УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ

ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ
ДЕПАРТМАН ЗА ГЕОГРАФИЈУ

СЕМИНАРСКИ РАД
ВРЊАЧКА БАЊА

Професор: Студент:
Др Александар Радивојевић Милица Јовановић, 543
Асистент:
Др Љиљана Стричевић
Ниш, 2021
Садржај:
1. Увод . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
2. Географски положај . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4
3. Саобраћајно – туристички положај . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
4. Природне карактеристике . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
4.1. Климатске карактеристике . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
4.2. Хидролошке карактеристике . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
4.3. Минерални извори . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
4.4. Могућности коришћења минералних извора . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
5. Антропогене карактеристике . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
6. Материјална база за развој туризма . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
7. Туристичка понуда и промет . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
8. Облици туризма . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
9. Закључак . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
10. Литература . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21

2
 УВОД
Бање Србије имају веома богату историју познату још из доба Римљана (Нишка Бања, Врњачка
Бања). Још пре 2000 година Римљани су на просторима данашње Србије градили изворе лековите
минералне воде. Градили су базене, бунаре и опоравилишта за своје легионаре. О свему овоме
нам сведоче бројна археолошка истраживања из 19 века, и касније. Уосталом Римљани су ову
праксу имали у читавој Европи стога се Србија по оваквим локалитетима убраја међу најбогатије
земље Европе.
Бање су лечилишта које су богате лековитом водом, блатом, ваздухом или другим својствима
која помажу, или олакшавају тегобе, убрзавају лечење или зарастање, или пак на неки други
начин помажу процесу оздрављења. Најчешће су у то извори геотермалне или минералне воде,
мада су неке бање богате и лековитим блатом, а нека места у планинским пределима се због
чистог и свежег ваздуха називају "Ваздушним бањама".
Врњачку бању називају краљицом бања, али и краљицом континенталног туризма. Некада је била
претежно бањско лечилиште, а данас је дестинација, коју посећују и млади и стари. Врњачка
Бања је најпосећенија бања у Србији. Летње дестинације и море су супер али и Врњачка Бања
нуди прегршт тога.
Врњачка Бања се налази у Централној Србији и припада Рашком округу. Удаљена је од Београда
200 км и врло добро је повезана са главним емитивним тржиштима. У непосредној близини
Врњачке Бање налазе се градови Краљево, Трстеник и Крушевац са богатом културно-
историјском баштином. Као једно од најзначајнијих лечилишта у Србији, налази се у долини
Западне Мораве окружена планином Гоч и Гледићким планинама. Кроз бању протичу Липовачка
и Врњачка река. Клима погодује лечењу бројних обољења дисајних путева. Умерено
континентална је што значи да су зиме благе а лета врло пријатна.

3
 2. Географски положај

Слика бр. 1 Географски положај Врњачке бање

Извор:http://www.vrnjackabanja.co.rs/srpski/sadrzaj/turizamglmeni/geografskipolozajglmeni

За Врњачку Бању можемо рећи да има добар географски положај обзиром да је практично
смештена у њеном средишњем делу. У прилог повољном географском положају, иде и
саобраћајна повезаност бање са већим градовима Западног Поморавља и централне Шумадије.
Врњачка Бања је привредни, политички и културни центар општине са укупно 14 насеља на
простору од око 240км2. На подручју општине живи око 30.000 становника, а сама Бања има око
16.000 становника. Врњачка Бања се налази у централном делу Републике Србије, на 43° 37'
северне географске ширине и 20° 54' источне географске дужине, око 200 км јужно од
Београда.Бањско насеље је делом на благим обронцима планине Гоч према Западној Морави и
делом у питомим долинама Врњачке и Липовачке реке. Зависно од положаја појединих делова
насеља надморска висина се креће од 220 до преко 300 метара. Са југа, истока и запада Бања је
заклоњена планином Гоч и њеним огранцима, док је са севера заштићена венцем Гледићких
планина. Уже планинско подручје Врњачке Бање, са планином Гоч, део је огромног шумско-
планинског комплекса Копаоника, које представља залеђе Врњачке Бање и простире се према
југу. Поред Гоча (1.147м) и Копаоника (2.017м), ту су још и Жељин (1.785м), Јастребац (1.492м)
и Столови (1.375м). Читаво шире планинско туристичко подручје Бање избраздано је зеленим
котлинама кроз које протиче низ брзих планинских потока и речица на свом путу према Западној
Морави.

