Академија васпитачко-медицинских струковних студија

Одсек Ћуприја

Семинарски рад

Здравствено васпитање

ЗДРАВСТВЕНО-ВАСПИТНИ РАД У ТРУДНОЋИ

Професор: Студенти:
проф.струк.студ.др.сци.мед. Миле Деспотовић Елеонора Пејчић 5528
Тијана Арсић 5634
Исидора Миладиновић 5635
Сандра Стојадиновић 5654

Ћуприја,2023
 Садржај

1.Увод...............................................................................................................3
2.Циљ рада.......................................................................................................4
3.Резултат рада и дискусије...........................................................................5
3.1.Заштита и унапређење здравља жена....................................................5
3.2.Фактори ризика за здраву трудноћу......................................................5
3.3.Здравствено васпитни рад за труднице.................................................6
3.4.Ризична трудноћа значај и превенције..................................................8
3.5.Антенатална здравствена заштита.........................................................8
4.Закључак......................................................................................................10
5.Литература...................................................................................................11
 1.Увод
Потомство је урођени инстикт жене за одржавање врсте. Поред многобројних улога, жена
има и ту да рађа и да је мајка. За ту улогу жене треба да се створе многе превентивне мере
у циљу очувања и унапређења здравља жене за сложену репродуктивну улогу.
Здравствено васпитни рад са трудницама има за циљ квалитетну трудноћу и без ризика,
ако је то могуће, како за бебу тако и за мајку.
Редовним похађањем едукација и консултацијом са стручним тимом саветовалишта, жене
ће стећи бројне информације о здравственој култури, физиологији трудноће и порођаја,
стилу живота у трудноћи, вежбама у трудноћи, припреми за порођај, постпорођајној нези
мајке и новорођенчета, дојењу, али и о свим другим питањима у вези са здрављем мајке и
бебе, али и породице у целини.
Трудноћа у великој мери утиче на организам жене и доводи до значајних промена како на
физичком, тако и на психичком нивоу. Физиолошке промене током трудноће имају циљ да
прилагоде организам труднице на новонастало стање, тј. да омогуће толерисање плода
генетски различитог од саме мајке, обезбеде исхрану, раст и развој плода, припреме мајку
на оптимално завршавање трудноће порођајем, као и да припреме дојке за дојење.
Трудноћа има вишеструко повољно дејство на организам жене

3
 2.Циљ рада
Сагледавање и отклањање фактора ризичних за трудноћу, мере превенције за настанак
могућих компликација, квалитетна и здрава трудноћа без ризика, како за мајку, тако и за
бебу.

4
 3.Резултат рада и дискусија
3.1 Заштита и унапређење здравља жена
Заштита и унапређење здравља жене,у сваком периоду њеног живота, обавља дом
здравља са својим садржајем рада:диспанзер за жене,саветовалишта за
труднице,саветовалишта за младе-планирање породице и на нивоу хоспиталног дела
породилишта и гинеколошка одељења.
Врло је важна заштита жене у генеративном периоду и трудноћи због рађања,па се
предузимају неке мере да би се постигла пуна заштита: примена планираног,
организованог здравствено васпитног рада са младима, женама у генеративном периоду,
трудницом и породицом.
Здравствено васпитним радом спроводе се следеће активности: увећање знања и
мотивација жене за здраво понашање и хуманизацију односа међу половима, усвајање
позитивних и сузбијање негативних облика понашања у вези са репродуктивним
здрављем. Поменути процеси спроводе се најчешће кроз саветовалишта за брак и
породицу.
Здравље труднице процењује се током целе трудноће, као и након трудноће применом
разних видова медицинско-дијагностичких процедура. Трудница се контролише у
континуитету без обзира где се налази,па тако патронажна сестра спроводи здравствено
васпитни рад.
3.2 Фактори ризика за здраву трудноћу
● трудноћа у адолесцентном периоду
● трудноћа после 25, односно 35.година живота
● болести које је трудница имала пре зачећа (хипертензија, дијабетес, алкохолизам,
наркоманија)
● патолошка стања у претходним трудноћама (спонтани побачај,прерани порођај)
● патолошка стања при порођају (превремени порођај,порођај после
термина,плацента превија,измењена плодова вода…)
● патолошка стања за време трудноће (вируси, крварења, анемије)
Жена пролази кроз неколико животних циклуса : период детињства, пубертета, полне
зрелости, климактеријум и сенијум. Најважнији су период пубертета, генеративно доба и
климактеријум.
Ризично понашање жене у трудноћи може угрозити здравље новорођенчета, као и своје
здравље. Под ризичним понашањем подразумевамо пушење, алкохолизам, дуготрајно
излагање стресу, наркоманија и претерана физичка активност

