Универзитет у Нишу

Филозофски факултет

Образовање нставника предметне наставе

СТРАНИ ЈЕЗИЦИ И СТАВОВИ ДЕЦЕ НИЖИХ РАЗРЕДА

ОСНОВНЕ ШКОЛЕ ПРЕМА ДРУГИМ НАРОДИМА

Ментор: Студент:

Драгана Стојановић 62

у Нишу, 2023.
 АПСТРАКТ

Ученици се у школама Србије сусрећу са првим страним језиком у првом

разреду, да би други страни језик, који се бира, почели да уче у петом разреду. Разлози
који ће децу навести да се одлуче за конкретно један страни језик, јесу најчешће
повезани са њиховим ставовима о одређеној култури, али исто тако и учење језика
може довести да промене става о култури, с обзиром на то да су ставови подложни
променама. Стога ће се овај рад бавити ставововима деце према културама неког
народа. У раду ће се презентовати истраживања 100 испитаника, који попуњавају
анонимни упитник о својим ставовима и познавању културе других народа пре и након
једне године учења страног језика. Истраживања која су ранијих година била
спроведена (Гојков-Рајић, А, 2012, стр. 127) показала су да испитаници имају
позитивне ставове према оним културама за које су чули. Тако су се као најбоље
оцењени нашли Енглези, Немци, Французи и Италијани, а најгоре Финци и Бугари.
Након што се деца сусретну са језиком и након једне године учења (немачки језик)
очекује се побољшање ставова о народу, чији језик уче, али и побољшање ставова о
оним народима који су њима блиски. У истраживањима ранијих година показало се да
је почетна претпоставка истинита. То нас доводи до закључка да учење страног језика
није само усвајање вештине, већ и да помаже у разумевању нове културе и обичаја,
што доводи до бољег, прихватљивијег и хуманијег друштва.

Кључне речи: учење страног језика, ставови према другим народима

УВОД

Савремено друштво и живот у 21. веку са собом доноси велики број могућности
и да би се све предности, које пружа савремено доба, искористиле неопходно је
познавати стране језике. Интеркултурализам је саставни део савременог живота и у
време глобализације је неизбежан. Стога се у данашње време подразумева познавање
два или више страних језика. У школама у Србији, деца почињу са учењем страног
језика од првог разреда основне школе, да би од петог разреда почели са учењем
другог страног језика. Први страни језик који се учи у школама у Србији је најчешће
енглески језик и обавезан је предмет, тако да деца и родитељи немају могућност
одабира. Језик који ће деца учити од петог разреда може се бирати између оних језика
који се нуде у школи, а то су најчешће немачки, француски, руски, шпански и

1
италијански језик. У зависности од става, који су деца и родитељи развили према
одређеном народу, култури и језику, деца ће се одлучити за један од понуђених језика.

Овај рад има за циљ да се бави ставовима деце, нижих разреда основних школа,
према одређеном народу, који могу утицати на избор језика у петом разреду. Као и да
ли су деца подглегла промени ставова о народу након годину дана учења језика, како
бисмо могли да сагледамо како учење страних језика утиче на ставове о другим
народима.

ТЕОРИЈСКИ ОКВИР

Сматра се да ставови подразумевају когнитивну, афективну и конативну

компоненту. Социјални психолози под ставовима подразумевају менталну спремност
особе да осећа, мисли и има склоност ка позитивном или негативном понашању према
одређеном питању и појави. Конкретно у овом истраживању су наша понашања и
активности, која су усмерена према неком народу или језику последица тих ставова.
Као инструмент испитивања који се користи у овом истраживању користи се упитник,
који попуњавају ученици четвртог и петог разреда (пре и након једне године учења
немачког језика). Упитник садржи питања о уметности и култури народа, како би се
утврдило у којој су мери ученици упознати са њом. Други део упитника се односи на
ставове које ученици имају према народу, као и у којој мери им се одређени језици
допадају (на скали од 1 до 5).

МЕТОДОЛОШКИ ОКВИР

I Проблем истраживања

Основни проблем овог истраживања је утврдити ставове деце према страним

народима, као и колико познавање стране културе утиче на одабир страног језика који
ће се учити у основној школи.

II Значај истраживања

Теоријски значај истраживања се огледа у бољем разумевању ставова које ученици у

основним школама имају према другим народима.

2
Практични значај истраживања се огледа у могућности да се стечена знања искористе
приликом формирања едукативних радионица намењених ученицима четвртог разреда,
како би боље разумели стране културе и народе и како би наредне године (у петом
разреду) лакше донели одлуку о томе који ће страни језик учити.

III Циљ истраживања

Основни циљ је испитати како ученици у нижим разредима основне школе

перципирају стране језике и културу (овде се мисли конкретно на Енглезе, Немце,
Французе, Италијане, Русе и Грке) и како учење новог страног језика (у овом
истраживању немачког) утиче на ставове о овом и другим народима.