4
 3. Саобраћајно – туристички положај

Друмском и железничком саобраћајницом која долином Западне Мораве спаја магистралне

путеве Балкана, Београд - Софија и Београд - Атина, Врњачка Бања је веома добро повезана са
свим крајевима Србије, а добрим локалним путевима са својим шумско – планинским заледем
које чини широко подручје очуване природне средине.
Бања се налази у Централној Србији, око 200км јужно од Београда. Врњачка Бања је добро
повезана са околним градовима и главним административним центрима. До Врњачке Бање
можете стићи аутобусом, возом или аутомобилом.
Бања је регионалним путевима повезана преко Краљева са Ибарском магистралом ка западу и
Крагујевцом према северу. На истоку преко Крушевца повезана је са кичмом Србије, ауто-путем
Београд-Ниш. Осим 232 друмске саобраћајне повезаности, истим правцима постоји и
железничка мрежа. Средишњи положај у Србији, као и добра саобраћајна повезаност,
карактеришу повољан географски положај Врњачке Бање, што је неопходан услов за ваљану
туристичку валоризацију и свеобухватан развој туризма на овим просторима.
Уколико се определите за аутомобил као превозно средство, до Врњачке Бање можете
допутовати аутопутем Е-75 Београд- Ниш-Баточина и даље наставити путовање преко Крагујевца
и Краљева, аутопутем Е-75 при чему од Београда стижете до Појата а затим преко Крушевца и
Трстеника до Бање или Ибарском магистралом преко Горњег Милановца.
Аутобуски превоз функционише из свих крајева Србије посебно у току летње туристичке сезоне
када постоји већи број полазака и одлазака, посбно из главних административних центара
Србије. Возом можете стићи до Сталаћа а затим аутобусом до крајњег одредишта. Најближи
аеродром налази се у Нишу.

5
 4. Природне карактеристике

Рeљeф je мeшoвитoг рaвничaрскoг и брдскo-плaнинскoг кaрaктeрa. Сва насељена места простиру

се на надморској висини између 200 и 1100 метара. Висока села су Станишинци и Гоч и простиру
се на висини 450-1100 метара. Села средње висине су Вукушица, Липова, Рсавци и Отроци и
простиру се на северним падинама Гоча на висини између 250 и 450 метара. Већина насеља у
општини су ниска, на висинама испод 350 метара. Поред Врњачке Бање ту су Вранеши, Врњци,
Ново Село, Подунавци, Руђинци и Штулац. Села су разбијеног типа, пространа и подељена на
засеоке. Прoсeчнa нaдмoрскa висинa Врњaчкe Бaњe je 230 мнв.
Рељеф терена у коме је смештена Врњачка Бања је благо заталасан, а најнижа кота се налази у
североисточном делу терена и износи 180 метара, док су највише тачке терена смештене у ужој
зони бање. Највиши терени су представљени Крстовим брдом са надморском висином од 430
метара и Орловац са 401 метром надморске висине. Према северу благо заталасана раван прелази
у равницу долине Западне Мораве. Пошто је Врњачка Бања смештена у истоименој котлини која
је део система котлина које представљају читаву западноморавску долину, тако је у многоме
везана за Западну Мораву.
Врњачки минерални извори се налазе нa 255 мнв. Бaњa се простире крajњим сeвeрним oгрaнцимa
Гoчa, сa кoгa сe кa сeвeру пружajу мнoгoбрojнe кoсe, кoje сe спуштajу прeмa мoрaвскoj дoлини.
Измeђу двe oвaквe кoсe, a скoрo прeмa нajвишeм врху, лoцирaнa je Бaњa. У ортографском
пoглeду нajинтeрeсaнтниjи je шумски кoмплeкс Бoрjaк, сa изрaжeним свим eкспoзициjaмa,
зaрaвњeним грeбeнимa и стрмим пaдинaмa прeмa вoдoтoцимa. Гeoлoшки склoп je рaзнoврстaн.
Нajвиши дeлoви плaнинe Гoч су сeрпeнтински, дoк сe у нижим дeлoвимa, у сливу Врњaчкe рeкe
свe дo нaсeљa, пружa зoнa кристaлних шкриљaцa и филитa. Пoтeз oд ушћa Липoвaчкe рeкe у
Врњaчку рeку, свe дo Зaпaднe Moрaвe, сaдржи aлувиjaлни нaнoс и пoкривeн je илoвaчoм и
хумусoм. Meстимичнo измeђу првoбитних стeнa утиснулe су сe и стeнe мaгмaтскoг пoрeклa.

6
4.1. Климатске карактеристике
Врњачка бања је смештена претежно на надморској висини од 220 до 300 m и са трију страна је
окружена шумовитим обронцима Гоча, са кога стално допиру свеже струје чистог ваздуха.
Поједине микроклиматске разлике условљене су управо њеним положајем, бујном вегетацијом у
ужем и ширем бањском простору, речним током и појавом хладних и топлих извора.
Врњачку Бању карактеришу особености умерено-континенталне климе, која је измењена
локалним условима. Лета су умерено топла, а зиме умерено хладне. Средња годишња
температура је 10,3°С, док је зими -0,8°С, у пролеце 10,5°С, лети 20°С, у јесен 11,4°С. Највиша
температура ваздуха у Врњачкој Бањи забележена је 1939. године (22. јула) и износила је 40,5°С.
Најнижа температура забележена је 1929. године (11. фебруара) и износила је -28,5°С.
Просечна релативна влажност ваздуха износи 73,7%. Најсувљи је месец август, а највлажнији
децембар. У вецини месеци јутарња влажност веца је од вечерње, осим у мају, јуну, јулу и
децембру. Средња годишња количина атмосферског талога у Врњачкој Бањи износи 779,2 мм.
Највише талога пада у јуну и октобру, а најмање у септембру. Најдуже трајање сунчевог сјаја је у
јулу и августу, а најмање у децембру и јануару.
Облачност у Врњачкој Бањи није велика. Просечна облачност износи 55%. Разлика између
најведријег (августа) и најоблачнијег (јануара) месеца је знатна и износи 35%. У свим месецима,
осим у јуну, јутарња облачност је већа од вечерње. Ведрих дана у години, са средњом
облачношћу испод 20%, годишње је око 80. Највећи део године има умерену облачност.
Планинска узвишења око Врњачке Бање заклањају је од јаких ветрова. Ветровитих дана има у
фебруару, марту и априлу, док их је у осталим месецима много мање. Велики број дана у години
је без ветрова, око 170. У летњим месецима предвече осећа се благ поветарац.
Просечна годишња количина падавина износи око 800 mm. Највише падавина имају мај и јун, а
најмање август и септембар. Висина и трајање снежног покривача дебљине веће од 1 cm траје око
50 дана и не представља сметњу нормалном одвијању живота у Врњачкој Бањи.

