Bobo lutka eksperiment

1.slajd Uvod
Za naš eksperiment odabrali smo eksperimet sa Bobo lutkom. Bobo
lutka je inače plastična lutka na naduvavanje koja na dnu ima dodatu
težinu kako bi se vratila u uspravan položaj kada bi je udarili (na
prvom slajdu ima slika lutke na nju ćemo da pokažemo).

2.slajd Osnovni podaci

Eksperimet je izveo kanadski psiholog Robert Bandura od 1961 do
1963 na Stanfordskom univerzitetu. Cilj studije bio je da da se sazna
da li se ponašanje u ovom slučaju agresija može steći posmatranjem i
imitacijom.

1. Faza (3. i 4. slajd) Modeliranje

U eksperimentu su testirali 72 deteta, 36 dečaka i devojčica uzrasta
od 3 do 6 godina. Pre samog eksperimenta ocenili su agresivnost
dece u vrtiću u normalnim uslovima i zatim su deca raspoređivana u
grupe na osnovu te pokazane agresivnosti kako bi eksperiment bio
što tačniji. Raspodelili su 72 deteta u ukupno 9 grupa, kao što
možemo videti na ovom slajdu. 24 dece je gledalo video na kome
muškarac ili žena vrše nasilje nad lutkom na jako specifičan način, na
primer udarali bi je čekićem, seo bi na nju, udario je po nosu, vikao na
nju... 12 dece je gledalo muškarca kako je vršio nasilje, a drugih 12
ženu. Druga grupa od 24 deteta je gledala video na kome se odrasla
osoba igra ne obazirajući se na lutku, opet 12 deteta je gledalo
muškarca, drugih 12 ženu. Treća grupa bila je kontrolna grupa i njoj
nije bio pokazan ni jedan video.

2.Faza (5.slajd) Podsticanje agresije

Nakon što su odgledali video morali su da podstaknu agresiju kod
dece kako bi videli kakve rezultate su ostavili videi. Odveli su decu u
drugu sobu sa njima jako zanimljivim igračkama. Čim bi dete počelo
da se igra igračkama neko bi ušao I rekao detetu da više ne može da
se igra tim igračkama jer su one rezervisane za najbolju decu.

3.Faza (5.slajd)
Ali im je rečeno da mogu da odu u drugu sobu I da tamo mogu da se
igraju sa igračkama. U toj drugoj sobi bile su postavljene agresivne
igračke poput malja, plastičnih pušaka, Bobo lutke… kao i neagresivne
igračke poput bojici, papira, lutaka, seta za čaj, plastičnih životinja…
Istraživači su zatim posamtrali dete sledećih 20min i zapisivali
opservacije na svake 5 sekunde.

4.Faza (5. i 6. slajd)

Ovo su rezultati istraživanja. Prvo slovo ovde predstavlja pol deteta, a
drugo slovo pol modela. Ovde je prikazan procenat dece koja su
pokazala isti fizički oblik nasilja kao što je prikazao model npr.
prethodno pomenuto obaranje lutke, udaranje po nosu, takođe
imamo procenat dece koja su na isti način verbalno napadala lutku,
procenat dece koja je lutku napala maljem I procenat dece koja su
lutku napali na neki drugi način koji nije bio prikazan u videu koji su
deca gledala.

Kao što možemo videti deca koja su gledala video sa agresivnim

modelom pokazala znatno više imitirajućeg agresivnog ponašanja.
Procenat dece koja su ispoljila neimitrajuće agresvno ponašanje veći
je u grupi koja je imala agresivnog modela ali u odnosu na razlika nije
toliko velika u odnosu na ostale grupe. Devojčice su pokazivale više
psihičkog nasilja kada je model bio muškarac, dok su devojčice čiji je
model bila žena pokazivale više verbalnog nasilja. Dečaci su više
imitirali muške modele nego ženske. Dečaci cu više imitirali fizičko
nasilje, dok je verbalno nasilje bilo skoro jednako imitirano i kod
dečaka I kod devojčica. Dakle Bandura je potvrdio svoju hipotezu da
se ponašanje može naučiti kroz posmatranje i imitaciju.

7.slajd Kriticizam
Uzorak koji je Bandura koristio bio je relativno mali. Nije postoja
interakcija između modela I dece I deca nisu poznavala modela što je
potpuno drugačije u odnosu na svakodnevnicu jer najveći uticaj na
ponašanje dece imaju roditelji. Kamberbač je 1990. ustanovio da
deca koja se pre eksperimenta nisu igrala sa lutkom imala 5 puta veću
verovatnoću da ispolje agresiju u odnosu na onu koja su lutku već
srela. Takođe je moguće tvrditi da sam eksperiment nije bio etički jer
je 40% dece nakon 8 meseci i dalje pokazivalo isto agresivno
ponašanje što je utvrdio Hiks.

8.slajd Metoda, tehnika, grana

Metoda koju je Bandura upotrebio je ekspirimentalna metoda.
Tehnika koju je koristio je posmatranje ponašanja, a grana psihologije
u koju spada ovaj eksperiment je razvojna psihologija.