Univerzitet u Beogradu, Ekonomski fakultet

Esej iz predmeta Finansijska tržišta

Investicioni fondovi

Mentor: Student:
Dr Irena Janković Slaviša Stanišić
1493/16
April 2020
Sadržaj
Investicioni fondovi ........................................................................................................................ 1
NAV ................................................................................................................................................ 3
Vrste fondova .................................................................................................................................. 3
Otvoreni i zatvoreni investicioni fondovi ................................................................................... 3
Investicioni fondovi na tržištu novca i kapirala .......................................................................... 4
Vrste investicionih fovdova po investicionim ciljevima ............................................................ 5
Prihodi investicionih fondova ......................................................................................................... 5
Organizacija investicionog fonda ................................................................................................... 6
Pospekt ............................................................................................................................................ 6
Zaključak......................................................................................................................................... 6
Literatura ......................................................................................................................................... 7
Investicioni fondovi
Investicioni fond je institucija koja se bavi prikupljanjem stredstava od pojedinačnih investitora
radi daljeg investiranja u hartije od vrednosti, za uzvrat oni dobijaju akcije samog fonda (shares)
ili potvrde o učešću u aktivi fonda (units). Time investicioni fond preuzima upavljanje nad
investicijama od pojedinaca i obavlja to umesto njih, mogli bismo da kažemo da je investicioni
fond portfolio hartija od vrednosti koji je u zajedničkom vlasništvu akcionara. To je zapravo i cilj,
da investitori dobiju diversifikovani portfolio kojim upravlja profesionalni menadžment. Ovakav
vid investiranja je jako povoljan za sitne ivestitore koji samostalno ne mogu da naprave dovoljno
diversifikovan protfolio i koji ne moraju da imaju znaje za upravljanje investicijama. Investitori
tako mogu da koriste investicione fondove radi zarade i povećanja potrošnje, ali i radi štednje.
Tako veliki broj ljudi kupuje akcije investicionih fondova da bi ozbedio penzije, zdravstveno
osiguranje ili za školovanje dece.
Menadžment je zadužen da efikasno i u najboljem interesu za akcionare investira na tržištu kapitala
i time obezbeđuje prihode fondu koji se isplaćuju akcionarima umanjene za premiju koju dobija
menadžment. Svaka akcija predstavlja podjednaki udeo u vlasništvu, samim tim veličina prihoda
zavisi od broja akcija koje su u vlasništvu pojedinačnog investitora. Važno je naglasiti da fond,
pošto je u punom vlasništvu akcionara, ne snosi nikakav rizik, tačnije nema nikakvog prenosa
rizika sa akcionara na investicioni fond. U poređenju sa bankarskim depozitima koji takođe služe
kao štednja građana, gde depozit predstavlja ugovornu obavezu za banku, akcija investicionih
fondova je u uzajamnom vlasništvu svih članova, što predstavlja veći rizik.
Menadžment kompanija je sastavljena od više investicioih fondova koji su potpuno odvojeni.
Svaki od tih fondova ima svoj menadžment, portfolio i investicione strategije. Sačinjene od velikog
broja investicionih fondova, od kojih svaki ulaže u različite hartije od vrednosti i ponuđenog
besplatnog prelaza iz jednog u drugi fond, one zadovoljavaju svaku investicionu preferencu.
Menadžment kompanije se dele na otvorene i zatvorene. Otvorene su u obavezi da emituju dodatne
akcije novim investitorima i da ih po njihovom zahtevu otkupe, dok zatvorene emituju fiksni broj
i ne vrše otkup svojih akcija od investitora.
Kao što smo već rekli investicione kompanije tačnije otvoreni investicioni fondovi (open-end) 1
su jako povoljne za sitne ivestitore. Kupovinom akcija otvorenog investicionog fonda investitor
dobija akcije diversifikovanog portfolija koje verovatno ne bi mogao da dobije ulaganjem u
pojedinačne akcije. Razlog tome je veći broj akcija različitih preduzeća koje je potrebno
posedovati da bi se izbegao nesistematski rizik. Pored toga ostvaruju više prinose od prinosa na
oročene štedne depozite i imaju veću likvidnost sredstava jer su fondovi u obavezi da otkupe
sopstvene akcije na zahtev akcionara. Ovo su razlozi konstantnog porasta broja fondova i
konstantnog porasta njihove ukupne imovine.
Broj regulisanih open-end fondova u svetu je porastao sa 86.301 iz 2010. na 118.978 koji je bio
na kraju 2018. što je povećanje od 38%. 2 Najveći broj se nalazi u Evropi, kao što se vidi na
ilunstraciji 1. Od zemalja najveći broj postoji u Luksemburgu, Južnoj Koreji, Japanu, Francuskoj,
Brazilu i SAD 3.