Специфични циљеви:

Питања која следе имају за циљ да утврде познавање одређених народа и културе.

1. Испитати ставове ученика по питању музике страних народа пре и након једне
године учења језика
2. Испитати ставове ученика по питању кљижевности страних народа пре и након
једне године учења језика
3. Испитати ставове ученика по питању сликарства страних народа пре и након
једне године учења језика
4. Испитати ставове ученика по питању филмова/серија страних народа пре и
након једне године учења језика
5. Испитати ставове ученика по питању јела страних народа пре и након једне
године учења језика

Питања која следе имају за циљ да утврде ставове испитаника према одређеној
култури, пре и након једне године учења језика. Колико им се допада народ и језик.

1. Испитати какав став ученици имају према одређеном страном народу, тј. у којој
мери им се допада страни народ
2. Испитати какав став ученици имају према страном језику, тј. у којој мери им се
допада страни језик

3
IV Варијабле

Страни језици и ставови деце нижих разреда основне школе према другим народима
биће операционално дефинисан путем упитника „Страни језик и став према страним
народима“, који је конструисан за потребе овог истраживања.

Независна варијабла је учење немачког као страног језика.

Зависна варијабла се односи на ставове ученика четвртог и петог разреда према другим
народима.

Контролне варијабле

Разред ученика (Четврти, Пети)

Назив основне школе (ОШ „Чегар“ Ниш)

V Технике прикупљања података

Страни језик и став према страним народима. У истраживању ће се користити метода

систематског неексперименталног посматрања. У циљу прикупљања података
користиће се упитник конструисан за потребе овог истраживања, који попуњавају
ученици четвртог и петог разреда (пре и након једне године учења немачког језика).
Упитник ће се фокусирати на интеркултуралну осетљивост, толерантност,
отворености према другим народима. Упитник ће се састоји од два дела, који се односе
на:

1) питања о познавању уметности и културе народа, како би се утврдило у којој су

мери ученици упознати са њом (питања су отвореног типа)

2) ставове које ученици имају према народу, као и у којој мери им се одређени језици
допадају ( питања су затвореног типа, на скали од 1 до 5)

Први део упитника се састоји од 5 питања отвореног типа, тако да се од испитаника

очекује да наведу слободан одговор. Питања се односе на познавање музике,
књижевности, сликарства, филмова/серија и јела страних народа. Испитаници за сваку
понуђену земљу (Енглеска, Француска, Немачка, Русија, Италија и Грчка) треба да
наведу позната музичка, књижевна, сликарска дела, познате филмове/серије и јела.

4
Други део упитника се састоји од два питања затвореног типа, где испитаници
одговарају заокруживањем броја од 1 до 5. Питања се односе на њихов став о народу и
језику, тј. у којој мери им се допада народ и у којој мери им се допада конкретан језик.
Питања се односе на: Енглезе, Немце, Французе, Италијане, Русе и Грке и за сваки
наведени народ и одговарајући језик се налази скала, са понуђеним одговорима од 1-
уопште ми се не допада ми се; 2 - не допада ми се; 3 - нити ми се допада, нити ми се не
допада; 4 - донекле ми се допада; 5-допада ми се.

VI Узорак

У истраживању ће бити одабран узорак без вероватноће, хотимични, и биће испитано

100 ученика основне школе (ОШ „Чегар“ у Нишу) два одељења четвртог и два
одељења петог разреда. Ученици четвртог разреда ће бити замољени да попуне
анонимни упитник о својим ставовима и познавању културе других народа пре почетка
учења страног језика, затим ће упитник попунити и ученици петог разреда, како би се
уочила промена става о одређеном народу након једне године учења страног језика.

VII Хипотезе

Основна хипотеза:

Очекујемо да ученици нижег разреда у основним школама имају одређен став о

одређеној култури, али да се став мења након једне године учења језика. Дакле, учење
страног језика није само савладавање вештине, већ доприноси и промени ставова
према говорницима језика, као и према културама, које су блиске том народу.

Специфичне хипотезе:

1. Очекујемо да ученици након једне године учења језика имају више знања по
питању музике страних народа, него пре учења језика
2. Очекујемо да ученици након једне године учења језика имају више знања по
питању књижевности страних народа, него пре учења језика
3. Очекујемо да ученици након једне године учења језика имају више знања по
питању сликарства страних народа, него пре учења језика
4. Очекујемо да ученици након једне године учења језика имају више знања по
питању филмова/серија страних народа, него пре учења језика

5
 5. Очекујемо да ученици након једне године учења језика имају више знања по
питању јела страних народа, него пре учења језика
6. Очекујемо да ће ученици имати позитивнији став према одређеном народу, тј.
да ће им се више допадати одређени народ након једне године учења страног
језика
7. Очекујемо да ће ученици имати позитивнији став према страном језику, тј. да ће
им се више допадати страни језик након једне године учења страног језика

VIII План прикупљања података

Истраживање ће бити спроведено априла 2023. године у основној школи (ОШ „Чегар“
у Нишу), где ће претходно бити добијена сагласност родитеља да њихово дете може
учествовати у овом истраживању. Поред тога ће се добити сагласност школе и
директора за учествовање ученика у истраживању. Ученици ће бити групно тестирани
за време разредног часа. Попуњавање упитника ће трајати 25 минута.

