Motivacija za postizanje uspeha u školi

Motiv i motivacija su pojmovi iz psihologije koji predstavljaju činioce koji podstiču na pokretanje
aktivnosti jedinke; izazivaju određeno ponašanje, održavaju ga i usmeravaju ka nekom cilju. Termin motiv
(od lat. movere- pokretanje) je zajednički naziv za različte unutrašnje biološke I psihološke pobude koje
služe kao pokretači delatnosti. Postoje različite teorije motivacije. Psihoanaliza insistira na biološkim i
nesvesnim, ali spoljašnjim dražima izazvanim, a humanistička psihologija na svesnim motivima.

Motivacija za rad

Različite oblasti različito definišu motivaciju za rad. Psihologija je definiše kao unutrašnje faktore koji
pokreću, organizuju, usmeravaju i određuju intenzitet i trajanje radne aktivnosti. Sociologija pod ovim
pojmom podrazumeva sistem postupaka pojedinaca, odnosno grupe kojim se podstiču određena
ponašanja radi ostvarivanja povoljnih radnih efekata. Menadžment teži da obezbedi da se ljudi ponašaju
na poželjan način kojim se postižu ciljevi organizacije i zadovoljavaju potrebe zaposlenih.

Motivi koji pokreću na rad su praktično neograničeni i mogu se razvrstati prema brojnim
kriterijumima.Socijalni motivi se zasnivaju na psihološkim potrebama. Obično su to potreba za društvom i
potreba za priznanjem u društvu, pa se i mogu zadovoljiti samo u društvenoj zajednici. U nekim
slučajevima mogu biti toliko intenzivni, da ih čovek pretpostavi biološkim motivima, pa tako štrajkuje
glađu i ugrožava svoje zdravstveno stanje.

Da bi sistem nagrađivanja bio uspešan, mora da bude direktno u vezi sa traženim ponašanjem, da bude
sproveden odmah, a ne kasnije i da samo nagrađivanje bude dosledno.

Učenje

Već je odavno poznato da je motivacija glavna pokretačka snaga u radu, nastavi i učenju. Od motivacije
zavisi koliko će učenici učestvovati i koliko će se angažovati ne samo na času, nego kolika će im biti želja
da nešto nauče, prošire svoja znanja i razviju svoje sposobnosti. Motivacija zavisi od mnogih faktora: od
ličnosti samog učenika, socijalne sredine, porodičnog okruženja, potrebe za uspehom, školom, pola
učenika, uzrasta i slično. Među najvažnije faktore koji utiču na školsko učenje, jesu oni koji se odnose na
motivaciju. Pokušaji objašnjavanja motivacije za školsko učenje oslonili su se na postojeće teorije
motivacije. Motivacija za učenje se određuje kao tendencija učenika da akademske aktivnosti doživi kao
samostalne i vredne i/ili kao sredstvo za dolaženje do akademskih dobiti. Ona je jedna od najvažnijih
komponenti koja deluje na ishode učenja. Visoka motivacija ne samo da podstiče na učenje, već i utiče na
to kako i koliko će učenici naučiti.

O značaju motivacije za učenje, pokušaćemo ovim istraživanjem u školi da donesemo neke zaključke , koji
potvrđuju da nadarenost i inteligencija nisu dovoljni faktori za postizanje uspeha u školi, već da uspeh
pojedinca u velikoj meri zavisi od njegove motivacije. U nastavnom procesu učenici koji imaju unutrašnju
motivaciju istrajavaju u određenim aktivnostima jer su zainteresovani za rešavanje određenih problema,
produbljivanje i proširivanje znanja, a nagrada im je sama aktivnost kojom se bave, trajnost i povezanost
znanja, kao i mogućnost njegove primene u različitim životnim situacijama.

Osobe orijentisane na postizanje uspeha postavljaju sebi realističnije ciljeve (srednje teške), uspeh
pripisuju sopstvenim sposobnostima, a neuspeh promenljivim faktorima što sve vodi pozitivnom
bilansu između uspeha i neuspeha. Takve osobe doživljavaju više ponosa i zadovoljstva nakon uspeha,
nego nezadovoljstva i stida nakon neuspeha, jer uspeh vide kao rezultat sopstvenih sposobnosti, a
neuspeh kao stvar promjenljivih faktora. Drugačije je kod osoba koje su orijentisane na izbjegavanje
neuspeha.

Cilj ovog rada je da se ispita da li postoji značajna statistička razlika kada je u pitanju motivacija za
učenjem kod učenika radi ostvarivanja uspeha u školi.

Ispitanici su učenici 13. beogradske gimnazije. Ispitivanje se sprovodi anketom i obuhvata oko 60 učenika
2.razreda prirodno-matematičkog smera gimnazije.