1
Investment Company Institute koristi termin Reguated open-end funds koji uključuje mutual funds, exchange-traded funds (ETFs)
i institutional funds. Dok se termin po zemlja manje više razlikuje, na primer u SAD zajedno uključuju mutual funds i ETFs, dok
u Evropi uključuje UCITS, ETFs i AFIs. Ovaj termin je korišćen za sve ilustracije iz istog izvora osim ako nije drugačije navedeno.
2
Investment Company Institute, (2019), Investment Company Fact Book str. 22
3
Isto str. 258-259

1
 Ilustracija 1. Struktura broja otvorenih fondova u svetu

SAD; 8%
Ostatak sveta; 17%

Azija i Pacifik; 28% Evropa; 47%

Izvor: Investment Company Institute, (2019), Investment Company Fact Book str. 22

Takođe, kao što vidimo na ilustraciji 2, ukupna neto imovina investicionih fondova je u porastu u
periodu od 2010. do 2017. ali ima pad u 2018. u odnosu na 2017. Za razliku od broja fondova
vidimo da je neto imovina fondova najveća u SAD. Investicioni fondovi u SAD poseduju daleko
najveću ukupnu neto imovinu u vrednosti od oko 21 hiljade milijardi dolara, dok je u
Luksemburgu, koji je drugi na listi, vrednost aktive fondova oko 4,5 hiljada milijardi. 4

Ilustracija 2. Vrednost ukupne neto imovine otvorenih fondova u svetu

60,0
49,3
Vrednost ukupne neto imovine

50,0 46,7
2,9
40,6 2,7
38,1 38,3 6,5
40,0 36,4 6,4
2,5
32,3 2,4 2,0 5,2
29,1 28,4 2,3 4,1 4,8
2,3 3,8 17,7
30,0 16,5
1,9 2,1 3,7
3,5 3,3 13,8 13,7 14,1
13,6
20,0 11,9
10,9 10,3

10,0 18,9 22,2 21,1

14,4 16,7 17,9 17,8
12,8 12,7
0,0
2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

SAD Evropa Azija i Pacifik Ostatak sveta

Izvor: Investment Company Institute, (2019), Investment Company Fact Book str. 22
U Srbiji broj menadžment kompanija je jako mali i ima ih svega 5, od toga one ukupno poseduju
18 otvorenih invsticionih fondova. Ukupna vrednost neto imovine svih fondova u Srbiji je oko 27
milijardi dinara. 5

4
Investment Company Institute, (2019), Investment Company Fact Book str. 256
5
Komisija za hartije od vrednosti, (2019), Godišnji izveštaj o radu Komisije za hartije od vrednosti 2018, str. 86-87