7
4.2. Хидролошке карактеристике
Хидрoгрaфскa мрeжa je рaзгрaнaтa, пoстojи вeлики брoj извoрa и издaни. Кроз само место
протичу: Врњачка и Липовачка река и Петрашиновићки и Липовачки поток, док са запада долази
Дубоки или Лисичији поток. Извори су изворишта ових река и њихових притока и већина извора
је каптирана за потребе водоснабдевања. Највећа река која протиче кроз територију општине је
Западна Морава, која је дуга 308 km и која кроз Врњачку општину протиче у дужини од око 20
км. Највећом количином воде, Западна Морава располаже у марту, априлу и мају, а најмањом у
августу и септембру. Сливу Западне Мораве припадају: Врњачка река, Новоселска и Грачачка
река са својим притокама. Врњачка река настаје од: Шљиварског, Ђавољег, Мејданског и
Бадњевачког потока, Негована, Бељине реке и Мале реке. У реку се уливају Јанићијевски,
Микићки и Миљковићки поток; код Снежника се уливају Брђовски и Пиперски поток, а у Бањи –
Липовачка река.
На простору од око 50ha, на 15km од Врњачке Бање, код села Подунавци, налазе се Подунавачке
баре. Оне су настале експлоатацијом шљунка из Мораве, при чему су се мајдани шљунка
испунили водом.
Од водопривредних објеката најзначајније су акумулације и брана „Селиште“ на Гочу, систем
одводних канала за спречавање плављења пољопривредних површина у насељима дуж Западне
Мораве и Попинске реке, делимична регулација (у централној зони Бање) корита Врњачке и
Липовачке реке. Врњачка Бања се снабдева водом из четири изворишта: Гоча, Станишинаца,
Витојевачог поља и из два бунара у Угљареву. Села општине снабдевају се водом из локалних
водовода. Сви токови имају бујични карактер, после отапања снега и повећаног прилива
падавина долази до вишеструког повећања протицаја у њима.
Сама Бања поседује три врсте воде: топлу и хладну минералну воду и планинску пијаћу воду,
доведену са више извора планине Гоч.

8
4.3. Минерални извори
Већи број минералних, термоминералних, гасних и радиоактивних извора се јавља као резултат
сложене тектонске и разноврсне геолошке грађе терена.
У Врњачкој бањи постоје топли и хладни извори минерелане воде. Минералне воде анализиране
су више пута, почев од 1874. Године.
Лековите воде Врњачке бање користили су још и стари Римљани. На то нам указује
стари ,,Римски извор“, римско купатило и новац из 2-4. Века нове ере пронађен у њему. Трагови
римског купатила откривени су 1924. Године приликом каптаже топле воде. После пропасти
Римске империје воде ове бање остале су заробљене. Поново су почеле да се користе тек 1858,
године, а прва званична сезона у лечилишту отворена је 1870. Године.
У Врњачкој Бањи се налази седам минералних извора: Топла Вода, Снежник, Слатина, Језеро,
Борјак, Бели извор и Врњачко врело, од којих се за терапије користе 4 (Топла Вода, Снежник,
Слатина и Језеро) док се остале флаширају као стона минерална вода.
 Топла вода - безбојна, прозрачна, натријум хидрокарбонатна, слабо минерализована вода,
слабо киселог pH. Најстарији и најпознатији извор минералне воде, који је судећи по
случајним археолошким налазима, била позната још у праисторији, а потом коришћена и у
римском периоду од  I до IV века наше ере. По предању и турци су користили ове воде, а
њиховим одласком из ових крајева лековити извори су затрпани, јер им је турски кулум и
зулум дојадио. Откриће минералне воде у новије време везује се за излечење болесног
коња врњачког пароха Хаџи Јефтимија Поповића. Прву хемијску анализу урадио је барон
Хердер 1835. године, а оснивањем "Основателног фундаторског друштва кисело вруће
воде у Врњцима" почињу нове каптаже Вода спада у групу алкалних угљенокиселих
хомеотерми. Температура јој је 36,5°C.
 Снежник - слабо жута, прозрачна, натријум, калцијум, магнезијум хидрокарбонатна,
слабо минерализована, слабо киселог pH, слабо кисела. Иако се за изворе "Снежника"
знало још крајем 19. века, они нису коришћени све до 1916. године, када је на
заинтересованост аустроугарских официра извориште очишћено, а на извор је постављена
лула. Завршетком Првог светског рата и ова вода је почела да се употребљава за лечење.
Захвална за излечење учитељица Даринка Чавдаровић Телебаковић 1920. године је
уредила извор и подигла цесму. Повећане потребе за овом водом условиле су да се ускоро
изврши рекаптажа. Над изворима су постављене бивете са дрвеним надстрешницама.
Чесме су биле испод нивоа околног терена па се у извор силазило или су воду додавале за
то задужене девојке. Године 1978/80. је за потребе нове бивете извршена рекаптажа, а
стари павиљони замењени биветом. Вода спада у групу алкалних-земноалкалних
угљенокиселих акротопега. Температура јој је 17° C.
 Слатина - жута, слабо мутна, натријум хидрокарбонатна, слабо минерализована, слабо
киселог pH, угљенокисела, средње концентрације. За воду "Слатина" се зна још од краја
19. века али је каптажа изведена тек 1923. године када је на изворишту постављена лула.
Године 1937. извршена је рекаптажа и изграден је павиљон над чесмом који је воду
добијао са извора званог "Лула", док се други извор звани "Зид " налазио у зиду павиљона.
Од далеке 1937. до 1978. године није било истражних радова на налазишту минералних
вода "Слатина". Те године су постављене истражне бушотине, а новооткривене воде су

