Ćelijska deoba

M. C.
Tipovi ćelijskih deoba

▪ U telu višećelijskih organizama postoje dva tipa ćelija:

Telesne ćelije (dipolidne ćelije, 2n broj hromozoma)
Polne ćelije (haplidne ćelije, n broj hromozoma)
▪ Shodno tome, postoje i dva načina na koje ćelije nastaju:
MITOZA - proces nastanka telesnih ćelija
MEJOZA – proces nastanka polnih ćelija

(deoba ćelije kod jednoćelijskih organizama postoji ali je to razmnožavanje.

Deoba telesne ćelije kod višećelijskih organizama je rast.)
Priprema ćelije za deobu

▪ Većina ćelija prolazi kroz ćelijski ciklus,

a to je u osnovi život jedne ćelije
▪ Sastoji se od INTERFAZE i ĆELIJSKE
DEOBE
▪ Intefaza je period predstavljen kroz 3
faze: G1, S i G2.
▪ Često se označava kao ’’pauza između
dve deobe’’, ali to nije pauza u pravom
smislu reči jer je tada ćelija vrlo aktivna

(na slici M predstavlja proces deobe)

Interfaza – G1

▪ Svaki ćelijski ciklus koji je grafički

prikazan (kao na slici) odnosi se na jednu
od dve novonastale ćelije; druga ćelija
prolazi kroz isti proces
▪ Ćerke ćelije su manje u odnosu na majku
ćeliju jer tokom interfaze i deobe nema
dupliranja citoplazme
▪ Zato je osnova G1 faze RAST ćelije
▪ U ovoj fazi, osim rasta, ćelija obavlja sve
ostale životne funkcije
 Interfaza – G1/G0

▪ Ćelija ostaje u G1 fazi dok ne dobije signal da bi

trebalo da se deli
▪ To znači da tu može da boravi vrlo kratko (npr.
ćelije embriona) ili po nekoliko dana, nedelja...
▪ Neke ćelije nikada ne dobijaju signal za deobu pa
kažemo da ostaju u G0 fazi (npr. nervne ćelije ili
krvne ćelije)
▪ Prema tome, trajanje ćelijskog ciklusa zavisi od
dužine G1 faze, jer kada ćelija pređe u naredne
faze sve se relativno brzo odvija
 Interfaza – S faza

▪ Kada ćelija dobije signal da treba da se deli,

prelazi u S fazu (faza sinteze DNK, replikacija
DNK)
▪ Između G1 i S faze postoji tzv. kontrolna tačka,
gde se ’’proverava’’ da li je ćelija dovoljno
porasla; ako jeste može da nastavi deobu
▪ Kada ćelija pređe u S fazu, kreće ’’na put bez
povratka’’, što znači da ne može nazad – ili će
doći do faze deobe i podeliti se na 2 ćerke ćelije ili
će ubiti samu sebe (programirana ćelijska smrt –
apoptoza)
 Interfaza – S faza

▪ S faza (engl. synthesis) je dupliranje molekula

DNK
▪ Razlog? Majka ćelija treba da obema ćerkama
ćelijama da istu količinu naslednog materijala
▪ Ako majka ćelija ima 46 molekula DNK (kod
čoveka), dupliraće svaki od njih i na kraju S faze
imaće 92 molekula DNK
▪ Pošto je polovina u stvari nastala kopiranjem,
kažemo da ćelija u S fazi ima:
92 molekula DNK ali 46 hromozoma
 Interfaza – G2 faza

▪ Kada ćelija duplira svoj nasledni materijal i prođe

sledeću kontrolnu tačku (provera ispravnosti
DNK), prelazi u G2 fazu
▪ U ovoj fazi ćelija nastavlja da raste i da se
priprema za deobu
▪ Nakon toga konačno prelazi u ćelijsku deobu,
sastavljenu od 4 faze
▪ U deobu ulazi sa 46 hromozoma i 92 molekula
DNK (kod čoveka)
MITOZA

▪ Mitoza je deoba telesnih (2n) ćelija pri

čemu nastaju telesne ćelije
▪ Sastoji se od 4 faze:
profaza, metafaza, anafaza i telofaza

▪ Svrha: povećanje broja telesnih ćelija

na osnovu ćega organizam raste ili se
obnavlja
▪ Zato su ćerke ćelije iste i međusobno i
sa majkom ćelijom
 ...prvo da objasnimo građu hromozoma...

