri kada je naletela na princa Mihaila, i on ju je prepoznao. Pod nekim normalnim
okolnostima nije bilo straha da će naleteti na njega. Kraljevski gosti se obično ne druže
sa guvernantama, a ona je u svako doba mogla da se povuče s odgovarajućom
migrenom, kao što je uradila kada je baron bio ovde.
- Kako god, našla se licem u lice sa princom Mihailom onda kada je to najmanje
očekivala. Razotkrivanje i sramota su joj se smešili. Ubila ga je. Ona je bila ta koja je
stavila revolver u Ajzakstajnov kofer, da bi zavarala trag, i ona je bila ta koja je vratila
pisma.
Lemuan se pomerio napred.
- Kažete da je sišla one noći da traga za draguljem - rekao je. - Zar nije mogla da
siđe da bi se srela sa svojim saučesnikom, kraljem Viktorom, koji je dolazio spolja? Eh?
Šta na to kažete?
Entoni je uzdahnuo.
- Još uvek ste na tome, dragi moj Lemuane? Kako ste vi samo uporni! Niste čuli
kada sam rekao da imam adut u rukavu?
Ali Džordž, čiji je mozak sporo radio, sada se umešao.
- Još uvek sam u potpunom mraku. Ko je ova dama, barone? Čini se da ste je
prepoznali?
Ali, baron se uspravio i stao ukočeno.

210
 KnjigeClub

- Vi grešite, g. Lomakse. Koliko znam, nisam video ovu damu nikada u svom životu.
Potpuni je stranac ona za mene.
- Ali...
Džordž je zbunjeno buljio u njega.
Baron ga je poveo u ugao sobe i promrmljao mu nešto na uvo. Entoni je s velikim
užitkom posmatrao kako Džordžovo lice lagano postaje purpurno, dok su mu se oči
iskolačile; izgledao je kao da će svakog časa da ga pogodi kap. Mogli su da čuju Džordža
kako mrmlja.
- Svakako... svakako... kako da ne... nema potrebe... delikatna situacija... najveća
diskrecija.
- Ah! - Lemuan je oštro udario rukom po stolu. - Sve ovo se mene ne tiče! Ubistvo
princa Mihaila... to nije moj problem. Ja želim kralja Viktora.
Entoni je blago zatresao glavom.
- Žao mi vas je, Lemuane. Vi ste zaista jako sposobna osoba. Ali ipak, izgubićete.
Spreman sam da odigram svoj adut.
Prešao je preko sobe i pozvonio. Tredvel je ubrzo odgovorio.
- Gospodin koji je došao večeras sa mnom, Tredvele.
- Da, gospodine, strani gospodin.
- Upravo tako. Da li biste bili ljubazni da ga pozovete da nam se što pre pridruži?
- Da, gospodine.
Tredvel se povukao.
- Ulazi adut, misteriozni mesje Iks - prokomentarisao je Entoni. - Ko je on? Da li
neko može da pogodi?
- Ako saberemo dva i dva - reče Herman Ajzakstajn - vaše misteriozne nagoveštaje
od jutros i vaš stav od popodne, rekao bih da nema sumnje. Nekako ste uspeli da dođete
do princa Nikole od Hercoslovačke.
- I vi tako mislite, barone?
- Da. Osim ako neki novi varalica nije. Ali, u to ne verujem. Što se mene tiče, vaši
postupci bili su časni.
- Hvala vam, barone. Neću zaboraviti vaše reči. Dakle, svi se slažemo?
Pogledom je preleteo preko iščekujućih lica. Jedino Lemuan nije odgovorio, već je
pogled mrko prikovao za sto.
Entonijev oštar sluh je uhvatio zvuk koraka u predvorju.

211
 KnjigeClub

- A ipak, znate - rekao je, čudno se osmehujući - svi ste pogrešili!