5
3.3. Здравствено васпитни рад за труднице
Здравствено васпитни рад треба спроводити тимски (сестра, лекар, патронажна сестра,
физиотерапеут, стоматолог, итд.) и спроводи се у саветовалиштима.Обавезно је
коришћење свих васпитних средстава. Методе које се користе јесу индивидуалне и
групне, које се могу комбиновати. У кућној посети комбинују се методе и средства.
Садржај здравствено васпитног рада:
● Хигијенско дијететски режим
➔ лична хигијена, правилна исхрана, шетња, удобна одећа и обућа
● Редовна контрола код стоматолога
● Редовне лекарске контроле
➔ због свраба, секрета, главобоља, грчева, упорног повраћања…
● Редовна контрола здравственог стања породиље
● Предности дојења и мајчиног млека у исхрани, као и положаји при дојењу
● Усвајање знања и вештина везаних за основну бригу новорођенчета
● Спречавање нежељене трудноће применом контрацептивних пилула
Психофизичка припрема је веома важна ради смањивања страха и релаксације мишића
током порођаја. Од великог значаја за то су организације и школе за труднице - “Мамин
сан”, “Здраво мама”, “Чаролија”.
Здравствено васпитни рад представља основну и најважнију активност медицинске сестре
у остваривању мера превенције поремећаја у трудноћи у оквиру система примарне
здравствене заштите. Струковна медицинска сестра је носилац здравствено васпитног
рада.
Организован и систематично испланиран здравствено васпитни рад са трудним женама,
паровима и породицом реализује се кроз рад у оквиру:
• саветовалишта за труднице, школе за родитељство, психофизичке припреме
труднице за порођај, патронажне кућне посете.
Саветовалиште за труднице је основни ниво организације здравствено васпитног рада са
трудницама; првенствено од начина организовања и функционисања саветовалишта,
зависиће и крајњи исход примењених мера превенције.
Школа за родитељство представља организовани облик групног здравствено васпитног
рада и сматра се најкориснијим методом савременог саветовалишног рада у области
припреме за здраво и успешно родитељство. Организовани групни рад кроз школе за
родитељство треба обавезно спроводити код свих трудница у последњем тромесечју, тј. од
седмог до деветог месеца трудноће. Психофизичка припрема за порођај је важан облик
здравствено васпитног рада са трудном женом, у који је, осим струковне медицинске
сестре укључен и струковни физиотерапеут
6
Циљеви спровођења психофизичке припреме за порођај су: елиминација страха који је
стечен на негативним емоцијама од најранијег детињства и представља стари негативни
условни рефлекс и стварање нове условно-рефлексне везе на бази позитивних представа о
порођају. Циљеви припреме за порођај се остварују путем: едукације труднице о
физиолошким збивањима током трудноће и чину порођаја и кинезитерапије - усвајањем
вештина којима се олакшава порођај, унапређује општа кондиција труднице, учи
постизање опште и локалне релаксације, врсте дисања током порођаја и усваја се вештина
напињања
Посета патронажне сестре трудници
У оквиру рада поливалентне патронажне службе дома здравља организују се кућне посете
патронажне сестре породици и трудној жени.
Неопходан предуслов за успешну примену мера превенције код труднице је успостављање
позитивне комуникације на релацији патронажна сестра – трудница – породица. Циљеви
остваривања ове комуникације су: стицање поверења код трудне жене и њене породице,
информисање труднице и породице у правом тренутку, на прави начин и уз сталну и
адекватну подршку и демонстрацију вештина и унапређење интерперсоналних односа.
Патронажну посету трудној жени и породици поливалентна патронажна сестра обавља
више пута у току трудноће, а у случају процењеног ризика посете треба да буду чешће.
Овом посетом треба обухватити све трудне жене најкасније до 20. гестацијске недеље.
Приликом посете трудној жени патронажна сестра је дужна да процени постојање
биолошког или психосоцијалног ризика.

