128 Pčelarska farma Vener

Slika 9 0 : Duplikator.

Med se ne filtrira jer za to nema potrebe. Najveći deo primesa - delovi

voštanih poklopaca, cvetni prah, krilca i nožice pčela, same isplivavaju na
površinu meda u kazanu. Pošto mešalica lagano radi, ove primese se saku­
pljaju uz osovinu mešalice u vidu viskozne mase kružnog oblika, poluprečni-
ka 40-50 cm. U ovoj masi još uvek ima malo meda, koji se od primesa odvaja
ceđenjem kroz veliko sito prečnika 60 cm. Sito se postavi na dve letve preko
gornjeg dela kazana. Nekoliko puta tokom dana sakupljene primese se veli­
kom kutlačom ubacuju u sito. Med se cedi direktno u kazan. Obično sutra­
dan, isceđeni ostatak se izruči u kazan za topljenje voska, a prazno i očišćeno
sito ponovo vrati na svoje mesto.
 Vrcanje meda 129

Kad se kazan napuni i med očisti od primesa, uključuje se pumpa za med

(slika 91) i preko gumenog creva kazan se prazni. Pražnjenje kazana traje
manje od jednog sata. Pumpa je od prohroma te je pogodna je za rad sa život­
nim namirnicama. Za pogon pumpe služi električni motor od 4 KW, sa 2850
obrtaja. Med se prebacuje ili u sudove u kojima će biti stokiran (burad od 300
kg, kante za med od 50 kg), ili direktno u rezervoare za med iz kojih se kasnije
pakuje za maloprodaju. Ovi rezervoari se nalaze iznad komore za dekristali-
zaciju i ima ih tri. Svaki od njih ima, kao i kazan duplikator, zapreminu od 1
m3 i u njega može da stane 1400 kg meda.

Slika 9 1 : Pumpa za med.

Posle par dana odležavanja, med se izbistri te se odmah može točiti u manje
sudove za prodaju, teglice, kantice i si. (videti Dekristalizacija).
Svaki put pre upotrebe i odmah posle upotrebe, operu se jakim šmrkom
tople vode svi delovi opreme koji dolaze u dodir sa medom: centrifuge, gume­
na creva, pumpa za med, kazan, prazni sudovi i rezervoari.
130 Pčelarska farma Vener

Koristeći medne palete, kamion sa autokranom, viljuškar, električni otkla-

pač, radijalne centrifuge, zagrevanje, homogenizaciju i prečišćavanje meda u
duplikatoru, prebacivanje meda pumpom, rad u velikim, svetlim i higijenskim
prostorijama - pčelar ostvaruje visok nivo tehnologije vrcanja meda. Jedini
težak posao u procesu vrcanja meda koji iziskuje fizičku snagu, jeste skidanje
medišnih nastavaka sa košnica i njihovo spuštanje na mednu paletu posta­
vljenu odmah iza košnica. Sve ostalo je mehanizovano.
 D e k r is t a l iz a c ija m eda

U
kosnici, med se nalazi u polutečnom stanju. Izvrcani med, međutim,
ranije ili kasnije kristališe, menja konzistenciju i postaje prilično
čvrst, što je posledica izdvajanja sitnijih ili krupnijih kristala u njemu.
Kristalizacija je prirodan proces koji teče brže ili sporije zavisno od vrste me­
da, odnosno od njegovog sastava.
Glavni sastojci meda su monosaharidi: glukoza - grožđani šećer, i fruktoza
- voćni šećer, koji su u različitim vrstama meda procentualno različito zastu­
pljeni. Pošto glukoza brže kristališe od fruktoze, to će i med s većim procen­
tom glukoze brže kristalisati, i obrnuto. Na primer: livadski med koji sadrži
veći procenat glukoze, posle vrcanja brzo kristališe; bagremov med, koji
sadrži veći procenat fruktoze, ne kristališe i po nekoliko godina.
Kristalizacija je za pčelara neprijatan proces jer otežava, ili sasvim onemo­
gućava, manipulaciju s medom. Dekristalizacija, tj. vraćanje meda u poluteč-
no stanje, obavlja se zagrevanjem meda na temperaturi od oko 40° C, najviše
50° C. To je vrlo delikatan posao koji zahteva stručnost i odgovornost, jer se
pregrevanjem meda za vreme dekristalizacije - bilo zbog primene nestručnog
postupka, ili zbog upotrebe neodgovarajuće opreme - i najbolji med može
oštetiti. Pregrevanjem meda se ne uništavaju samo njegovi najvredniji sastoj­
ci, već se u medu stvara materija hidroksimetilfurfurol (HMF) koji je štetan i
za čoveka i za pčele. Zbog toga se pri analiziranju kvaliteta meda obavezno
utvrđuju prisustvo i količina HMF-a. Med koji sadrži veći procenat HMF-a,
kjasifikuje se kao neispravan. Organoleptički, takav med ima drugačiju boju
i ukus (potamneo je i ima ukus karamele).
132 Pčelarska farma Vener

Ispravan postupak prilikom dekristalizacije meda teško je sprovesti, naro­

čito ako se čvrsto ukristalisani med nalazi u velikim buradima ili kantama.
Tada deo meda koji se nalazi uz zidove suda pri zagrevanju u procesu dekri­
stalizacije dugo trpi nepoželjnu, visoku temperaturu, jer nema načina da se
mešanjem temperatura meda po celoj masi ujednači.
Manje količine meda zagrevaju se na različite načine. Primer najlošijeg,
mada u praksi najčešće korišćenog načina dekristalizacije, jeste da se kanta sa
ukristalisanim medom stavi u veći sud s vodom, npr. u oraniju, koja se zagreva
loženjem vatre ispod suda. S obzirom na to da je sud izložen direktnoj vatri,
teško je kontrolisati temperaturu vode u njemu, pa samim tim i temperaturu
meda. Voda obično počinje da vri, što je već dovoljno da se naruši kvalitet
meda.
Dekristalizacija se kvalitetnije izvodi ako se kanta s medom stavi u sanduk
napravljen od nekog izolacionog materijala (npr. stiropora) i duže zagreva
preko izvora umerene toplote (npr. odgovarajuće sijalice ili si.).
Med u teglama praktično se zagreva tako što se tegle stave u sud s vodom
koja se umereno greje na nižoj temperaturi, ali zato u dužem vremenskom tra­
janju (slika 92). Sud je snabdeven termostatom koji održava potrebnu tempe­
raturu vode.

Slika 92: Dekristalizacija meda u teglama.

 Dekristalizacija meda 133

Navedenim postupcima nije moguće dekristalisati veću količinu meda,

npr. nekoliko tona. Zbog toga, kao i zbog imperativa da se pri dekristalizaciji
očuva kvalitet meda, rešavanju ovog problema na našoj farmi prišli smo sa
izuzetnom pažnjom. Uspeh nije izostao. Rešenje izneto u daljem izlaganju,
primenjujemo već godinama, a postignut cilj opravdava početna, prilično ve­
lika ulaganja.
Na našoj farmi, dekristalizacija meda se odvija u dve faze:
• u prvoj fazi se lagano zagrevaju sudovi s kristalisanim medom u komori
za dekristalizaciju, do tačke omekšavanja meda (toliko da se med može
izručiti iz sudova);
• u drugoj fazi obavlja se fina, tj. potpuna dekristalizacija zagrevanjem u
specijalnom kazanu.

