Professional Documents
Culture Documents
ПОСЛОВНЕ ФИНАНСИЈЕ - ЕСЕЈ
ПОСЛОВНЕ ФИНАНСИЈЕ - ЕСЕЈ
Тржиште новца као сегмент финансијског тржишта представља место на коме се сусрећу понуда и
потражња за новцем, високо ликвидним седствима и хартијама од вредности чији је рок доспећа
краћи од годину дана.
Захваљујући квалитетном функционисању тржишту новца се обезбеђује ликвидност новчаног и
кредитног система у земљи. Развијено тржиште новца представља предуслов за нормално пословање
привредних субјеката, банкарских и финансијских институција, централне банке и многих других
учесника на тржишту новца. Основна улога и задатак новчаног тржишта огледао би се у прихватању
депозита субјеката који испољавају суфицит новчаних средстава пласирајући их субјектима који су
испољили дефицит, у виду кредита или кроз трансакције које су везане за краткорочне хартије од
вредности.
Монетарна банка без тржишта новца не би могла да спроведе монетарно кредитну политику.
Тржиште новца омогућава успешно регулисање односа понуде и тражње новца и краткорочних
хартија од вредности, одржавање оптималне ликвидности субјеката и банака, бржу циркулацију
финансијских средстава, остварење циљева монетарне и девизне политике, успешно спровођење
кредитне политике, функционисање јавног дуга и политика кредитирања државе, одвијање без
тешкоћа застоја друштвене репродукције и остваривања оптималне стопе раста и стабилности
понуде.
Тржиште новца представља подсистем финансијског тржишта на коме централна банка, пословне
банке и друге финансијске институције утичу на креирање понуде и потражње за новцем, високо
ликвидним средствима и краткорочним хартијама од вредности. На основу наведеног се обезбеђује
стабилан раст и развој привреде.
Услови у којима функционише тржиште новца су све динамичнији, јавља се велики број интерних
екстерних фактора који у мањој или већој мери обезбеђују појаву позитивних или негативних
последица својих активности. Негативне последице се јављају у виду неликвидности, рестрикције,
контракције, нестабилности, узнемирености, блокаде и слично. Док се под позитивним појавама могу
уочити оптимална ликвидност, стабилност, експанзија, флексибилност и слично.
Сегменти тржишта новца су:
1. Кредитно тржиште
2. Међубанкарско тржиште жиралног новца и краткорочних вредносних папира
3. Есконтно тржиште
4. Ломбардно тржиште
5. Тржиште краткорочних хартија од вредности.
Кредитно тржиште представља део новчаног тржишта на коме се сучељавају понуда и тражња за
краткорочним кредитима. Ради несметаног одвијања своје пословне активности већина предузећа је
принуђена да користи краткорочне кредите како би набавила потребну робу, како би обезбедила
ликвидност или покренула инвестиционе активности. Међубанкарско тржиште жиралног новца и
краткорочних вредносних папира представља део новчаног тржишта који омогућава одвијање
трансакција између банака, обезбеђујући на тај начин реализацију принципа ликвидности и
рентабилности. Овај сегмент тржишта новца обезбеђује прерасподелу примарног новца на рачунима
пословних банака.
Есконтно тржиште шредставља део тржишта новца на коме се тргује комерцијалним меницама чији је
основни циљ формирања оптималне новчане масе на националном нивоу, што би свакако утицало на
формирање стабилног тржишта роба и услуга.
Ломбардно тржиште представља део новчаног тржишта на коме се тргује вредним папирима и
управља ломбардним портфеље. Ради обезбеђења оптималног нивоа ликвидности привредних
субјеката на националном нивоу.
1
Тржиште краткорочних хартија од вредности је део новчаних тржишта на чијем се примарном
тржишту тргује са новоемитованим хартијама од вредности, док се на секундарном тргује већ
емитованим краткорочним хартијама од вредности.
Једна од основних карактеристика тржишта новца је да се на њему обављају трансакције дневног и
ороченог новца, као и трансакције краткорочне хартије од вредности. Као основни актери тржишта
новца се јављају централна банка, пословне банке, дилери и брокери. Најзначајнију улогу учесника на
тржишту новца има централна банка, која разним инструментима утиче на понуду и тражњу новца и
краткорочних хартија од вредности. Захваљујући инструментима монетарне политике централна
банка пре свега утиче на ликвидност пословног банкарства као и приведе у целини.