9
 1984. године цевоводима доведене до старог бунара где се мешају и истичу на три чесме у
новоподигнутој бивети. Вода спада у групу алкалних-земноалкалних акротопега.
Температура јој је 14° C.
 Језеро - слабо жута, прозрачна, натријум хидрокарбонатна, слабо минерализована, слабо
киселог pH. Са леве стране Врњачке реке, у удолини између "Снежника" и "Слатине",
поред малог језера, 1978. године откривена је термоминерална вода "Језеро". На
изворишту је постављена чесма, а наставку радова приступило се 1985. године када је
десетак метара од прве, направљена нова бушотина. Вода се једно време користила на
чесми у дрвеном застакљеном павиљону, а потом је 1989. године, на самом базену, поред
језера, подигнута нова модерна бивета. Вода спада у групу алкалних-земноалкалних
угљенокиселих хипотерми. Температура јој је 27° C.
Важно је истаћи да се минералне воде Врњачке бање налазе на дубокој раседној зони правца
северозапад-југоисток које су праћене мањим раседима других праваца. Дуж овог генералног
правца спуштена је Чачанско-Краљевачка потолина и велике серпентинске масе које су касније
прекривене младим терцијарним седиментима. Ова раседна зона се продужује у северозападном
правцу ка Матарушкој Бањи, а и на истоку односно југоистоку пресеца Српско-Македонску масу
и обележена је низом термоминералних и термалних вода.

Класификација минералних вода

На основу органолептицких особина (боје, мутноце), минерализације, пх вредности, хемијског
састава, садржаја угљен-диоксида и температуре можемо реци да је: Топла вода безбојна,
прозрацна, натријум хидрокарбонатна, слабо минерализована, слабо киселог пх, слабо кисела
хомеотерма (Т=36,6°C). Вода са извора Снежник је слабо жута, прозрацна, натријум, калцијум,
магнезијум хидрокарбонатна, слабо минерализована, слабо киселог пх, слабо кисела, хладна
(Т=16,8°C). Вода са извора Слатина је жута, слабо мутна, натријум хидрокарбонатна, слабо
минерализована,слабо киселог пх, угљенокисела, средње концентрације, хладна (Т=14,0°C). Вода
са Језера је слабо жута, прозрацна, натријум хидрокарбонатна, слабо минерализована, слабо
киселог пх, слабо кисела хипотерма (Т=25,5°C). Вода са извора Бели Извор је слабо жута,
прозрацна, натријум, калцијум хидрокарбонатна, слабо минерализована, слабог киселог пх, слабо
кисела, хипотерма (Т=29,5°C). Вода са извора Борјак је слабо жута, слабо мутна, натријум,
калијум хидрокарбонатна, слабо минерализована, слабо киселог пх, слабо кисела, хладна
(Т=16,0°C).

10
4.4. Могућност коришћења минералних извора
Минералне воде из Врњачке Бање се користе у балнео терапији и за флаширање као стона пијаћа
вода. Лечење се обавља пијењем минералне воде, купањем у топлој води, инхалирањем и
испирањем органа и рана. Спроводе се и бројне класичне и савремене методе терапијске
процедуре. Реч је о хигијенско-дијеталној исхрани, уз одговарајућу дијету за сваку врсту болести,
медикаментоза, физиотерапија, масажа, кинезитерапија, балнеотерапија, електротерапија,
терапија парафином, радна терапија. Ово се спроводи у Заводу за превенцију, лечење и
рехабилитацију органа за варење и шећерне болести Врњачка Бања. Врњачке минералне воде
лече већи број хроничних болести. Посматрано кроз медицинске индикације у бањи се лече катар
желуца и чир на дванаестопалачном цреву, функционална обољења на дебелом цреву и запаљење
дебелог црева, обољења жучне кесе и стања после операције жучне кесе, стања после прележане
заразне жутице, шећерну болест, хронични хепатитис, болести бубрега и мокраћних путева,
камен и песак у бубрегу као и лакши облици хипертензије.