Oprema
Opremu za dekristalizaciju čine:
• viljuškar za prenos paleta s kristalisanim medom u buradima ili kantama;
• komora s kaloriferom za laganu dekristalizaciju;
• kazan duplikator za finu dekristalizaciju;
• pumpa za prebacivanje dekristalisanog meda iz kazana u rezervoare za
med;
• rezervoari za dekristalisani med.
Komora za dekristalizaciju (površine 2,8x2,8 m) nalazi se u okviru pčelarske
zgrade. Horizontalnom pregradom postavljenom na visini od 2,2 m, komora je
podeljena na dve prostorije: gornju, koja je manja, i donju, veću. Ako treba,
veza između ove dve prostorije može se uspostaviti kroz otvor u pregradi, koji
je tokom prve faze dekristalizacije zatvoren poklopcem da bi se smanjio pro­
stor koji se zagreva (štedi se gorivo za zagrevanje). Otvaranjem poklopca može
se zagrevati i gornji deo komore. Zidovi komore su obloženi izolacionim mate-
rijalom i lirastovim lamperijama.
Uza zid donje prostorije (slika 93) postavljen je sud u obliku valova.
Na zidu iznad valova smešten je kalorifer od 12 000 Kcal za grejanje prosto­
rije, koji toplotu dobija iz sistema centralnog grejanja zgrade. U slobodan pro­
stor komore mogu da stanu ili četiri palete poredane u jednom nivou - ako je
med u buradima od 300 kg ili osam paleta u dva nivoa - ukoliko je med u kan­
tama od 50 kg. U oba slučaja, u jednom ciklusu može se zagrejati oko 3 t meda,
što za sledeću operaciju - za finu dekristalizaciju, obezbeđuje dve ture od po
1400 kg meda.
134 Pčelarska farma Vener

Slika 9 3 : Donji deo komore za dekristalizaciju meda.

U prostoru iznad pregrade smeštena su tri rezervoara za med, svaki zapre-

mine od 1 m3, odnosno kapaciteta od 1400 kg meda. Ovi rezervoari služe za
prijem dekristalisanog meda, a takođe i izvrcanog (videti Vrcanje meda), i iz
njih se med dalje distribuira. Nisu međusobno povezani, te se u njima mogu
držati tri različite vrste meda. Rezervoari su postavljeni iznad pregrade u ko­
mori zbog racionalnog koriščenja prostora, zbog mogućnosti omekšavanja
dekristalisanog meda laganim zagrevanjem (npr. zimi), i korišćenja slobod­
nog pada za točenje meda u sitniju ambalažu pri njegovoj distribuciji.
 Dekristalizacija meda 135

Kazan u kome se obavlja fina dekristalizacija meda, tzv. duplikator, smešten

je u suterenu zgrade, ispod komore za dekristalizaciju. To je isti kazan koji se
pri vrcanju koristi za prihvatanje i prečišćavanje meda. Zapremina kazana je
usklađena sa zapreminom jednog rezervoara za med (1 m3, odnosno oko 1400
kg meda). Kazan ima dvostruki zid kroz koji iz centralnog grejanja cirkuliše
topla voda temperature oko 50° C. Med se greje preko zidova kazana. Da bi se
temperatura meda po celoj njegovoj masi brže i potpunije izjednačila, u kaza­
nu se nalazi mešalica. Broj obrtaja mešalice je mali, oko 6 -7 obrta u minuti,
ali je dovoljan da se ovaj cilj postigne (videti Vrcanje meda).

Postupak
Dekristalizacija se obavlja na sledeći način:
U skladištu meda, sudovi s kristalisanim medom prebacuju se na medne pa­
lete i električnim viljuškarom (slika 94) prenose se iz skladišta u donji deo ko­
more za dekristalizaciju (slika 95). Pošto se komora napuni, uključi se kalorifer.

Slika 94: Prevoz kanti s medom viljuškarom.

136 Pčelarska farma Vener

Slika 9 5 : Viljuškar s kantama u komori.

Vazduh se zagreva na 50° C. Time počinje prva faza dekristalizacije, u kojoj

se med lagano zagreva dok ne omekša toliko da se lako može izručiti iz sudo­
va. Prva faza obično traje od 24 do 36 sati (dan i noć ili dve noći i dan) što
zavisi od godišnjeg doba, tj. od početne temperature meda, stepena kristali­
zacije i veličine sudova.
Omekšali med izručuje se u valov (u prvoj turi 1400 kg), odakle kroz široku
cev slobodnim padom ide u kazan duplikator (slika 96, šematski prikaz toka
meda). U njemu se, laganim zagrevanjem u trajanju od 5 do 6 sati, uz stalno
mešanje i na temperaturi od 45° C, maksimalno 50° C, odvija druga faza de­
kristalizacije - fina i potpuna dekristalizacija.
I u jednoj i u drugoj fazi dekristalizacije stalno se kontroliše temperatura.
Konstrukcija opreme je takva da se temperatura u obe faze blago i sporo menja,
te nije moguće da se neželjeno i nekontrolisano poveća iznad dozvoljene.
Dalji postupak je isti kao i pri vrcanju meda. Dekristalisani med se pum­
pom, preko gumenog creva prečnika 30 mm, prebacuje iz duplikatora u rezer­
voare za med. Količina od 1400 kg meda prebaci se za manje od jednog sata.
Time je završen proces dekristalizacije (slika 96). Med se ostavi da miruje u reT
zervoarima dva-tri dana i nakon toga može se pakovati u sitniju ambalažu.
 Dekristalizacija meda 137

Uz komoru, u nivou njenog donjeg dela, postavljeno je odeljenje za pako-

vanje meda. U njega iz svakog rezervoara za med vodi po jedna cev sa slavinom
na kraju (slika 97). Ispod cevi je vaga za merenje. Kada se slavina na cevi otvori,
med se toči u tegle slobodnim padom. Za doziranje meda u mala pakovanja ko­
risti se dozirka (slika 98).
Na dekristalizaciji meda radi samo jedan radnik. Dok u drugoj fazi traje fina
dekristalizacija, radnik ima vremena da opere ispražnjene kante ili burad. Za to
se koristi šmrk tople vode iz bojlera od 180 1, koji se greje preko sistema cen­
tralnog grejanja zgrade. Oprani sudovi se dobro osuše, zatvore se i ostavljaju na
stranu do sledeće upotrebe. Prilikom pranja sudova, šmrkom tople vode operu
se i rezervoari za med i tako pripreme za prijem dekristalisanog meda. Takođe,
po završenoj drugoj fazi, dok je kazan još topao, šmrkom tople vode opere se
njegova unutrašnjost i sva voda pumpom i kroz crevo izbaci se u kanalizaciju.
138 Pčelarska farma Vener

Slika 97: Odeljenje za točenje meda.

Ovakvom dekristalizacijom ostvaruje se:

• potpuno očuvan kvalitet meda - kontrolom temperature u svim fazama
zagrevanja;
• higijenski tretman meda - manipulacijom meda putem slobodnog pada
ili putem pumpe;
• minimalan fizički rad - koristi se samo pri istovaru omekšalog meda iz
sudova u valov;
• higijensko održavanje sudova i cevi kroz koje ide med - pranjem teku­
ćom toplom vodom;
• mogućnost naknadnog blagog zagrevanja meda u rezervoarima - da bi
se lakše točio u sitniju ambalažu (što je važno pri većim isporukama me­
da, naročito u zimskim uslovima).
 Dekristalizacija meda 139

Slika 9 8 : Dozirka za mala pakovanja.

 G rabež n a p č e l in ja k u

rabež na pčelinjaku nije samo neprijatna pojava, več je i opasna.