2
NAV
Neto vrednost aktive po akciji fonda - NAV (net asset value) se dobija kada od ukupne vrednosti
aktive fonda oduzmemo sve obaveze fonda i podelimo sa brojem akcija u opticaju. Ukupna
vrednost aktive fonda se izračunava tako što cene hartija od vrednosti koje su u našem portfoliu
pomnožimo da brojem tih hartija koje posedujemo i na to dodamo ostale vidove aktive (gotovinu
i sl.). U zavisnosti od cena hartija od vrednosti na tržištu zavisiće i NAV. Zbog volatilnosti koje
su zastupljene na tržištu vrednost NAV se konstantno menja, tako da se mora uzeti neki period u
kojem će se on računati. To može biti na mesečnom, nedeljnom i dnevnom nivou. Najčešće se za
računanje koristi cena hartija od vrednosti na kraju radnog dana berze na kojoj su one kotirane.
NAV koriste otvoreni fondovi kako bi odredili cenu kojom prodaju i otkupljuju akcije investitora.
Ukoliko bi investitor danas želo da njegove akcije budu otkupljene on bi za njih dobio vrednost
NAV pomnoženu sa brojem akcija koje poseduje. Takođe ukoliko se akcijama fonda trguje na
berzi (kao što su ETFs) investitor može ostvariti trgovinu sa premijom ukoliko je cena akcije fonda
na berzi veća od NAV i trgovinu sa diskontom ukoliko je obrunto.
Vrste fondova
Otvoreni i zatvoreni investicioni fondovi
Osvnovna podela investicionih kompa je na otvorene i zatvorene fondove. Ova podela se odnosi
na način kojim je investitorima omogućeno investiranje u fond i mogućnost povlačenja sredstava
i istog fonda.
Otvoreni ivesticioni fondovi (open-end funds) su fondovi koji mogu emitovati neograničen broj
akcija i prodavati ih svim zainteresovanim investitorima. Postoje dve vrste otvorenih fondova
mutual fonds - koji se generalno smatraju kao otvoren investicioni fond i exchange-traded funds,
ETFs - koji se prevode kao fondovi berzanskih indeksa ili fondovi kojima se trguje na berzi.
Otvoreni investicioni fondovi (mutual fonds) su dužni da na zahtev potencijalnih investitora
emituju i prodaju akcije. Zbog toga otvoreni investicioni fondovi nemaju ograničenja po pitanju
broja emitovanih akcija niti po pitanju veličine aktive. Pored toga oni takođe moraju na zahtev
investitora da otkupe sopstvene akcije i akcionarima isplate gotovinu u vrednosti NAV. Zbog
otkupa sopstvenih akcija otvreni fondovi mogu da dođu u problem sa likvidnošću, zbog toga je
bitno da poseduju hartije od vrednosti kojima se trguje na sekundarnom tržištu. Mutual fondovi su
najzastupljeniji fonodovi na svetskom tržištu kako po broji tako i po ukupnoj aktivi.
Pored mutual fondova postoje i ETFs koji su jako slični. Osnovna razlika je što se akcijama ETFs
trguje aktivno na berzi. Oni nastaju tako što postoji određeni ovlašćeni učenik (authorized
participant - AP), velika finansijska institucija ili banka, koji podnosi zahtev za kupovinu jedinice
za stvaranje (creation unit), koje sadrže veliki broj akcija i predstavljaju diversifikovani portfolio,
kod ETFs distributera. Za uzvrat ETFs dobijaju korpu (basket) za stvaranje koja može da sadrži
različite HOV ili gotovinu za celokupnu vrednost jedinica. Ovo predstavlja primarno tržite. Posle
toga AP plasira akcije zaineresovanim investitorima i oni mogu njima dalje da trguju na
sekundarnom tržištu (ilunstracija 3). Akcije ETFs su listirane na tržištu i imaju svoj indeks,
najčešće se zahteva da pri kreiranju portfolija ETFs on prati već postojeći, unapred određeni tržišni
indeks. Međutim vrednost akcija se i dalje određuje pomoću NAV koji izlazi na kraju svakog
radnog dana i važi za ceo naredni dan. Tako da ukoliko je vrednost akcija ETFs na tržištu poraste

3
u toku radnog dana investitor dobija akcije sa premijom dok u suprotnom dobija akcije sa
diskontom.
Ilustracija 3. Funkcionisanje ETFs

Izvor: Investment Company Institute, (2019), Investment Company Fact Book str. 85

Hedž fond je posebna vrsta investicionog fonda koji dozvoljava prodaju svojih akcija samo velikim
akcionarima, to su uglavnom ljudi koji imaju visoka primanja, finansijske institucije ili fondacije.
Zbog finansijskog limita, koji dozvoljava samo velike uloge, investiranje u hedž fondove nije
dostupno većini populacije, zbog čega im je dozvoljeno da upravljaju pod manjim regulacijama.
Zbog toga hedž fondovi mogu da više rizikuju od otovrenih fondova što im omogućava da pomoću
poluge (leverage) otvariju veći prinos, naravno investitori moraju da budu upoznati sa rizikom.
Investicioni fondovi na tržištu novca i kapirala
Investicioi fondovi na tržištu novca (money market funds) predstavljaju otvorene fondove koji
investiraju u visoko likvidne, niskorizične kratkoročne instrumente kao što su gotovina, gotovinski
ekvivalenti i visokorangirane kratkoročne hartije od vrednosti. Prinosi na ovakve instrumente
zavise od kamata, tako da i prinos fonda zavisi od kamata. Cilj je naravno da on bude što je moguće
viši. Investici fondovi na tržištu novca u SAD mogu da ulažu u: kratkoročne obveznice države (US
Treasuri bills), ugovore o rekupovini sredstava (Repurchase Agreements- "Repo's"), bankarske
depozitne certifikate (CDs). Iako su jako slični bankama i bankarskim štednjama ipak nude višu
stopu prinosa i relativno su sigurni s obzirom na finansijsku sigurnost instrumenata u koje ulažu.
Investicioi fondovi na tržištu kapitala (equity market funds) su fondovi koji najčešće ulažu u
akcije preduzeća ali pored toga mogu ulagati i različite vrste obveznica. Mogu biti zatvoreni i
otvoreni i takođe njima se može upravjati aktivno ili pasivno. Kada se fondom upravlja aktivno
onda imamo menadžera koji svakodnevo upralja fondom dok je pasivno fond vezan za neki
berzanski indeks.