11
 5. Антропогене карактеристике
Ако прођете кроз центар Врњачке Бање, а то ћете свакако учинити, застаћете поред тих дивних
грађевина, вратићете се у прошлост и осетићете дух тих старих паланачких здања. Познате су и
чувене виле из времена Обреновића и Карађорђевића које су плениле својом необичном лепотом
и раскошном архитектуром. У близини тих старих и очуваних вила у којима можете свакако и
боравити, налазе се старе стазе и шеталишта и стара бањска купатила из тог периода, сада благо
дотерана за неке новије генерације.
Културно – историјско наслеђе Врњачке бање:
 Замак Белимарковић – најстарији и најрепрезативнији псеудо-класистички објекат
представља летњиковац генерала Белимарковића. Проглашен је културним добром од
великог значаја за Р. Србију.
 Посебан драгуљ амбијенталне вредности представљају врњачке јавне чесме, смештене у
парковском простору.
Сакрални објекти на територији општине Врњачка бања:
 Храм рођења Пресвете Богородице
 Црква Светог Саве у Грачацу
 Црква Свете Петке у Липови
Културно – историјски споменици у околини:
Околина Врњачке бање представља изузетно богату ризницу културно-историјских споменика и
предео који обилује природним лепотама. Посетиоцима се пружа јединствена могућност да, за
кратко време, доживе српску историју и лепоту бројних средњовековних споменика, манастира,
цркава и градова-тврђава.
 Манастир Жича
 Манастир Студеница
 Манастир Градац
 Ђурђеви Ступови
 Манастир Сопоћани

12
 6. Материјална база за развој туризма

Основне предиспозиције за развој туризма у бањи су богати и разноврсни минерални и

термоминерални извори, пријатна клима, веома повољан туристичко-географски положај и
одлична саобраћајна повезаност са градовима у ближем и даљем окружењу. Поред овога постоје
јасно дефинисане индикације, које се захваљујући постојању и опремљености медицинских
установа могу успешно лечити. Поред заснованости туризма, конкретно на постојању бањских
извора, у бањи су развијене и комплементарне врсте туризма и то излетнички, културно-
манифестациони, спортскоманифестациони, конгресни, транзитни, туризам лица трећег доба,
који доприносе бољем искоришћавању природних лековитих фактора, смештајних и
угоститељских капацитета и остваривању већих економских ефеката. Врњачка Бања са свим
својим карактеристикама које је сврставају у посебну амбијенталну целину, несумњиво поседује
одличне потенцијале, пре свега природне, за развој туризма у најсавременијој форми. Неопходно
је сва природна богатства сачувати од све јачих антропогених утицаја и у складу са нормама за
очување животне средине опходити се према њима, јер је то неопходност која ће Врњачку Бању
још више афирмисати на европском туристичком тржишту.

13
 7. Туристичка понуда и промет
Могло би се с правом рећи да је у Врњачкој Бањи почео развој туризма још крајем 19 века када
су први гости кренули ка овој регији. Они су долазили ради лечења, чистог ваздуха, а касније све
више због забаве и доброг провода. Ово је најпознатија Бања у Србији и наше најпознатије
лечилиште. Открили су је Римљани још пре 2 000 година, градећи на овом месту лечилишта и
опоравилишта за своје војнике. Ову чињеницу доказују споменици који и данас постоје у
Врњачкој Бањи. Својим богатим културно-историјским споменицима, смештајним капацитетима
и услугама надмашује све остале Бање Србије.
Осим здравственог туризма, Врњачка Бања је чувена и по другим занимљивостима. Како је
насељена од времена праисторије бројни споменици културе и ранијих цивилизација красе ову
краљицу бања.
Када дођете у Врњачку Бању и сместите се, права авантура почиње на главном шеталишту
Променада. Дуж целе Променаде и Врњачког парка, постоји велики број места и локалитета, који
су битни за дугу причу о најпознатијем бањском лечилишту. Најпосећенији део је шеталиште
популарније названо Променада.
Овај део Бање је поплочан и у потпуности затворен за саобраћај тако да се можете шетати
потпуно опуштено. На Променади се одигравају све битне манифестације. На почетку
шеталишта налази се чесма, а дуж целе Променаде од неких 2 км, постоји велики број кафића и
ресторана са терасама, на којима можете да попијете пиће, ручате или током вечери уживате у
пријатној музици. Променаду и Врњачки парк спаја велики број мостова, међу којима је и Мост
љубави.
Дуж Променаде, налазе се и биоскоп и библиотека. У том делу Променаде, постоји велики број
уличних продаваца књига, сувенира, накита, играчака и разних других предмета.
Пре него што дођете до чувене виле Сан, запазићете косе степенице, које воде до Летње
позорнице на којој се одржава Фестивал филмског сценарија. Шеталиште се наставља све до
извора минералне воде Снежник. Уколико се уморите, у повратку се можете провозати
Врњачким возићем. Док шетате Променадом, уживаћете у чистом ваздуху, жубору реке, великом
броју вајарских дела, прелепим цветним рунделама, као и фонтанама, које мењају боју. Предах
можете пронаћи на некој од клупа у Врњачком парку.
Током боравка у Бањи, предлажемо вам да одвојите време за обилазак замка Белимарковић,
некадашњи летњиковац краљевског намесника Јована Белимарковића а данас дом Завичајног
музеја. Један од најстаријих објеката, које карактерише јединствен архитектонски стил по узору
на италијанско-пољски стил градње вила, налази се изнад извора Топла вода. У њему се налазе
сталне поставке Завичајног музеја. Уколико посетити овај објекат, упознаћете се са историјом
настанка и развоја Врњачке Бање. Такође се у овом објекту одржава велики број концерата и
изложби. Уколико сте љубитељ уметности, ово је свакако место које морате посетити током
боравка у Бањи.

