Александар М.

Новаковић* Оригинални научни рад

УДК 811.163.41:821.133.1
Универзитет у Нишу DOI 10.7251/PNSJK2211079N
Филозофски факултет COBISS.RS-ID 138328065
Департман за србистику

МОТИВАЦИЈА ЗА УЧЕЊЕ СРПСКОГ КАО

СТРАНОГ ЈЕЗИКА (НА ПРИМЕРУ АРНОА ГУЈОНА,
ТИАГА ФЕРЕИРЕ И ЛИЗ ДУ НГ)
Предмет овога рада је анализа мотива за учење српског као страног језика
странаца познатих широј јавности у Републици Србији, са циљем стварања ја-
сније слике о врсти подстицаја који су их навели да започну са учењем и савла-
давањем српскога језика. У раду је коришћена дескриптивна метода и метода
теоријске анализе са техником анализе садржаја. Грађу за истраживање су чи-
нили видео-записи на Јутјуб-каналима Арноа Гујона, Тиага Фереире, Елизабет
Дуонг и пратећи видео-записи у којима су они главни протагонисти. Анализа
640 видео-записа нам је показала да су странци вођени вишеструким подсти-
цајима интегративне и инструменталне природе, при чему је уочљиво постоја-
ње покретачког мотива за учење „прелепог, али и претешког” српског језика.
Српски језик су почели да уче из љубави, и то: 1) алтруистичке љубави према
страдалничком српском народу на Косову и Метохији (у случају Арноа Гујо-
на), односно 2) љубави према вољеној особи (у случајевима Тиага Фереире и
Елизабет Дуонг), уз постојање дубоке уверености да ће им стечено знање кори-
стити на више начина: 1) ради интеграције у нову друштвену заједницу и 2)
ради реализације хуманитарних, студентских и пословних активности.
Кључне речи: српски као страни језик, мотивација, интегративна и инстру-
ментална мотивација, Арно Гујон, Тиаго Фереира, Елизабет Дуонг

Увод. Развитак наставе српског као страног језика започиње шезде-

1. сетих година двадесетог века. Спољнополитичка оријентација југо-

словенске државе и оснивање Покрета несврстаних утицали су да
се појави већи број странаца заинтересованих да уче српски (као страни)
језик. Иако је приступ овој врсти наставе дуго био „несистематичан и сти-
хијски” (КрајишниК 2016), деведесетих година долази до заокрета и успо-
стављања организованијег промишљања и деловања у правцу њеног уна-
пређења. У средишту пажње лингвометодичара нашла су се фундамен-
тална теоријско-методолошка питања, међу којима и питање Коме се пре-

* aleksandar.novakovic@filfak.ni.ac.rs

Прилози | 79
 А. Новаковић, Мотивација за учење српског као страног...; Прилози, XI, 2022, 79–96

даје српски језик? (БУгарсКи 1984). С обзиром на чињеницу да са свих кон-

тинената почињу да долазе странци, који српски језик уче са различитим
подстицајима, Наум Димитријевић (1984: 35) саставља листу ученика: 1)
страни студенти у Југославији; 2) странци који српскохрватски језик уче у
својој земљи – пословни људи, дипломате итд.; 4) потомци наших исеље-
ника у страним земљама; 5) припадници националних мањина у Југосла-
вији. Другим речима, као ученици српског језика појављују се странци
свих узраста и социјалних група – средњошколци (будући студенти у на-
шој држави), студенти на размени, дипломате, пословни људи, домаћице,
родбина странаца који живе у Србији, заљубљеници у српско културно
наслеђе и историју и др. Имајући у виду да су настава матерњег језика и
настава страног језика дијаметрално супротне појаве, неминовно поста-
вљамо питање порекла ученика, његовог матерњег језика, нивоа познава-
ња језика, разлога због којих учи језик и, наравно, мотивације, која има
кључну улогу у савладавању страног језика.
Мотивација за учење представља фактор који утиче на ниво успеха
у савладавању страног језика (L2). Добро је познато да ће ученици који
су високомотивисани постићи бољи успех у учењу жељеног страног је-
зика (дорнеј, Цизер 1998). Мотивација укључује три компоненте: 1) под-
стицај; 2) преданост ка учењу језика и 3) став према учењу језика (Гард-
нер 1985), те се неретко дефинише као „одређена врста унутрашњег
подстицаја која покреће појединца да постигне одређени резултат”
(Хармер 2007: 98). Наставници који предају страни језик настоје да доне-
су одговарајуће организационе одлуке које ће допринети одржавању и
увећању мотивације ученика. Доступна литература у области наставе
српског као страног језика нам показује да није било много истражива-
ња у којима су се аутори бавили питањем мотивације у учењу српског
као страног језика. Зато ћемо настојати да се у овом раду ближе упозна-
мо са питањем мотива за учење српског као страног језика на основу
сачуваних сведочанстава странаца који су га учили.

2. ПретХодна истраживања. Питањем мотивације при учењу страног

језика бавило се више иностраних и неколико домаћих аутора – психо-
лога, педагога, методичара и наставника-практичара. Иако се термин
нашироко користи у образовању и научним истраживањима, изненађу-
јуће је колико су многобројна његова теоријска одређења и класифика-
ције. Ипак, истраживачи су сагласни у томе да је мотивација фактор

80 | Прилози
 А. Новаковић, Мотивација за учење српског као страног...; Прилози, XI, 2022, 79–96

