ГЕНЕТИЧКИ ИНЖИЊЕРИНГ КОД ЖИВОТИЊА

Неке од животиња које се најчешће користе као модел системи за ДНК манипулацију су
Caenorhabditis(нематода), Drosophila и мишеви (Бошковић и Исајев, 2007.). Исти аутори наводе да има
неколико начина за развој трансгених животиња. Први пример је продукција трансгене Drosophila,
ињектирањем плазмида- вектора који садржи R елементе у јајне ћелије мушице. Други приступ у
стварању трансгених животиња је ињектирањем специјалних плазмид вектора у оплођену јајну ћелију.
Генетичке манипулације над животињама се врше не само да би се побољшао квалитет саме животиње,
него да би и имале улогу произвођача страних протеина. Рецимо добијене су трансгене овце, козе и
краве које секретирају хумане протеине у свом млеку. Велики напори се чине да се побољша квалитет
млека( повећан садржај к-казеина, измена садржаја лактозе) код крава, оваца и коза трансгеним путем
(Гибсон, 1991; Боб ет ал. 2003). Други правац у коришћењу метода молекуларне биотехнологије усмерен
је на брзо повећање прираста меса(атлански лосос , прираст мишића пилета, продукција јаја итд.).
Уколико се ови генетички захвати реализују уз помоћ хормона раста, може се десити да се остаци
хормона налазе у финалним месним производима, а што може имати штетно дејство на људски
организам (Тописировић, 2006). Тописировић(2006) наводи да велик број пацијената умире годишње
услед недостатка срца, јетри или бубрега за трансплатацију. Експерименти Cozzi and White (1995); Fodor
et al.(1994) and Diamond еt аl. (2001) су показали да трансгени прасићи могу бити одговарајући извор
органа за трансплатацију који се неће одбацивати од стране човека као примаоца органа. Такоће,
Тописировић (2006) наводи резултате истраживања у Канади у којима је трансгена коза добила ген за
синтезу свиленог влакна паука. На основу нових влакана добијен је нови материјал под називом
„биочелик“ који је чврст и растегљив и може послужити за добијење великог броја нових квалитетних
производа (у војној индустрији, астронауци и изради медицинских помагала за човека). Добијање
протеина, важних за биофармацеутику реализован је из млека трансгених животиња (крава, коза, свиња,
оваца и зеца). Раније је наведено да се мишеви најчешће користе као модел (животиња) у трансгенези
сисара. Већина технологија развијених на мишевима, може се успешно приметити и на другим
сисарима, а неке и на људима. Најважније две технике које су до сада развијене су оштећење функције
гена и замена једног алела са другим.