G Ukoliko se ne primeti na vreme može da se proširi na više košnica,

pa i na ceo pčelinjak, i da izazove velike štete. To je dovoljan razlog da
se opasnost od grabeži uvek ima u vidu i da se, shodno tome, postupci pčelara
s pčelama i medom usklade s pravilima ispravnog ponašanja u radu s njima.
Grabež na pčelinjaku je uvek rezultat nesmotrenog rukovanja pčelara: s
medom, s ramovima u kojima ima ostataka meda posle vrcanja, ili sa sirupom
pri prihranjivanju. Prisustvo slabih društava na pčelinjaku ili društava bez
matice, pospešuje pojavu grabeži, pogotovo u bespašnim periodima godine.
Zaustavljanje i likvidiranje grabeži u košnici, može se obaviti na više nači­
na. Jedan od njih je da se napadnuta košnica ukloni sa svog mesta, odnese s
pčelinjaka i smesti u neku prostoriju, a na njeno mesto postavi prazna košni­
ca. Leta okolnih košnica se suze. Kroz kratko vreme, za nepun sat, napad pre­
staje. Sledećeg dana uklonjena košnica se pregleda i utvrdi se razlog grabeži.
Najčešće je uzrok loše društvo koje se teško može oporaviti, te je najbolje lik­
vidirati ga. Ukoliko se utvrdi da je društvo dobro, košnicu treba posle 2-3
dana vratiti na pčelinjak i postaviti je na novo mesto.
Ukoliko grabež zahvati više košnica, isti postupak primenjuje se na svim
košnicama.
Kada se ispravno ponašanje pčelara u radu s pčelama i košnicama prihvati
kao obavezno i kada se ustali, razloga za grabež neće biti. Kod nas nema gra­
beži, iako je baš u bespašnom periodu, u mrtvoj sezoni, na pčelinjaku pri­
sutan veliki broj košnica na kojima se obavljaju pregledi, sređuju društva,
ponekad i dohranjuju. Sve se to čini pažljivo, što ranije ujutro i predveče.
Košnice se ne otvaraju ako za to ne postoji važan razlog, pogotovo ako su vre­
menske prilike loše. Ako je, bez obzira na nepogodne uslove, neophodno
raditi na otvorenim košnicama, prvo se obavi pregled dve ili tri košnice na
142 Pčelarska farma Vener

jednom kraju, zatim dve ili tri na drugom kraju pčelinjaka, i tako naizmenič-
no. Dok se na jednom kraju pčelinjaka radi, na drugom kraju pčele se umire
i do grabeži ne dolazi.
Jaka i ispravna društva i sama se dobro brane i odbijaju sve pokušaje napa­
da i ulaska stranih pčela u njihovu košnicu.
Naše košnice imaju dodatnu odbranu od grabeži. Snabdevene su duplom,
rešetkastom podnjačom, visine 5 cm koja zajedno sa standardnom podnjačom
obrazuje prostor dubine oko 7 cm (slika 99). U ovom prostoru, čak i ako su
društva slabija, uvek ima pčela stražarica koje zaustavljaju i likvidiraju svaku
tuđicu izviđačicu i tako već u prvim pokušajima sprečavaju početak grabeži.
Isto tako, u ovom međuprostoru se razblažuju i gube mirisi iz unutrašnjosti
košnice koji, naročito u bespašnom periodu, izazivaju napadačko raspoloženje
drugih društava.
Držanje samo jakih društava na pčelinjaku i korišćenje duple podnjače, uz
neophodnu opreznost u postupcima s medom i pčelama, doprinose da i na
velikim pčelinjacima, kao što je naš, nema skoro nikakvih problema s poja­
vom grabeži.

Slika 99: Rešetkasta podnjača.

 P r ih r a n jiv a n je
PČELINJIH DRUŠTAVA

rihranjivanje pčelinjih društava obavlja se iz dva razloga: da se dopuni

P zimnica u košnici (ako je potrebno), i da se društvo i matica podstaknu

na jači razvoj legla, odnosno, da se u određenom periodu godine pod-
stakne brži razvoj društva.
U pčelinjem društvu, prihranjivanje pokreće njegovu sveobuhvatnu aktiv­
nost pošto se stvara raspoloženje kao pri unosu nektara s paše. Poslednjih go­
dina noviji naučni stavovi obezvređuju stimulativno prihranjivanje tvrdnjom
da su društva - iako u jesen bolje razvijena zbog podsticajnog hranjenja - u
proleće jednaka sa onima koja nisu hranjena.
Najbolja hrana za pčele je kvalitetan med. U nedostatku meda ili zbog nje­
gove cene, umesto meda, pčelama se za prihranjivanje dodaje šećer i to: kao
pogača, sirup, i rede, kao suvi šećer u kristalu.
Na manjim pčelinjacima često se koriste pogače od 1 kg koje se krajem
zime stavljaju u košnice odozgo, iznad klubeta, na satonoše. Davanje pogača
društvima korisno je ako u košnicama nema dovoljno hrane; uz to, deluju sti­
mulativno na zaleganje matice.
Podsticajno prihranjivanje na našem pčelinjaku, godinama je obavljano ta-
kođe dodavanjem pogača, ali u tzv. ram-hranilicama (slika 100). To su hranilice
veličine i oblika rama bez satonoše, zatvorenog prikovanim lesonitom sa obe
veće strane. U ram-hranilicu staje oko 3 kg pogače. U početku, pogače su
spravljane od mlevenog šećera (slika 101) sa sirupom koji je invertovan kiseli­
nom, a kasnije enzimima. Jednu pogaču pčelinje društvo utroši za tridesetak
dana.
144 Pčelarska farma Vener

Slika 1 0 0 : Ram-hranilica.

Pojedini pčelari osporavaju efekat prihranjivanja pogačom i smatraju da

trud i trošenje pčela na preradu šećera dobrim delom poništava korist koju
stimulativno prihranjivanje donosi. Ovo je verovatno samo delimično tačno.
Ono što je kod nas smanjilo primenu pogače jeste vreme koje se gubi na pu­
njenje ram-hranilica, na njihovo dodavanje društvima, na oduzimanje pra­
znih ram-hranilica i vraćanje ramova na mesta izvađenih hranilica.
Naš stav je da je najbolje i najkorisnije da se društvima još krajem leta obe-
zbedi dovoljna količina zimnice. Takva društva će u proleće pravovremeno
zasnovati leglo. Pojava suviše ranog legla može da bude neprijatna i bolje je da
ono počne nešto kasnije. Stoga se kod nas stimulativno prihranjivanje obavlja
(ako ga uopšte ima) tek početkom marta kad su i sama društva već uveliko
počela da razvijaju leglo.
Najjednostavnija i najefikasnija zamena za med jeste sirup od čistog šećera
koji se spravlja u različitim odnosima šećera i vode, od 1:2 do 2:1, najčešće 1:1,
zavisno od svrhe prihranjivanja i godišnjeg doba u kom se sirup daje pčelama.
 Prihranjivanje pčelinjih društava 145

Slika 1 0 1 : Mlin za šećer i mešalica.

Poslednjih godina se na našem pčelinjaku za stimulaciju matice i dopunu

zimnice koristi plodišni polunastavak koji je tokom cele pčelarske sezone pun
hrane koju čine med i sirup. U plodištu, ram polunastavka predstavlja pro­
duženi deo plodišnog rama (videti Plodište LR) i zajedno s njim čini „visoki
ram" plodišta. Ram plodišnog nastavka popunjava se leglom, a ram poluna­
stavka medom. On predstavlja jaku mednu kapu tog zamišljenog „visokog
rama" plodišta.
Stavljanjem polunastavka iznad ili ispod plodišnog nastavka, u različitim
periodima godine, menja se uloga polunastavka u pčelinjem društvu. Prame­
nom mesta polunastavka (koji je pokretna medna kapa „visokog rama" plo­
dišta) menja se položaj meda u odnosu na leglo i time utiče na rad i život
pčelinjeg društva.

Automatsko prolećno prihranjivanje

Oko 1. aprila, pramenom mesta tela u plodištu u društvu se inicira prolećno
automatsko prihranjivanje. Plodišni nastavak se okreće za 180° C i stavlja na
podnjaču. Na njega se stavlja Hanemanova rešetka, pa plodišni polunastavak
146 Pčelarska farma Vener

koji je tokom zime bio na podnjači. Oslobađajući prostor za leglo koje se u

ovom periodu godine uveliko razvija, pčele će početi da prenose med (pre­
ostao od zimske potrošnje) iz plodišnih ramova u polunastavak. One će u po­
lunastavak prenositi i med iz (sada) prednjih delova ramova, udaljavajući ga
od leta. Tako se u polunastavku stvaraju medne kape iznad legla - u „visokom
ramu" plodišta.
Promenom mesta u plodištu, polunastavak je odigrao značajnu ulogu:
• u podsticajnom prolećnom prihranjivanju;
• u proširenju legla, jer se u njega izmešta med iz plodišnih ramova i ma­
tici oslobađa prostor za intenzivno leženje.