који утиче на понашање појединаца, усмеравајући их на предузимање

одговарајуће сврсисходне акције (дорнеј 1998: 117; Хармер 2007: 98; ра-
Химова 2021: 68). „То је стање у коме индивидуа поседује неку врсту уну-
трашње снаге или порива који подстиче, регулише и усмерава учење”
(Кончаревић 2004: 67). Ученик који је мотивисан има циљ да развије и
усаврши језичке вештине за несметано комуницирање за матерњим го-
ворницима језика који учи. Представља кључан фактор и фундаментал-
ну тајну за учење (страног) језика (Белес-Фортино, олеро рамирез 2015),
који утиче на успех у учењу другог/страног језика и степен задовољства
које појединац том приликом осећа (гарднер 1985: 10; дорнеј и Цизер
1998). У складу са врло сложеном природом мотивације у литератури
постоји више класификација. Гарднер и Ламбер (1972), представници
социо-психолошког приступа учењу страног језика, издвојили су две
главне врсте мотивације: интегративну и инструменталну. Интегра-
тивна мотивација представља вољу или жељу ученика да буде репре-
зентативни члан друге језичке заједнице, чија га је култура привукла.
Чине је четири компоненте: 1) интерес за учење језика, упознавање кул-
туре и људи; 2) проширење видика и избегавање провинцијализма; 3)
жеља за савладавањем нових изазова и 4) интеграција у нову друштвену
заједницу (дорнеј 1990: 2). Инструменталну мотивацију карактерише
жеља за стицањем друштвеног или економског признања, односно праг-
матичне користи као што су плата, моћ или каријера (Џонсон 2001). При
томе, не постоји очигледна потреба да се у настави прецизира о којој
мотивацији је реч, јер има ученика са једном, другом или (чак) обе мо-
тивације (КУК 1991; дорнеј 2001). Са друге стране, Дорнеј (1994: 275)
издваја интризичку (унутрашњу) и екстринзичку (спољашњу) мотива-
цију. Реч је о мотивацијама које пресудно утичу на успех ученика на
свим нивоима њиховог образовања и учења језика (сУсанто 2018). Ноел
и сар. (2003: 38) сматрају да је ова класификација заснована на теорији
самоодређења, при чему се интринзичка односи на „мотивацију за анга-
жовање у активности која је пријатна и задовољавајућа”, док екстрин-
зичка мотивација долази од спољашњих фактора какви су новац, награ-
да, оцена, па чак и казна (БраУн 2007). Новија истраживања проширују
листу другим категоријама, па се уз интегративне и интструменталне
наводе и ови разлози: путовања, пријатељство, жеља за знањем (Клемент
и КрУдиниер 1983), односно афективни, академски, културолошки, кому-
никацијски разлози, као и жеља за постигнућем (миХаљевић ЂигУновић,

Прилози | 81
 А. Новаковић, Мотивација за учење српског као страног...; Прилози, XI, 2022, 79–96

зерголер милетић 2003). Галахер-Брет (2004) у својој студији издваја се-

дамдесет разлога за учење језика, разврставајући их у осамнаест катего-
рија: добијање држављанства, успостављање комуникације, остваривање
економског, социјалног и политичког циља, борба за демократију, упо-
знавање разноликости, запошљавање, одржавање животне средине, бор-
ба за једнакост, тежња ка глобализацији, очување идентитета, развој ин-
теркултуралне компетенције, вођење спољне политике, неговање ва-
жних вештина, ширење свести о значају језика, путовање, постизање
вишејезичности, лични и друштвени развитак и неговање вредности.
Но, без обзира на тип, мотивација представља променљиву категорију
на коју утиче неколико фактора: 1) комуникативни мотив (укључујући
аспекте интегративне и инструменталне мотивације); 2) учионичко
окружење; 3) наставников метод мотивације; 4) однос према култури
језика који се учи; 5) страх и ниво анксиозности; 6) критеријуми за оце-
ну успеха/неуспеха и 7) скривени интереси (шмит и сар. 1996: 9).
Нажалост, нема много радова у којима су се аутори бавили питањем
мотивације ученика за учење српског као страног језика1. Плешковић
(2011) анализира мотивацију студената љубљанског универзитета за
студирањем јужнословенских језика, запажајући да избор студија није
повезан са пореклом (словеначким или српским), већ са успехом у уче-
њу језика. Са друге стране, Стојичић и Мутавџић (2011: 268) као изворе
мотивације грчких држављана за учење нашег језика издвајају: економ-
ску и привредну сарадњу, друштвену утрошивост (могућност шире при-
мене у одређеној средини), популарност културе2, историје, цивилиза-
ције и религије, миграторна кретања, као и лично опредељење за изуча-
вање језика, могућност туристичког или студијског боравка у земљи у
којој се језик говори, запажајући да је „заинтересованост за учење Грч-
ког у Србији већа него што је заинтересованост Грка да уче српски”. У
вези са тим, Николић (2014: 56) закључује да на учење српског као стра-
ног „утичу спољашњи фактори, пре свега, избор факултета/школе, про-

Преглед литературе указује да наставник и његове организационе одлуке

1

имају важан утицај на степен мотивације ученика. Зоран Гачић (1986: 143) запажа
да коришћење неквалитетних наставних материјала доводи до опадања и губљења
мотивације, односно слабљења пажње и појаве замора, док Ирена Перишић Арсић
(2016) сматра да избор одговарајућих књижевних текстова може побољшати моти-
вацију ученика кроз своје естетске и књижевне вредности.
2
Елементи културе приликом учења страног језика могу бити одличан извор
мотивације, зато што представљају извор ученичке радозналости (ХерБез 2016: 380).

82 | Прилози
 А. Новаковић, Мотивација за учење српског као страног...; Прилози, XI, 2022, 79–96

фесионална оријентација и будући позив”, док Крајишник (2016: 16)

као мотиве за учење језика издваја: школовање, потребе на послу или
услов за добијање посла, потребу за интеграцијом у новој животној сре-
дини, истичући да је „врло често један студент мотивисан на неколико
начина да учи нови језик”.

