Desanka Maksimović - Prolećna pesma

 
Prolećna pesma je objavljena 1924. godine u zbirci Pesme i pripada
prvoj stvaralačkoj fazi Desanke Maksimović, u kojoj su nastale njene
najpoznatije ljubavne pesme i poezija o prirodi. Poetski prizori radosti,
ushićenja i ljubavi kao svetlog i punog osećanja, u ovoj pesmi ost-
varuju svoju gradacijsku izražajnost kroz harmoniju pesnikinje i
prirode i težnju da se spoje mladost i večnost.
 
Desanaka Maksimović nastavljajući stražilovsku liniju pjesništva u
svom izrazu je blaga i laka. Njene pjesme su stalne, pomalo statične
istim pjesničkim izrazom ispjevane. Takva je i ova pjesma. Značinski
sloj pjesme:
 
U prvoj strofi opisano je rano proljeće. Pjesnikinja je identifikovala
Ijudsko lice te ga je povezala sa proljećem.
 
Druga strofa, proljeće je radost. Pjesnikinja je u izvjesnoj euforiji, u
vedrom je raspoloženju. Neće ničim da uprlja taj divan trenutak prol-
jeća.
 
U trećoj strofi dolazi do izražaja kult proljeća. Sa poštovanjem se
odnosi prema njemu. Ona želi da ostavi proljeće takvo kakvo je, da ga
ničim ne uprlja, to je svojevrsna idealizacija proljeća.
 
Osećam da dosad sve je bilo šala
Moga srca vrela
 
Znači ipak je prije četvrte strofe postojala određenja ljubav, ali u
nekom blažem, možemo reći dječijem stadijumu. U petoj i posljednjoj
strofi kao da vidimo konačnu završnicu ljubavi – određeni oblik
savršenstva i krajnje forme jednog tako divnog osjećaja. Naravno, već
smo mogli da primjetimo da su baš po tome određene i komunika-
tivne rečenice u pjesmi, tvoreći gradaciju. Od zaljubljenosti do za-
vršnog oblika. Veličanstveni ambijent. Impresionizam pjesnikinje.
Uzdizanje ljepote proljeća, uzdizanje ljubavi. Integracija sa
prirodom. Govori se o srcu. Srce reaguje na mlado bilje, koje raste u
proljeće, postaje sve veće i lakše. Uživanje u bolu, jedna od faza
zaljubljenosti.
 
Peta strofa čežnja za životom i slavljenje života. Proljeće je ljubav,
pjesnikinja se zaljubila. Potreba za ljubavi je naizraženija u prol-
jeće. Produbljuje se osjećanje ljubavi prema proljeću i životu. U ovoj
pjesmi je opisana opšta proljećna idila, zaljubljenost i ljepota života.
___________________________________
 
Desanka Maksimović - Prolečna pesma
 
Osećam večeras,dok posmatram laste
I pupoljke rane,
Kako srce moje polagano raste,
Ko vidik u lepe nasmejane dane;
 
Kako s mladim biljem postaje sve veće
I lako ko krilo,
I kako mu celo jedno nebo sreće
I pakao bola ne bi dosta bilo;
 
Kako čezne za svim što bi život mogo
Lepog da mu dade,
I da mu ničega ne bi bilo mnogo:
Tako su velike čežnje mu i nade.
 
Osećam da dosad sve je bilo šala
Moga srca vrela,
Da još nikom nisam svoju ljubav dala
Koliku bih mogla i koliku htela;
 
Da u meni cela nežna plima
Reči nerečeni;
Da bih srce mogla poklanjati svima,
I da opet mnogo ostane ga meni.

Desanka Maksimović - Strepnja

 
Pesma Strepnja nastala je u vreme pesnikinjine mladosti, kada se
peva o ljubavi, najlepšem i najplemenitijem ljudskom osećanju. De-
sanka Maksimović ne peva o ljubavi otvoreno, nema u njenom pe-
vanju ni ljubavnih scena ni čulnosti (poput Rakića, na primer) - ona
peva o nagoveštajima ljubavi, o čežnjama, predosećanjima i strepn-
jama.
 