4
 Vrste investicionih fovdova po investicionim ciljevima
Podela investicionih fondova prema njihovim ciljevima je jako raznovrsna i nekada je teško
odrediti granice između određenih vrsta. Cilj investiranja može predstavljati veoma bitan činilac
u odluci investitora u koji fond želi da investira, zbog toga fondovi obavezno naglašavaju svoje
ciljeve u prospektima. Tako imamo:
Investicioni fondovi agresivnog rasta kojima je cilj rast vrednosti akcija iz sopstvenog portfolia,
ovaj cilj se direktno prenosi na rast NAV. Zbog ovakvog pristupa ovi fondovi su spremi da snose
veliki rizik. Možemo imati i fondove malih kompanija koje ulazu u mala preduzeća i isto tako
fondove rasta koji ulažu u srednja preduzeža koja bi trebalo još da rastu. Postoje i fondovi visokih
prihoda koji daju prednost prinosu, visokim isplatama dividendi, i iz tog razloga ulažu u zrela,
dobro pozicioirana preduzeća („blue chip“ akcije) .
Već smo pomenuli indeksne investicione fondove koji spadaju u grupu pasivnih fondova. Oni
ulažu u akcije koje prate neki unapred određeni berzanski indeks i skoro da nemaju portfolio
menadžment. Ovo dovidi do minimalnih menadžmet provizija što ove fondove čini jako
primamljivim.
Postoje i etički ili socijano odgovorni investicioni fondovi kojima je jako bitan društveni aspekt
preduzeća, pa će oni npr. ulagati u kompanije koje se bave zelenom i održivom energijom a ne u
nečiste industrije koje zagađuju okolinu.
Fondovi koji svoja ulaganja baziraju na kupovi obveznica (bond funds) mogu se koncentrisati na
obveznice korporacija i u zavisnosti od odabira korporacija od kojih kupuju obveznice i od cilja
fonda možemo imati high-yield ili high quality. Prvi treba da ostvare visok prinos uz manji rizik
od bankrotstva od posedovanja akcija dok drugi kupuju obveznice čiji su eminenti visoko bonitetna
preduzeća.
Pored ovih možemo imati i fondove koji ulažu u državne, municipalne ili konvertibilne obveznice.
Prihodi investicionih fondova
Investicioni fondovu se osnivaju kao lukrativne organizacije i kao takve one imaju za cilj
ostvarivanje što većih prihoda koji će raspodeliti svojim vlasnicima, investitorima. Pored toga
ivestitorima niko ne garantuje prihod, fondovi se izlažu različitim nivoima rizika u ondosu na
ivnesticione ciljeve koje su odredili, a akcionari snose potpuni rizik ivestiranja. Akcionari mogu
prihod ostvariti na tri različita načina:
1. Prinos (yield) - prestavlja prihod od posedovanja akcija koji fond dobija naplatom
dividendi i kamata na osovu posedovanja hartija od vrednosti u portfoliu.
2. Isplate (distributions) - predstavljaju prinos (yield) na koji dodajemo i realizovanu
kapitalnu dobit. Pošto je portfolio sačinjen od HOV kojima se trguje na sekundarnom tžištu
to znači da možemo ostvariti kapitalni dobitak ukoliko HOV prodamo po većoj ceni od
koje smo ih kupilo, po pravilu ta dobit se isplaćuje akcionarima.
3. Ukupni prinos (total return) - predstavlja isplate (distributions) na koji dodajemo
nerealizovani kapitalni dobitak po osnovu porasta NAV. Ukoliko porastom cena akcija u
portfoliu dođe do porasta NAV investitori dobijaju kapitalni dobitak zbog porasta cena
akcija koje one poseduju. Ukoliko se u tom slučaju oni odluče da prodaju akcije fonda
ostvariće realizovani kapitalni dobitak, ukoliko on ostaje nerealizovan ali se i dalje računa.