Brzo je prišao vratima i širom ih otvorio.
Na vratima se pojavio muškarac... muškarac uredne crne bradice, s naočarima i
kicoškom pojavom koju je pomalo kvario debeli zavoj oko glave.
- Dozvolite mi da vam predstavim pravog mesje Lemuana iz francuske policije.
Nastao je potpuni haos, kada se s prozora začuo nazalni glas g. Hirama Fiša.
- Ne, sinko, ovuda nećeš moći. Čitavo veče sam presedeo ovde sa isključivom
namerom da te sprečim u bekstvu. Primetićeš da te ovaj moj pištolj drži na nišanu.
Došao sam da te uhvatim, i uhvatio sam te... ali, svaka ti čast!

212
 KnjigeClub

Poglavlje 29

Dodatna objašnjenja

- Mislim da nam dugujete objašnjenje, g. Kejde - reče Herman Ajzakstajn, nešto kasnije
te večeri.
- Nemu tu mnogo šta da se objasni - skromno reče Entoni. - Otišao sam u Dover i g.
Fiš me je pratio, jer je mislio da sam ja kralj Viktor. Tamo smo otkrili misterioznog
stranca kojeg su držali zarobljenog i čim smo čuli njegovu priču, znali smo gde smo. To
je ponovo ista ideja, shvatate. Pravi čovek kidnapovan, a varalica... u ovom slučaju sâm
kralj Viktor... zauzima njegovo mesto. Ali izgleda da je naš Betl od početka smatrao da
ima nečeg mutnog u vezi s njegovim francuskim kolegom, pa je poslao telegram u Pariz
i tražio otiske prstiju i druga sredstva identifikacije.
- Ah! - viknuo je baron. - Otisci prstiju. Antropometrija o kojoj je onaj nevaljalac
pričao?
- Bila je to pametna zamisao - reče Entoni. - Toliko sam joj se divio da sam morao
da se uključim u igru. Pored toga, moje ubacivanje je potpuno zbunjivalo lažnog
Lemuana. Vidite, čim sam ispričao priču o „redovima“ i tome gde se dragulj zaista
nalazi, on je požurio da vest prenese svojoj saučesnici, a u isto vreme da nas sve zadrži
u sobi. Poruka koju je poslao je zapravo bila upućena madmoazel Brun. On je rekao
Tredvelu da je odmah odnese, a Tredvel je to i uradio, odnevši je u učionicu. Lemuan me
je optužio da sam kralj Viktor, ali zapravo je hteo da stvori zabunu i da spreči da iko
izađe iz sobe. Do trenutka kada bi se sve raščistilo i mi ušli u biblioteku da potražimo
dragulj, kamen više ne bi mogao da se pronađe!
Džordž je pročistio grlo.
- Moram da kažem, g. Kejde - pompezno je rekao - smatram da su vaši postupci u
ovoj stvari za potpunu osudu. Da se pojavila i najmanja smetnja, jedno od naših najvećih
nacionalnih blaga nepovratno bi nestalo. Bilo je to nesmotreno, g. Kejde, krajnje
nesmotreno.