3. Методолошке поставке истраживања

3.1. Предмет и Циљ истраживања. Преглед претходних истраживања
нам је показао да су малобројни радови у којима су се аутори бавили
питањем мотивације у учењу српског као страног језика, а и они који
постоје не пружају нам детаљан увид у ово важно питање наставе. Иако
је велики број странаца, почев од шездесетих година двадесетог века,
учио српски као страни језик, пажња истраживача није била усмерена
ка откривању узрока и мотива који су их на то навели. По свему судећи
многа су интересантна запажања и сведочанства странаца у вези са пи-
тањима мотивације за учење српског као страног језика заувек изгубље-
на и заборављена. Срећом, има и оних која су остала сачувана у аутоби-
ографским делима и видео-материјалима доступним на интернету, а
која која откривају сву лепоту и изазовност учења српског као страног
језика. Могли бисмо издвојити неколико примера: 1) Арноа Гујона,
Француза и хуманисте; 2) Тиага Фереире, Бразилца који је добио српски
пасош и 3) Елизабет Дуонг, Аустралијанке познате по видео-записима о
учењу српског језика. Зато је предмет овога рада анализа мотива за уче-
ње српског као страног језика странаца познатих широј јавности у Репу-
блици Србији, са циљем стварања јасније слике о врсти подстицаја који
су их навели да започну са учењем и савладавањем српскога језика.
3.2. задаЦи истраживања. У складу са формулисаним предметом и
одређеним циљем истраживања дефинисали смо следећа два истражи-
вачка задатка:
1. Утврдити основне подстицаје странаца за учење српског као стра-
ног језика.
2. Извршити класификацију свих забележених подстицаја.

3.3. методе, теХниКе, инстрУменти и УзораК истраживања. Према дефи-

нисаном предмету, циљу и постављеним задацима истраживања у раду
смо користили дескриптивну методу и методу теоријске анализе са тех-
ником анализе садржаја, захваљујући којима смо спровели детаљно ква-

Прилози | 83
 А. Новаковић, Мотивација за учење српског као страног...; Прилози, XI, 2022, 79–96

литативно истраживање ради утврђивања мотива који су утицали да

Арно Гујон, Тиаго Фереира и Елизабет Дуонг започну изучавање српског
као страног језика. За утврђивање учесталости подстицаја, поред техни-
ке анализе садржаја, користили смо и технику опсервације. Грађу за ис-
траживање чинили су видео-записи на Јутјуб-каналима странаца, и то:
356 видео-записа на каналу Арноа Гујона, 248 видео-записа на каналу
Тиага Фереире, 34 видео-записа на каналу Елизабет Дуонг и 2 видео-за-
писа на каналу под називом Тачка повратка.3 Од 640 прегледаних ви-
део-записа у укупно 20 пронађени су елементи у вези са мотивацијом
странаца за учење српског језика. Осим поменутих записа, коришћена
је и књига Арноа Гујона под називом Сви моји путеви воде ка Србији. Све
прикупљене податке смо обрадили квалитативно и детаљно образложи-
ли користећи релевантне научне изворе. Истраживање је реализовано у
периоду од 1. до 30. априла 2022. године.

4. анализа резУлтата истраживања. Анализа видео-записа, у којима су

главни протагонисти странци који уче српски језик, показала нам је да
су, у начелу, вођени вишеструким подстицајима интегративне и инстру-
менталне природе, при чему је уочљиво постојање доминантног мотива
у тренуцима доношења одлуке да се савлада наш језик4. Наиме, странци
су почели да уче српски језик зато што су веровали да ће им стечено
знање користити на више начина: 1) ради интеграције у нову друштвену
заједницу и 2) ради реализације хуманитарних, студентских и послов-
них активности. Постојање јаке мотивације утицало је да буду истрајни
и у оним тренуцима када су им се различити животни и наставни факто-
ри нашли као препрека на жељеном путу, обезбеђујући им развој четири
основне језичке вештине – слушања, говорења, читања и писања.
Арно Гујон, садашњи директор Управе за сарадњу са дијаспором,
описује своје почетке учења српског као страног језика у више интервјуа
у српским медијима, непосредно откривајући стварне узроке и мотиве
због којих је почео да га учи, истичући том приликом значај мотивације
за постизање успеха у учењу страног језика: „Важна је мотивација, воља.
Ја сам имао огромну вољу. […] Та воља ме никад није напустила” [ВЗ1].

У попису извора излистани су само они видео-записи који су експлицитно

3

коришћени у раду.
4
Мек Доно (1981: 153) сматра да се мотивација употребљава као надтермин за
велики број подстицаја који утичу на активност ученика у учионици.

84 | Прилози
 А. Новаковић, Мотивација за учење српског као страног...; Прилози, XI, 2022, 79–96

Говорећи о учењу страног језика, Скехан (1989: 53) наглашава важност

постојања примарног извора мотивације који је базиран на личности
ученика. Из јавних наступа Арноа Гујона можемо приметити да је реч о
човекољубљу и емпатији према страдалничком српском народу, јер се у
средишту његове пажње налази мартовски погром Срба на Косову и Ме-
тохији: „У 2004. године један од мог пријатеља је ишао на Косово само
два дана после погрома. И он је направио као фото-репортаже о свето-
ме. И кад ми је то показао, то ме је доста шокирао. Због тога сам са бра-
том направио мобилизацију и ми смо створили једну асоцијацију чији је
циљ помоћ Србима на Косову” [ВЗ2]. Подстакнут виђеним фотографија-
ма, осећањима човекољубља и емпатије (правим алтруистичким осећа-
њима5) према српском становништву, као и историјским пријатељским
односима Срба и Француза6, одлучује да са својим братом организује
пружање материјалне помоћи због чега посећује Србију и многобројна
места у јужној српској покрајини. Стекавши пријатеље међу Србима, до-
носи одлуку да научи њихов језик, иако, и сам свестан тога, није морао:
„Могао сам да се задовољим тиме да разговарам на енглеском језику са
Србима у Србији, пошто, за разлику од Француске, Срби савршено знају
енглески. Могао бих да водим своју хуманитарну организацију на енгле-
ском језику као што то чине хиљаде странаца који живе и раде у Србији,
а да их притом нико не гледа попреко због тога, за разлику од Француске
где сматрамо да је срамота за странца ако не зна француски после неко-
лико година живота у Француској” [ВЗ4]. Инспирација за почетак учења
нашег језика му је био и момак по имену Пајо, кога је упознао током
своје мисије, а који је научио француски (и још три језика), а да никада
није био у страној земљи: „Пајо је оставио на мене дубок утисак. Без
професора, без књиге, без ичега осим пажљивог уха и воље, научио је
четири језика. Дружећи се са њим, убрзо сам себи рекао да уколико је он
успео да у свом српском селу научи мој језик, ваљда могу и ја у мом
француском селу да научим његов језик! Одлучио сам да се латим уче-
ња” [АГ: 44]. За самог Гујона одговор на питање зашто је научио српски
језик је врло једноставан. У својим првим јавним наступима истиче да га

5
У Речнику Матице српске се под алтруизмом подразумева „несебичан, чове-
кољубив и пожртвован однос према другима, човекољубље и пожртвованост” (РМС
2011: 27).
6
„Оно што ми је деда причао о Вашем народу као малом ми се урезало у пам-
ћење” [ВЗ3].