5
 Ukupni prinos predstavlja najpotpuniju meru prinosa koji ostvaruje investitor, a takođe i
najpotpuniju meru preformansi investicionog fonda.
Organizacija investicionog fonda
Postoje određene razlike kada je u pitanju formalna organizacija investicionih fondova i ona koja
se primenjuje u praksi.
Formalno gledano akcionari osnivaju investicioni fond kao slobodno zajedičko udruženje. Ovim
se još jednom potvrđuje da su investitori u potpunosti vlasnici fonda i da oni snose celokupni rizik.
Zatim akcionari biraju upravni odbor fonda na kojem je zaduženje da upravlja, sprovodi cilj i
politike fonda. Dalje upravni odbor bira menadžment kompaniju i zadužen je za njenu kontrolu.
Menadžment kompanija je nadležna za svakodnevno vođenje fonda i za to naplaćuje proviziju.
U praksi menadžment kompanija je ta koja ima inicijativu za osnivanje fonda. Menadžment
kompanija je profesijalna firma koja se bavi upravljanjem portfolia i zato najčešće u sebi sadrži
veći broj fondova gde je u ulozi finansijskog savetnika. Veličina fonda je jako bitna za menadžere
jer se provizija uglavnom naplaćuje na ukupnu imovinu fonda. Tako da što je imovina veća to su
i provizije više. Ivestitori češće ulažu u fondove koji su pod upravom menadžment kompanija koje
duže vreme pokazuju dobre rezultate i naplaćuju niže provizije tako da se more reći da je cilj koji
menadžment kompanije treba da ostvare dugoročna maksimizacija prinosa po akciji fonda.
Pospekt
Prospekt predstavlja zvaničin dokument koji sadrži investicione ciljeve, politike i strategije
konkretnog fonda ili grupe sličnih fondova iste menadžment kompanije. Pored toga on sadrži
istorijske preformanse fonda kao i ostale finansijske informacije.
Investicioni cilj predstavlja kako će i na koji način fond ostvarivati prihode, finansijski cilj. U
zavistnosti od toga fond određuje u koje vrste hartija od vrednosti će ulagati. Fond ne bi trebalo da
menja svoje ciljeve bez saglasnosti akcionara, mada isto tako nema garancija da će se menadžment
držati tih ciljeva. Investiciona politika određuje koje HOV će biti prisutne u portfoliju i pod kojim
uslovima će menadžment trgovati njima.
Bitan deo prospekta je analiza investicionih rizika. Investitori moraju u potpunosti biti upoznati sa
svim rizicima koje nosi ulaganje u akcije koje se nalaze u portfoliu. Pored tržišnog rizika koji je
prisutan svuda mogu se javiti i rizik zemlje ili rizik valute ukoliko fond poseduje akcije inostranih
preduzeća.
U prospektu se nalaze i objašnjenje o kupovini i prodaju akcija fonda koje sadrži finansijske detalje
kao što su: način obračunavanja NAV, minimalni inicijalni iznos kupovine akcija, visina provizija,
način na koji se isplaćuju dividende i kako se vrši otkup akcija.
Zaključak
Evidentan rast broja i neto imovine investicionih fondova pokazuje da se sve više ljudi opredeljuje
za ovakav vid ulaganja ili štednje. Tome su sigurno doprinele prednosti investicionog fonda kao
što su diversifikovani portfolio, profesionalno vođenje i pristupačnost velikom broju populacije.
Ove prednosti se mogu iskoristiti ukoliko su investitori uvek svesni da su oni vlasnici fondova i
da oni snose potpuni rizik, zbog zoga je jako bitno da odaberu fondove čiji se investicioni ciljevi
poklapaju sa ciljevima koje oni žele da ostvare.

6
Literatura
Šoškić, D. i Živković, B. (2018), Finansijska tržišta i institucije, CID, Beograd
Investment Company Institute, (2019), Investment Company Fact Book
https://www.investopedia.com/