Nigde u poeziji ove pesnikinje, bilo o čemu da peva - o ljubavi,
rodoljublju, prirodi, ljudskom stradanju i patnji - nema jakih reči i
podignutog tona, nema oratorskog nastupa i estradne intonacije.
Njeno pevanje je smireno, tiho, kao šaputanje ili tiho kazivanje: ono
nije upućeno masi nego sagovorniku, ono je poveravanje ili ispovest,
prijateljska reč upućena prijatelju.
 
Lirsko kazivanje je neposredno, u prvom licu (mi, hoću), u formi je
obraćanja i samoiskazivanja: lirski subjekt se obraća objektu svoje
ljubavi, ali je obraćanje isgovremeno i samoiskazivanje i ispovsst.
Svako obraćanje drugome otkriva kazivačev duševni svet, njegove
misli, osećanja i raspoloženja. Ljubav je ovde tema pevanja, iskazana
je diskretno, u nagoveštajima, kao čežnja, očekivanje i nadanje. Os-
novni stav u kazivanju lirskog subjekta jeste negacija potrebe za
bliskošću i susretom, odlaganje susreta, uspostavljanje distance
između zaljubljenog i objekta ljubavi. Ovakav stav je u iskazivanju
ljubavi i pevanju o njoj neobičan i neuobičajen. Uvek se i svuda peva
prizivanjem objekta ljubavi, izražava se želja za susretom i sas-
tankom, tuga zbog rastanka ili razdvojenosti. Po tome je ova pesma
osobena.
 
U prvoj strofi je sadržana tema pesme: ljubav je predmet pevanja, ali
je to ovde i osobena ljubav:
 
Ne, nemoj mi prići! Hoću izdaleka
da volim i želim oka tvoja dva.
Jer sreća je lepa samo dok se čeka,
dok od sebe samo nagoveštaj da.
 
Priroda ove osobene ljubavi predočena je upravo u prvoj stofi. Prvi
stih sadrži dvostruku negaciju i jedan zahtev: negacijama NE i NEMOJ
odbija se približavanje objekta ljubavi uz izraženu želju (HOĐU) da se
IZDALEKA voli i žele njegova "oka dva". Polustih s naglašenom
dvostrukom negacijom ("Ne, nemoj mi prići!") ponavlja se na početku
druge i treće strofe u istovetnom obliku i na kraju treće strofe u
promenjenom obliku i sadržini: "Ne, nek mi ne priđu oka tvoja dva": u
prvoj sgrofi je izražena želja da se izdaleka vole "tvoja oka dva", u
poslednjem stihu je izrečena defišgšvna želja da "oka tvoja dva" os-
tanu daleko, da ne prilaze. Želja iz prvoga stiha pesme obrazložena je
preostalim stihovima prve strofe: želi se ljubav kao čekanje, slutnja i
nagoveštaj; baš u čekanju i očekivanju leži lepota i slast ljubavi;
ljubav izdaleka prema njegovim očima sugeriše udaljenost, nepoznan-
icu, tajnovitost - draž takve ljubavi je u nagoveštaju i očekivanju.
 
Druga strofa šire obrazlaže temu, odnosno izraženu želju:
 
Ne, nemoj mi prići! Ima više draži
ova slatka strepnja, čekanje i stra'.
Sve je mnogo lepše donde dok se traži,
o čemu se samo tek po slutnji zna.
 
Čekanje, strepnja i strah puni su draži, koja obuzima biće napregnuto
od želje i isčekivanja: oni život čine punim, osmišljenim, okrenutim
budućnosti "Saatka strepnja" je u pitanju hoće li ee odazvati i odgov-
oriti na ljubav; tu je i strah od negativnog odgovora, od gubljenja
ljubavi; čekanje ispunjeno tihim strahom i prijatnom strepnjom dovodi
emocije do vrhunca. Lepota je u traženju, želji i nadanju, u slutnji
koja je uvek svetla jer u njoj stanuje ljubav.
 