2
Неинституционализовано тржиште новца представља тржиште на коме не постоје формална правила
понашања, дефинисања и уређивања понуде и тражње за новчаним средствима. Конкуренција је на
овом тржишту знатно већа те је наравно и лојална с обзиром на чињеницу да у његовом раду могу да
учествују сви заинтересовани субјекти. Из ових разлога се ово тржиште назива и отвореним
тржиштем новца.
Захваљујући наведеним односима и под утицајем лојалне конкуренције у иказивању понуде и тражње
формира и тржишна цена новца односно камата.
Међутим поред наведених позитивних својства слободно или отворено тржиште новца има и своје
негативне карактеристике. Оне се огледају пре свега у већој могућности за спровођењем разних
шпекулација и махинација с обзиром на то да на овом тржишту нема институционализованих
инсструмената који би увек деловали.
С обзиром да претходна два облика тржишта новца имају своје добре и лоше стране у пракси
развијених земаља се тражило компромисно решење које се обично може срести у виду мешовитог
облика тржишта новца. У неразвијеним земљама се превасходно јавља институционализовано
тржиште новца, међутим током развоја свака привреда тежи отвореном односно слободном тржишту.
Апсолутно слободно тржиште новца испољавало би изузетно висок степен самовоље и анархичког
деловања заинтересованих субјеката, интервенцијом држава уводи инструменте контроле чиме се
обезбеђује формирање мешовитог облика тржишта новца.
4
Благајнички записи
У литератури и пракси постоји подела која је опште прихваћена на државне и недржавне благајничке
ззапиисе. Државне благајничке записе емитују држава и централна банка, док недржавне емитује
пословно банкарство
5
одређује издавалац, а може да гласи алтернативно – на име или доносиоца. Благајнички запис је с
роком доспећа од месец дана до годину дана и садржи следеће основне елементе:
1. ознаку да је благајнички запис,
2. име издаваоца,
3. име уписника, односно ознаку да гласи на доносиоца,
4. номиналну вредност,
5. висину каматне стопе,
6. рок доспећа,
7. датум издавања,
8. важеће право и
9. потпис овлашћеног лица,
Примарно тржиште благајничких записа пословних банака је продаја благајничких записа другим
пословним банкама, предузећима, другим правним и физичким лицима.
Секундарно тржиште благајничких записа пословних банака је свака његова даља продаја.
Благајнички запис на секундарном тржишту се продаје по садашњој вредности, која се утврђује на
исти начин као и код депозитног цертификата.
Предности благајничког записа пословних банака су идентичне предностима депозитних
цертификата. Благајнички запис је дисконтно/есконтно обезбеђење то јест обезбеђење са урачунатом
каматом на дан доспећа на куповну цену. То подразумева да се камата не плаћа периодично већ на
дан доспећа када издати запис достиже номиналну вредност.
Комерцијални папири
Комерцијални папири или комерцијални записи како се најчешће и називају, представљају
финансијски инструмент кога емитују предузећа којима су потребна слободна новчана средства те их
комерцијалним папиром прибављају.
У комерцијалном запису се наводи рок доспећа као и каматна стопа која је уговорена.
Емитовањем комерцијалних папира предузећа су рибављала средства за финансирање потредних
основних средстава. Данас се комерцијални записи могу користити и за прибављање средстава којима
се финансирају и крупнији инвестициони захвати.
Комерцијални папири су се у свом историјском развоју првобитно јављали као гаранција плаћањаза
преузету робу. У купопродајним односима где купац робе није имао средства да одмах плати
купљену робу издавала се писмена исправа комерцијални запис којим се купац обавезао на исплату
назначене суме. Са развојем друштва и купопродајних односа као и тржишта новца комерцијални
папир постаје вредносни папир који омогућава емитету прибављање потребних ночаних средстава
ради несметаног одвијања процеса репродукције.
Сваки комерцијални папир мора имати следеће елементе:
1. ознаку комерцијалног папира,
2. назив и седиште издаваоца – емитета,
3. новчани износ,
4. рок доспећа,
5. место и датум издавања и
6. потпис овлашћеног лица.
По својој форми комерцијални запис се најчешће дефинише као неосигурана меница са одређеним
роком доспећа. Емитет не даје никакву гаранцију потенијалном купцу да ће своју обавезу преузету
комерцијалним папиром извршити у назначеном року. Веома је битно издвојити могућност који
емитети комерцијалних записа дају инвеститорима опцију да комерцијалним записом плаћају робу
коју могу купити код емитета али уз одређени попуст. Емитовање комерцијалних записа обично се
врши од стране предузећа чији је кредитни бонитет постављен на веома високом нивоу. Емитовање
6
комерцијалних папира може бити извршено на основу емитовања директних или дилерских папира.