7
3.4 Ризична трудноћа и значај превенције
Праћење здравственог стања трудница и превенција настанка патолошке трудноће је
обавезан и у потпуности законом регулисан део здравствене заштите жена, с обзиром на
то да постоје болести код којих се симптоми у трудноћи мењају, у смислу погоршања или
побољшања. Циљ здравствене заштите у трудноћи је унапређење здравља труднице и
плода, уклањање или умањење дејства фактора ризика, рана детекција поремећаја здравља
мајке и плода, третман насталих компликација и минимализација последица, као и
припрема мајке за успешно родитељство. Ризична трудноћа представља сваку трудноћу
код које постоји опасност од настанка компликација током периода трајања трудноће
и/или порођаја.
Компликације ризичне трудноће се могу односити на исход трудноће (спонтани побачај,
превремени порођај, мртворођеност), или на здравље труднице. Свака хронична болест
труднице пре трудноће (дијабетес, астма, хипертензија, срчане и бубрежне болести и др. )
може компликовати трудноћу или може доћи до погоршања саме болести, те се овакве
трудноће сврставају у високо ризичне. Међутим, уз појачани надзор и уз адекватну
терапију не мора доћи до порошања основне болести и трудноћа може имати нормалан
ток.
3.5 Антенатална здравствена заштита
Антенатална здравствена заштита трудних жена представља скуп мера које се спроводе у
току трудноће са циљем да се очува здравље, спречи обољевање мајке и роди донесено,
здраво и за живот способно дете. Циљеви заштите здравља у трудноћи су:
• пратити здравствено стање трудне жене и плода, на време идентификовати
трудноћу са високим ризиком (која захтева посебну бригу за мајку и плод), свим
трудним женама пружити подршку, дати одговарајуће савете и информације о
променама у трудноћи.
Превенција настанка поремећаја здравља у трудноћи се спроводи на сва три нивоа
превенције: примарном, секундарном и терцијарном. Мере примарне и секундарне
превенције у трудноћи се, по принципу јединства примарне и секундарне здравствене
заштите, организовано спроводе у институцијама за примарну здравствену заштиту жена,
односно одговарајућим организационим јединицама домова здравља.
Примарна превенција настанка поремећаја у трудноћи
Мере примарне превенције настанка поремећаја у трудноћи највећим делом чине
активности које се спроводе у оквиру система примарне здравствене заштите. Примарна
здравствена заштита, и као концепт и као стратегија, сматра се за тзв. „кључ решења“
система здравствене заштите и за важан предуслов унапређења здравља жена. Примарна
превенција у трудноћи подразумева примену мера за унапређење и очување здравља
труднице које се спроводе путем здравствено васпитног рада у оквиру саветовалишта за
8
труднице надлежног дома здравља. Здравствено васпитни рад спроводи струковна
медицинска сестра са циљем превенције настанка патолошке трудноће, користећи
очигледна васпитна средства у малој групи.
• Организована примена здравствено васпитних интервенција са трудницом има
следеће циљеве: усвајање позитивних и сузбијање негативних навика и понашања
упознавање са значајем правилне исхране и хигијене, упознавање са
специфичностима живота и рада у трудноћи, припрему за здраво родитељство,
указивање на значај контроле здравственог стања.

Секундарна превенција настанка поремећаја у трудноћи

Мере секундарне превенције настанка поремећаја у трудноћи имају за циљ рану детекцију
ризика и поремећаја који могу угрозити здравље жене и плода, и упућивање труднице са
ризичном трудноћом на виши ниво здравствене заштите.
• Рана детекција поремећаја здравља у трудноћи се врши на основу: узимања
детаљне личне и породичне анамнезе, нарочито код старијих прворотки, процене
фактора ризика, редовних гинеколошких прегледа, лабораторијске дијагностике,
ултразвучне дијагностике.
Примена мера ране детекције (секундарне превенције) и предузимање адекватног
приступа у решавању насталих проблема, у већини случајева доводи до нормализације
здравственог стања труднице или свођења проблема на минимум, и стварања услова за
повољан исход трудноће и за мајку и за дете.

Терцијарна превенција настанка поремећаја у трудноћи

Мере терцијарне превенције у популацији трудница имају за циљ лечење и
рехабилитацију насталих поремећаја у трудноћи, које се једним именом називају гестозе.
Како већина насталих поремећаја може у знатној мери негативно утицати на развој и
исход трудноће, искуство и препоруке налажу да се мере терцијарне превенције
поремећаја у трудноћи збрињавају од стране болничког здравственог тима референтне
установе, јер су истраживања показала да укључивање болничког тима у овим
случајевима знатно доприноси повољном исходу ризичне трудноће.

9
 4.Закључак

Место и улога жене у друштву има једну од кључних социолошких позиција. Брига за
здравље жене у трудноћи је један од приоритета здравствене службе уопште, а нарочито
система примарне здравствене заштите.
Рад струковне медицинске сестре на превенвцији поремећаја здравља трудница на
најнепосреднији начин представља примену концепта примарне здравствене заштите у
пракси на нивоу локалне заједнице.
Овакав принцип рада је у складу са основним принципима политике јавног здравства,
односно с одговорношћу заједнице у целини, а не само са сегментом здравства када је у
питању промоција и очување здравља. Обимност и специфичност проблематике
унапређења здравља жене у гестационом периоду је изузетна, нарочито ако се има у виду
да је за будућу мајку најважније да познаје важност очувања здравља у овом периоду за
будућност и здравље потомства и, у крајњој линији, властитог здравља. Планирана и
систематична примена мера превенције у овом животном раздобљу жене у великом
проценту смањује инциденцу морбидитета у трудноћи и значајно повећава број успешно
завршених трудноћа.
Струковна медицинска сестра у систему примарне здравствене заштите трудница има
јасно дефинисану и одговорну улогу, која се темељи на вредностима, професионалној
доктрини и хуманистичкој оријентацији сестринства као професије.

10
 5.Литература
• Стаменовић М. (2013) Здравствено васпитање,Висока медицинска школа
струковних студија Ћуприја
• Приручник „Васпитање за здравље кроз животне активности“, Министарство
просвете и спорта Републике Србије, 2006.године
• Кекуш Д. Здравствено васпитање,треће издање,Дигитал Арт,Београд,2014

11