ŠLJIVA RANKA – KRALJICA SRPSKE

ŠLJIVE
26.10.2021. | Rakije, Tema Dana | 0 

“Znaš li draga onu šljivu ranku…”, stih je iz poznate narodne pesme

koja se već decenijama peva i pevuši po Srbiji. Sve u slavu ljubavi i ove
stare autohtone srpske sorte šljive. I kažu znalci da je jedna od najboljih
šljiva za rakiju – šljiva ranka. Čuvena srpska autohtona sorta, čija se slava,
zajedno sa brojem zasada, poslednjih godina uvećava, dobra je i za kupažu za
rakiju od šljive požegače, ali za šljivu ranku slobodno možemo reći da je
kraljica srpske šljive. Crvena ranka je poznata  i kao  darosavka,
šumadinka, crvenjača, ranošljiva, šarošljiva… Spada među najstarije
domaće rakijske sorte. Grane su joj krte i lako se lome, naročito pod
teretom obilnog roda ili pod uticajem jakih vetrova. Šljiva raka je jedna od
najrodnijih rakijskih sorti.
 
“
Šljiva ranka spada u najstarije domaće rakijske sorte,
ali i među najbolje i najrodnije sorte rakijskih šljiva

IZABERITE DEO TEME ZA ČITANJE

”
ŠLJIVA RANKA – AUTOHTONA SRPSKA SORTA
Šljiva ranka je autentična i autohtona srpska sorta. Kao i još mnogo
njih, i ona je nekada rađala na gotovo svakom imanju u Srbiji. Bila je
sastavni deo skoro svakog srpskog domaćinstva, okućnice i pejzaža.
Proteklih vekova srpska šljiva je imala veliki privredni značaj. Ali,
brojne stare srpske sorte šljive su poslednjih decenija potpuno nestale ili se
danas bore za opstanak. Iam i onih kojima se više ni ime ne zna, nestale su
potpuno nezabeležene. Takva je mogla da bude i sudbina šljive ranke.
Srećom, nije.
Šljiva ranka poslednjih godina ponovo privlači pažnju proizvođača, koji
smatraju da današnje, “nove” sorte jesu dobre, ali nisu isto što i naše
staro blago, poput dobre, rodne ranke. I ona je, kao i te sorte koje više
niko ne pamti, rasla čistije i bliže prirodi, bez savremenih zaštita i pomagača.
Šljiva ranka je i danas dokaz da je na našem prostoru bilo proizvodnje hrane
bez hemikalija, ali ukazuju i na to da je takva proizvodnja moguća i danas.
“
Ranka je autentična i autohtona srpska sorta šljive,
nastala kraj Aranđelovca, u selu Darosava, zbog tčega
je zovu još i šljiva darosavka

”
Stare srpske sorte šljiva su imena dobijale po vremenu kada rađaju, po
poreklu ili osobinama ploda. Takva imena je prihvatila i nauka. Ranka
je, prema nameni plodova svrstana u rakijske, mada su njeni plodovi odlični i
sveži za jelo, ali i za preradu u neke s+druge svrhe (džem, slatko,
marmelada…). Za mnoge stare srpske sorte šljive, tako i za ranku, ne zna
se kada su i pod kojim okolnostima dospele na naše prostore.
Šljiva ranka i da je kojim slučajem nestala, bilo bi je nemoguće
zaboraviti, jer su odavno njeni plodovi pretkani u poeziju. Bila je
isnpiracija mnogim narodnim pesnicima, pa je ona u odnosu na bilo koju
drugu vrstu šljive, najviše puta opevana i tako svrstana u najstariju srpsku
tradiciju. Smatra se da je nastala kod Aranđelovca, u selu Darosava, zbog
toga u narodu poznata i kao šljiva darosavka.

15
GRAMA JE TEŽAK PLOD ŠLJIVE RANKE, KOJI SE UBRAJA U SREDNJE KRUPNE

5
DANAPO PREVIRANJU RAKIJA SE MORA DESTILIRATI

18
MESECI MORA DA ODLEŽI IZDESTILIRANA RAKIJA OD ŠLJIVE RANKE
KARAKTERISTIKE I RAZMNOŽAVANJE ŠLJIVE
RANKE
Šljiva ranka spada u najstarije domaće rakijske sorte, ali i među
najbolje i najrodnije sorte rakijskih šljiva. Rasprostranjena je u Srbiji i
nešto je krupnijeg ploda. U odnosu na požegaču, uspeva i na siromašnijim i
suvljim zemljištima. Prepoznaje se poo eliptičnim, srednje-krupnim
tamnoplavim plodovima (plod je u proseku težine 15 – 17 g),
prekrivernim voštanom prevlakom, takozvanim pepeljkom. Plod šljive
ranke je sočan i prijatnog ukusa. Cveta nekoliko dana pre požegače.
Šljiva ranka je samobesplodna, a njen cvet nema razvijene prašnike. Kao
oprašivaći mogu da posluže: crnošljiva, metlaš, trnovača, ali i ostale rakijske
sorte. U zavisnosti od lokaliteta, sazreva krajem jula ili u prvoj polovini
avgusta. Grane ove sorte šljiva su veoma krte i lako se lome pod teretom
roda ili pri nekom malo jačem vetru. Kako nije samooprašiva i ima sterilan
polen, šljivi ranki su potrebni oprašivači, pa se ne može gajiti u jednosortnim
zasadima. Bez oprašivača (10 % od ukupnog broja stabala) zasadi crvene
ranke ostaju nerodni. I zasadi sorti čačanska rodna i stenlej koji se
nalaze u blizini mogu poslužiti kao oprašivači jer se period cvetanja
podudara sa crvenom rankom.
Poslednjih godina sve je veće interesovanje za ovom sortom. Crvena
ranka se lako razmnožava izdancima. Ukoliko se planira vađenje izdanaka
za podizanje novih zasada potrebno je tokom maja ili juna pregledati matična
stabla i utvrditi da li su zaražena virusom šarke šljive, pa tek ako se ustanovi
da su stabla zdrava, posle opadanja lišća vaditi izdanke. Zbog ranijeg
vremena zrenja plodovi crvene ranke manje opadaju i nemaju
deformacija kao plodovi požegače sa stabala zaraženih virusom šarke.