14
Јапански врт представља симбол пријатељства Бање са народом Јапана. Изграђен је 2011. године
и представља заправо јапанску башту, која је уређена по принципу уређења вртова у Јапану. У
овом врту можете видети разне врсте цвећа и дрвећа, уживати поред импровизнованог језера и
седети у малој јапанској кућици док слушате звуке водопада. Заиста је опуштајуће, верујте ми на
реч.
Врабац Гочко, који се налази на центру шеталишта, је незаобилазан за фотографисање. Иначе, то
је маскота Бање, а некада је био маскота Игара без границе, које су се одржале у Врњачкој Бањи
1990. године. Гочко је и симбол народне традиције па ћете га тако видети са шајкачом и у
опанцима. Уколико застанете поред њега, обавезно се фотографишите и својим пријатељима
пошаљите разгледницу са његовим ликом.
Иза Врапца Гочка, налази се Мост љубави. По узору на Верону и причу о Ромеу и Јулију, за овај
мост се везује прича о младој учитељици Нади и официру Рељи, који се заљубио у другу жену и
оставио Наду да тугује за њим. У част тој легенди, Десанка Максимовић је написала песму
Молитва за љубав. Симболика Моста љубави је у томе да сви млади парови закључају катанцем
своју љубав и у нади да ће бити вечна баце кључеве у воду. Данас на огради овог моста, дугачког
свега 10 -ак метара, стоји закључано више хиљада катанаца, који чувају приче о многим
љубавима.На више места у Врњачкој Бањи могуће је купити свој катанац, па потом прошетати до
моста који се од других који се надвијају над Врњачком реком разликује само по „чудновато
декорисаној“ огради и много љубави уткане у њега, те допринети својом емоцијом причи о
љубави којој границе нису биле познате и која је победила и живот и смрт.
Мост љубави инспирација је за манифестацију „Пољуби ме“, која се на Дан заљубљених. 14- ог
фебруара одржава у Бањи, као и за „Лове фест“ – музички фестивал инспирисан овом причом.
На Црквеном брду налази се Храм рођења пресвете Богородице, који је подигао протејерер Хаџи
Јефтимије Поповић. На путу до Храма, обратите пажњу на архитектуру вила, које се налазе у
непосредној близини. Љубитељима књига, предлажемо да посете библиотеку Др Душан Радић,
која бележи традицију дугу више од 100 година. Библиотека поседује више од 40.000 наслова и
књиге издаје на читање како мештанима тако и гостима. Током лета, често се организују
књижевне вечери, сајам књига као и концерти класичне музике.
Активности у току лета
Како би ваш одмор имао авантуристички карактер и био употпуњен додатним садржајима,
Врњачка Бања вам у том смислу може понудити пуно тога. За вреле летње дане, идеално место је
базен. У Врњачкој Бањи их има више као што су Олимпијски базен и Клобук, који је удаљен
неких 2 км од извора Снежник.
На сваких пола сата, организује се белсплатан превоз посетилаца до Клобука.
Уколико сте за водене авантуре, на располагању вам је базен виле Рај или ,,Sun Hill’’ док је за
ексклузивније госте идеалан отворени базен хотела ,,Соларис”. Цене улазница се крећу од 200
динара за Олимпијски базен и Клобук.