213
 KnjigeClub

- Pretpostavljam da niste shvatili, g. Lomakse - čuo se otegnuti glas g. Fiša. -

Dijamant se nikada nije nalazio iza knjiga u biblioteci.
- Nikada?
- Možete da se kladite u život.
- Vidite - objasnio je Entoni - ona grofova smicalica je predstavljala baš ono što joj
je i bila namera... ružu. Kada mi je to palo na pamet u ponedeljak popodne, odmah sam
otišao do ružičnjaka. G. Fišu je ista ideja već pala na pamet. Ako okrenete leđa
sunčanom časovniku i odbrojite sedam koraka pravo, pa osam levo i tri nadesno, doći
ćete do svetlocrvene ruže po imenu Ričmond. Čitava kuća je bila preturena da bi se
pronašlo to skrovito mesto, ali niko se nije setio da prekopa baštu. Ja predlažem da se
odmah sutra ujutru pozabavimo time.
- Znači, ona priča o knjigama u biblioteci...
- Moja mala izmišljotina da bi se dama uhvatila u zamku. G. Fiš je čuvao stražu na
terasi i zazviždao kada je taj momenat došao. Moram da kažem da smo g. Fiš i ja
sproveli preki sud u onoj kući u Doveru i sprečili Drugove da stupe u kontakt sa lažnim
Lemuanom. On im je poslao poruku da beže odatle i bio je uveren da su to i uradili. Zato
je veselo krenuo dalje sa svojim planovima u razotkrivanju mene.
- Dakle - raspoloženo reče lord Katerham - sve je izgleda razjašnjeno na najbolji
način.
- Sve, izuzev jedne stvari - reče g. Herman Ajzakstajn.
- Koje?
Veliki finansijer je netremice gledao u Entonija.
- Zašto ste mene dovlačili ovamo? Samo da bih odgledao dramatičnu scenu kao
zainteresovani posmatrač?
Entoni je odmahnuo glavom.
- Ne, g. Ajzakstajne. Vi ste zauzet čovek čije vreme znači novac. Zašto ste prvobitno
došli ovde?
- Da pregovaram o zajmu.
- Sa kime?
- Sa princom Mihailom od Hercoslovačke.
- Tačno. Princ Mihail je mrtav. Da li ste spremni da ponudite zajam pod istim
uslovima njegovom rođaku Nikoli?
- Možete li ga dovesti? Mislio sam da je ubijen u Kongu.

214
 KnjigeClub

- Tačno je da je tamo ubijen. Ja sam ga ubio. O, ne, nisam ubica. Kada kažem da
sam ga ubio, pod tim mislim da sam ja bio taj koji je raširio priču o njegovoj smrti. Ja
sam vam obećao princa, g. Ajzakstajne. Mogu li ja da vam poslužim?
- Vi?
- Da, ja sam taj. Nikola Sergej Aleksandar Ferdinand Obolovič. Prilično dugačko
ime za život koji sam nameravao da vodim, pa sam napustio Kongo kao Entoni Kejd.
Mali kapetan Andraši je poskočio.
- Ali to je nemoguće, gospodine... nemoguće - izletelo mu je. - Vodite računa,
gospodine, o tome šta govorite.
- Mogu vam pružiti mnoštvo dokaza - tiho reče Entoni. - Mislim da ću uspeti da
uverim našeg barona.
Baron je podigao ruke.
- Vaše dokaze ću proučiti, da. Ali za njima nema potrebe. Sama vaša reč dovoljna
mi je. Pored toga, na vašu englesku majku vi zaista ličite. Sve vreme sam govorio sebi:
„Ovaj mladić je ovako ili onako roda veoma visokog“.
- Uvek ste verovali mojoj reči, barone - reče Entoni. - Uveravam vas da vam to neću
zaboraviti.
Onda je pogledao načelnika Betla, čije je lice ostalo i dalje potpuno bezizražajno.
- Vi ćete razumeti - reče Entoni sa osmehom - da je moj položaj ovde bio jako
škakljiv. Od svih ukućana, ja sam jedini imao motiv da uklonim princa Mihaila, jer sam
sledeći u redu za presto. Sve vreme sam se jako plašio Betla. Uvek sam osećao da me
sumnjiči, ali sprečavao ga je moj nedostatak motiva.
- Nikada nisam mislio da ste ga vi upucali, gospodine - reče načelnik Betl. - Mi u
ovakvim slučajevima imamo osećaj za te stvari. Ali znao sam da strahujete od nečega i
to me je zbunjivalo. Da sam ranije znao ko ste, poveo bih se za dokazima i odmah vas
uhapsio.
- Drago mi je što sam uspeo da sakrijem tu jednu grešnu tajnu od vas. Sve ostale
ste ionako već izvukli iz mene. Vi ste zaista sjajni u svom poslu, Betle. Uvek ću
razmišljati o Skotland Jardu s poštovanjem.
- Zapanjujuće - mrmljao je Džordž. - Najneverovatnija priča koju sam ikada čuo.
Ja... ja... ne znam kako da poverujem. Vi ste sasvim sigurni, barone...
- Dragi moj g. Lomakse - reče Entoni, s izvesnom tvrdoćom u glasu - ja nemam
nikakvu nameru da tražim od britanskog Ministarstva spoljnih poslova da podrži moj
215
 KnjigeClub

