Здравствена нега код

Паркинсонове болести
Данијела Лазић 5-III/18
Паркинсонизам је клинички синдром који се
карактерише тремором, акинезијом,
брадикинезијом и ригидитетом.
Узроци паркинсонизма се могу поделитти у
4 групе:
1. Примарни или идиопатски
2. Секундарни или симптоматски
3. Атипични
4. Паркинсонизам у оквиру наследних
неуродегенеративних болести
Паркиносонова болест је најпознатији
облик паркинсонизма.
Спада у идиопатски паркинсонизам.
Паркинсонова болест је представник
екстрапирамидних обољења
Болест најчешће почиње у шестој или
седмој деценији живота, али се може
јавити и знатно раније, па чак и у другој
деценији (јувенилни паркинсонизам).
 Основни патолошки налаз код Паркинсонове
болести је губитак пигментних ћелија субстанције
нигре, locus ceruleusa и групи допаминегричних
неурона у можданом стаблу
 Узроци који доводе до недостатка допамина или
смањења излучивања допамина могу бити
различити:
 1. Примарна дегенерација овог пута (идиопатски
паркинсонизам)
 2. Његово накнадно оштећење атеросклерозом
 3. Запаљењем
 4. Траумом
 5. Интоксикацијом
Паркинсонову болест карактерише:
Клиничка
Тремор слика
1.
2. Ригидитет
3. Брадикинезија и хипокинезија
4. Постурална нестабилност
Дијагноза
Дијагноза се поставља клинички.
Узроке болести првенствено може открити
анамнеза.
Анамнеза треба укључивати питања о
повреди главе, можданом удару,
хидроцефалусу, лековима које болесник
узима и податке о изложености токсинима,
те о симптомима или постојању друге
неуродегенеративне болести.
Лечење
Циљ терапије је да оболелом омогући
прихватљиву контролу симптома уз
минималне нежељене ефекте и
успоравање прогресије болести.
Лекови који се примењују искључиво
делују симптоматски.
Леводопа је лек првог избора.
Користе се још допаминергични
лекови и антихолинергични лекови.
Постоји и нова група
антипаркинсоника, реверзибилни
инхибитори катехол-О-
метилтрансферазе. Инхибирају
разградњу допамина и стога су корисни
као додатак леводопи.
Могуће је и хируршко лечење
Паркинсонове болести.
Циљ је да се дегенерисане ћелије
супстанције нигре замене новим
виталним ћелијама које ће производити
допамин.
Здравствена нега
Здравствена нега болесника један је од
важнијих чинилаца у процесу неге код
оболелог од Паркинсонове болести, а мора
бити добро испланирана и индивидуализована
(прилагођена болеснику и његовим
потребама). Здравствена нега
болесника захтева холистички приступ, а
усмерен је на задовољење његових потреба,
спречавање компликација, дуготрајно очување
самосталности, као и едукацију болесника и
његове породице.
Циљеви здравствене неге су:

побољшање физичке покретљивости и

спречавање повређивања,
задовољавање нутритивног статуса,
спречавање опстипације,
постизање одговарајућег
психосоцијалног статуса.
Савети медицинске сестре које даје пацијенту оболелом
од Паркинсонове болести, а који му могу побољшати
квалитет живота односе се на:

Редовне одласке на контролне прегледе,

Редовно узимање прописане терапије,
Адекватна исхрана и редовна елиминација,
Свакодневно обављање редовних животних
активности,
Одбацивање лоших навика типа пушења и
узимања алкохола,
Редован одлазак на састанке група
оболелих од Паркинсонове болести.
Улога медфицинске сестре
Едукација пацијената оболелих од
Паркинсонове болести
Едукација породице оболелих
Процена способности болесника
Прави план здравствене неге и
спроводи је