Dopunsko prihranjivanje
Dohranjivanje društava sirupom korisno je u proleće, pre postavljanja medišta
i pre bagremove paše. Društva smeštaju dodati sirup u polunastavak. U nje­
mu ima nešto meda, bilo onog koji je preostao nakon zimske potrošnje, bilo
onog prenetog iz plodišnih ramova. Prolećnom dopunom polunastavka siru­
pom, postiže se trostruko dejstvo:
• obezbeđuje se da sav bagremov med od početka unosa bude smeštan u
medište kao višak hrane, a ne u plodište kao dopuna hrane;
• u polunastavku se stvaraju jake medne kape za aktivnu sezonu (m aj-ju-
li). U normalnim godinama, tokom leta, taj med iz polunastavka (medne
kape u „visokom ramu") neće biti potrošen na ishranu društva, već će
ostati kao zaliha hrane koja pruža sigurnost pčelinjem društvu;
• društvu se obezbeđuje pun polunastavak koji će krajem sezone, ponov­
nom promenom mesta, odigrati važnu ulogu u jesenjem automatskom
prihranjivanju.

Automatsko jesenje prihranjivanje

Krajem leta, ponovnom zamenom mesta tela u plodištu u društvu se inicira
jesenje automatsko prihranjivanje. Kada se posle oduzimanja medišta s letnjim
medom pun polunastavak stavi na podnjaču, pčele odmah počinju da prenose
med iz njega u plodišne ramove. Za to postoje dva razloga:
• pčele ne trpe med ispod legla;
• društvo je ostalo bez neophodnih (po svom instinktu) mednih kapa
iznad legla. Prenosom meda pčele će ih ponovo formirati, ali sada na po­
godnom mestu za ovo doba godine, u plodišnom nastavku, u ramovima
iznad i oko legla, odnosno u blizini budućeg zimskog klubeta.
 Prihranjivanje pčelinjih društava 147

I ovo prenošenje meda (isto kao i prolećno) deluje stimulativno na društvo

i maticu. Matica se stimuliše na produženo leženje te se za zimu obezbeđuje
dobro društvo s mladim i kvalitetnim pčelama.
Svi navedeni efekti postižu se jednostavnom zamenom mesta punog polu­
nastavka i nastavka u plodištu - što nije veliki posao - a deluje na društvo u
vreme koje je optimalno kako za podsticajno prihranjivanje tako i za stvara­
nje zimnice u plodišnom nastavku u kome će društvo zimovati, što pčelinjem
društvu obezbeđuje sigurno prezimljavanje.
Ovde treba podvući da nikad nema uslova da se mešavina meda i sirupa iz
polunastavka prenese u medište, jer pčele jednom stvorenu zalihu meda u
vidu mednih kapa u polunastavku („visoki ram"), nikad ne prenose u me-
dišne ramove. Pčele nikad neće ogoleti svoje plodište da bi popunile medište.
Naprotiv, u medište smeštaju samo višak meda, pošto su prvo obezbedile za­
lihu hrane u plodištu.
 Z im o v a n je
PČELINJIH DRUŠTAVA

U
našim klimatskim uslovima, zima je najkritičniji period za opstanak
pčelinjaka (slika 102). Ipak, pčele najčešće ne stradaju od hladnoće
već iz drugih razloga koji zimi dolaze do izražaja. Katastrofalni gubici
pčelinjih društava od 50% i više, događaju se uglavnom iz tri razloga:
• nedostatka hrane i, još češće, neodgovarajućeg rasporeda hrane u košni­
ci, odnosno zbog gubitka kontakta pčelinjeg klubeta s hranom;
• dejstva varoe koja napada društva tokom cele sezone, ali se posledice
njenog delovanja osećaju tek tokom zime;
• bolesti nozeme koja potajno deluje tokom jeseni i zime, a čiji se učinak
ispoljava tek u proleće kada mnoga društva slabe i propadaju.
Odgovornost za velike gubitke na pčelinjaku, snosi pčelar koji je dužan da
blagovremeno zapazi i spreči ove pojave. Njegovo neznanje i nedovoljna opre­
znost dolaze do punog izražaja tokom pripreme pčelinjaka za zimu. Slaba
društva, neodgovarajuće prihranjivanje u jesen, loša hrana (npr. medljikovac),
kasno otkrivanje bolesti ili nedovoljna efikasnost u njihovom lečenju i dr., di­
rektno utiču na povećanje zimskih gubitaka pčelinjih društava.

Hrana
Za bezbedno prezimljavanje i rani prolećni razvoj, pčelinjem društvu treba
20-ak kg kvalitetne hrane - meda, cvetnog praha i (eventualno) šećernog
sirupa.
150 Pčelarska farma Vener

Slika 1 0 2 : Pčelinjak zimi.

Međutim, od istog značaja za prezimljavanje pčelinjih društava, a možda i

večeg, jeste pravilan raspored hrane u košnici, pogotovo ako društva zimuju na
dva nastavka. Nastavak pun meda iznad klubeta tokom zime ne garantuje pče­
linjem društvu sigurno prezimljavanje. Naprotiv, to može da navede pčelara na
pogrešan zaključak da su društva dobro pripremljena za zimu. Sta može da se
desi? Krajem leta i u jesen društvo je uglavnom u donjem nastavku u kome se
takođe nalaze leglo i malo hrane. Glavnina hrane nalazi se u gornjem nastav­
ku. Tokom kasne jeseni, na mestu gde je bilo poslednje leglo, formira se zim­
sko pčelinje klube. Hrana koja se nalazi u donjem nastavku najvećim delom se
potroši još tokom prve polovine zime. Pčele s klubetom tada treba da pređu u
gornji nastavak. U jakim i dugim zimama, razmak između donjeg i gornjeg na­
stavka nepremostiv je za pčele, one ostaju u donjem nastavku, i bez hrane
uginu.
Isto to se događa i krajem zime ukoliko još ima nešto hrane u donjem telu,
pa matica novo leglo zasnuje u njemu, u sredini klubeta. Ako kasnije dođe do
zahlađenja, pčele se koncentrišu oko legla, potroše hranu koja se nalazi u bli­
zini, izgube kontakt s gornjim nastavkom u kome je med, ostanu bez hrane i
stradaju, iako je gornji nastavak pun meda.
 Zimovanje pčelinjih društava 151

Sledi zaključak da će prezimljavanje biti sigurno ako se zimsko klube s ma­

ticom nalazi u telu u kome je glavnina meda. Ako iz bilo kog razloga položaj
meda i klubeta nije takav, još u septembru treba u sredinu nastavka s najviše
meda prebaciti 2 -3 rama s leglom za kojim će u taj nastavak preći i glavnina
klubeta.
Radi sigurnog kontakta pčela sa hranom, pčelari često uzimljavaju društva
samo na jednom nastavku. U njemu se krajem jeseni nalazi ostatak legla i sva
hrana za zimu. U tom slučaju, posle smanjenja legla, društva se moraju dohra-
niti sirupom.
Rešenje ovih problema koje se poslednjih godina primenjuje na našim pče­
linjacima, izneto je u odeljcima Prihranjivanje i Plodište LR. Zasnovano je na
ulozi punog polunastavka u plodištu koji se krajem leta stavlja na podnjaču,
što odmah izazove pčelinje društvo da počne da prenosi med u plodišni nasta­
vak. Tokom jeseni, pčele prenesu glavninu meda u plodišne ramove, iznad
legla, produbljujući već postojeće medne kape. Ovaj proces se odvija polako.
Kako se ćelije saća oslobađaju od legla, pčele ih popunjavaju medom. Klube,
koje se formira na mestu poslednjeg legla, biće u najbližem kontaktu s med­
nim kapama koje početkom zime zauzimaju čak više od polovine ramova.
Tada se ne može desiti da pčele stradaju zbog udaljenosti hrane od klubeta ili
od ranog legla. Ovo rešenje je najjednostavnije i najbrže - samo treba prome-
niti mesta nastavka i punog polunastavka u plodištu. Radi se s nastavcima, ne
s ramovima, a postižu se i druge prednosti navedene u pomenutim odeljcima.
Zahvaljujući dubokim mednim kapama u plodišnom nastavku uz koje pčele
zimuju, hrane ima dovoljno, a medne kape nisu presečene razmakom između
nastavka i polunastavka, te je izbegnuta opasnost do koje takva presečenost
može dovesti.