Treća strofa će još potpunije predočiti kvalitete ljubavi "izdaleka":
 
Ne, nemoj mi prići! Našto to, i čemu?
Izdaleka samo sve k'o zvezda sja;
izdaleka samo divimo se svemu.
Ne, nek' mi ne priđu oka tvoja dva.
 
U ovoj strofi se formiralo misaono - emotivno jezgro pesme obliko-
vano koncentracnjom jezičkih sredstava. To su dve negacije NE u pr-
vom i četvrtom stihu, na udarnom mestu, na početku stiha, a njihova
snaga je još više naglašena ritmičko - intonacionom funkcijom zapete
kojom se ostvaruje iščekivanje predmega negacije ("nemoj mi prići");
dvostruka negacija glagola "prići": "NEMOJ mi prići", "nek mi NE
priđu"; anaforsko ponavljanje sintagme IZDALEKA SAMO u drugom i
trećem stihu; sintagma TVOJA OKA DVA iz prve strofe ponavlja se u
poslednjem stihu pesme sa promenjenim redom reči: OKA TVOJA
DVA. Sve ovo snažno naglašava potrebu za distancom kao sredstvom
za trajanje lepote ljubavne čežnje. Isticanje ove potrebe na kraju
pesme ima emotivnu i značenjsku vrednost: ostaje da traje u či-
taočevoj svesti.
 
Smisao (i poruka) pesme proističu iz odnosa lirskog subjekta prema
objektu ljubavi: da osgane tamo gde je, "nek mi ne priđu oka tvoja
dva". Iz tog odnosa proističe shvatanje suštine ljubavi: ona nije u ost-
varenju, u susretu i viđenju, u dodiru; ona je u želji, traženju i
čekanju iz kojih proističu nagoveštaji, strepnje i očekivanja - sve
skupa ljubav ulepšava i život čini ispunjenim i ostvarenim.
 
Ova pesma svedoči da je pesnikinja nastojala da ostvari savršenu
formu i u tome uspevala. Strepnja se sastoji iz tri katrena identične
versifikacijske strukture.
 
Desanka Maksimović - Strepnja
________________
 
Desanka Maksimović - Strepnja
 
Ne, nemoj mi prići! Hoću izdaleka
da volim i želim oka tvoja dva.
Jer sreća je lepa samo dok se čeka,
dok od sebe samo nagoveštaj da.
 
Ne, nemoj mi prići! Ima više draži
ova slatka strepnja, čekanje i stra'.
Sve je mnogo lepše donde dok se traži,
o čemu se samo tek po slutnji zna.
 
Ne, nemoj mi prići! Našto to, i čemu?
Izdaleka samo sve k'o zvezda sja;
izdaleka samo divimo se svemu.
Ne, nek' mi ne priđu oka tvoja dva.

Desanka Maksimović - Spomen na ustanak

 
Sadržina i značenje - Predmet ove pesme (tema pevanja) je Srbija
kao velika tajna. Tema je predočena već u prvom stihu: Srbija je ve-
lika tajna. Srbija je tajna za onog ko ne pripada njoj, nije ponikao na
njenom tlu, došao je tu kao okupator. Zato je taj stalno opsednut
mišlju šta se sprema, od čega i odakle vreba opasnost - sve je sumn-
jivo, tajnovito i zagonetno.
 
Niz detalja razvija temu tajne: veliki broj predmeta i pojava čini život i
svet Srbije. Ti predmeti i pojave podstakli su pesnikinju na pevanje,
oni su ušli u pesmu i doprineli stvaranju pesničkog sveta. Predmeti i
pojave stvarnoga sveta Srbije u pesmi su pesnički motivi koji oblikuju
pesnički svet pesme.

Šta sve čini tajnu zemlje Srbije?

 
DAN, ZORA, GRM, GRANjE, KAMENjE, NjIVE, LIST, ROSA, DOZIVANjE
SELjAKA, DEVOJAČKA NEDRA, RUKE DETETA, STARICA, VETRI,
MIRISI, POTOCI, REKE, CRKVENA ZVONA, STAZE ŠUMSKE, MAČJA
STOPA, TRAG KONjSKIH KOPITA, ŽETELAČKE PESME, UDARCI
ŠUMSKIH SEKIRA, USPAVANKE.
 
