RASHLADNJA POSTROJENJA

Katedra za termotehniku
Prof. dr Franc Kosi, dipl. maš. inž.

Lekcija AT-4

LITERATURA:
Markoski M.: Rashladni uređaji, Mašinski fakultet, Beograd, 2006.

4. MERKELOV KOEFICIJENT
Posmatrajmo čisto molarni prenos toplote i materije između elementa površine tečnosti i
struje vazduha (sl. 4.1).

Vazduh, (t,x) t, °C x x, kg/kg

t
t g ,x g

t=t wg x wg = 
t wg ,(x wg =  )

t
Voda, (tw ,x=  )

Slika 4.1. Polja temperature i apsolutne vlažnosti u području rošenja;

hladnjak vazduha,   c p   1

Za odnose temperature i vlažnosti prikazane na sl. 4.1 (karakteristične za hladnjake

vazduha, sa direktnim isparavanjem rashladnog fluida ili sa sekundarnim rashladnim fluidom),
dijagram promene stanja vazduha, za slučaj da je   c p   1 , prikazan je na sl. 4.2.

t
dh xg
dx

G F
tg
qg =HL
q =FL
q =FH
twg H

x
Slika 4.2 Promena stanja vazduha na površini hladnjaka

1
 Ukupno razmenjeni toplotni fluks između granične površine i vazduha može da se izrazi
na sledeći način:

    cp 
qg  
 c p  tg  t 
cp  
 
 xg  xd  hdg  hwg  .   (4.1)

gde je


qg  w  tw  tg , W m2  (4.2)

pri tome važi


q  c p  tg  t ,  J kg (4.3)

  cp
q 

 
 xg  xd  hdg  hwg ,  J kg (4.4)

qg  q  q , J kg (4.5)

Ako se ukupni fluks toplote qg interpretira kao rezultat nekakve fiktivne suve konvekcije,
čiji se učinak iskazuje pomoću "ekvivalentnog" koeficijenta u prelaza toplote, može se napisati


dqg  u  tg  t  dA  (4.6)

Odnos  ukupnog fluksa qg , prema suvom fluksu q naziva se Merkel-ovim

koeficijentom. Na osnovu (4.5) i (4.6) dobija se
qg  q  q q
  u   1  , (4.7)
q  q q
Fizikalno značenje Merkelovog koeficijenta je očigledno na osnovu sl. 4.2.
Pravac promene stanja vlažnog vazduha definisan je relacijom

dh
 
c p  tg  t 
 hdg ;
 (4.8)
dx   cp
 x g  xd

 
Sa (4.3) i (4.4), dobija se iz (4.7)
  cp
  xg  xd    hdg  hwg 
 1   (4.9)

c p  tg  t 
Iz (4.8) neposredno sledi:

  cp c p  tg  t  


 xg  xd 
dh  , (4.10)
 hdg
dx
pa se unošenjem (4.10) u (4.9) dobija:


c p  tg  t 
dh
hdg  hwg  
 hdg
  1  dx
c p  tg  t  
2
 dh
 1
 hdg  hwg   dx  hdg  hdg  hwg
dh dh
 hdg  hdg
dx dx

dh
 hwg   h
wg
  dx  (4.11)
dh   hdg
 hdg
dx
Pošto je
hdg  hwg  rdg (4.12)

gde je rdg toplota promene faze vode na graničnoj temperaturi tg , dobija se

  hwg


  rdg  hwg 
odnosno,
dh
dx 
  (4.13)
dh   hdg
r
dx dg
pošto je hdg ? hwg .

Za odnose prikazane na sl. 4.2, uvek je

 1 (4.14)

Merkel-ov koeficijent, određen preko (4.11) ili (4.13), omogućava jednostavno

izračunavanje ekvivalentnog koeficijenta u , jer je na osnovu (4.7)

u     (4.15)