▪ Hromozomi su, kao i hromatin, sagrađeni od DNK, što

znači da sadrže gene
▪ Vidljivi su samo tokom ćelijske deobe – tada se DNK
superspiralizuje kako bi se sprečili procesi kao što je
transkripcija (ćelija se ’’fokusira’’ samo na deobu)
▪ Jedan hromozom izgleda kao štapić koji na nekom
svom delu(najčešće po sredini) ima suženje
▪ Suženje se naziva CENTROMERA i na sebi ima
kinetohor
▪ Kinetohor je mesto za koje će se kasnije vezati niti
deobnog vretena
▪ (na slici je 1 hromozom sagrađen od 1 molekula DNK)
 ...prvo da objasnimo građu hromozoma...

▪ Hromozom se, kada uđe u ćelijsku deobu, sastoji od 2

molekula DNK (dupliranje DNK u S fazi!)
▪ To znači da u profazi vidimo:
1 hromozom sagrađen od 2 molekula DNK, odnosno 2
hromatide
▪ Hromatide su, u stvari, dva molekula DNK; pošto su
iste, nazivamo ih sestrinskim hromatidama
(na slici se vidi 1 hromozom sa svojim delovima i kasnije
takođe 1 hromozom, ali sada od 2 hromatide;sestrinske
hromatide se često približe jedna drugoj u predelu
centromere, pa deluje da hromozom dobija izgled slova
X)
MITOZA

▪ Mitoza je deoba telesnih ćelija (2n) pri čemu

nastaju telesne ćelije (2n)
▪ Ćerke ćelije su iste kao majka ćelija ali uvek
manje jer ne dolazi do dupliranja citoplazme

2n
2n 2n
MITOZA
 MITOZA - profaza

▪ Hromozomi postaju vidljivi (DNK postaje vidljiva u obliku

hromozoma)
▪ Jedro se dezintegriše (gubi se) jer hromozomi moraju da budu u
citoplazmi tokom deobe
▪ Cetromere počinju da se kreću ka polovima kako bi formirale niti
deobnog vretena
 MITOZA - metafaza

▪ Hromozomi se postavljaju u ekvatorijalnu ravan (u istu ravan po

sredini ćelije)
▪ Centrozomi formiraju niti deobnog vretena koje se kreću ka
hromozomima
▪ Centrozomi su sa obe strane ćelije kako bi se niti pričvrstile za po
jednu hromatidu (na nivou kinetohora)
 MITOZA - anafaza

▪ Hromozomi (hromatide) počinju da se

kreću ka polovima, vučeni nitima deobnog vretena
▪ Ćelijska membrana počinje da se ugiba po sredini
 MITOZA - telofaza

▪ Ćelijska membrana se ugiba po sredini

▪ Deli se citoplazma (citokineza)
▪ Jedro i jedarce se formiraju u obe novonastale ćelije
▪ Hromozomi prelaze u formu hromatina
 Tabelarni prikaz na primeru telesnih
ćelija čoveka

Faza Broj Broj Broj

ćelijskog hromozoma molekula hromatida
ciklusa DNK
Napomena: G1 46 46
-hromozomi se vide samo
tokom ĆD, ali je ovde prikazan S 46 92
njihov broj i tokom interfaze radi
lakšeg pojašnjenja G2 46 92
-anafaza nije prikazana jer se Profaza 46 92 92
hromozomi već odvajaju a i dalje
su u istoj ćeliji
Metafaza 46 92 92
-bitno je da vidite da je broj
hromozoma sve vreme 46, ali Anafaza 46
pratimo ih kao duplirane tokom
deobe – zato 92 molekula DNK Telofaza 46 46
odnosno 92 hromatide
Mitoza - animacija
MEJOZA
 Mejoza

▪ Mejoza je deoba telesnih ćelija (2n) pri čemu nastaju polne

ćelije (n)
▪ Odvija se u dve faze:
mejoza I i mejoza II
▪ Pre mejoze I dešava se interfaza, odnosno replikacija
▪ Ćelija ulazi u deobu sa 92 molekula DNK
▪ Između mejoze I i mejoze II ima interfaze ali bez replikacije
▪ Mejoza II se završava sa 4 polne ćelije koje se razlikuju i
međusobno i od majke ćelije od koje su nastali
Mejoza I (prva mejotička deoba)

▪ U ovu fazu mejoze ćelija ulazi sa 92 molekula DNK

▪ Mejoza I se sastoji od 4 faze: profaza I, metafaza I, anafaza I i telofaza
I
▪ Najznačajniji događaj je u profazi I – rekombinacija DNK, odnosno
KROSINGOVER
▪ Krosingover se dešava između nesestrinskih hromatida
▪ Nesestrinske hromatide potiču jedna od majčinog druga od očevog
hromozoma
 ...ponovo malo obnavljanja...