Прилози | 85
 А. Новаковић, Мотивација за учење српског као страног...; Прилози, XI, 2022, 79–96

је „учио од потребе”7, настојећи да разуме шта кажу људи доле [ВЗ5].

Дакле, запажамо да се као важна покретачка снага јавља потреба за ко-
муницирањем са изворним говорницима српскога језика: „Зато што сам
хтео, кад сам ишао на Косово, да разговарам не само са људима који
знају француски и енглески, већ са бабама, са децом који уопште немају
појма француског језика. […] Због тога сам хтео да учим ваш изузетно
тежак, али и леп језик” [ВЗ3]. Другим речима, желео је да разуме цело-
купан народ, не само младе, који знају стране језике, већ баке, деке,
децу и све људе са којима се сусретао свих ових година: „Да разумем шта
ми кажу, да могу да пренесем оно што имам у срцу, оно што желим да
им кажем. И, додуше, како могу на крају крајева и да сведочим у Фран-
цуској о једној ситуацији, о једном стању у енклавама ако ту реалност
нисам способан да сагледам у потпуности, ако не могу да је разумем”
[ВЗ4]. Држећи се таквог свог става, првобитну жељу за комуницирањем
допуњује и потребом да боље разуме менталитет и културно-историјско
наслеђе нашега народа: „Почео сам да учим српски не само да би кому-
ницирао са људима, него да би разумео народ; појмио како он функцио-
нише, како бих сагледао његову културу” [ВЗ6]; „Да би се упознао један
народ, потребно је познавати његов језик. То је једини начин да се схва-
ти његов поглед на свет и сагледа његова култура” [АГ: 45]. За њега је
језик општекултурно добро: „Језик није само средство комуникације – у
њему се крије душа једног народа” [ВЗ7], јер „без језика не можете да
познајете један народ; више сам научио о Србима учећи српски језик,
него читајући социолошке књиге” [ВЗ4]. Реч је о подстицају за који Шу-
ман (1986) користи термин акултурација и којим се означава подразу-
мевана интеграција ученика у L2 заједницу и успостављање комуника-
ције са њеним члановима. Но, осим осећања човекољубља и емпатије,
подстицаја какви нису забележени у литератури о учењу страних језика,
Арно Гујон као мотиве је имао и: 1) комуникацију са својом супругом:
„С обзиром на то да је моја девојка пореклом из Србије, трудимо се да
говоримо што више на српском” [ВЗ8], 2) вођење хуманитарне органи-
зације: „Данас сам убеђен да се моје удружење не би могло развити као
што се иначе развило да се нисам потрудио да научим српски језик” [АГ:
45], односно 3) жељу за очувањем једне од најстаријих европских култу-

У својој књизи Сви моји путеви воде ка Србији Арно Гујон истиче да је „језик
7

био оно” што му „је недостајало” да би разумео саговорнике и доживео атмосферу

у заједницама на Косову и Метохији [АГ: 44].

86 | Прилози
 А. Новаковић, Мотивација за учење српског као страног...; Прилози, XI, 2022, 79–96

ра: „Ја сам био шокиран и као Европљанин када сам видео да српска
култура на Косову гори” [ВЗ5], дубоко верујући да је „Косово срце Евро-
пе, по култури, по објекте, по монастире” [ВЗ9]. На основу горенаведеног
постаје нам јасно да у случају Арноа Гујона препознајемо типове инте-
гративне и инструменталне мотивације, при чему нам је добро познато
„да једна не искључује другу, јер су ученици врло често мотивисани ра-
злозима и интегративне и инструменталне природе” (литлвУд 1984: 57).
За разлику од Арноа Гујона, чију су покретачку снагу за учење срп-
ског језика чинила (најпре) алтруистичка осећања човекољубља и емпа-
тије, главни мотив Елизабет Дуонг и Тиага Фереире представљала је љу-
бав према вољеној особи, јер успостављање комуникације има суштин-
ску улогу у постизању интимности и задовољства у романтичној вези
(Кол 2004). Дивол (2015: 13) сматра да емоције представљају суштину
учења страног језика, a већ прве студије – Гарднер, Ламбер 1972; Гард-
нер 1985 – показују утицај афективне компоненте у учењу страног јези-
ка. Имајући у виду Масловљеву хијерархију потреба, љубав пружа по-
кретачку снагу за постизање циљева (дорнеј 1998: 120; дорнеј 2005),
представљајући вид интринзичке мотивације која обезбеђује неопходан
стимулус за учење страног језика. Тако је Елизабет Дуонг, слушајући
приче свога момка о Србији, одлучила да, након више година, посети
Србију и провери њихову истинитост. Већ у првој реченици на свом Ју-
тјуб-каналу открива свој покретачки мотив: „Ја сам Аустралијанка која
се случајно заљубила у Србију, људе, језик, културу, све...” [ВЗ10]. Тиаго
Фереира, Бразилац са (сада) српским пасошом, имао је идентичан мо-
тив за долазак у Србију и почетак учења језика: „То је била таква љубав
да ме је натерала да уђем у авион из Рио де Женеира и да слетим у Бео-
град” [ВЗ11]. Ипак, и у једном и у другом случају превладала је мотива-
ција интегративног типа, настала из потребе 1) да се буде саставни део
друштва и 2) да се комуницира са родитељима свога партнера, пријате-
љима и познаницима, при чему би познавање језика омогућило уобича-
јену организацију живота и рада у Републици Србији. Почетна немогућ-
ност комуникације са изворним говорницима српског језика врло често
је иницирала појаву осећања љутње и фрустрираности, и то у идентич-
ним ситуацијама: боравак у друштву → иницијална комуникација на
енглеском језику → прелазак на комуникацију на српском → искључи-
вање из разговора → појава фрустрације и љутње. Наведено на најједно-
ставнијe начинe описују: 1) Тиаго Фереира у поткасту Тачка повратка и
Арно Гујон у књизи Сви моји путеви воде ка Србији:

