-Vrste reci:

*PROMENLJIVE:
1)Imenice (kuća, sestra, škola, učitelj,  sreća, deca, slon, pevanje, ljubav, prvak, drveće, mleko)
2)Zamenice (ja, ti, on, mi, vi, oni, ko, niko, neko, nešto, svako, moj, ono, moje, tvoje, naše, nečije,
koji, onoliko, onakav, takav, nikakav, čiji, ničiji..)
3)Pridevi (plav,  dobar, jak, mrzovoljan, drveno, kameno, školski, kućni..)
4)Brojevi (jedan, pet, deset, sto, hiljada, milion, prvi, deseti, pedeseti, stoti, hiljaditi...)
5)Glagoli (pevati, crtati, slušati, sunčati se, preslišavati se, učiti, voleti, radovati se, spavati,
naoblačiti se)
*NEPROMENLJIVE:
1)Prilozi (ovde, onde, negde, nigde, unutra, napolju, tamo, napred, svejedno, levo, desno, daleko,
blizu,  juče, tek, lako, brzo, malo, zato...)
2)Predlozi (od, do, iz, sa, ispred, iza, iznad, ispod,  između, pored, pre, posle,  osim,  uz, kroz, na, o,
po, pri, u, s, za, radi, zbog, kod, na...)
3)Veznici (i, pa, te, ni, niti, ili, samo, zato, tek, a, ali, nego, no, već, da, kad, iako...)
4)Uzvici (jao, joj, oj,  uh, ah, oh, uf, ura, ua, vau, opa, op, ups, oho, mrš, kuš, iš, mac, ej, hej...)
5)Rečce (da, ne, valjda, dakle, međutim, samo, jedino, kao, eno, eto, gle, baš, još...)
-Sluzba reci (funkcija):
1)Glavni recenicni clanovi: subjekat i predikat
2)Pomocni recenicni clanovi: priloske odredbe, atribut, apozicija i objekat
-Subjektovi dodaci: atribut i apozicija
-Predikatovi dodaci: priloske odredbe (za mesto, za vreme, za nacin, za kolicinu, za uzrok) i objekat (pravi i
nepravi)
-Subjekat (vrste): gramaticki i logicki
-Predikat (vrste): glagolski i imenski
-Glagolski oblici:
*LICNI (slozeni i prosti):
1.Prezent (sadasnje vreme-pisem)P
2.Aorist (predjasnje svrseni vreme-bacih)P
3.Perfekat (proslo vreme-sam pisala)S
4.Imperfekat (predjasnje nesvrseno vreme-pisah)P
5.Pluskvamperfekat (davno proslo vreme-sam bila pisala)S
6.Futur 1 (buduce vreme-cu pisati)S
7.Futur 2 (predbuduce vreme-budem pisala)S
8.Imperativ (zapovedni nacin-Pisi!, Uci!)P
9.Potencijal (moguci nacin-bih pisala)S
*NELICNI
1.Infinitiv - ti, ći
2.Radni glagolski pridev - aktiv
3.Trpni glagolski pridev – pasiv
4.Glagolski prilog sadasnji – slusaju+ći
5.Glagolski prilog prosli – ušavši
-Infinitiv je bezlicni glagolski oblik. Gradi se na dva nacina I sluzi za gradjenje nekih gl. oblika. (-ti,-oh,-sti)
-Padezi:
1.Nominativ – Ko? Sta? (subjekat ili deoni genitiv)
2.Genitiv – Koga? Cega? Od koga? Od cega? (Predlozi za genitiv: od, do, iz, s(a), ispred, iza, izvan,
unutar, iznad, ispod, više, poviše, niže, pre, uoči, posle, nakon, za, tokom, krajem, usred, oko,
okolo, blizu, kod, kraj, pokraj, pored, nadomak, nadohvat, i, u, mimo, duž, uzduž, širom,  preko,
bez, osim, umesto, pomoću, posredstvom, između, protiv, nasuprot, usprkos, unatoč, zbog, usled,
radi, povodom...)