IX Обрада резултата

У циљу истраживања ставова према страним језицима и култури биће коришћени

фреквенце и проценти. Приликом обраде података биће обухваћени одговори оба
разреда, а затим и појединачно како би се уочиле разлике у ставовима, тј. да ли
разликују ставови ученика према одређеном народу и језику пре и након учења страног
језика.

РЕЗУЛТАТИ

Применом изложене методе за обраду података добиће се резултати који

прихватају или одбацују хипотезе овог истраживања. Најпре ће се приказати подаци о
изражености мерених варијабли истраживања. Затим ће се проверити опште и
специфичне хипотезе, које се односе на знања по питању музике, књижевности,
сликарства, филмова/серија и јела страних народа, пре и после једне године учење
језика. Затим ће се проверити у којој мери се променио став ученика према страном
народу и језику након једне године учења језика (конкретно у овом случају, након
учења немачког језика).

6
У истраживањима која су спроведена ранијих година, ниједна од корелација између
рангова европских народа у тесту и ретесту (годину дана пре и после учења језика)
није се показала статистички значајном, тако да је за поређење рангова европских
народа у тесту и ретесту био употребљен Ман-Витнијев тест (Mann-Whitney Test).

ДИСКУСИЈА

Овде се мора нагласити да када су истраживања блиска овој теми била

спровођена, интернет није у толикој мери био заступљен, колико данас, тако да деца
нису у великој мери била изложена страној култури, данас је то много заступљеније.
Пре само десетак година много је веће интересовање било заступљено за учењем
француског језика, док се данас већина деце на преласку из четвртог у пети разред
одлучује за учење немачког језика. Може се рећи да је то последица глобализације и
све већег утицаја немачке културе и заступљености немачких фирми на нашим
просторима, што директно утиче на другачију слику о народу. Тако да се очекује да ће
истраживања новијег датума показати другачије резултате.
Увидом у резултате раније спроведених истраживања, могу се уочити разлике у
познавању народа и културе и ставу према народима, културама и језицима, пре него
што се ступило у контакт са језиком, у односу на учење језика у периоду од годину
дана. Као и да је став о народу, чији се језик учио постао позитивнији. Наиме, деца,
након што су одређено време провела читајући текстове, кроз које се говори и о
култури народа, почињу да се поистовећују са народом, што је у природи човека, јер
што о некој појави имамо више информација имамо и јасније израженији став, који је у
овом случају постао позитиван. (Гојков-Рајић, А, 2012, стр. 150)

7
 ЗАКЉУЧАК

Циљ истраживања је да утврди ставове ученика нижих разреда основне школе

према страним народима и језицима, на основу њиховог предзнања о одређеној
културе и након годину дана учења језика и упознавања са културом.
Истраживања која су спроведена ранијих година на сличну тему (Гојков-Рајић, А,
2012, стр. 150) указују на то да испитани ученици, који се још увек нису сусрели са
другим страним језиком, енглеску културу и народ виде као блиску и познату, док су
им остале културе углавном непознате. Међутим, када се испитују ученици, који су
провели једну годину учења језика показују веће познавање одређене културе, самим
тим се и повећава блискост са одређеним народом.
Може се закључити да је повезивање са народом последица учења језика, те се тако
може потврдити почетна хипотеза да учење језика није само стицање вештине, већ и да
се кроз језик деца и људи упознају са новом културом, те је тако боље и разумеју и
отворнији су према људима других народа.

ЛИТЕРАТУРА

1. Истраживања у педагогији. Српска академија образовања (2012), Висока школа

струковних студија за образовање васпитача „Михаило Павлов“, Вршац-
Београд.
2. Модели стручног усавршавања наставника за интеркултурално васпитање и
образовање. Тематски зборник (2006), Филозофски факултет, Нови Сад.
3. Мултикултурно образовање.Тематски зборник радова, књига 2 (2007),
Филозофски факултет, Нови Сад.
4. Мултикултурно образовање. тематски зборник радова, књига 3 (2008),
Филозофски факултет, Нови Сад.
5. Reeg, Urlike, Ehrhardt, Claus und Kaunzner, Urlike A. (Hrsg.) (2009), Inetrkulturelle
Perspektiven in der Sprachwissenschaft und ihrer Didaktik. Beiträge zur Didaktik
Deutsch als Fremdsprache, Bd. I., Waxmann, Münster.