Физички смисао таласа материје

Ервин Шредингер је 1926. године предложио да се микроскопске честице могу описати

таласним функцијама и тако је основао таласну механику. Њеним спајањем са матричном
механиком , коју је предложио Хајземберг, настала је Квантна механика. Он је дао и
одговарајућу таласну једначину, такозвану Шредингерову једначину. Њена решења су
таласне функције.Таласне функције у Шредингеровој једначини су у основи комплексне
величине и немају физичког смисла. Оне описују стање микросистема ( микроскопских
честица- електрона напр.). За слободну честицу се могу написати у следећем облику:

Ψ( r,t)=A(r,t) eiφ(r,t) или Ψ( r,t)=А(r,t) ( cosφ + i sinφ )

где је φ (r,t)=kr-ωt фаза, а А(r,t) је амплитуда таласа

Kвадрат модула таласне функције добија се дизањем на квадрат формуле за таласну

функцију и добија се:

I φ (r,t)I2= A2(r,t)

Kвадрат модула таласне функције једнак је квадрату амплитуде таласа. Пошто је квадрату
амплитуде пропорционалан интензитет светлости, на исти начин може се рећи и да је
квадрат амплитуде једнак вероватноћи налажења микроскопских честица у елементу
запремине простора. Тако је у новој теорији светлости квадрату амплитуде таласа дат
пробабилистички смисао ( Макс Борн). Значи, физички смисао таласа материје ( таласне
функције ) је да је вероватноћа микроскопских честица да се нађе у неком делу
простора пропорционална квадрату модула таласне функције:

I φ (r,t)I2= A2(r,t)

W= I φ (r,t)I2ΔV

w=W/ΔV - густина вероватноће једнака је вероватноћи налажења микроскопских

честица у неком елементу запремине простора.