3.Dativ – Kome? Cemu? (Predlozi za dativ:  ka, k, prema, blizu, nasuprot, uprkos, protiv..)
4.Akuzativ – Koga? Sta? (Predlozi za akuzativ: kroz, niz, uz, za, među, nad, pod, pred, u, na, o, po,
mimo.)
5.Vokativ – Oj! Hej!
6.Instrumental – S kime? S cime? (Predlozi za instrumental: s, sa, pod, nad, pred, među, za)
7.Lokativ – Gde? Cime? O kome? O cemu? (Predlozi za lokativ: na, o, po, pri, u)
-Glasovi:
-Podela glasova po zvucnosti:
*Vokali: a, i, e, o, u (r-nosilac sloga).
*Sonanti (glasnici): v, r, lj, l, j, m, n, nj.
-Pravi suglasnici:
*Zvucni suglasnici: b, d, g, đ, ž, dž, z.
*Bezvucni suglasn: p, t, k, ć, š, č, s, f, h, c.
-Podela suglasnika po mestu izgovora (tvorbe):
*Usmeni (labijalni): b, p, m (dvousneni), v, f (usnenozubni).
*Zubni (dentalni): d, t, z, s, c.
*Nadzubni (alveole): l, r, n.
*Prednjonepcani (palatalni): đ, ć, ž, š, dž, č, j, lj, nj.
*Zadnjonepcani (velarni): k, g, h.
*Posebna grupa-NOSNI (nazalni): m, n, nj.
-Meki suglasnici: đ, ć, lj, nj, j.
-Tvrdi suglasnici: ž, š, dž, č.
-Podela suglasnika po nacinu tvorbe:
*Afrikate (sliveni): đ, ć, dž, č, c.
*Eksplozivni (praskavi): b, p, g, k, d, t.
*Frikativni (strujni): ž, š, z, s, f, h.
-Glasovne promene:
1)Palatalizacija: k>č, g>ž, h>š.
2)Sibilarizacija: k>c, g>z, h>s.
3)Prelazak L u O
4)Nepostojano A
5)Jotovanje: tj>ć, dj>đ, лј>љ, нј>њ.
6)Jednacanje suglasnika po mestu tvorbe: z>ž, s>š, n>m.
7)Jednacanje suglasnika po zvucnosti: parovi iz tabele prelaze jedan u drugi: b>p, d>t, g>k, đ>ć, ž>š, dž>č,
z>s.
8)Gubljene suglasnika desava se u 2 slucajeva: a)kad se nadju 2 ista suglasnika jedan pored drugog; b)kad
se stvori grupa teska za izgovor (najcesce se gubi T, u grupama TC, STN..)
#Do glasovnih promena dolazi u 2 slucaja:
1)prilikom promene oblika reci (padez, rod, gl. oblici)
2)prilikom gradjenja izvedenih I slozenih reci
3)u nekim primerima do promene dolazi u oba slucajeva
#Osnovni postupak:
1)Rec vracamo u njen osnovni oblik (nominative jednine, muski rod I infinitive)
2)Uporedjujemo sa genitivom jednine ili zenskim rodom
3)Dodajemo nastavke.
-Leksikologija:
1) Sinonimi: djak-ucenik, kola-auto
2)Paronimi: pije-pijuckam, grize-grickam
3)Antonimi: idi-dodji, duga-kratka
4)Deminutivi: papucice, kofica, pace, ribica..
5)Homonimi: ma sta radio, svira ti radio
6)Hipokoristici: sestro-sele, unucic-baku
(augmentative: baba-babetina)
-Glagolski rod (podela glagola po prelaznosti):
1) Povratni (sebe, se) – smejati se
2)Prelazni (imaju objekat) – čitati, Koga? Sta?
3)Neprelazni (nemaju objekat) – ležati
-Glagolski vid (po trajanju radnje):
1)Svrsen (radnja mnogo kratko traje) – lupiti, sesti, doleteti;
2)Nesvrsen (radnja moze da traje neograniceno) – sedeti, lupati.