Прилози | 87
 А. Новаковић, Мотивација за учење српског као страног...; Прилози, XI, 2022, 79–96

1) „Та жеља је настала зато што сам неколико непријатних ситуација имао. У
смислу да идем негде са друштвом, са пријатељима тадашње девојке. Бу-
квално, они причају енглески пет минута због мене и онда после се пребаце
на српски и ја ништа не разумем и било је тренутака кад сам се на њих на-
љутио, али онда у ствари сам схватио. Чекај, да ли би моји пријатељи у
Бразилу због некога причали два или три сата на енглеском? Ја мислим да
не би. Да би они очекивали да та особа у неком тренутку се пребаци исто на
португалски. И онда сам схватио да сам ја у ствари крив. Да ја ако сам до-
шао у другу земљу, треба други језик да научим” [ВЗ12].
2) „Горко сам жалио што не могу да неспутано разговарам с људима које сам
упознавао, а којима сам силно желео да поставим хиљаду питања. Најбол-
није тренутке проживљавао сам приликом јавних окупљања, многих зајед-
нички обеда, кафанских разговора и жестоких расправа... Сви наједном
почињу да се смеју, осим вас, који ништа нисте разумели. Због тога се осе-
ћате као да сте искључени из друштва” [AГ: 45].

У намери да савладају српски језик, покретачку снагу чинила је и

жеља да се разуме наш менталитет и историја [ВЗ13], односно упознава-
ње културе и хране [ВЗ14] и самог српског народа: „Проводим своје нај-
боље дане младости живећи као у бајци. Срби су најгостољубивији људи
на свету и добро ме чувају” [ВЗ15]. Осим мотивације интегративног
типа, Тиаго Фереира био је подстакнут и мотивом инструменталног типа
– завршетак студија туризма у Републици Србији, који је касније утицао
на појаву већег броја подстицаја истога типа: 1) организовање туристич-
ких путовања по Србији, 2) вођење организације „Србија за младе”, 3)
снимање видео-записа за канал на Јутјубу, 4) придруживање фолклорној
групи („Мени је увек била жеља да се придружим неком фолклорном
групу, пошто обожавам ваше народне игре и све то”, [ВЗ16]) и 4) добија-
ње држављанства Републике Србије.
Учење српског језика је током година било праћено изузетно јаком
вољом и жељом да се савлада „прелеп, али и претежак српски језик” код
свих странаца који су обухваћени овим истраживањем. Иницијална мо-
тивација била је толико снажна да ни многобројни изазови који су се
нашли на путу учења нису успели да је поремете. Арно Гујон и Тиаго
Фереира сведоче о томе да је заиста тешко наћи наставнике српскога
језика у Француској и Бразилу: „Лако је да се француски учи у Србији,
али српског нема у Француској” [ВЗ9]; „У Бразилу нема српског језика”
[ВЗ17]. Из тог разлога су са учењем језика почели самостално, о чему
сведоче као узбудљивој и захтевној авантури: „Купио сам једну књигу за
учење српског језика. То је једина књига која постоји у Француској. И

88 | Прилози
 А. Новаковић, Мотивација за учење српског као страног...; Прилози, XI, 2022, 79–96

тако сам читао сваки дан, током неколико месеци. И слушао сам их та-
кође, пошто сам имао четири це-деа са 120 лекција. И на тај начин сам
могао после неколико недеља, односно месеци да се споразумевам на
српском језику” [ВЗ4]. Напредак захваљујући преданом, посвећеном и
истрајном раду доприносио је развоју додатне мотивације због успешно
савладаних изазова: 1) „Био сам много срећан када сам успео. Знао сам
чак да наручим и две кафе” [ВЗ4]; 2) „Људи нису видели странца који
добро говори српски” [ВЗ18]. Ипак, пут учења језика није нимало лак,
због чега се након доласка у Србију јавила бојазан о успешности преду-
зетих активности. Тако Арно Гујон истиче да је схватио да „да ништа”
није „научио када је требало да” наручи „пет кафа” [ВЗ4], а Елизабет
Дуонг је имала осећање изневереног очекивања и изгубљеног самопоу-
здања, јер је брзо схватила да није имала тако добар ниво као што је
првобитно мислила [ВЗ11]. Но, у свим наведеним случајевима снага
воље изазвана јаком мотивисаношћу обезбедила је истрајност, која је
довела до развоја комуникативних компетенција: „Све се некако уреже
у памћење. Али ја сам прошао кроз тешких времена кад сам учио српски
и имати ту слику да ћу моћи да разговарам са људима на Косову за вре-
ме мог следећег комвоја ми је дало снагу и вољу да се придржим стрикт-
ној дисциплини учења језика и свакодневно учење по једну лекцију”
[ВЗ19]. Браун (1987) сматра да стратегија учења језика представља ва-
жан фактор који може утицати на побољшање или опадање мотивације.
Зато су поменути странци као добру страну свог учења, осим истрајно-
сти, издвојили и тежњу ка коришћењу српскога језика:

1) Учећи једну лекцију дневно, после четири месеца разумно је очекивати да

познајете основе језика. [...] Одлучио сам ипак да не кршим ту стриктну ди-
сциплину и приморао себе да сваког дана учим по једну лекцију. Углавном
сам изјутра, слушао ЦД, по повратку са часова прочитавао сам лекцију из
књиге, а последњи пут понављао је наглас пре одласка на спавање [АГ: 46];
2) „Колико год то смешно звучало на почетку, људи су ми се смејали. Лакше
им било да ми нешто кажу на енглеском. Ја одговарам на српском и онда
тако све време ја пребацујем на српски и инсистирам на то(ме)” [ВЗ11];
3) „Увек је лакше да говориш енглески. Лакше је за нас, а лакше је за вас. Али
како очекујете да научимо српски ако све време причате енглески?” [ВЗ20].