“
Nekada je bila deo svakog srpskog imanja, okućnice i
pejzaža, onda joj je pretilo nestajanje, da bi joj
poslednjih godina proizvođači vratili život i stari sjaj

RANKOVAČA GRUŽANSKOG KRAJA

”
Gružanski kraj je danas deo naše zemlje u kome se najviše gaji šljiva
ranka. Jedan od najvećih zasada šljive rake u Srbiji, nalazi se na
Gledićkim planinama, na tromeđi kragujevačke, kraljevačke i rekovačke
opštine. Prostire se na površini od 5 ha, a u vlasništvu je porodice Veljović.
Rakija koju Veljovići prave od ranke na Gledićkim planinama u malom,
kamenom podrumu autentične stare kuće prepoznala je Slow food
organizacija, a pobornici ove specifične filozofije sporog uživanja u hrani,
bore se za čuvanja tradicije u ishrani i negovanja lokalne kulture hrane i
pića. Rakija koju Veljovići prave od njihove šljive ranke uvrštena je u
400 proizvoda iz celog sveta ovog pokreta koji promoviše lokalne
proizvode.
 
Ova organizacija dala je 2012. godine i podršku za osnivanje Udruženja
Crvena ranka, koje je nastalo zbog ostvarivanja ciljeva iz oblasti zaštite i
obnavljanja autohtonih sorti šljive crvena ranka, unapređenju i razvoju
turističkih, ekoloških i tržišnih uslova kao i kriterijuma za razvoj i
standardizaciju proizvodnje rakije sa Gledićkih planina.
 3.150
DINARA POTREBNO JE IZDVOJITI ZA BUTELJKU RANKOVAČE OD 0,75 LITARA

2012.
OSNOVANO UDRUŽENJE CRVENA RANKA, KOJE JE PODRŽALA ITALIJANSKA
SLOW FOOD ORGANIZACIJA

SPECIFIČNOST RAKIJE OD ŠLJIVE RANKE

Crvena ranka daje rakiju dobrog kvaliteta, a po količini rakije koja se
dobije destilacijom je među vodećim sortama šljiva. Rakiju od crvene
ranke renomirani proizvođači najčešće koriste za kupažu sa rakijom od
požegače.  Rakija koja se peče od šljive ranke specifična je zbog koštice ove
vrste šljive. Naime, njena koštica je toliko tvrda da prilikom fermentacije i
pečenja ne puca i samim tim ne ispušta u rakiju ono što je štetno. Naprotiv,
ona i daje taj specifičan ukus rakiji. Svi će je prepoznati po tome što je meso
ploda slepljeno s košticom.
Da bi se proizvela kvalitetna rakija od šljive ranke, mora da se poklopi
nekoliko faktora, a pre svega:
 plodovi moraju da budu zreli
 temperatura što veća na dan kupljenja šljive
 proces previranja mora biti na što višoj temperaturi
 po previranju destilirati rakiju posle 2, 3, najviše 5 dana
 izdestilirana rakija mora da odleži
 odležavanje rakije od ranke traje najmanje 18 meseci
I kod pomenute porodice Veljović, jednih od najvećih proizvođača šljive
ranke u Srbiji, rakija se pravi po tradicionalnom receptu. Sakupljaju se
samo šljive koje su dobre za jelo. Fermentacija se obavlja u drvenim
kacama od 21 do 25 dana. Kljuk se prepeče u bakarnim kazanima male
litraže do 120 litara. Tako se dobija meka rakija, koja se odmah ili kasnije
prepeče da bi se dobila ljuta. Tri meseca leži u novim hrastovim buradima,
zatim šest meseci u buradima srednje starosti, a potom u starim hrastovim
bačvama.
A znalci kažu da bolje rakije od rankovače nema. Proverite i živeli!
 

“
Bila je isnpiracija mnogim narodnim pesnicima, pa je u
odnosu na bilo koju drugu vrstu šljive, najviše puta
opevana i tako svrstana u najstariju srpsku tradiciju

RAKIJA OD ŠLJIVE RANKE – CENA

”
Ukoliko izuzmemo domaćine koji je prave na kvalitetan i tradicionalan
način, od kojih možete kupiti rankovaču, znajući od koga i šta kupujete,
čista rankovača je retkost u marketima širom naše zemlje. Upravo zbog
toga što je kraljica među rakijama, i što njenih zasada trenutno nema na
pretek u Srbiji, prepečenicu od ranke i nije baš lako naći. A i kad je nađete,
za flašu od 0,75 l ćete morati da izdvojite minimum 3.150,00 dinara.   
v