15
Вожња Врњачким возићем је идеалан начин да обиђете Врњачки парк и да уживате у вожњи
поред реке. Овај возић је права атракција за децу, која се у великом броју њиме возе. Радно време
возића је до 10:00 до 21:00 часова. Вожња траје 30 минута, што је сасвим довољно да уживате у
изобиљу боја, цвећа и жубору реке. Карта за вожњу возићем кошта око 100 динара.
Излети у Врњачкој Бањи подразумевају обилазак околних културно-историјских локалитета. У
непосредној близини Врњачке Бање налазе се велике српске светиње попут манастира Жиче,
Студенице и Љубостиње као и остаци средњовековних градова Маглич и Козник. Пансион Вук
организује излете до Љубостиње и Свете Петке, Жиче, затим до Гоча и др.
Панорамско разгледање Врњачке Бање организује Аеро клуб Трстеник, који се налази у
истоименој општини. Панорамско разгледање се обавља у летилици капацитета 4 седишта.
Уколико сте породица са малом децом, обавезно посетите дечје игралиште, које се налази преко
пута хотела Бреза, у непосредном окружењу Јапанског врта. Овде ће деца уживати на
љуљашкама, клацкалицама, тобоганима и др.
За љубитеље спорта, постоји велики број објеката затвореног типа и терена на отвореном за
бављење спортом. На располагању су вам два терена за тенис на шљаци, одмах до дечјег
игралишта. Између игралишта и тениског терена налази се вештачка стена, где сви посетиоци
могу да пробају спортско пењање. Ту су и спортски терени, као што су стадион малих спортова
Коцка, који се налази испод бањског шеталишта, спортско-рекреатиативни центар Рај у
истоименом насељу и спортска хала Владе Дивац, која је идеална за бављење различитим
спортовима као што су кошарка, одбојка, рукомет и други спортови. У овој хали се организује
велики број спортских такмичења. Поред отворених базена, постоје и базени затвореног типа у
хотелима.
Разлог због ког Врњачка Бања треба да буде ове године на листи дестинација, које ћете посетити
јесу манифестације. Ни у једном другом месту нећете доживети толико забаве, лепих и смешних
тренутака, као у Врњачкој Бањил. Манифестација је пуно и свака од њих може задовољити
потребе туриста од 7 до 77 година.
Најлуђа забава у Врњачкој Бањи почиње Међународним Врњачким Каневалом. Бања је некада
била позната по забавама и маскенбалима па је тај дух оживљен 2005. године када је организован
Први Врњачки Карневал. Врњачки Карневал се одржава сваке године и траје 7 дана у јулу. На
програму Карневала налазе се бројни догађаји: дечје представе, журке, концерти познатих
извођача, наступи фолклорних ансамбала и др. Најлепши део Карневала је свакако Међународна
карневалска поворка, на којој сваке године дефилује велики број група како из Србије тако и из
земаља окружења и широм света. Често се могу видети и бразилске плесачице карактеристичне
за карневал у Рију.

У августу месецу се у Врњачкој Бањи окупљају љубитеља филма, како би испратили пројекције
домаћих филмских остварења и поздравили своје омиљене глумце. Сваке године половином
августа месеца у Врњачкој Бањи одржава се Фестивал филмског сценарија. Програм овог
фестивала укључује пројекције филмова у ревијалном и такмичарском делу на Летњом

16
позорници под ведрим небом, школу драматургије, књижевне вечери у билиботеци и др. Тада
Врњачку Бању посећује велики број глумаца, режисера, сценариста и др. Фестивал се завршава
додељивањем награда за најбољи сценарио.
Врњачка Бања је постала такозвана престоница младих када је 2007. године организован
први ,,Love fest“. Фестивал, који слави љубав. Ова манифестација траје 3 дана и одржава се на
брду код извора Језеро. Журка траје читаве ноћи и током трајања манифестације прате је наступи
домаћих и светски познатих диџејева и музичких бендова.

Туристички промет
Извештај о туристичком промету за април месец 2019. године
Укупно је евидентирано 16.537 посетилаца, од чега 14.697 домаћих и 1.840 страних. Остварен је
укупан број ноћења од 54.561, од чега 48.943 домаћих и 5.618 страних туриста.
У априлу 2019. године у односу на април 2018. године евидентирано је 2,45% више домаћих и
1,88% више страних туриста, као и 1,89% мање ноћења домаћих и 0,98 % више ноћења страних
туриста. Степен искоришжености капацитета у априлу 2019. године је 41.86 %. Просечна
дужина боравка је 3,33 дана домаћих и 3,05 дана страних туриста.
Степен коришћења капацитета у априлу 2019. Године у односу на месец март 2019. Године,
повећан је за 13,75 процентних поена, односно са 28,11% на 41,86%.

17
 8. Облици туризма

У Врњачкој Бањи и њеној околини, заступљени су многи видови туризма: здравствени,

рекреативни, конгресни, културно-забавни, излетнички, спортски, ловни и риболовни,
омладински и ђачки.

Здравствени туризам
Овај вид туризма се развија под окриљем савремене лечилишне функције засноване на примени
природних фактора, пре свега изузетно лековитих минералних вода, затим по примени
савремених метода лечења и рехабилитације, као и на најновијим достигнућима физикалне
медицине.
У Специјалној болници ,,Врњачка бања“, веома се успешно лече: шећерна болест, обољења
органа за варење, панкреаса, чир на желуцу... Примена минералних вода у наведеним
индикацијама, спроводи се: пијењем воде, инхалирањем, испијањем, купањем у кадама и
базенима...
Поред традиционалног здравственог туризма, свесни смо да последњих година све је више
корисника савремених видова здравственог туризма: ,,wellness викенди“, ,,антистрес
викенди“, ,,спа пакет аранжмани“...

