Паркинсонова болест

Паркинсонова болест је болест поремећаја покрета; названа је по лекару из

Лондона, Џејмсу Паркинсону, који је 1817. године први описао симптоме.
Узрочници  
Главни узрочник Паркинсонове болести је алфа-синуклеин, који се скупља у
великим количинама унутар ”црне супстанције/језгра” која су лоцирана у
базалним ганглијама. Алфа-синуклеин је протеин који се скупља и формира
веће структуре назване Левијева тела, што је класична неуродегенерација
код Паркинсонове болести. У базалним ганглијама присутан је мањак броја
ћелија које производе допамин, али узрок пропадања тих ћелија и даље није
пронађен. Као последица хемијског дефицита у делу мозга који контролише
вољне покрете, јављају се невољни покрети. Може бити присутан и вишак
покрета тј. тремори, као и недостатак покрета тј. отежано започињање
покрета и општа укоченост. Неки од разлога и ризика који придоносе почетку
развијања Паркинсонове болести:
- старење (јавља се најчешће код особа од 60+ година);
- генетика (породична историја ове болести;
- пол (чешће код мушкараца);
- изложеност стресу;
- тровање тешким металима и органским токсинима (пестициди,
хербициди…);
- дијабетес или претерано конзумирање шећера;
- дуготрајна употреба ОТЦ лекова и антибиотика.
Симптоми
Симптоми се обично почињу појављивати када се исцрпи приближно 50%
допаминских неурона. Како се више неурона губи, стање се прогресивно
погоршава, све док мозак уопште не може контролисати кретање. Три главна
симптома Паркинсонове болести су тремор (дрхтање), укоченост мишића
руку, ногу и врата и успорени покрети. Јављају се тешкоће у гутању, дисању и
говору, поремећај сна, депресије и деменције. Један од првих симптома
често је лагано подрхтавање руку или прстију, које се полагано развије у
невољно ритмично подрхтавање. Истовремено, извођење компликованијег
покрета постаје отежано уз ограничења покрета, а мишићи су укоченији уз
неспретне, ригидне покрете. Важно је знати да не морају бити присутна сва
три симптома ове болести у исто време како би особа била дијагнозирана
Паркинсоном. Још неки могући симптоми су нејасан говор, проблеми са
равнотежом, немогућност смејања, промене у писању, немогућност
померања и хватања предмета.
Фактори ризика

Иако је узрок непознат, верује се да укључује и наследне и околинске

околине. Вероватније је да ће они који имају погођеног члана породице сами
оболети. Такође је повећан ризик код људи изложених
одређеним пестицидима и међу онима који су претходно имали повреде
главе, док је смањен ризик код пушача дувана и оних који пију кафу или чај. 
Отприлике 15% свих случајева Паркинсонове болести је наследно. У тим
случајевима, мутације у одређеним генима преносе се кроз породице и
повећавају ризик појединца за развој овог стања.

Учесталост
Паркинсонова болест се обично јавља код људи старијих од 60 година, од
којих је погођено око 1%. Мушкарци су чешће погођени него жене у односу
од око 3:2. Када се примети код људи пре 50. године, назива се раним
почетком ПД. У 2015. години ПД је погађала 6,2 милиона људи и то је
резултирало са око 117.400 смртних случајева широм света.
Просечни животни век након дијагнозе је између 7 и 15 година.
Значај конформације протеина
Паркинсонова болест може да се открије уз помоћ 76 протеина. Ликвор или
мождано-кичмена течност је по саставу слична крвној плазми, која испуњава
шупљине свих можданих комора и кичменог канала. Ова течност има
заштитну улогу јер се понаша као „водено јастуче“ и спречава повреде
нежних можданих делова. Многе болести могу да се открију и дијагностикују
коришћењем биомаркера у крви или другим телесним течностима. Међутим,
Паркинсонова болест је другачија – до данас није постојао такав биомаркер
који се користи како би указао на ову неуродегенеративну болест.
Утицај на квалитет живота
 Често је присутна депресија, сметње сна, мокрења и столице. Брзина
напредовања интензитета симптома и саме болести различита је и зависи од
појединца. Код неких болесника чак и дуже време болест не утиче на
способност обављања свакодневних активности. Важно је на време открити
болест и лечити њене симптоме прописаним лековима. Болесници с
Паркинсоновом болести обично настављају водити активан и испуњен
живот. Делити животни пут и искуства оболелима од Паркинсонове болести с
неким свакако олакшава крочење по њему. Један од начина како поделити
свој пут је учлањивање у неку од заједница за оболеле од Паркинсонове
болести, а корисна су и самоиницијативна окупљања и дружења. Активно
деловање у раду неке заједнице ће свакако помоћи извлачењу из изолације,
а уз то може смањити анксиозност и депресију, те побољшати квалитету
живота и осећај корисности.
Превенција
До сада није пронађен начин који засигурно спречава развијање
Паркинсонове болести; међутим, постоји неколико начина путем којих се
смањује ризик настанка ове болести. На пример, уношење здраве, свеже
хране која позитивно утиче на расположење, као и избегавање токсичне која
негативно делује на организам, добро утиче на генерално здравље
организма, те самим тим и смањује ризик за многе болести у које убрајамо и
Паркинсонову. Конзумирање хране која подстиче производњу допамина
директно утиче на елиминацију једног од главних узрочника ове болести.
Лечење
Важно је нагласити да ова болест није фатална и да постоје делотворни
лекови. Не може се у потпуности излечити али је могуће ублажити симптоме
и обезбедити колико-толико угодан живот. Лечење у раном стадијуму је
најуспешније по питању смањења симптома, али не зауставља развијање
болести. Важна је рана дијагноза, узимање одговарајућих лекова, вежбање и
начин исхране. Лекови значајно смањују симптоме, а њих препоручује лекар
специјалиста, пошто је комбинација лекова другачија за сваког појединачног
болесника. Неки од лекова који се користе у борби против ове болести су:
 - Допамин агонисти – супстанце које се убризгавају и имитирају ефекте
допамина у мозгу;
- МАО инхибитори – успоравају разградњу допамина;
- Антихолинергици – контролишу и смањују дрхтање мишића;
- Леводопа – један од најделотворнијих лекова; подиже ниво допамина.
Уколико ниједан лек не помаже, постоји и хируршко лечење при ком се
уграђује стимулатор који регулише критичне симптоме, као што су екстремни
и неконтролисани покрети.

Извори:
https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC5358994/
https://www.stetoskop.info/bolesti-nervnog-sistema-neurologija/parkinsonova-
bolest
https://eklinika.telegraf.rs/zdravlje/80586-parkinsonova-bolest-moze-da-se-
otkrije-po-obliku-proteina-u-likvoru
https://www.plivazdravlje.hr/aktualno/clanak/28920/Parkinsonova-bolest-i-
kvaliteta-zivota.html#38109
https://medik.rs/vesti/uzroci-i-faktori-rizika-za-nastanak-parkinsonove-bolesti
https://www.stetoskop.info/bolesti-nervnog-sistema-neurologija/parkinsonova-
bolest
https://zonamedicine.com/klinicka_neurologija/parkinsonova-bolest/
https://www.humanitas.net/sr/diseases/parkinsonova-bolest/

Михаило Пучијашевић
Ена Антанасковић
Јана Шуковић IV3