Tajne su doba dana i noći, njive i polja, potoci i reke, prirodne pojave,
ljudi i životinje, staze i tragovi, zvuci i mirisi, pesme i zvona. U tim
tajnama "svakoga časa sve se menja", "zavere možda kuju", "potajne
prenose vesti", "dogovori su možda tajni". Zato "neprijatelj verovati
ne sme", "ni mačjoj stopi", "ni tragu kopita": ove reči ukazuju kolika
je sumnjičavost i nesigurnost neprijatelja - plaši se mačje stope i
traga konjskih kopita. Vrhunac je u doživljavanju žetelačkih pesama i
uspavanki, dakle sasvim bezazlenih činjenica, kao tasjnih dogovora.
 
Pesnikinja je sagledala Srbiju u vremenu neposredno pred ustanak:
bunt i otpor su klijali; u svakoj pori života i u svemu se osećala
napetost i buntovnički naboj. Nabrajajući detalje iz stvarnosti Srbije i
gradeći njima svoj pesnički svet, pesnikinja o njima govori sa ljubavlju
koja se pretače u ljubav prema zemlji Srbiji, domovini. Snaga ovoga
rodoljublja ogleda se baš u tom uočavanju i slikanju svakog i najman-
jeg detalja - sve je drago i blisko, od grma i ptice, preko potoka i
reka, do žetelačke pesme i uspavanke. Ti detalji su utoliko draži što
su bliski svakom čoveku zemlje Srbije, ali daleki, nepoznati i preteći
za neprijatelja.
 
Kompozicija lirske pesme - Dok je pripovetka komponovana iz ra-
zličitih situacija, opisa i dijaloga, kroz koje se razvijaju radnja i priča,
pesma je komponovana iz različitih motiva kroz koje se razvijaju pes-
nikove misli i osećanja.
 
Primetili smo da se pesnički svet pesme Spomen na ustanak
(sadržina) sastoji iz velikog broja pojedinosti, odnosno iz velikog broja
motiva. U svakoj lirskoj pesmi motivi se grupišu oko tri osnovna mo-
tiva koji čine kompoziciju lirske pesme.
 
1. Prvi, osnovni, glavni motiv
 
U njemu je sadržana tema pesme, predmet, ono očemu se peva. Os-
novni motiv i tema sadržani su u prvom stihu: "Srbija je velika tajna;"
 
2. drugi dopunski motiv
 
Naziv novih motiva razvija se novi motiv. Uvođenjem novih pojedi-
nosti objašnjava se zašto je Srbija "velika tajna" odnosno šta je čini
velikom tajnom.
 
3. Treći završni motiv
 
Sadrži emocionalni zaključak ili poentu pesme otkrivajući smisao i
značenje pesme poruku: neprijatelj "nesme verovati" "ni mačjoj
stopi", "ni tragu konjskih kopita.
 
Vrhunac, poenta je u stihovima:
 
Dogovori su možda tajni
i žetelačke pesme
i udari šumskih sekira
i uspavanka uz kolevku skrita.
 
Mesto u književnom delu, koje sadrži smisao dela, emocionalni za-
ključak, poruku, naziva se POENTA. U lirskoj i epskoj pesmi poenta se
obično nalazi u poslednjim stihovima.
 
Svako književno delo sadrži PORUKU (ili: misao, ideju, shvatanje,
stav), koju pisac upućuje čitaocu. U procesu stvaranja književnog dela
prvo se javi misao, potom dolazi zamisao kako da se ta misao predoči
čitaocu i najzad stvara se književno delo kao nosilac poruke. Nije jed-
nostavno uočiti (dokučiti) poruku: treba pažljivo čitati, obratiti pažnju
na sve elemente dela (jezik, slike, priču, likove). Tek kada delo shva-
timo i doživimo, otkriće nam se i poruka.
 
