Ритуали

Даница Јанковић ¾

Ритуали постоје колико и људски род. То су оне мале или велике ствари
које радимо изнова и са вером у неки посебан разлог или енергију.
Ритуално је са почетка цивилизације било велико и застрашујуће.
Ритуално су се дешавала жртвовања, славља, венчања, крштења, сличне
велике али и мале дневне ствари као што су ритуални плесови, молитве,
понашања у циљу бољитка, улагања наде и жеље.
У данашњици кажемо да имамо своје мале ритуале. Они нам много значе
у успостављању баланса ума и тела, свеопштем здрављу, виталном телу и
добром расположењу. Они су наш водич кроз дан, месец, годину.
Прва асоцијација на ритуале свакако би била племенски ритуали. Племена
су кроз векове имала посебне ритуале којима су прослављала одређене
празнике, или пак молила богове у које верују за одређене услове, попут
кише. И данас постоји велики број племена која живе животом који је
потпуно другачији од оног који живе просечни људи у двадесет првом
веку. Ритуали могу бити плесови, молитве, док су неки ритуали, пак,
бизарни и неетички.
Индијско племе у граду Варанаси по имену Агори Бабас познато је и по
томе што једе мртве људе. Они верују да се људи највише од свега боје
сопствене смрти, те да тај страх представља препреку за духовно
просветљење, те је супротстављање уједно и превазилажење.
Хиндуистичка правила налажу да неки људи, тачније свеци, деца,
труднице и неудате жене или људи који су умрли од лепре или их је ујела
змија не смеју да се кремирају већ њихова тела плутају реком Ганг, а
Агори их затим извлаче и ритуално једу.
Индијанци из Америке познати су по многобројним ритуалима у част
духова Земље. Ритуали се изводе у виду молитва упућених Великом духу,
приликом којих се они жртвују не би ли успоставили везу са Дрветом
живота. Том приликом кожа груди, жртве,причвршћена је за дужи
конопац који је привезан за стуб који представља Дрво живота. Мушкарац
потом мора да покуша да се ослободи конопца прикаченог на кожу
клатећи се напред назад. Овај болни ритуални плес може трајати сатима.
Шиити следбеници исламске секте спроводе крваво ритуално
самобичевање десетог дана месеца мухарема у знак жалости за убијеним
Мухамедовим унуком Хусеином. Крвави призор који се тада може видети
је више него застрашујући. Мушкарци се бичују разним оштрим сечивима
привезаним за ланце упадајући у транс због којег вероватно тада не
осећају бол.
Острво у Пацифику, Бунлап крије чудан ритуал који је нека врста претече
популарног банџи џампинга. Сељани прво певају и играју заједно уз
звукове бубња бирајући добровољца за скок коме се потом вежу лијане
око зглобова и који скаче са огромног дрвеног торња конструисаног
специјално за ту прилику. Верује се да што скакач скочи са веће висине то
ће већи благослов добити од богова.
Племе у Амазонији, Јаномани сматра да смрт није природна појава. Након
што неко од чланова умре, његово тело се кремира, а пепео се затим
меша са ферментисаним бананама и једе. На тај начин преминули члан
наставља да живи у заједници.
---
У данашњици кажемо да имамо своје мале ритуале. Они нам много значе
у успостављању баланса ума и тела, свеопштем здрављу, виталном телу и
добром расположењу. Они су наш водич кроз дан, месец, годину. На
дневном нивоу најзначајнији су нам они јутарњи и вечерњи ритуали,
потом и неки дневни.
Свако понашање које се континуирано понавља из дана у дан је нека
врста ритуала. Ствар је у томе да нам неки од ових ритуала помажу да
будемо ефикаснији током дана, завршимо важне ствари и живимо живот
онако како желимо, а други чине супротно.
Привилегија је што имамо прилику да створимо сопствене ритуале и
уживамо у њима.