Varoa
Ako se pčelinja društva blagovremeno i potpuno ne zaštite od varoe, tokom
zime dolazi do velike štete. Ukoliko veći broj parazita prezimi u društvima,
što se dešava kad se zakasni s tretmanom protiv varoe ili se tretman ne uradi
dovoljno efikasno, to se odražava na prolećni razvoj društava. Tokom slede-
ćeg leta, varoa se razmnožava u velikom broju i tada je kasno da se društva do
sledeće zime oporave. Zato nakon prve serije tretiranja treba dopunski tretira­
ti društva nekim drugim sredstvom i zatim obaviti kontrolu efikasnosti tret­
mana. Mora se postići to da se broj živih krpelja u društvima pred zimu svede
na najmanju moguću meru. Samo tako je obezbeđeno dobro zimovanje,
snažan prolećni razvoj društava i dobra naredna godina.
152 Pčelarska farma Vener

Nozema
Vrlo rasprostranjena bolest na pčelinjacima jeste nozema. Tokom leta ona se
povlači i ostaje nezapažena, zavaravajući pčelara o stepenu infekcije. Tokom je-
seni, pogotovo u slabim društvima i društvima s nedovoljno kvalitetnom hra­
nom, nozema počinje da se širi i da slabi društva. Tokom zime i proleća dejstvo
se pojačava, i poneko društvo toliko oslabi da nestane. Najbolja odbrana od no-
zeme je obezbeđivanje dobrih društava za jesen i zimu, snabdevenih kvalitet­
nom i zdravom hranom. Društva ne treba iscrpljivati kasnim prihranjivanjem
i preradom sirupa. Košnice treba da stoje na sunčanim i suvim položajima
izloženim blagom strujanju vazduha. Vlažan teren i vazduh izrazito pogoduju
širenju nozeme. Ako postoji sumnja da se nozema na pčelinjaku proširila,
društvima treba pred jesen sa sirupom dodati lek fumagilin.

Uzimljavanje
Tokom zime ne treba posebno brinuti o stanju društava u košnici, ako su za-
zimljena dobra društva i ukoliko su u jesen obezbeđeni dobri spoljni uslovi za
prezimljavanje. Prilikom uzimljavanja treba poštovati dobro poznata pravila:
• postaviti pčelinjak na sunčano mesto;
• košnice postaviti tako da leta ne budu okrenuta ka severnoj strani;
• pčelinjak ne sme biti postavljen na vetrometini i treba ga zaštititi od
jačeg strujanja vazduha;
• nije dobro da pčelinjak bude postavljen na vlažnom terenu, niti u nepo­
srednoj blizini većih vodenih površina;
• postaviti košnice tako da budu malo nagnute napred, da bi se vlaga s
podnjače slivala van košnice i da u proleće pčele mogu same da ih očiste;
• na čeonoj strani, na gornjem delu košnice, načiniti mali otvor za izlaz
vlažnog vazduha da se u košnicama ne bi kondenzovala vlaga. U nasta-
vljačama obično i nema vlage, jer u njima uvek postoji mali otvor kroz
koji vlaga odlazi, te u proleće u njima nema vlažnih i buđavih ramova sa
saćem;
• obratiti pažnju na to da društva budu pošteđena od bilo kakvog uznemi-
ravanja (od stoke, vozila, miševa i dr.);
 Zimovanje pčelinjih društava 153

• ukoliko košnice zaveje sneg, ne treba ga čistiti i time uznemiravati pčele.

Sneg štiti košnice od vetra i preteranog hlađenja. Kroz sloj snega na letu,
pčele dobijaju dovoljno vazduha za disanje. Važno je da se na letu, povrh
snega, ne uhvati pokorica leda koja bi mogla da zatvori pristup vazduha
u košnicu. Ukoliko do toga dođe, s leta treba ukloniti pokoricu i sneg;
• podrazumeva se da treba povremeno obilaziti pčelinjak i nadzirati
održavanje spoljnih uslova pčelinjaka.
 PČELINJE BOLESTI

voje mišljenje i stavove o ulozi pčelara u borbi s pčelinjim bolestima, iz-

S neo sam na pčelarskom savetovanju o zdravstvenoj zaštiti pčela održa­

nom 1997. godine na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu. Ovde ču iz-
neti samo nekoliko zapažanja iz sopstvene prakse po ovom pitanju.
Varoa je još opasnija za opstanak pčelinjih društava nego što su pčelari u
početku pretpostavljali. U borbi protiv nje, godinama je vrlo efikasna bila pra­
vovremeno sprovedena zaštita društava pomoću leka fluvalinata (uglavnom
klartana). Danas je varoa postala imuna na dejstvo fluvalinata, tako da je nje­
gova primena neefikasna. Prava zamena za fluvalinat još nije nađena. Na
tržište se vraćaju sredstva na bazi amitraza. Poslednjih godina, pčelari Vrbasa
u borbi protiv varoe primenjuju aerosol u češkoj verziji sa specijalnim
raspršivačem (staje oko 300 evra) i kompresorom, i veoma su zadovoljni učin­
kom. Tretman društava obavlja se u decembru ili januaru; temperatura vazdu-
ha za vreme tretmana može biti i nekoliko stepeni ispod nule.
Zaštita od varoe na našim pčelinjacima obavlja se na sledeći način:
Posle oduzimanja letnjeg meda krajem jula, u košnice se stavljaju letvice s
nekim lekom (ne na bazi amitraza). Kada leglo sasvim nestane, društva se za­
magljuju aerosolom. Aerosol se uduvava u košnicu 30 sekundi, s kompreso­
rom pod pritiskom 3 dc\3,5 bara. Ovakva zaštita obavljena je ove godine kod
nas (5. januara 2004) na temperaturi od -7° C i na snegu. Na 60 društava
utrošeno je 5 ml mitaka rastvorenog u 300 ml industrijskog acetona (voda bi
se mrzla). Delovanje je bilo izvrsno.
Smatra se da jednokratno zimsko tretiranje aerosolom obezbeđuje dovolj­
nu zaštitu pčelinjih društava od varoe, tako da će se ubuduće ona obavljati i
bez prethodnog tretiranja drugim sredstvom.
156 Pčelarska farma Vener

Nozema je podmukla i stalno prisutna bolest, te na nju treba obratiti po­

sebnu pažnju. Ona tiho deluje, pa se šteta koju izaziva dugo ne primećuje.
Zato je važno na vreme otkriti njeno prisustvo i preduzeti mere za ozdravlje­
nje društava. Napredni pčelari u Nemačkoj na svojim pčelinjacima koriste mi­
kroskope koji uvećavaju 300 do 400 puta. Svako društvo redovno se pregleda
i nozema se stalno drži pod kontrolom. Cena mikroskopa je prihvatljiva i ot­
prilike je jednaka ceni jednog pčelinjeg društva i godišnjeg prinosa meda koji
bi se dobio od tog društva. Ovog proleća i mi smo nabavili mikroskop za našu
farmu (slika 103).
Za lečenje nozeme postoje brojna uputstva, a ovde treba istaći da je u borbi
s nozemom, pored ostalog, izuzetno važna i redovna zamena plodišnog saća.
Krečno leglo se obično javlja tokom proleća. Ukoliko su uslovi nepovoljni
po pčelinje društvo, bolest može da se aktivira i usred leta. Slede dva primera
iz naše prakse.

Slika 103: Mikroskop.