Rima ili slik
 
Pročitajte naglas prvu strofu pesme i obratite pažnju na završetak sti-
hova (oslušnite ih):
 
1. Srbija je velika tajna
2. ne zna noć šta dan kuva
3. Niti noć šta zora rađa,
4. ne zna grm šta susedni grm sanja
5. niti ptica šta se događa
6. između granja.
 
Primećujete da se neki stihovi završavaju rečima koje na kraju imaju
iste glasove:
 
Rađa - događa
Sanja - granja
 
Primećujete da ovakvi završeci deluju prijatno (lepo zvuče) i da
olakšavaju zapamćivanje stihova.
Ovakvo glasovno podudaranje završetaka stihova naziva se RIMA ili
SLIK.
 
Pitanja, zadaci, vežbe - U ovoj strofi rimuju se treći i peti i četvrti i
šesti stih. Da li je ovakav raspored rima u svim strofama? Zbog čega
je tako? Šta se time postiže?
 
Desanka Maksimović - Spomen na ustanak  - verzija 2
________________
 
Desanka Maksimović - Spomen na ustanak
 
Srbija je velika tajna:
ne zna dan šta noć kuva,
niti noć šta zora rađa,
ne zna grm šta susedni grm sanja
niti ptica šta se događa
između granja.
 
Ne zna gušter šta puzi ispod kamenja,
niti kukuruza struk sluti
šta se u susednoj njivi sprema.
Svakoga časa sve se menja,
nijednog kuta ni lista nema
da nije tajna.
 
Ko zna šta krije u sebi
i ta nevina rosa sjajna:
ti seljački poslovni krici
što se s brda na brdo čuju
zaveru možda kuju.
 
Ko će u toj zemlji kada
znati šta i devojka mlada
u nedrima netaknutim nosi;
kakvu tešku tajnu
u rukama svojim drži dete;
i starica pogrbljena svaka
do kakve se uputila mete.
 
U toj zemlji i vetri,
i mirisi, potoci i reke,
i crkvena zvona
potajno pronose vesti,
na prvom zavijutku,
gde suma počinje ona,
ko zna šta možeš sresti.
 
U toj zemlji ni zečjoj stopi
neprijatelj verovati ne sme,
ni tragu konjskih kopita.
Dogovori su možda tajni
i žetelačke pesme
i udari šumskih sekira
i uspavanka uz kolevku skrita.

Desanka Maksimović - Krvava bajka

 
Nemačka "kaznena ekspedicija" je u Kragujevcu u Drugom svetskom
ratu streljala više od 7.000 srpskih civila. Dan ranije, nemačka vojska
je napravila obruč oko grada, a patrole su kupile ljude po kućama,
radnjama, kafanama, crkvama, kancelarijama. U gimnaziji su pokupili
sve đake od petog do osmog razreda, profesore i direktora Miloja
Pavlovića, koji je odbio milost okupatora i podelio sudbinu đaka.
Kragujevački pokolj jedan je od najvećih i najmonstruoznijih u
Drugom svetskom ratu izvršen nad civilnim stanovništvom u
jednom mestu i u jednom danu.
 
Pesma ima naslov Krvava bajka zato što je zločin o kome pesnikinja
peva prosto neverovatan, a izvršen je sredinom 20. veka u Evropi
kaja se ponosi svojom bogatom kulturnom tradicijom i naučnim pro-
gresom. U zelji da svemu tome prida prizvuk neverovatnog, fan-
tastičkog, a opet mogućeg i opšteljudskog, koje ostaje da se priča
mladima u stilu bajke. Desanka Maksimović tako i započinje svoje
delo:

- bilo je to u nekoj zemlji seljaka

na brdovitom balkanu...
 
Vreme kao da je izbrisalo pamćenje o nazivu zemlje u kojoj se tačno
to dogodilo. To uostalom kao da i nije važno. Važno je da se to istinski
dogodilo i da je to bilo "u nekoj zemlji" da je to "zemlja seljaka" i da
je ta zemlja na Balkanu. Naziv zemlje se podrazumeva - Srbija.
 
