Analogni i digitalni signali

Signali koji se obrađuju pomoću elektronskih kola mogu se podeliti na analogne I digitalne. Analogni
signali su kontinualni u vremenu i po amplitudi, što znači da amplituda analognog signala može imati bilo
koju vrednost u okviru ograničenog opsega vrednosti.

Slika 1. Analogni signal

Za obradu informacija sadržanih u analognom signalu koriste se analogna kola.

Jednu klasu analognih signala čine impulsni signali. Impulsni signali su kontinualni u vremenu, ali im se
amplituda naglo menja.

Slika 2 Impulsi pravougaonog (a),

testerastog (b) i trougaonog (c) talasnog
oblika.

Jednu užu klasu impulsnih signala čine digitalni signali. Digitalni signali su kontinualni u
vremenu i diskretni po vrednosti. Naziv potiče od reči digit (cifra), u smislu konačnog broja
vrednosti koje digitalni signali mogu imati u određenom opsegu. U digitalnoj elektronici se
najčešće koriste binarni digitalni signali.
Binarni digitalni signali imaju samo dva različita naponska nivoa. Ovi naponski nivoi
interpretiraju se kao binarne cifre 0 i 1. U digitalnim sistemima sa pozitivnom logikom nizak
naponski nivo se interpretira kao logička nula a visok naponski nivo kao logička jedinica.
Ako se visok nivo označi logičkom nulom a nizak jedinicom, onda se u sistemu koristi negativna
logika.

1
 Slika 3 (a) Idealan binarni digitalni signal;
(b) binarni signal pomešan sa šumom.

Na slici 3a dat je primer digitalnog binarnog signala. Isti signal, kome je superponiran šum,
prikazan je na slici 3b. Sa slike 3b se vidi da se naponski nivoi koji odgovaraju binarnim ciframa
0 i 1 lako mogu detektovati čak i u prisustvu jakog šuma.

Obrada digitalnih signala vrši se pomoću digitalnih kola. Digitalna kola se dele na kombinaciona
i sekvencijalna. Kod kombinacionih kola vrednost izlaznog signala zavisi samo od trenutne
vrednosti ulaznih signala. Kod sekvencijalnih kola, koja sadrže memorijske emenete, vrednost na
izlazu zavisi od trenutnih vrednosti ulaza, ali i od prethodnih vrednosti ulaza.