 Pčelinje bolesti 157

Prvi put se to desilo na suncokretovoj paši kada smo postavili nekoliko pa­
leta s košnicama pored uvratina, uz sam suncokret. Tamo gde mašina u setvi
nije počela odmah da ispušta seme, ostala su čista mesta širine jedne sejalice
i dužine nekoliko metara. Mislili smo da je to odlično mesto za smeštaj po jed­
ne palete, što smo i učinili. Okružene suncokretom, košnice su bile izložene
vlazi i u njihovoj okolini nije bilo strujanja vazduha.
Drugi slučaj zabeležili smo nakon rojenja, posle bagremove paše. Košnice
sa rojevima privremeno smo spustili bez podmetača i bez paleta na asfalt ne-
korišćene okretnice u šumi. Narednih dana bilo je kišno vreme, rojevi su i
dalje ostali na istom mestu, a košnice su odozdo navukle vlagu.
Posle izvesnog vremena u oba slučaja na poletaljkama je bilo mnogo izbače­
nih belih mumija od krečnog legla. U oba primera vlaga i odsustvo vazdušnog
strujanja stvorili su povoljne uslove za razvoj plesni i pojavu krečnog legla.
Ovi slučajevi upozoravaju da je za zdravlje pčelinjih društava veoma važna
mikroklima u najbližem okruženju košnica, te se o tome pri postavljanju
košnica uvek mora voditi računa.
 S m e r n ic e u r a d u
I POSTIGNUTI REZULTATI

Produktivnost
Produktivnost u profesionalnom pčelarstvu izuzetno je važna iz dva razloga:
• Prvo, s obzirom na specifičnost posla, teško je obezbediti radnike za rad
na pčelinjaku. Ubodi pčela, a još više preterani strah od uboda, odbijaju
radnike te se pogodan čovek za rad s pčelama vrlo teško nalazi. Svaki
profesionalni pčelar oseča taj problem. Kad pčelinjak usred sezone osta­
ne bez radnika, sav posao pada na vlasnika pčelinjaka koji često nije u
stanju da ga sam obavi.
• Drugi razlog je da u aktivnoj pčelarskoj sezoni (od aprila do jula) važni
poslovi sustižu jedan drugi. Svako duže zadržavanje na jednom poslu
ide na račun obavljanja drugog, npr: seoba, vrcanje, rojenje, zamena i
proizvodnja matica. Seoba ne može da čeka, vrcanje meda takođe, jer će
početi naredna paša, pogotovo ako se paše preklapaju. Oduzimanje
oplođenih matica pri proizvodnji matica ne može da čeka, jer će sledeće
neoplođene matice izaći iz pripremljenih matičnjaka. U istom periodu
izvodi se i rojenje, te je jasno zašto je produktivnost veoma značajna.
Ukoliko se ovi poslovi obavljaju po tehnologiji koja zahteva veliki utrošak
vremena (traženje matica, rad s pojedinačnim ramovima, itd.), od nekih
poslova na velikim pčelinjacima mora se odustati. Najčešće se odustaje
od onih poslova, kao što je npr. rojenje, čije neizvođenje ne utiče štetno
na rad društava. Međutim, pčelinjak tako ostaje bez novih rojeva ili se ro­
jenje izvodi u malom obimu. Jasno je, onda, koliko su značajni dobar
plan, prihvatljiva tehnologija, odgovarajuća oprema i visoka produktiv­
nost stručnog rada na pčelinjaku.
160 Pčelarska farma Vener

Savremenost u opremi pčelinjaka

U cilju dobre organizacije posla na našoj farmi, uvedena je savremena oprema
koja omogućava primenu savremenih metoda pčelarenja:
1. Odabrana je LR košnica koja je ocenjena kao najpogodnija u profesio­
nalnom pčelarenju, jer omogućava sprovođenje različitih tehnologija
pčelarenja, zavisno od postavljenih zahteva.
2. Uveden je rad s nastavkom, a ne s ramom, što predstavlja jedan od glav­
nih uslova za postizanje visoke produktivnosti i potrebne brzine oba­
vljanja poslova na pčelinjaku.
3. Paletiran je ceo pčelinjak što je u pčelarskom svetu retkost, a omogućava
laku pripremu i transport košnica i opreme.
4. Farma je organizovana kao seleći pčelinjak. Seoba se obavlja sa dva ka­
miona od 7 tona, svaki sa autokranom od 2,5 tone. Uz korišćenje paleta
i autokrana, utovar i istovar košnica prestali su da budu najteže opera­
cije u pčelarstvu. Seobu obavlja šofer kamiona i jedan stručni radnik,
pčelar, bez fizičkog rada. Takođe, više nije potrebno obavljati niz drugih
poslova neophodnih u ranijem načinu seobe.
5. Vrcanje meda organizovano je s radijalnim električnim centrifugama, sa
električnim otklapačem saća, sa automatskim prihvatanjem meda u veli­
ki sud preko cevi (korišćenjem prirodnog pada), s prirodnim taloženjem
primesa i istakanjem meda (jednodnevno izvrcanog) iz prihvatnog suda
u rezervoare za med pumpom (sa električnim pogonom).
6. Transport sudova s medom obavlja se električnim viljuškarom; dekrista-
' lizacija meda odvija se u toplotnoj komori (zagrevanje toplim vazdu-
hom) kapaciteta 3 tone, a fina dekristalizacija u kazanu duplikatoru
(zagrevanje trafo uljem); transport otopljenog meda u rezervoare za med
obavlja se pumpom kapaciteta 1400 kg/h.
7. Zaštita voska od moljaca sprovodi se u komori u koju može da stane
1000 nastavaka s ramovima i saćem.
8. Stolarska radionica u kojoj su napravljene košnice za ceo pčelinjak, za­
dovoljava sve potrebe pčelinjaka i omogućava vansezonsko dopunsko
zapošljavanje radne snage.

Originalnost u tehnologiji pčelarenja

U borbi za produktivnost, na pčelinjaku su uvedene sledeće originalne meto­
de u tehnologiji pčelarenja:
 Smernice u radu i postignuti rezultati 161

1. Dvojno pčelarenje. Primenom metode dvojnog pčelarenja jednostavnim

i Jako izvodljivim postupcima, pravovremeno se dolazi do snažnih i jakih
društava za pašu, posebno ranu, kao što je bagremova paša. Uz to, ova
metoda na najsigurniji način lako i efikasno sprečava prirodno rojenje
jakih društava. Međutim, ova tehnologija zahteva visoku mehanizova-
nost pčelinjaka i veće stručno znanje pčelara.
2. Pčelarenje pojedinačnim društvima. Ovo je nova metoda zasnovana na
principima iznetim u odeljku Plodište LR, a u knjizi je predstavljena u više
varijanata. Bazira se na efektima „visokog rama" u plodištu kao načinu za
lako i efikasno deblokiranje legla i na uticaju promene mesta punog po­
lunastavka u plodištu na život i rad pčelinjeg društva (stimulativno, auto­
matsko prihranjivanje u jesen i u proleće, automatsko prihranjivanje radi
obezbeđenja zimnice na pravom mestu u odnosu na klube).
3. Rojenje pčelinjih društava na nov i jednostavan način. Rojenje se oba­
vlja lako, bez traženja matice i uz visoku produktivnost (rad s nastav­
kom, a ne s ramovima).
4. Zamena matica. Dodavanje mladih, oplođenih matica rojevima na nov
način, kao i zamena starih matica mladim, oplođenim maticama, obavlja
se bez zastoja u razvoju i bez ometanja u radu društava. Naprotiv, društva
se pojačavaju za pašu i sigurno se sprečava nagon za prirodnim rojenjem.

Prioriteti na pčelinjaku
1. Rentabilnost, uspešno finansijsko poslovanje.
2. Produktivnost - faktor vreme.
3. Mlade matice - uvek u društvima.
4. Primena principa iz odeljka Plodište LR kod pojedinačnih i dvojnih dru­
štava.
5. Nova metoda rojenja, dodavanja i zamene matica.
6. Paletiranje, autokran i viljuškar.