Šta se tačno dogodilo u toj "zemlji seljaka"?
Dogodio se najveći zločin, zločin nad zločinima - "krvava bajka".
UMRLA JE MUČENIČKOM SMRĆU ČETA ĐAKA U ISTOM DANU
 
To je važno, jedino što je važno i za onoga koji sluša "krvavu bajku" i
za onoga koji pripoveda: đaci su isterani iz učionice i odvedeni na
streljabnje, da se više niko i nikada ne vrati. A po svemu su bili isti:
po godini rođenja, po školskim obavezama, po svečanostima na koje
su vođeni, po bolestima od kojih su pelcovani, po snovima i nadama i
po danu ili trenutku kada su umrli. U tome i jeste tragika o kojoj peva
pesnikinja. Niti su bili borci, niti ljudi koji kuju zavere i misle na nečiju
smrt. Oni su jednostavno bili đaci koji sede u klupama I RESAVAJU
NEKE ZADATKE. Kao i svi drugi đaci imali su ocene, svoje snove i
đačke tajne: Puni poleta i vere u budućnost, u ljudsku sreću i dobrotu:
imali su mnoštvo planova koje su postavljali pred sebe i činilo se
svakom da će dugo da će vrlo dugo trčati ispod svoda plava dok sve
zadatke na svetu ne posvršava...
 
Tako su sanjarili oni koji su verovali u sebe u svoje svetle snove i
zlatne ideale nimalo svesni da im se bliži skori kraj i da će ostati sve-
tle snove i stranama kamene čitanke kao najveći i jedini junaci "kr-
vave bajke". A kad je došao trenutak pogibije, desilo se ono o čemu
pre toga niko nije maštao. I ako je došao trenutak pogibije desilo se
ono o čemu pre toga niko nije maštao. Iako još dečaci i devojčice bez
panike i straha "uzeli se za ruke" i "na streljanje pošli mirno, PRI-
BRANO KAO DA SMRT NJE NIŠTA. TO UZIMANJE ZA RUKU simboliše
drugarsko bratsko i solidarno ponašanje i poslednju žalju svih njih: da
završe onako kako su i živeli u svetu bliski, jednaki, složni pa i onda
kada se zauvek odlazi i ostavlja ovozemaljski život! Eto, iz tih razloga
je došlo do promene u stihovima koji se ponavljaju. Prvi i drugi put
pesnik ističe:
 
... umrla je MUČENIČKOM smrću
četa đaka
u ISTOM danu

- u 3 ponavljanju došlo je do promene, pa strofa glasi

... umrla je JUNAČKOM smrću
četa đaka
u ISTOM danu
_________________________________
 
Desanka Maksimović - Krvava bajka
 
Književni rod - lirika
Književna vrsta - rodoljubiva pesma
 
Osnovna tema i ideja pesme Krvava bajka je zasnovana na istinitom
događaju, koji se odigrao oktobra 1941. godine u Kragujevcu, kada su
nemački okupatori ubili nekoliko hiljada nedužnih ljudi, a između os-
talih i đake Kragujevačke gimnazije.
 
Osnovni motiv u pesmi Krvava bajka, Desanke Makismović je
neljudski, zločinački čin nemačkog okupatora, kada je za tri dana ubi-
jeno čak nekoliko hiljada ljudi, kragujevčkih civila, pa čak i maloletnih
lica, a sve to u znak odmazde zbog ubistva i ranjavanja nemačkih vo-
jnika. Želeći da otrgne od zaborava ovaj gnusni čin, Desanka Maksi-
mović je spevala ove stihove, koji su i danas obavezna lektira
za đake, jer nikada se ne sme zaboraviti šta je sve nemački
okupator činio građanima naše zemlje.
 
Lirska pesma Krvava bajka je kao književna vrsta svrstana u
rodoljubive pesme. Međutim, ova lirska pesma je i elegija, jer njeni
stihovi iskazuju tugu i setu zbog tragičnog događaja.
 