zahtev na presto, a da pri tom ne podnesem dokaze o svom poreklu. Predlažem da se

sada povučemo, a da vi, baron, g. Ajzakstajn i ja sednemo i razmotrimo uslove
predloženog zajma.
Baron se podigao na noge i kliknuo potpeticama.
- Biće to najlepši trenutak u mom životu, gospodine - svečano je izjavio - kada vas
vidim kao kralja Hercoslovačke.
- O, uzgred, barone - bezbrižno reče Entoni, provlačeći svoju ruku kroz ruku svog
sagovornika - zaboravio sam nešto da vam kažem. Postoji jedna začkoljica. Znate, ja
sam oženjen.
Baron je ustuknuo jedan korak. Neverica mu je preplavila lice.
- Znao sam nešto loše da mora da postoji - izletelo mu je. - Dobri Bože na
nebesima! On se oženio s crnom ženom iz Afrike!
- Hajde, hajde, nije baš tako loše - smejao se Entoni. - Ona je dovoljno bela...
zapravo, skroz je bela, blagoslovena bila.
- Dobro. Ugledna morganatska veza mogla bi biti, onda.
- Nije baš tako. Ona će biti kraljica svom kralju. Ona je potpuno kvalifikovana za to
mesto. Ona je kćer visokog engleskog plemića čiji preci datiraju još od Krstaša. Sada je
vrlo moderno da se kraljevi žene aristokratkinjama... a ona poznaje i Hercoslovačku.
- Moj bože! - uzviknuo je Džordž Lomaks, koji je od iznenađenja ostao bez svoje
uobičajene elokvencije. - Ne... ne Virdžinija Revel?
- Da - reče Entoni. - Virdžinija Revel.
- Dragi moj momče - uzviknuo je lord Katerham - hoću da kažem, ovaj...
gospodine, ja vam od srca čestitam. Od srca. Predivna osoba.
- Hvala vam lorde Katerhame - reče Entoni. - Ona je takva, pa i više od toga.
Ali g. Ajzakstajn ga je sa zanimanjem posmatrao.
- Oprostićete mi što vas pitam, Vaša visosti, ali, kada se to venčanje odigralo?
Entoni mu je uzvratio osmeh.
- U stvari - rekao je - oženio sam se njom ovog jutra.

216
 KnjigeClub

Poglavlje 30

Entoni kreće na nov posao

- Ako biste hteli da krenete, gospodo, ja bih vam se pridružio za minut - reče Entoni.
Sačekao je da ostali izađu i onda se okrenuo ka načelniku Betlu koji je mirno stajao
naizgled utonuo u proučavanje panela.
- Onda, Betle? Hteli ste nešto da me pitate, zar ne?
- Pa, jesam, gospodine, mada ne znam kako ste to znali. Ali, uvek sam smatrao da
jako brzo shvatate. Pretpostavljam da je ova ubijena dama bila u stvari pokojna kraljica
Varaga?
- Upravo tako, Betle. To će biti zataškano, nadam se. Možete da razumete šta
mislim o porodičnom prljavom vešu.
- Prepustićemo sve g. Lomaksu, gospodine. Niko nikada neće saznati. To jest,
mnogo ljudi će znati, ali se neće pročuti.
- Da li ste to hteli da me pitate?
- Ne, gospodine... to je bilo samo usput. Zanimalo me je zašto ste se odrekli svog
imena... nadam se da nisam sebi uzeo preveliku slobodu?
- Ni najmanje. Reći ću vam. Ja sam se ubio iz najčistijih pobuda, Betle. Moja majka
je bila Engleskinja, ja sam vaspitavan u Engleskoj, i Engleska me je više zanimala od
Hercoslovačke. Osećao sam se kao potpuna budala dok sam lutao svetom s titulom iz
naslova neke komične opere. Vidite, kada sam bio vrlo mlad, imao sam demokratske
ideje. Verovao sam u čistotu ideala i ravnopravnost svih ljudi. Posebno nisam verovao u
kraljeve i prinčeve.
- A od tada - lukavo upita Betl.
- Oh, od tada sam putovao i video sveta. U njemu ima prokleto malo
ravnopravnosti. Podsećam vas, još uvek verujem u demokratiju. Ali, morate je snažnom
rukom nametnuti ljudima... naterati da je progutaju. Ljudi ne žele da budu braća...
možda će hteti, jednog dana, ali za sada ne žele. Moja vera u bratstvo ljudi je umrla