Uslovi za postizanje uspeha

1. Pozitivni klimatsko-pašni uslovi.
2. Znanje pčelara i praksa.
3. Zdravstveno stanje pčelinjaka.
4. Pravovremeno izvođenje radova.
 K ratke pr epo r u k e
POČETNICIMA

Pristup košnici
• Pre početka pčelarenja koje treba da vam pruža zadovoljstvo u uspehu i
jednostavnost u radu, odaberite odgovarajući tip košnice. Ako je vaš
izbor LR košnica, uči ćete u najveću i najpriznatiju pčelarsku „partiju"
na svetu.
• Nabavite pčelarski šešir, pčelarsku bluzu sa šeširom, pčelarske rukavi­
ce, dobru dimilicu i pčelarski nož. Kada prilazite košnici, nemojte se
ustručavati da obučete pčelarsku bluzu s kapom i da navučete pčelarske
rukavice.
• Dobro raspalite dimilicu tako da daje obilan dim.
• Pre otvaranja košnice, ubacite kroz leto dva ili tri dima. Ovo će u pri­
ličnoj meri umiriti pčele, posebno stražarice u blizini leta.
• Sve postupke na pčelinjaku obavljajte bez lupkanja i drmanja oko košnica.
• Ne stavljajte grubo dimilicu ili drugi alat na susednu košnicu, jer će se
pčele u njoj uznemiriti i pre nego što je otvorite.
 164 Pčelarska farma Vener

Rad sa otvorenom košnicom

• Kad otkrivate košnicu, pažljivo skinite krov.
• Skinite poklopnu dasku. Njenim uklanjanjem otvarate košnicu i omo­
gućavate izlazak pčela po čitavoj gornjoj površini košnice. Za početnika,
taj postupak je najkritičniji jer se pčele pri neopreznom ponašanju već
tada uznemire do te mere da nasrnu na pčelara. Uklanjanje poklopne
daske (ili zbega) obavite na sledeći način:
U levoj ruci držite dimilicu, u desnoj pčelarski nož. U desnom zadnjem
uglu košnice, između poklopne daske i nastavka, zavucite vrh pčelar­
skog noža u dubinu od 1 -2 cm. Ukoliko ide teže, odnosno, ako je daska
jače propolisom zalepljena za nastavak, odložite za trenutak dimilicu,
postavljeni nož prihvatite levom rukom, desnom ga malo udarite od po­
zadi i gurnite ga napred da bi ušao 1 -2 cm u procep između poklopne
i daske i nastavka. Ponovo levom rukom prihvatite dimilicu, a desnom
zabodeni nož. Vrh dimilice postavite odmah pored noža, kraj noža pri­
tisnite nadole (na vagu) tako da se poklopna daska odlepi od nastavka i
malo podigne (slika 104). Kroz taj otvor odmah ubacite jedan do dva
dima iz dimilice. Nož pomerite malo dublje i ponovo ubacite jedan do
dva dima. Cilj je da nijedna pčela ne izleti iz košnice, a da prethodno nije
obuhvaćena dimom i na taj način umirena. Držeći dimilicu i dalje u levoj
ruci a nož u desnoj, sasvim podignite poklopnu dasku i polako nadimite
celu površinu otvorene košnice. Sve pčele koje su se nalazile iznad sato-
noša a ispod poklopne daske, treba da se - bežeći od dima - povuku
dole, među ramove sa saćem. Za trenutak ostavite dimilicu i, držeći po­
klopnu dasku u levoj ruci, dlanom desne ruke lupnite malo poklopnu
dasku sa strane da bi pčele koje se na njoj nalaze otpale u košnicu. Po­
tom poklopnu dasku uklonite na stranu. Budite oprezni, na dasci ne tre­
ba da ostane nijedna pčela, jer ona - mileći po travi - može da dospe do
nogu i da vas ubode.
• Košnice otvarajte samo kada je to neophodno. Pravilo je da se košnica
nikad nepotrebno ne otvara, jer svako njeno otvaranje uznemirava pčele
i dovodi do zastoja u radu društva. Početnik često greši u tome.
• Stanje društava procenjujte po ponašanju pčela na letu, ne otvarajući
košnicu.
• Postojanje matice utvrdite po postojanju legla. Za to je dovoljno da izva­
dite jedan do dva rama iz plodišta. Učinite to tako što ćete pčelarskim
nožem, koji držite u desnoj ruci, malo odvojiti jedan ram od susedna
 Kratke preporuke početnicima 165

Slika 1 0 4 : Odvajanje zbega od nastavka.

dva, na krajevima satonoše, sa sve četiri strane (slika 105). Zatim ram po­
lako izvucite iz košnice nastojeći da se nijedna pčela ne ugnjavi, jer to
razdražuje pčele i one postaju agresivne. U levoj ruci držite dimilicu i,
ako zatreba, u košnicu ubacite malo dima. Pri nepažljivom vađenju ra­
mova može da se prignječi i strada matica. Zato prve ramove vadite s
krajeva društva gde nema legla ni matice, a nikako iz sredine košnice.
• Sve vreme rada održavajte dimilicu tako da proizvodi dobar dim.
• Nadimite pčele kad god je potrebno, ali ne previše; jak dim takođe uzne-
mirava pčele i čini ih agresivnim.
• Po obavljenom poslu, sve ramove vratite na mesto.
• Košnicu zatvorite, ali pre toga pokušajte da sve pčele dimom oterate sa
satonoša i zidova košnice u košnicu, da ih poklopnom daskom ne biste
prignječili.
 166 Pčelarska farma Vener

Slika 1 0 5 : Odvajanje rama.

• Sve uradite mirno, tiho i bez lupe, kao kada ste otkrivali košnicu. Gnja­
vljenje pčela, lupanje i svako nepotrebno uznemiravanje, moglo bi uti­
cati na raspoloženje pčela i njihovu agresivnost pri sledećem otvaranju
košnice.
• Ako uopšte nemate iskustva, vežbajte otvaranje košnice nožem i dimili-
com na praznoj košnici u kojoj nema pčela.
• Prvi pristup pčelama i košnici obavite u prisustvu iskusnijeg pčelara.
• Prihvatite određena pravila pčelarenja i držite ih se.
• Savete, objašnjenja i uputstva iskusnog pčelara odmah posle razgovora
pribeležite i procenite ih; ako ih prihvatite, naučite ih i primenjujte.
• Nemojte kroz par meseci iste ljude pitati isto.
• Koristite jednostavnu tehnologiju, npr. dobro proučite, naučite i zapam­
tite odeljak Plodište LR i po tome postupajte. Nemojte nešto izostaviti. To
znanje može da vam posluži kao osnov za uspešno pčelarenje.
 Kratke preporuke početnicima 167