▪ Telesne ćelije čoveka sadrže 46

hromozoma, 23 od oca, 23 od majke
▪ Hromozom oca i hromozom majke koji
nose iste gene nazivaju se homologi
hromozomi
▪ Homologi hromozomi se ređaju u
parovima pri izradi kariograma
▪ Na slici, na primer par broj 1, je par dva
hromozoma gde je jedan poreklom od oca
a drugi od majke
 Homologi hromozomi

Na primer, plavi hromozom je očev,

a crveni majčin. Sadrže iste gene pa
ih nazivamo homologim.
Na prvoj slici su homologi
hromozomi pre replikacije.
Nakon replikacije svaki od njih se
sastoji od po 2 hromatide.
Pošto homologi hromozomi teže
da budu jedan uz drugi tokom
mejoze, sada vidimo 2 hromozoma
odnosno 4 hromatide.
 Mejoza I – profaza I

▪ U profazi I se jedro dezintegriše, a

centriole se kreću ka polovima
▪ Homologi hromozomi (to su sada 4
hromatide, nakon dupliranja) se
postavljaju u formaciju koja se naziva
tetrada
▪ Kada su u formi tetrade, nesestrinske
hromatide se povezuju - mesto
povezivanja se naziva sinapsa
▪ Tada se vrši razmena delova
homologih hromozoma - krosingover
 Mejoza I – profaza I

Najvažniji događaj profaze I je krosingover-

-razmena genetičkog materijala nesestrinskih
hromatida
Mejoza I – metafaza I

▪ Tokom ove faze dolazi do formiranja ekvatorijalne ploče

▪ Hrmozomi se postavljaju kao tetrade, znači sve 4 hromatide stoje
zajedno
▪ Jedan ispod drugog stoje 23 para hromozoma
Mejoza I – anafaza I

▪ U anafazi hromozomi počinju da se kreću ka polovima

▪ Ka polovima se kreću rekombinovani hromozomi od po 2 hromatide
Mejoza I – telofaza I

▪ Ćelija se ugiba po sredini i počinje da se deli

▪ Nastaju dve ćerke ćelije koje imaju po 23
hromozoma, odnosno po 46 hromatida
▪ To znči da mora da nastavi da se deli kako bi broj
hromozoma i broj molekula DNK (hromatida) bio isti
– 23
▪ Nakon završene mejoze I ćelija ulazi u interfazu, ali
sada nema replikacije jer broj molekula ne treba da se
povećava već da se smanji
▪ Zato se tokom ove interfaze ćelija priprema za
narednu deobu ali ne prolazi kroz S fazu
Mejoza II

▪ Ćelija prolazi kroz 4 faze: profaza II, metafaza II, anafaza II i telofaza II
▪ Ova mejoza je nalik mitozi, odnosno odvija se po istom principu
▪ Ćelija ulazi u mejozu II sa 46 molekula DNK i 23 hromozoma (kod
čoveka), što znači da će deoba voditi ka tome da svaka novonastala
ćelija ima isti broj molekula DNK i hromozoma (po 23)

▪ Šema mejoze II na sledećem slajdu, za svaku ćeliju pojedinačno

Mejoza II
Završetak mejoze

▪ Na kraju mejoze II, a time i mejoze uopšte, nastaju 4 haploidne ćelije

▪ Kod čoveka: 23 hromozoma/23 molekula DNK
▪ Svrha mejoze, osim dobijanja polnih ćelija, jeste i obezbeđivanje
varijabilnosti odnosno raznolikosti
▪ Osnova varijabilnosti je u krosingoveru koji se dešava tokom mejoze
Faze mejoze Broj hromozoma Broj molekula DNK
G1 (interfaza) 46 46
S (interfaza) 46 92
G2 (interfaza) 46 92
Profaza I 46 92
Metafaza I 46 92
Anafaza I
Telofaza I 23 46
Profaza II 23 46
Metafaza II 23 46
Anafaza II
Telofaza II 23 23

Primer kod čoveka