217
 KnjigeClub

onog dana kada sam stigao u London prošle nedelje i video kako ljudi u podzemnoj
železnici odbijaju da se pomere da bi još neko ušao. Ne možete ljude pretvoriti u anđele
apelovanjem na njihove bolje osobine, još uvek ne... ali možete ih određenim zakonima
naterati da se makar što pristojnije ponašaju jedni prema drugima, za početak. Još
uvek verujem u bratstvo ljudi, ali ono je još uvek daleko. Recimo, još kojih hiljadu-dve
godina. Ne treba biti nestrpljiv. Evolucija je spor proces.
- Ovi vaši stavovi su me jako zainteresovali, gospodine - reče Betl, dok su mu oči
svetlucale. - I ako mi dozvolite da to kažem, siguran sam da ćete biti zaista dobar kralj.
- Hvala vam, Betle - reče Entoni, uzdahnuvši.
- Vi ne izgledate previše srećni, gospodine?
- O, ne znam. Rekao bih da će biti zabavno. Ali to je vezivanje za stalno radno
mesto. To sam oduvek izbegavao.
- Ali, pretpostavljam da to smatrate svojom dužnošću, gospodine?
- Blagi bože, naravno da ne! Kakva pomisao. U pitanju je žena... uvek je u pitanju
žena, Betle. Uradio bih i više nego samo da postanem kralj zbog nje, Betle.
- Upravo tako, gospodine.
- Sve sam uredio tako da baron i Ajzakstajn ne mogu da se požale. Jedan hoće
kralja, drugi hoće naftu. Obojica će dobiti ono što traže, a ja dobijam... oh, Betle, jeste li
ikada bili zaljubljeni?
- Veoma sam privržen gđi Betl, gospodine.
- Veoma privrženi gđi... oh, vi ne razumete o čemu ja govorim! To je potpuno
drugačije!
- Oprostite, gospodine, onaj vaš čovek čeka napolju.
- Boris? Tako je. On je divan momak. Pravi je blagoslov što je taj pištolj opalio u
borbi i ubio damu. Inače bi joj Boris po svoj prilici slomio vrat i onda biste ga vi poslali na
vešala. Njegova privrženost dinastiji Oboloviča je izuzetna. Čudno je to kako se odmah
po smrti princa Mihaila vezao za mena... a ipak, nikako nije mogao da zna ko sam.
- Instinkt - reče Betl. - Kao pas.
- Krajnje neobičan instinkt, kako sam u početku mislio. Uplašio sam se da bi
mogao da me oda vama. Bolje da vidim šta hoće.
Izašao je kroz prozor. Načelnik Betl, ostavši sam, gledao je nekoliko trenutaka za
njim, a onda se obratio panelu.
- Uspeće - reče načelnik Betl.

218
 KnjigeClub

Napolju je Boris pojasnio šta je hteo.