Lirska pesma Krvava bajka je sačinjena od ukupno sedam strofa, s
tim što su prva, treća i šesta strofa zapravo refren pesme, jer se pon-
avljaju uz neznatne razlike. Ono u čemu je jedina razlika je što
"mučenička smrt", koja se pominje u prvoj i trećoj strofi, u šestoj
strofi prerasta u "junačka smrt".
 
Analiza i interpretacija ovog dela svakako moraju početi od analize
naslova Krvava bajka. Zašto je krvava je sasvim jasno, dok sa druge
strane bajka asocira na nešto nestvarno. Razlog za ovakav naslov je,
takođe apsolutno jasan. Prosto je neverovatno da se u dvadesetom
veku, u da tako kažemo savremenom društvu dogodi toliki masakr
nedužnih civila. Zato Desanka Maksimović i započinje pesmu Kr-
vava bajka stihovima:
 
Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
Na brdovitom Balkanu...
 
Tim početnim stihovima pesme već priziva atmosferu bajke, odnosno
nestvarnog događaja. Nije bitno u kojoj zemlji se odigrao ovaj zločin,
već sama činjenica da se uopšte dogodio.
 
Analiza i interpretacija narednih stihova je prilično jasna, jer Desanka
Maksimović daje opis dečaka - učenika koji su stradali "mučeničkom
smrću":
 
Iste su godine
Svi bili rođeni,
Isto su im tekli školski dani,
Na iste svečanosti
Zajedno su vođeni,
Od istih bolesti svi pelcovani,
I svi umrli u istom danu. 
 
Ovim stihovima Desanka Maksimović dodatno pojačava tragiku ne-
milog događaja, a na njih se nastavljaju stihovi u kojima se opisuje
kako su oni, zapravo bili samo deca, koja su sedela u školskim klu-
pama, mučeći muku sa zadacima i verujući u bolju, svetliju
budućnost. I bili su isti kao i sva druga deca, imali su svoje tajne:
 
Pregršt istih snova
I istih tajni
Rodoljubivih i ljubavnih
Stiskali su u dnu džepova.
I činilo se svakom
Da će dugo,
Da će vrlo dugo,
Trčati ispod svoda plava
Dok sve zadatke na svetu
Ne posvršava.  
 
Ono što je vrlo važno da znate, kada je u pitanju analiza pesme Kr-
vava bajka jeste kako je ova lirska pesma zaista nastala. Verujem da
će vam to bitno olakšati kada budete morali da pišete sastav ili ako
vam upravo ova lektira bude tema za pismeni zadatak iz srpskog
jezika. Naime, kada su pitali veliku srpsku pesnikinju kako je i kada je
pretočila u reči sve ono što je saznala o ovom tragičnom događaju,
Desanka Maksimović je između ostalog ispričala da od trenutka kada
je sticajem okolnosti saznala za ovaj događaj nije mogla odmah da ga
pretoči u reči. A i sam način na koji je saznala je bio vrlo neobičan.
 
Naime, kako je rekla - U ulici Lole Ribara, nedaleko od moje kuće,
zaustavio me je nepoznat mi, star čovek, pre seljak nego građanin, i
rekao mi usplahireno, bez ikakva uvoda ili pozdrava - Znate li šta se
dogodilo u Kragujevcu? – Valjda kakva hapšenja, vešanja? ne pomin-
jući masovna streljanja odraslih, starac mi je saopštio kako su Nemci
upali u gimnaziju i sa časova odveli nekoliko razreda na streljanje, za-
tim se brzo udaljio ne rekavši mi ni zbogom, kao da je izišao iz jedne
sobe u drugu i da će se za koji čas vratiti. I što je vrlo čudnovato, i
meni je bilo prirodno što me nije pozdravio ni prilazeći ni odlazeći.
 
Zatim je Desanka Maksimović otišla da prošeta, jer - Imala sam
potrebu da lutam ulicama, da čas zapisivanja pesme odložim, kao da
sam se bojala da ću pri zapisivanju poremetiti nešto u njenom skladu.
A onda; ... zatim sam je kod kuće zapisala uzbuđenija nego kad sam
prve svoje pesme beležila, počinjući kao letopisac - Bilo je to...
 