• Polovinom aprila, za bagremovu pašu, kompletirajte dobra društva. Po­

jačajte ih od nedovoljno jakih društava, od onih koja nisu planirana za
seobu na pašu. Neka vam merilo kvaliteta društava bude 6 -7 ramova le­
gla u plodištu. Nemojte praviti prejaka društva - teško ćete ih obuzdati.
• Pred bagremovu pašu dodajte u medište jedan nastavak i jedan poluna­
stavak sa saćem.
• Posle bagremove paše, razrojte društva prema uputstvu u ovoj knjizi (vi­
deti Pčelarenje sa jednim društvom, varijanta 2) i zamenite matice. Za ma­
tice u proleće platite i 50% više, ako treba. Likvidirajte stare matice.
Dobićete odlična društva i pune košnice. Kod jednog dela društava osta­
vite i gornju maticu s njenim društvom. Imaćete dovoljno pčela za
pojačavanje medara, povećanje broja košnica na pčelinjaku ili nado­
knađivanje uobičajenih zimskih gubitaka društava.
• Ako je neophodno, društva prihranite kad je polunastavak iznad plodi­
šta, odnosno odmah ispod hranilice.
• Nagnite košnice malo napred da pčele lakše same čiste podnjaču.
• Obavljajte redovno tretiranje društava protiv varoe. Čuvajte se katastro­
falnih gubitaka društava: od varoe, nozeme, slabe zimnice ili lošeg ra­
sporeda hrane tokom zime u košnici.
• Čitajte pčelarske časopise i literaturu, učlanite se u pčelarsko društvo i
posećujte pčelarske skupove.
• Zapamtite da je za neuspehe u pčelarenju uvek kriv pčelar, njegovo ne­
znanje i nesnalaženje, a ne pčele i košnica.
Literatura
Svoja početna znanja iz oblasti pčelarstva stekao sam iz pčelarske literature
koja mi je bila dostupna u vreme stvaranja i razvoja mog pčelinjaka. Tokom go­
dina rada, znanje sam proširivao čitanjem novoobjavljenih knjiga, redovnim
praćenjem časopisa („Pčelar" i „Jugoslovensko pčelarstvo", Beograd i „Pčela",
Zagreb), učešćem na predavanjima Pčelarskih saveza širom zemlje (Beograd,
Novi Sad, Zagreb, Ljubljana, Skoplje, Sarajevo), diskusijama i razgovorima s
pčelarima, i učešćem na kongresima Apimondije. Stečena saznanja provera-
vao sam na svom pčelinjaku, i rešenja prihvatao ili odbacivao prema sopstve-
noj oceni i shodno postignutim rezultatima.
Sve što je u ovoj knjizi izneto, rezultat je višegodišnjih ispitivanja, ličnih za­
pažanja i korigovanja najkorisnijih i najjednostavnijih metoda primenjivanih
u mom pčelarenju, a ne prenošenja metoda ili postupaka prepisanih iz litera­
ture. Ipak, literatura koja je ovde nabrojana (po azbučnom redu) uticala je na
formiranje mog znanja tokom života i rada, te je zato ovde navodim.

Jugoslovenska literatura
Antonioli I.: „Privredno pčelarenje", Poljoprivredni nakladni zavod, Zagreb
1954:.
Abadžić N. C : „Medena apoteka", Zadrugar, Sarajevo 1988.
Bandžov N.: „Higijensko ponašanje pčela", Matematički fakultet, Beograd
1990.
Belčić J.: „Moj način pčelarenja", Pčelarski savez Hrvatske, Zagreb 1973.
Vesković B.: „Praktično pčelarstvo", Zadružna knjiga, Beograd 1989.
Grozdanić S.: „Dvomatični sistem pčelarenja", Zavod za izdavanje udžbenika
Srbije, Beograd 1962.
Grupa autora: „Pčelarstvo", Znanje, Zagreb 1979.
Zivanović J.: „Srpski pčelar", Karlovačka bogoslovija, Sremski Karlovci 1893,
reprint 2001.
Janković A.: „Lečenje medom", Nolit, Beograd 1984.
Jeftić T.: „Život i gajenje pčela", Savez pčelarskih organizacija Srbije, Beograd
1974.
Jojriš N. P.: „Pčele krilati farmaceuti", Poslovno udruženje za pčelarstvo Jugo­
slavije, Beograd 1968.
Konstantinović B.: „Praktično pčelarstvo" Savez pčelarskih organizacija Srbi­
je, Beograd 1996.
Kulinčević ].: „Pčelarstvo", Ekonomski biro, Beograd 1984.
Kulinčević J.: „Pčelarstvo", Izd. pred. Potez - Uno, Beograd 1997.
170 Pčelarska farma Vener

Mladenov S. i Radosavljević M.: „Apiterapija", Ikom-Intelekt, Beograd 1996.

MladenovićM.: „Uporedna istraživanja vrednostiLR košnice", Poljoprivredni
fakultet, Zemun 1992.
Mladenović M., Stevanovič G.: „Uzagajanje visoko kvalitetnih matica", Poljo­
privredni fakultet, Zemun 2003.
Moriš Materlink: „Život pčela", Matica srpska", Novi Sad 1949, reprint 2001.
Pellett F.: „Praktično izvođenje matica", Srpsko pčelarsko društvo, Beograd
1931.
Peradin L.: „Nove metode pčelarenja", Poljoprivredni nakladni zavod, Zagreb
1952.
Peradin L.: „Nove metode pčelarenja", Zagreb 1953.
Pčelarević Krsta-Mašulja: „Vođ praktičnog pčelara", Geca Kon, Beograd 1930.
Rihar ].: „Odgajivajmo bolje pčele", Zavod za pčelarstvo, Ljubljana 1976.
Stojkov N. i grupa autora: „Praktično pčelarstvo", Nolit, Beograd 1986.
Sulimanović Đ.: „Bolesti pčela", Pčela, Zagreb 1977.
Todorović V.: „Pčelarstvo", Zadružna knjiga, Beograd 1966.
Tomazin F.: „Uzgoj visoko produktivnih pčela", Grafo Srem, 1991.
Tomašec I.: „Bolesti pčela", Poljoprivredni nakladni zavod, Zagreb 1955.
Cerimagić H.: „Varoatoza", Zadrugar, Sarajevo 1980.
Umelić V.: ,,U svetu pčela", Kolor press, Lapovo 1997.
Ščerbina P. S., Bližnjik P. J.: „Pčelarstvo", Beograd 1948.
Simić F.: „Seleće pčelarenje", Poljoprivredni nakladni zavod, Zagreb 1957.
Simić F.: „Naše medonosno bilje", Znanje, Zagreb, Ljubljana 1980.
Sljahov P.: „Pčelarstvo", Naša knjiga, Skoplje 1988.

Strana literatura
Arnold A.: „Kerzen und Figuren aus Bienemvachs", Diisselđorf 1993.
Alberti O.: „50 jahre Berufstimker", Viesbaden 1934.
Bruder A.: „Ziichtung der Honigbiene", Bonn 1982.
Bruder A.: „Meine Betriebsweise", Miinchen 1989.
Bottcher F. K : „Bienenzucht als Erwerb", Miinchen 1985.
Borchert A.: „Bienenzucht und Bekampfung von Bienenkrankheiten", Leip-
zig 1955.
Berlepsch A.: „Bienenzucht", Berlin 1921.
Bindernagel J.: „Bienenkrankhaiten", Bremen 1982.
Gerstung F.: „Der Bien und seine Zucht", Berlin 1926.
Heinz Lorenz: „Die Magazinbetriebsweise der Weltimkerei".
Horn H., Liillmann C.: „Das Grope Honigbuch", Miinchen 1992.
Jenter K.: „Varroa - jetzt biologisch im Griff", Stutgart 1988.
 Literatura 171

KarI von Frisch.: „Aus dem Leben der Bienen", reprint, Berlin 1993.
Kelly W.: „Hovv to keep bees and seli honev", Clarkson, USA 1976.
Ludwig A.: „Unsere Bienen", Berlin 1922.
Meyerhoff G.: „Neues aus der Bienenvvissenschaft", Berlin 1956.
Pfefferle K.: „Imkern mit dem Magazin", Miinstertal 1990.
Pohl F.: „Bienen - Krankheiten", Berlin 1995.
Potschnikova R: „Bienen produkte in der Medizin Apitherapie", Miinchen
1992.
Ruzicka F.: „Mikroskopie fiir den Imker", Wien 1993.
Ruttner F.: „Koniginnenzucht", Apimondia Bukarest 1980.
Seifert L.: „Die Honigbiene, Krankheiten und Schadlinge", Berlin 1976.
Thater W.: „Das Zeidlerwesen", Miinchen 1993.
Zander E., Bottcher F. K.: „Haltung und Zucht der Biene, Stuttgart 1989.
• nova iskustva i m etode u praksi
• za početnike i iskusne pčelare **4

• za male i velike pčelinjake

• ušteda u radu i vrem enu
• tehnologija tokom cele godine
• rad s nastavkom
• visoki prinosi
• nova i jednostavna m etoda planskog rojenja
• sprečavanje prirodnog rojenja uz jačan je društava
• nova metoda zam ene matica uz jačan je društava
• automatsko stimulativno prihranjivanje
• automatsko prihranjivanje i sigurno zim ovanje