- Gospodaru - rekao je i poveo ga terasom.
Entoni ga je pratio, pitajući se o čemu je reč.
Uskoro se Boris zaustavio i uperio prstom. Napolju je bila mesečina i ispred njih se
nalazila kamena klupa na kojoj su sedele dve prilike.
- On jeste pas - reče Entoni u sebi. - Štaviše, poenter!
Krenuo je napred. Boris se stopio sa senkama.
Dve prilike su ustale da mu pođu u susret. Jedna od njih je bila Virdžinija... a
druga...
- Zdravo, Džo - reče dobro poznati glas. - Ovo ti je strašna cura.
- Džimi Makgrat, pa to je sjajno - uskliknuo je Entoni. - Kako si, za ime sveta, stigao
ovde?
- Onaj moj put u unutrašnjost je propao. Onda su neki Žabari počeli da prave
gluposti. Hteli su da otkupe onaj rukopis od mene. Sledeće čega se sećam jeste da sam
dobio nož u leđa jedne noći. To me je nateralo da pomislim kako sam ti uvalio veći posao
nego što sam mislio. Mislio sam da će ti možda trebati moja pomoć i stigao sam ovamo
sledećim brodom.
- Zar to nije božanstveno od njega? - reče Virdžinija. Stegla je Džimijevu ruku. -
Zašto mi ranije nisi rekao kako je divan? Džimi, vi ste tako dragi.
- Vas dvoje se izgleda dobro slažete - reče Entoni.
- Nego šta - reče Džimi. - Njuškao sam po okolini u potrazi za vestima o tebi kada
sam naleteo na ovu damu. Uopšte nije onakva kakvom sam je zamišljao... uobražena
dama iz visokog društva koja će na smrt da me prepadne.
- Ispričao mi je sve o onim pismima - reče Virdžinija. - I ja sam bila gotovo
posramljena što u stvarnosti nisam imala takav problem, kada je on već bio takav vitez.
- Da sam znao da ste takvi - galantno reče Džimi - ne bih mu dao ta pisma. Sam bih
vam ih doneo. Reci mi, dečko, jel’ zabava stvarno završena? Nema baš ničeg za mene?
- Jupitera mu - reče Entoni - ima! Sačekaj minut.
Izgubio se u kući. Kroz nekoliko minuta se vratio, noseći svežanj papira u ruci, koji
je tutnuo u Džimijeve ruke.
- Idi do garaže i uzmi neka kola. Kreni pravo u London i predaj taj paket u Everdin
skver 17. To je privatna adresa g. Baldersona. On će ti u zamenu dati hiljadu funti.
- Šta? Nisu to valjda memoari? Mislio sam da su uništeni.

219
 KnjigeClub

- Za koga me ti držiš? - pitao je Entoni. - Ne misliš valjda da bih pao na onako glupu
priču, zar ne? Odmah sam telefonirao izdavačima i otkrio da je u pitanju bio lažni poziv i
organizovao sve u skladu sa tim. Napravio sam lažni paket, kao što su mi preporučili.
Ali, pravi paket sam smestio u upravnikov sef, a lažnjak predao. Memoari mi nikada
nisu izašli iz ruku.
- Svaka ti čast, sinko - reče Džimi.
- O, Entoni - uskliknula je Virdžinija. - Nećeš valjda da dozvoliš da budu objavljeni?
- To je jače od mene. Ne mogu da izneverim drugara kao što je Džimi. Ali, ništa ne
brini. Imao sam vremena da ih prelistam i sada mi je jasno zašto sve te budže unajmljuju
nekog da piše memoare umesto njih. Kao pisac, grof Stilptič je neizrecivo dosadan. On
guši sa državničkim poslovima, a da nije ubacio nijednu anegdotu ili nešto pikantno.
Njegova strast za čuvanjem tajni se održala u njemu do samog kraja. U memoarima, od
početka do kraja, nema ni reči koja bi uznemirila i najosetljivijeg političara. Danas sam
telefonirao Baldersonu i dogovorio se sa njim da se rukopis preda do ponoći. Ali, Džimi
sada može sâm da obavi svoj prljavi posao.
- Odoh ja - reče Džimi. - Dopada mi se ideja o hiljadu funti... pogotovu kada sam ih
već otpisao.
- Samo trenutak - reče Entoni. - Virdžinija, moram nešto da ti priznam. Nešto što
svi već znaju, ali tebi još nisam rekao.
- Ne tiče me se koliko si strankinja voleo, dokle god mi ne pričaš ništa o njima.
- Žene! - uvređeno je otpuhnuo Entoni. - Misliš da su žene u pitanju? Možeš
slobodno da pitaš Džimija s kakvim me je ženama video poslednji put kada smo se sreli.
- Strašila - ozbiljno reče Džimi. - Prava strašila. Nijedna ispod četrdeset pet.
- Hvala ti, Džimi - reče Entoni. - Pravi si prijatelj. Ne, nešto još gore od toga. Nisam
ti otkrio moje pravo ime.
- Da li je baš tako grozno? - zainteresovano upita Virdžinija. - Nemoj mi reći da je
nešto kao Pobls. Zamisli samo da se zovem gđa Pobls.
- Uvek pomisliš najgore o meni.
- Priznajem da sam u jednom trenutku pomislila da si ti kralj Viktor, ali samo za
minut i po.
- Uzgred, Džimi, imam posao za tebe... potraga za zlatom po kamenim
prostranstvima Hercoslovačke.
- Zar tamo ima zlata? - željno je pitao Džimi.