Разумејући странце који почињу да уче језик, неретко на својим Ју-

тјуб-каналима постављају видео-записе у којима деле савете који су им
самима помогли да савладају српски језик. Тако Елизабет Дуонг савету-
је да се са учењем језика „почне од нуле”, кроз усвајање основних име-

Прилози | 89
 А. Новаковић, Мотивација за учење српског као страног...; Прилози, XI, 2022, 79–96

ница и глагола за означавање свакодневних животних ситуација, одно-

сно да се тежи ка употреби српскога језика у комуникацији одређени
број сати током недеље, износећи податак да је и сама учила српски је-
зик двадесет сати недељно, и то: шест и по сати разговора, пет сати чи-
тања и граматике, седам сати учења речи и један и по сат гледања видео-
-записа и филмова” [ВЗ10]. Уз наведено, Арно Гујон сматра да је језик
савладао зато што га је „читао, неговао и волео” [ВЗ4], представљајући
на тај начин основ сваке мотивације за учење страног језика.

5. заКљУчаК. Постизање резултата у савладавању страног језика ди-

ректно је условљено мотивацијом ученика, којој се од средине прошлога
века посвећује велика пажња у научним истраживањима лингвиста,
лингвометодичара, психолога, педагога и социолога. Резултати студија
нам показују да је реч о заиста комплексном феномену, који се у зави-
сности од бројних фактора другачије испољава од случаја до случаја.
Спроведено истраживање у области изучавања српског као страног јези-
ка потврђује тезу да су странци вођени вишеструким подстицајима да
науче наш језик, при чему се у њиховим изјавама јасно уочава главни
мотив који је утицао на доношење одлуке о његовом савладавању. Ана-
лиза видео-записа троје странаца који су успешно савладали српски је-
зик издваја афективни тип мотивације као покретачку снагу. Наиме, сви
они су почели да уче српски језик из љубави, и то: 1) према страдалнич-
ком српском народу на Косову и Метохији (у случају Арноа Гујона), од-
носно 2) према вољеној особи (у случајевима Тиага Фереире и Елизабет
Дуонг). Интересантно је да случај Арноа Гујона јесте јединствен у обла-
сти проучавања мотивације за учење страног језика из разлога што до
сада није забележен подстицај који долази из потребе да се предузме
хуманитарна активност на подручју које не припада сопственој држави
и народу, већ из осећања алтруимзма (човекољубља и емпатије). Снага
покретачке мотивације одржала се током месеци и година учења срп-
скога језика, о чему и сами сведоче у својим интервјуима и јавним на-
ступима.
Долазак у Републику Србију и почетак живота странаца допринео је
развитку додатних подстицаја интегративног и инструменталног типа.
Тако се као први појавила потреба за интеграцијом у друштвену заједни-
цу и потреба за комуницирањем са изворним говорницима српскога је-
зика. У случају Арноа Гујона потреба за комуникацијом уједно је и зна-

90 | Прилози
 А. Новаковић, Мотивација за учење српског као страног...; Прилози, XI, 2022, 79–96

чила боље разумевање становништва којима је хуманитарна помоћ на-

мењена, док је у случајевима Тиага Фереире и Елизабет Дуонг потреба
за комуникацијом означавала развој и неговање друштвених односа и
пријатељстава. С обзиром на чињеницу да се не може направити јасна
граница између мотивације интегративне и инструменталне природе,
као разлози за учење језика се појављују и они практичне природе. Арно
Гујон у својим многобројним интервјуима и изјавама сведочи да је језик
учио из још најмање четири разлога: 1) ради бољег разумевања ментали-
тета српског народа; 2) ради упознавања културно-историјског наслеђа;
3) ради комуникације са супругом (која има српско порекло); 4) ради
вођења сопствене хуманитарне организације. Сличне инструменталне
подстицаје да научи српски језик имао је и Тиаго Фереира, који је, осим
упознавања менталитета и културе, желео и да: 1) заврши студије тури-
зма; 2) организује туристичка путовања по Србији; 3) снима видео-запи-
се за свој Јутјуб-канал; 4) придружи се фолклорној групи и 5) добије
држављанство Републике Србије. Нажалост, веома је мало изјава Елиза-
бет Дуонг на основу којих бисмо могли да донесемо прецизне закључке
о њеној мотивацији инструменталне природе, мада можемо бити сигур-
ни да су њени чврсти подстицаји интегративног типа свакако довољно
јаки да јој помогну у још бољем савладавању српскога језика.
За разлику од учења енглеског језика, који представља lingua franca,
и захваљујући чијем познавању ученици могу остварити вишеструке ко-
ристи, учење српског језика, како смо видели на примеру странаца обу-
хваћених овим истраживањем, долази из најдубљих и најчистијих осе-
ћања појединаца – љубави према гостољубивом српском народу, његовој
култури и историји, односно вољеној особи. Примарни подстицаји нај-
чешће касније буду праћени подстицајима интегративне и инструмен-
талне природе, што зависи од личности самог ученика, његових афини-
тета и потреба. С обзиром на чињеницу да је до данас спроведен мали
број истраживања у вези са питањем мотивације странаца за учење срп-
ског као страног језика, овај рад представља само мали допринос проу-
чавању комплексног питања мотивације ученика.

Цитирана литература

Белес-Фортино, олеро рамирез 2015: Begoña Bellés-Fortuño, Noemi Ollero

Ramírez (2015). Motivation: A key to success in the foreign language

Прилози | 91
 А. Новаковић, Мотивација за учење српског као страног...; Прилози, XI, 2022, 79–96