Рекреативни туризам
Одвија се у сарадњи са великим предузећима и привредним системима Србије, који своје раднике
шаљу на одмор и рекреацију у Врњачку Бању, у којој постоји велики број објеката направљених
управо за те намене.
Постојање садржаја за рекреацију у Бањи: теретана, куглана,тениски терени, спортска хала,
базени.
Као садржајни део рекреативне зоне и туристичке понуде Врњачке Бање, установљена је озонска
стаза за шетњу у дужини од 3,8км, под називом ,,Уз чашу минералне воде“, која се пешачењем
може обићи за три сата са задржавањем и разгледањем извора, старих бањских објеката и вила..

Конгресни туризам
Има доста дугу традицију, јер је Бања већ шездесетих година прошлог века стекла глас домаћина
многобројних саветовања, конференција, симпозијума, семинара, конгреса и постала стечиште
хиљадама пословних људи, привредника,научника, уметника, спортиста...

Културно – забавни туризам

Када говоримо и забавним манифестацијама, треба свакако споменути ,,Међународни Врњачки
Карневал“, који представља круну забавних дешавања. Одржава се у јулу.
Врњачка Бања је последњих година, постала центар разних музичких фестивала и концертних
дешавања. ,, Lovefest”.

18
Излетнички туризам
Атрктиван амбијентално – архитектонски простор, близина значајних културно-историјских
споменика, природне лепоте Мораве и планине Гоча, привлачи велики број туриста.
Са туристичког гледишта, поред Врњачке Бање најзначајнији предео је планина Гоч, која има
неколико садржаја који су добар основ туризма: излетничке стазе, два ловишта, ски стазе са
жичаром, језеро Селиште.

Смештајни капацитети
Врњачка бања спада у ред туристичких места које имају високо развијено и организовано
хотелијерство и угоститељство, једно од најбљих у Србији. Посебну атрактивност и личну карту
Бање представљају смештајни капацитети и то не само у квантитативној одредници, већ и у
њихој разноврсноти ои врстама објеката:
 хотели, стационари, пансиони, одмаралишта, апартманска насеља, виле, коначишта,
приватан смештај
Према званичним подацима ТОВБ, у Бањи има 5.301 лежај у свим категорисаним категорисаним
објектима. Велики проблем представљају некатегорисани објекти у власништву приватних
станодаваца. Према процени ТОВБ постоји још око 8.000 нерегистрованих постеља у приватном
смештају, па је самим тим проблем наплате боравишне таксе један од највећих проблема
Врњачке Бање. Процењује се чак 50% прометаовог сектора није званично регистровано.
Табела бр. 1 Број лежаја у категорисаним објектима за смештај у Врњачкој Бањи
Извор: Туристичка Организација Врњачка Бања, стање пролеће 2008.год.

Број лежаја у
Врста смештаја категорисаним
објектима

Хотели 1356

Преноћишта- 1409
коначишта

Одмаралишта 352

Бањско-климатско 692
лечилиште

Приватни смештај 1492

Укупно 5301

Главни носиоци развоја туризма и угоститељства Врњачке Бање, представљају Специјална

Болница ..Меркур“ и ХТП ,,Фонтана“. С обзиром на огроман значај ове две куће за Врњачку
Бању, требало би их мало боље и представити.

19
 Закључак
Сложена тектонска и разноврсна геолошка грађа долине Западне Мораве и њеног слива,
условили су појаву већег броја минералних, термоминералних, гасних и радиоактивних извора.
Око таквих се и формирала Врњачка Бања која има дугу традицију која сеже још у период
Римљана. Од римског извора Fons Romanus па све до данашњих дана, израстала је и на својствен
начин се развијала већ деценијама најпосећенија бања Србије и Балканског полуострва. Она
представља осовину развоја туризма у Србији.
Поред многих лековитих извора Врњачка Бања са својом богатом околином нуди кутак мира за
свакога. Прелепи бањски паркови са мноштвом растиња и сезонског цвећа пружају једну
умирујућу слику за посетиоце. После сваке шетње понека клупа и бањско зеленило пружају
предах.

20
Литература:
- Др Мила А. Павловић, Географија Србије 1, Географски факултет, Београд
- http://www.vrnjackabanja.co.rs
- https://www.paragraf.rs/opstinska-glasila/vrnjacka_banja/pdf_vrnjacka_banja/vrnjacka_banja-
14-2015.pdf
- https://banjeusrbiji.com/vrnjacka-banja/
- http://sgd.org.rs/publikacije/globus/32/019%20Aleksandar%20Todorovic%20-%20FIZICKO-
GEOGRAFSKE%20KARAKTERISTIKE%20VRNJACKE%20BANJE.pdf
- https://putujsigurno.rs/magazin/zasto-je-vrnjacka-banja-idealan-izbor-za-leto/
- http://www.vrnjackabanja.co.rs/srpski/sadrzaj/zdravljeglmeni/mineralniizvoriglmeni
- https://www.vrnjackenovine.net/turisticki-promet-za-april-2019-godine/

21