Популациона политика Кине

Популациона политика је политика коју спроводи нека држава с циљем усклађивања

демографске слике становништва. Становништво се односи на скуп поједнинаца који
живе на одређеном простору, у одређеном времену и имају одређене особине.
Структуром, бројем, особинама и процесима ( нпр. миграције) бави се демографија. Када
нека држава жели да демографске промене усмери ка жељеном циљу, онда говоримо о
популационој политици. Популациона политика подразумева скуп акција, мера и
програма владе одређене државе. Популациона политика се испољава као политички
одговор држава на одређене проблеме у развитку становништва. Један од проблема са
којим се сусрећу, како развијене тако и оне мање развијене земље је пад наталитета.
Наталитет се дефинише као број рођених у
укупном становништву на одређеној територији у
одређеном временском периоду, а мери се стопом
наталитета – годишњим бројем живорођених у
односу на просечан број становника у години
посматрања. Да би једно друштво имало одржив
демографски развој, број живорођених и умрлих у
дужем временском периоду треба да буде
изједначен .
Већина земаља у свету се суочава са проблемима
изазваним особеностима демографског развитка. Слабо развијене земље трпе економске и
социјалне последице „демографске експлозије“. Због тога неке од њих примењују
демографску политику, усмерену на снижавање наталитета- антинаталистичка
политика. У многим земљама Африке, Азије и Латинске Америке број становника расте
брже него производња средстава за живот. То повећава незапосленост, ствара проблеме у
социјалној сфери и низ других тешкоћа у развоју. У неким азијским земљама се
примењују закони за смањење наталитета укључујући и забрану раних бракова.
Кинеска влада је 1979. године увела политику рађања једног детета како би смањила раст
становништва. У Кини се спроводила „политика једног детета“ тако што су се материјално
помагале породице са једним дететом и без деце,
док су се породице са више деце новчано
кажњавале, а у неким случајевима су и насилно
вршени абортуси. Брачни парови у кинеским
градовима смeју имати само једно дете, док на селу
смeју имати једно или двоје, ако је прво дијете
дјевојчица. Политика се не односи на Тибет, Хонг
Конг и Макао. Политика једног дјетета у Кини
укинута је 2015. године.
Будући да могу имати само једно дијете, Кинези
настоје да то буду дeечаци, јер они настављају
породичну лозу, потребни су као радна снага у
пољопривреди и традицинално се синови брину за родитеље у старости. Стога у Кини је
присутна велика стопа побачаја девојчица и чедоморства већ рођених дјевојчица. Ова
мера је изазвала велику неравнотежу полова, па је данас је у Кини 30 милиона мушкараца
више него жена. Широка доступност ултразвука и лак приступ побачају довели су до
великог несразмера између броја дечака и девојчица. Забрана извођења побачаја због пола
детета донесена је 2003. године. Отмице и продаја девојчица постали су раширени облик
криминала у Кини.. Они који продају девојчице обично су парови који имају једно дијете
“вишка” и боје се владине казне. Око 70.000 кинеске деце отима се годишње. Кинеске
власти не истражују отмице, чак спречавају родитеље у потрази за децом.
Од 2016. године ова политика је ублажена и Пекинг је породицама дозволио да имају
двоје деце, али то није успорило пад наталитета у земљи, упркос двогодишњем порасту
одмах послије тога.
Ове године у мају Пекинг је објавио да ће паровима бити дозвољено да имају највише
троје деце и тако окончао политику једног или, од пре пет година, два детета у породици.
Коју је Си Ђинпинг одобрио .До нових мера владе дошло је после десетогодишњег пописа
који указује на најмањи раст броја становника Кине у претходних неколико деценија.Због
тога су власти одлучиле да дозволе паровима да одгајају више деце и тако предупреде
смањење броја становника. Одлука Кине да под притиском демографске кризе ублажи
ограничења рађања како би омогућила свим паровима да имају троје дјеце представља
велики заокрет. Остаје међутим питање колико ће то решити проблем успореног раста
броја становника с обзиром на упозорења стручњака да су повећање прихода,
урбанизација и трошкови подизања деце
довели до пада наталитета. Кина је најавила
да ће сваком пару омогућити да има до троје
дјеце што представља крај строге политике
два детета. Одлука, најављена у понедјељак,
31. маја, долази након недавне објаве
података пописа становништва који су
показали да се кинеска популација
повећавала најспоријим темпом у посљедњих
неколико деценија. Попис у Кини такође је
показао да је прошле године рођено око 12 милиона беба - значајно смањење у односу на
18 милиона 2016. и најмањи број порођаја забиљежен од 1960-их, што је додатни притисак
на Пекинг да појача мере да парови могу имати више беба.Стопа наталитета у Кини пала
је, упркос ублажавању политике једног детета, на најнижи ниво од оснивања Народне
Републике пре 70 година. У 2019. години било је 10.48 рођених на хиљаду становника,
најмање од 1949. Број деце рођене 2019. године пао је за 580.000, на 14.65 милиона. Поред
тога што је мање рођених, смртност је такође мања, па је број становника у Кини прошле
године порастао на 1,4 милијарде људи. Политбиро Комунистичке партије је послије
састанка у понедјељак на којем је одлучено да ће се ублажити ограничења броја дјеце по
породици, саопштио да ће понудити праведније образовне ресурсе и смањити трошкове
образовања — које стручњаци виде као факторе који коче многе младе парове да имају
више деце.
Политбиро је обећао и да ће унапредити политику породиљског одсуства у земљи,
унапредити пореску и стамбену политику и да намерава боље заштитити права радница.
Утвђено је да је крајем 2020. проценат Кинеза старости од 60 и више година износио 18,7
одсто у односу на 13,3 одсто 2010. Део кинеских држављана старости између 15 и 59
година, који представљају главну радну снагу, износио је 63,35 одсто у 2020., што је пад у
односу на 70,1 одсто 2010. Године. На састанку владајуће странке на челу с председником
Си Ђинпингом одлучено је да се уведу "мере за активно решавање проблема старења
становништва".
Влада расправља о подизању старосне границе за одлазак у пензију у доби од 60 година за
мушкарце, 55 за раднице које раде лакше послове и 50 за раднице које обављају теже
послове. Очекивало се да ће кинеско становништво од 1,4 милијарде почети да опада
касније ове деценије, али подаци с пописа објављени 11. маја сугеришу да се то догађа
брже него што се очекивало што је додатни терет недовољно финансираним пензионим и
здравственим системима.
Кинески истраживачи и министарство рада наводе да би удео радно способних људи
могао да падне на половину становништва до 2050., чиме се повећава "коефицијент
зависности" или број пензионера који се ослањају на сваког радника да остварује приходе
за пензионе фондове и плаћа порез за здравствене и друге јавне услуге.