220
 KnjigeClub

- Trebalo bi da ga ima - reče Entoni. - To je jedna divna zemlja.

- Znači, poslušao si moj savet da odeš tamo?
- Jesam - reče Entoni. - Tvoj savet je bio vredniji nego što si mislio. A sada,
priznanje. Nisu me zamenili u porodilištu ili nešto tako romantično, ali ipak, ja sam
stvarno princ Nikola Obolovič od Hercoslovačke.
- O, Entoni - uskliknula je Virdžinija. - Pa to je nešto najzabavnije što sam ikad čula!
A ja sam se udala za tebe! Šta ćemo sada da radimo?
- Otići ćemo u Hercoslovačku i pretvarati se da smo kralj i kraljica. Džimi Makgrat
je jednom rekao da je prosečni život tamošnjeg kralja ili kraljice kraći od četiri godine.
Nadam se da ti neće smetati?
- Smetati? - uskliknula je Virdžinija. - Obožavaću to!
- Zar nije sjajna? - promrmljao je Džimi.
Onda se, diskretno, izgubio u noći. Nakon par minuta, začulo se brujanje
automobila.
- Ništa bolje nego kad pustiš drugog da obavi tvoj prljavi posao - zadovoljno reče
Entoni. - Pored toga, nisam znao kako da ga se na drugi način otarasim. Otkako smo se
venčali, nisam proveo ni minut nasamo sa tobom.
- Mislim da nam predstoji divna zabava - reče Virdžinija. - Da podučavamo
razbojnike da ne budu razbojnici, ubice da ne budu ubice i da, generalno, radimo na
tome da se moralni nivo zemlje malo podigne.
- Volim da čujem tvoje čiste ideale - reče Entoni. - Tada osetim da moja žrtva nije
bila uzalud.
- Pokvarenjaku - mirno reče Virdžinija - uživaćeš u tome što si kralj. To ti je u krvi,
znaš. Bio si podignut u tom duhu, da se baviš kraljevskim zanatom i imaš prirodne
predispozicije za to, kao što vodoinstalateri imaju prirodne predispozicije da se bave
svojim poslom.
- Nikad nisam mislio da imaju - reče Entoni. - Ali, prokletstvo, ne gubimo više
vreme na priče o vodoinstalaterima. Znaš li da ovog trenutka treba da sam na sastanku
sa Ajzakstajnom i starim Lilihipom? Hoće da pregovaramo o nafti. Nafti, blagi bože!
Mogu da sačekaju moje kraljevsko raspoloženje. Virdžinija, da li se sećaš kada sam ti
jednom rekao da ću se potruditi da me zavoliš?
- Sećam se - meko reče Virdžinija. - Ali načelnik Betl nas je posmatrao kroz prozor.
- Pa, sada nas ne gleda - reče Entoni.

221
 KnjigeClub

Odjednom ju je zgrabio i počeo da ljubi njene kapke, usne, zeleno zlato njene
kose...
- Stvarno te volim, Virdžinija - prošaputao je. - Stvarno te užasno mnogo volim. Da
li ti voliš mene?
Pogledao je u nju... siguran u odgovor.
Njena glava je počivala na njegovom ramenu, i ona je vrlo tiho, slatkim drhtavim
glasom, odgovorila:
- Pa i ne baš!
- Ti mali vraže - uzviknuo je Entoni, ponovo je ljubeći. - Sada sam siguran da ću te
voleti dok ne umrem...