Iako je lirska pesma Krvava bajka napisana neposredno nakon
tragičnog stradanja ljudi u Kragujevcu, objavljena je kasnije,
odmah po završetku Drugog svetskog rata.
 
Posebnu tragičnost ove situacije Desanka Maksimović je naglasila up-
ravo ponavljanjem refrena, a samo pažljiva analiza i interpretacija
pokazuju da se "mučenika smrt" kojom su oni stradali, u poslednjem
refrenu pretvara u "junačku smrt", jer su se ovi mladići uhvatili za
ruke i krenuli u smrt uzdignute glave, "Kao da smrt nije ništa."
 
Stilske figure u pesmi Krvava bajka su brojne, a najzanimljivija
među njima je takozvana epifora. Ova stilska figura je vrlo speci-
fična i predstavlja takozvani lirski paralelizam. Epifora spada u stilske
figure "ponavljanja istih reči na kraju svakog stiha u okviru jedne
strofe u pesmi ili u okviru više strofa."
 
Lirska pesma Krvava bajka počinje čuvenim stihovima, koje smo več
pomenuli. Dalje Desanka Maksimović objašnjava da je reč o đacima
koji su bili rođeni svi iste godine, svi su išli na iste svečanosti, svi su
zajedno išli u školu i svi su umrli istoga dana.
 
Kako bi pojačala tragičan događaj, Desanka Maksimović govori o
onome što se zbilo neposredno pre nego što je zločinačka nemačka
vojska došla po njih, kada su oni jednostavno sedeli u svojim klupama
i rešavali zadatke:
 
A pedeset i pet minuti
Pre smrtnog trena
Sedela je u đačkoj klupi
Četa malena
I iste zadatke teške
Rešavala...  
 
I mislili su samo na zadatke, a da nisu ni slutili da će ubrzo krenuti u
smrt. Zapravo, nadali su se svetlijoj budućnosti. Ni slutili nisu kakva
će ih sudbina uskoro zadesiti.
 
Sam kraj pesme je posebno tragičan, jer u poslednjoj strofi Desanka
Maksimović opisuje trenutak njihovog izlaska iz škole, kada su se
"uzeli za ruke" i:
 
I sa školskog zadnjeg časa
Na streljanje pošli mirno
Kao da smrt nije ništa.
Drugova redovi celi
Istog časa se uzneli
Do večnog boravišta.
__________________________________
 
Krvava bajka
 
Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
Na brdovitom Balkanu,
Umrla je mučeničkom smrću
Četa đaka
U jednom danu.

Iste su godine
Svi bili rođeni,
Isto su im tekli školski dani,
Na iste svečanosti
Zajedno su vođeni,
Od istih bolesti svi pelcovani,
I svi umrli u istom danu.

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka

Na brdovitom Balkanu,
Umrla je mučeničkom smrću
Četa đaka
U jednom danu.

A pedeset i pet minuti

Pre smrtnog trena
Sedela je u đačkoj klupi
Četa malena
I iste zadatke teške
Rešavala:koliko može
Putnik ako ide peške...
I tako redom.
Misli su im bile pune
Istih brojki,
I po sveskama u školskoj torbi
Besmislenih ležalo bezbroj
Petica i dvojki.

Pregršt istih snova

I istih tajni
Rodoljubivih i ljubavnih
Stiskali su u dnu džepova.
I činilo se svakom
Da će dugo,
Da će vrlo dugo,
Trčati ispod svoda plava
Dok sve zadatke na svetu
Ne posvršava.

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka

Na brdovitom Balkanu
Umrla je mučeničkom smrću
Četa đaka
U jednom danu.

Dečaka redovi celi

Uzeli se za ruke
I sa školskog zadnjeg časa
Na streljanje pošli mirno
Kao da smrt nije ništa.
Drugova redovi celi
Istog časa se uzneli
Do večnog boravišta.