classroom? A case study on vocational training and higher education

English courses. En 1st International Conference On Higher Education
Advances (HEAD’ 15). Editorial Universitat Politècnica de València,
142–148.
БраУн 1987: H. Douglas Brown (1987). Principles of Language Learning and
Teaching. USA: Prentice-Hall, Inc.
БраУн 2007: H. Douglas Brown (2007). Teaching by Principles: An Interactive
Approach to Language Pedagogy. New York: Pearson Education.
БУгарсКи 1984: Ranko Bugarski (1984). Pregršt pitanja o srpskohrvatskom
kao stranom jeziku. U: Okrugli sto Srpskohrvatski jezik kao strani, Institut
za strane jezike, Beograd, 17–22.
галаХер-Брет 2004: Angela Gallagher-Brett (2004). Seven hundred reasons
for studying languages. Subject Centre for Languages, Linguistics and
Area Studies University of Southampton.
гарднер 1985: Robert Gardner (1985). Social psychology and second language
learning. London: Edward Arnold.
гарднер, ламБер 1972: Robert Gardner, Wallace Lambert (1972). Culture
and language as factors in learning and education. In F. Bound and R.
Meade (eds), Cultural factors in learning and education, Bellingham:
Fifth Western Washington Symposium on Learning, 184-203.
гачић 1986: Zoran Gačić (1986). Kako poboljšati motivaciju naših polaznika.
U: Naučni skup Nastava srpskohrvatskog jezika kao stranog, Institut za
strane jezike, Beograd, 141–145.
дивол 2015: Jean Marc Dewaele (2015). On Emotions in Foreign Language
Learning and Use. The Language Teacher, 39(3), 13–15.
димитријевић 1984: Naum Dimitrijević (1984). Uslovi modernizacije srpsko-
hrvatskog jezika kao stranog. U: Okrugli sto Srpskohrvatski jezik kao
strani, Institut za strane jezike, Beograd, 34–40.
дорнеј 1990: Zoltán Dornyei (1990). Conceptualizing motivation in foreign-
-language learning. Language Learning, 40 (1), 45–78.
дорнеј 1994: Zoltán Dörnyei (1994). Motivation and Motivating in the
Foreign Language Classroom. The Modern Language Journal, 78(3),
273–284.
дорнеј 1998: Zoltán Dorney (1998). Motivation in second and foreign
learning. Language Teaching, 31, 117–135.
дорнеј 2001: Zoltán Dornyei (2001). Teaching and Researching Motivation.
Harlow: Pearson Education.

92 | Прилози
 А. Новаковић, Мотивација за учење српског као страног...; Прилози, XI, 2022, 79–96

дорнеј 2005: Zoltán Dörnyei (2005). The Psychology of the Language Learner:
Individual Differences in Second Language Acquisition. Mahwah, NJ:
Lawrence Erlbaum Associates.
дорнеј, Цизер 1998: Zoltán Dörnyei, Kata Csizer (1998). Ten commandments
for motivating language learners: results of an empirical study. Language
Teaching Research, 2(3), 203–229.
Клемент, КрУдиниер 1983: Richard Clément, Bastian Kruidenier (1983).
Orientations in second language acquisition: I. The effects of ethnicity,
milieu, and target language on their emergence. Language Learning, 33,
273–291.
Кол 2004: Carine Cools (2004). Relational dialectics: Theoretical consider-
ations on intercultural couples. Licentiate thesis, Jyväskylä university.
Department of Language and Communication studies, Speech commu-
nication.
Кончаревић 2004: Ксенија Кончаревић (2004). Савремена настава руског
језика. Београд: Славистичко друштво Србије.
КрајишниК 2016: Весна Крајишник (2016). Нека питања из методике на-
ставе српског као страног језика. У: Српски као страни језик у тео-
рији и пракси III / Ур. Весна Крајишник. Београд: Филолошки фа-
култет, Центар за српски као страни језик, 7–26.
КУК 1991: Vivian Cook (1991). Second language learning and language
teaching. London: Edward Arnold.
литлвУд 1984: William Littlewood (1984). Foreign and Second Language
Learning. Cambridge: Cambridge University Press.
меК доно 1981: Stevan H. McDonough (1981). Psychology in Foreign
Language Teaching. London Allen Q Unwin Ltd.
миХаљевић ЂигУновић, зерголер милетић 2003: Jelena Mihaljević Djiguno-
vić, Lovorka Zergollern Miletić (2003). Što, kako i kada u obrazovanju
budućih nastavnika stranih jezika. Metodika: časopis za teoriju i praksu
metodikâ u predškolskom odgoju, školskoj i visokoškolskoj izobrazbi, 6,
77–90.
ниКолић 2014: Biljana Nikolić (2014). Motivacija u učenju L2 – teorijski
okvir i nekoliko zapažanja o motivaciji za učenje srpskog kao L2,
Primenjena lingvistika, 14, 51–58.
ноел и сар 2003: Kimberly Noels, Luc Pelletier, Richard Clement, Robert
Vallerand (2003). Why are you Learning a second language? Motiva-
tional Orientations and self-determination theory in Dörnyei, Z. (Ed).

Прилози | 93
 А. Новаковић, Мотивација за учење српског као страног...; Прилози, XI, 2022, 79–96

Attitudes, Orientations, and Motivation in language learning, Malden:

Blackwell Publishing, 33–63.
Перишић арсић 2016: Јелена Перишић Арсић (2016). Употреба књижев-
ног текста у настави (српског као страног) језика. Методички види-
ци, 7, 255–276.
ПлешКовић 2011: Маша Плешковић (2011). Мотивација студената љу-
бљанског Универзитета за студије јужнословенских језика. У: Српски
као страни језик у теорији и пракси II (Ур. Весна Крајишник). Бео-
град: Филолошки факултет, Центар за српски као страни језик, 229–
237.
раХимова 2021: Shakhlo Rakhimova (2021). The Role Of Motivation In
Learning Foreign Language. Mental Enlightenment Scientific-Method-
ological Journal, 4(6), 68–78.
сКеХан 1989: Peter Skehan (1989). Individual Differences in Second Language
Learning. London, Arnold.
стојичић, мУтавЏић 2011: Војкан Стојичић, Предраг Мутавџић (2011).
Мотивација грчких студената за учење савременог српског као стра-
ног језика. У: Српски као страни језик у теорији и пракси II, ур. Ве-
сна Крајишник. Београд: Филолошки факултет, Центар за српски
као страни језик, 267–279.
сУсанто 2018: Alpino Susanto (2018). The important role of motivation in
foreign language learning: A review. Journal Pendidikan Unsika, 6(1),
50–59.
Хармер 2007: Jeremy Harmer (2007). The Practice of English Language
Teaching (4th edition). Harlow: Pearson Education.
ХерБез 2016: Дарка Хербез (2016). Улога културе у настави српског као
страног језика. У: Филологија, зборник са научног скупа, 54(1), 379–
386.
Џонсон 2001: Keith Johnson (2001). An introduction to foreign language
learning and teaching. England: Pearson Education Limited.
шмит и сар. 1996: Richard Schmidt, Denna Boraie, Omneya Kassabgy
(1996). Foreign language motivation: Internal structure and external
connections. In Rebecca Oxford (Ed.), Language Learning Motivation:
Pathways to the New Century. (Technical Report #11). Honolulu: Univer-
sity of Hawai‘i, Second Language Teaching & Curriculum Center, 9–70.
шУман 1986: John H. Schumann (1986). Research on the acculturation
model for second language acquisition. Journal of Multicultural and
Multilingual Development, 7(5), 379–392.

