Хајзембергове релације неодређености

Свако мерење вредности неке физичке величине ограничено тачношћу резултата.

Уместо могућности да се тачно одреде координате, путања, импулс, енергија и друге

величине које се јављају у макросвету, стање честице у квантној механици се описује
таласном функцијом, која у ствари на известан начин представља вероватноћу да се
честица у одређеном тренутку нађе у одређеној тачки простора.

Пошто микрочестице имају таласне особине постоји ограничење истовременог

одређивања положаја микрочестице и њене брзине, односно импулса.

Степен тачности којом се стање честице може одредити дају Хајзенбергове

релације неодређености. Хајзенберг је тврдио да при истовременом одређивању
положаја (x,y,z) и импулса (px,py,pz) постоје неодређености (апсолутне грешке мерења)
ових физичких величина.

Из Хајзенбергове релације следи да су неодређеност положаја (грешка при мерењу)

положаја микрочестице (Δx,Δy,Δz ) и неодређеност импулса (Δp x,Δpy,Δpz)  међусобно
обрнуто сразмерне. Што је положај микрочестице тачније одређенто је већа
неодређеност импулса.

Немогуће је истовремено тачно одредити и положај и импулс микрочестице.

Пример одређивања неодређености x координате електрона Δx и неодређености

његовог импулса дуж x правца Δpx.

Ако се сноп електрона креће ка заклону са два мала отвора који се налазе на
растојању d. Заклон стоји у правцу x-осе. Тако је неодређеност x координате једнако
d.

Пошто је електрон талас , он може да се дифрактује на оштрим ивицама заклона па

његов вектор импулса скреће под углом ϴ у односу на првобитни правац.Пројекција
вектора импулса на x-оси одговара неодређености импулса у правцу x-осе.Односно,
Δpx =Px=psinϴ=h/λ sinϴ → Δpx = h/λ sinϴ

dsin ϴ=λ/2 → d= λ/2 1/sinϴ →Δx = λ/2 1/sinϴ

Хајзенберг је тврдио да при истовременом одређивању положаја (x,y,z) и импулса

(px,py,pz) постоје неодређености (апсолутне грешке мерења)

Δx Δpx= h/λ sinϴ λ/2 1/sinϴ = h/2

Δx Δpx ~ h

Производ неодређености x координате и неодређености x компоненте импулса је

реда величине Планкове константе. ( прва Хајзембергова релација неодређености)

Δx Δpx Δt/Δt = Δpx/Δt Δx Δt= Fx Δx Δt = ΔE Δt

ΔE Δt ~ h

где је ΔE је неодређеност енергије електрона у току Δt

Производ неодређености енергије квантног система ( електрона) ΔE и времена

његовог трајања (живота) у том стању Δt је реда величине Планкове константе.
((друга Хајзембергова релација неодређености)

Хајзенберг тврди да ће сваки, ма како замишљен и постављен, експеримент  –  у  

коме се  покуша  мерење  положаја  и  импулса  микрочестице  – довести  до 
неизбежних (објективних) грешака.