222
 KnjigeClub

Poglavlje 31

Raznorazni detalji

Scena... Posed Čimniz, jedanaest sati, četvrtak ujutru.

Džonson, policajac, kopa zavrnutih rukava.
Nešto od pogrebne atmosfere je visilo u vazduhu. Prijatelji i rodbina su stajali
pored groba koji je Džonson kopao.
Džordž Lomaks se držao kao glavni naslednik u skladu s oporukom preminulog.
Načelnik Betl, nepokretnog lica, činio se zadovoljnim što je pogrebni aranžman tako
dobro organizovan. Kao pogrebniku, služi mu na čast. Lord Katerham je imao onaj
ozbiljan i šokiran izgled koji Englezi često dobiju kada započne religiozna procesija.
G. Fiš se nije baš najbolje uklapao u sliku. Nije bio dovoljno ozbiljan.
Džonson je bio pognut nad svojim zadatkom. Odjednom se uspravio. Nastalo je
uzbuđeno komešanje.
- To bi bilo sve, sinko - reče g. Fiš. - Sada možemo i sami.
Odmah je moglo da se vidi da je on u ulozi porodičnog lekara.
Džonson se povukao. G. Fiš se, sa odgovarajućom ozbiljnošću, nagnuo nad
iskopinom. Hirurg se spremao da započne operaciju.
Izvadio je mali platneni zavežljaj. Ceremonijalno ga je predao načelniku Betlu. Ovaj
ga je, pak, predao Džordžu Lomaksu. Etikecija je morala u ovakvoj situaciji da bude
brižljivo ispoštovana.
Džordž Lomaks odvezuje zavežljaj, zaseca navoštenu svilu u unutrašnjosti paketa i
kopa po ostatku omota. Za trenutak drži nešto na dlanu svoje ruke... a onda ga brzo
umotava ponovo u pamučnu vatu.
Pročistio je grlo.
- U ovom značajnom trenutku - počeo je, uvežbanim glasom iskusnog govornika.
Lord Katerham se naglo povlači. Na terasi susreće svoju kćer.
- Bebice, jesu li ona tvoja kola u redu?

223
 KnjigeClub

- Jesu. Zašto?
- Onda me odmah odvezi u grad. Odmah krećem u inostranstvo... danas.
- Ali, oče...
- Ne prepiri se sa mnom, Bebice. Džordž Lomaks mi je jutros kada je stigao, rekao
da željno čeka da nasamo prozbori par reči sa mnom, po pitanju neke vrlo delikatne
stvari. Dodao je da kralj od Timbuktua uskoro treba da stigne u London. Neću još
jednom da prolazim kroz ovo, Bebice, razumeš? Ni za pedeset Džordža Lomaksa! Ako je
dvorac Čimniz toliko važan ovoj zemlji, neka ga ona i otkupi. Inače ću da ga prodam
sindikatu i mogu da ga pretvore u hotel.
- Gde je Glavonja sada?
Bebica je dorasla situaciji.
- U ovom momentu - odvratio je lord Katerham, gledajući na svoj sat - ostalo mu je
još najmanje petnaest minuta o Imperiji.
Drugi kadar.
G. Bil Eversli, koji nije bio pozvan da bude prisutan na pogrebnoj ceremoniji,
razgovara telefonom.
- Ne, stvarno, mislim... ne budi takva... Onda, izlazimo na večeru?... Ne, nisam.
Trenutno me sili na neprekidan rad. Nemaš pojma kakav je Glavonja... Ovaj, Doli, ti znaš
šta ja mislim o tebi... Znaš da mi se niko nije sviđao kao ti... Da, doći ću prvo na
predstavu. Kako ono bese...
Nezemaljski zvuci. G. Eversli pokušava da otpevuši dati refren.
A sada, Džordž Lomaks se sprema da svoj govor privede kraju.
- ...večni mir i prosperitet Britanske imperije!
- Pretpostavljam - reče g. Hiram Fiš u bradu sebi i ostatku sveta - da je ovo bila
jedna sjajna simpatična nedelja.

224