94 | Прилози
 А. Новаковић, Мотивација за учење српског као страног...; Прилози, XI, 2022, 79–96

извори

[АГ] – Арно Гујон (2014). Сви моји путеви воде ка Србији. Београд: Слу-
жбени гласник.
РМС 2011 – Речник Матице српске. Нови Сад: Матица српска.
[ВЗ1] – Арно Гујон – Шта је најтеже у српском језику?, Јутјуб-канал Ар-
ноа Гујона, веб-адреса: http://skr.rs/zMJt.
[ВЗ2] – Арно Гујон на ТВ Студио Б, Јутјуб-канал Арноа Гујона, веб-адре-
са: http://skr.rs/zMJV.
[ВЗ3] – Арно Гујон код Сање Лубардић на Студио Б, Јутјуб-канал Арноа
Гујона, веб-адреса: http://skr.rs/zMJZ.
[ВЗ4] – Арно Гујон о лепоти и сложености српског језика, Јутјуб-канал
Арноа Гујона, веб-адреса: http://skr.rs/zMJy.
[ВЗ5] – Арно Гујон на Пинк ТВ, Јутјуб-канал Арноа Гујона, веб-адреса:
http://skr.rs/zMJx.
[ВЗ6] – Акција Негујмо српски језик на Учитељском факултету у Ужицу,
Јутјуб-канал Арноа Гујона, веб-адреса: http://skr.rs/zMJH.
[ВЗ7] – Једна деценија учења српског језика... у 3 минута, Јутјуб-канал
Арноа Гујона, веб-адреса: http://skr.rs/zMJD.
[ВЗ8] – Арно Гујон на РТС-у, Јутјуб-канал Арноа Гујона, веб-адреса:
http://skr.rs/zMJQ.
[ВЗ9] – Арно Гујон говори о божићној посети Косова и Метохије, Јутјуб-ка-
нал Арноа Гујона, веб-адреса: http://skr.rs/zMJ2.
[ВЗ10] – This is my Serbian Language Adventure, Јутјуб-канал Елизабет Ду-
онг, веб-адреса: http://skr.rs/zMJR.
[ВЗ11] – Како смо дошли на течни ниво говорења српског језика, Јутјуб-ка-
нал Елизабет Дуонг, веб-адреса: http://skr.rs/zMJY.
[ВЗ12] – Тачка повратка, епизода 25: Тиаго Фереира, Јутјуб-канал Тачка
повратка, веб-адреса: http://skr.rs/zMJI.
[ВЗ13] – Бразилац и Француз говоре о српском језику, Јутјуб-канал Тиага
Фереире, веб-адреса: http://skr.rs/zMJL.
[ВЗ14] – Тачка повратка, епизода 10: Елизабет Дуонг, Јутјуб-канал Тачка
повратка, веб-адреса: http://skr.rs/zMJF.
[ВЗ15] – Драга мама, извини што ти нисам рекла да се селим у Србију,
Јутјуб-канал Елизабет Дуонг, веб-адреса: http://skr.rs/zMJv.
[ВЗ16] – Бразилац игра коло у сред Теразија, Јутјуб-канал Тиага Фереире,
веб-адреса: http://skr.rs/zMJb.

Прилози | 95
 А. Новаковић, Мотивација за учење српског као страног...; Прилози, XI, 2022, 79–96

[ВЗ17] – How to learn Serbian, Јутјуб-канал Тиага Фереире, веб-адреса:

http://skr.rs/zMJu.
[ВЗ18] – Пронашао већег генија од себе!, Јутјуб-канал Тиага Фереире, веб-
-адреса: http://skr.rs/zMJT.
[ВЗ19] – Ниво 23: Арно Гујон, Јутјуб-канал Арноа Гујона, веб-адреса:
http://skr.rs/zMJj.
[ВЗ20] – 5 начина да помогне ваш партнер да научи српски, Јутјуб-канал
Елизабет Дуонг, веб-адреса: http://skr.rs/zMJr.

Aleksandar M. Novaković

Motivation for Learning Serbian as a Foreign Language

(on examples of Arnaud Gouillon, Thiago Ferreira and Elizabeth Duong)

Summary

The subject of the paper is an analysis of motives for learning Serbi-

an as a foreign language displayed by foreigners known to the wider pub-
lic in the Republic of Serbia, with an aim of creating a clearer image of
types of motives which made them staring to learn Serbian language. The
research corpus consists of videos from YouTube channels of Arnaud
Gouillon, Thiago Ferreira, and Elizabeth Duong and accompanying videos
in which they are the main protagonists. The analysis of 640 video record-
ings has shown that foreigners have multiple incentives of an integrative
and instrumental nature, and the existence of a driving motive for learn-
ing the ”beautiful, but also too difficult” Serbian language is noticeable.
They began learning the Serbian language out of love, i.e. 1) altruistic
love towards the suffering Serbian people in Kosovo and Metohija (in the
case of Arnaud Gouillon), and 2) love towards a person (in the cases of
Thiago Ferreira and Elizabeth Duong), which is accompanied by a deep
conviction that they will use the acquired knowledge in several ways: 1)
for integration into the new social community and 2) for the realisation
of humanitarian, student and business activities.
Keywords: Serbian as a foreign language, motivation, integrative
and instrumental motivation, Arnaud Gouillon, Thiago Ferreira, Eliza-
beth Duong.

96 | Прилози