Директни комерцијални папири подразумевају могућност да емитет пласира комерцијални папир
директно инвеститору, док се дилерски папири као што и сам назив наговештава током емисије
упућују дилерима ради даљег трговања на тржишту новца.
Цертификат о депозиту
Цертификат о депозиту или депозитни цертификат је преносива потврда која гласи на депоновани
износу банци на одређени рок и одређену камату.
Цертификат о депозиту обично гласи на име али мозе да гласи и на доносиоца и издаје се за рок од
седам дана до годину дана. Депозитни цертификат се емитује по номиналној вредности, а камата се
рачуна на наведени рок доспећа коонкретног цертификата. Цертификат о депозиту садржи следеће
податке
1. ознаку да је депозитни цертификат,
2. име банке која га емитује,
3. износ на који гласи,
4. рок доспећа,
5. каматна стопа,
6. право власника цертификата,
7. датум и место издавања и
8. потпис овлашћеног лица.
За цертификат о депозиту каже се да представља инструмент тржишта новца, као компромисно
решење између депозита по виђењу и орочених депозита. Наиме лица која имају суфицит новчаних
средстава се могу определити између две опције: држања новца ради повишене ликвидности али без
приноса, и-или ангажовања средстава ради остваривања одређеног приноса. Депозити по виђењу не
обезбеђују никакав принос али обезбеђују високу ликвидност, с друге стране, орочени депозити
доносе одређени принос али смањују ликвидност субјекта у временском периоду у коме су средства
депонована.
Анализе указују да цертификат о депозиту има своје предности над ороченим депозитима којима би
се огледали у: преносивости депозитног цертификата и отуда веће ликвидности депонентима,
могућност да се средства депонују по вишој каматној стопи ако је камата ограничена на орочене
депозите мањег кредитног ризика, преласка права својине предајом из руке у руку и анонимности
власника и могућности банака да управљају својом пасивом.
Банкарски акцепт
Меница трасирана и акцептирана од банке назива се банкарски акцент којим се неопозиво наређује
исплата меничне суме новца имаоцу менице по наредби емитета на одређени дан. Банка акцептом
потврђује преузету обавезу да суму назначену у меници исплати доносиоцу менице на одређени дан.
Најчешће се издаје са роком доспећа до три месеца. Банкарски апцент садржи следеће битне
елементе:
1. ознаку да је меница,
2. неопозиву наредбу о исплати,
3. време плаћања,
4. ознаку места где ће се плаћање извршити,
5. име оног ко ће извршити плаћање,
6. датум и место издавања и
7. потпис овлашћеног лица издаваоца.
7
Од стране банке на меницу се додаје:
1. ознака акцепта,
2. име акцептанта,
3. датум и место акцепта и
4. потпис акцептанта.
Постоји могућност да банка која је акцептирала меницу дала на основу ње кредит своме комитету,
може акцепт продати другој банци или заинтересованом предузећу и на тај начин обезбеди потребна
средства за кредитирање свог комитента не ангажујући сопствени новац односно кредитни
потенцијал. Наведени поступак куповине акцепта назива се реесконтовање акцептиране менице.
Приликом реесконтовања пословна банка задржава за себе само банкарску провизију.
Трасирана меница
Трасирана меница је таква меница којом издавалац менице (трасант) налаже трећем лицу (трасату) да
плати суму назначену у меници на дан доспећа лицу које је наведено у меници (ремитенту).
Трасирана меница се може издавати: као платива по виђењу, платива за одређени број дана по
виђењу, платива за одређени број дана по издавању и платива да одређени дан. У случају да не дође
до исплате менице на одређени дан, меница се протествује и за њену наплату одгговарају трасант и
сва лица која су меницу индосирала.
Елементи трасиране менице су:
1. ознака да је меница,
2. неопозива наредба да се исплати наведена сума,
3. име оног ко ће извршити плаћање (трасат),
4. ознака времена плаћања,
5. ознака места где ће се плаћање извршити,
6. име онога коме ће се плаћање извршити или по чијој наредби ће се плаћање извршити,
7. датум и место издавања и
8. потпис овлашћеног лица издаваоца (трасанта).