1.

НАЈЗНАЧАЈНИЈЕ ЕКОНОМСКЕ ШКОЛЕ И РАЗВОЈ

ЕКОНОМИЈЕ

1.1. МЕРКАНТИЛИЗАМ

Меркантилизам је економска теорија која верује да просперитет нације зависи од

њене понуде капитала и да је глобални обим трговине светске економије
непроменљив. Количина капитала, коју представљају злато и сребро у полугама (количина
племенитог метала у поседу државе), највише расте код платног биланса са великим
извозом и малим увозом. 

 Меркантилизам је био владајућа економска школа током раног модерног периода

(од 16. до 18. века). У појединим земљама то је довело до првих појава значајне државне
интервенције и контроле над привредом, а у овом периоду је успостављен већи део
модерног капиталистичког система.1

Проблем меркантилиста је био што само поседовање злата и сребра не гарантује

стални економски раст. Смит је указао на сам рад као извор богатства, стварајући
сопствену теорију да објасни остварење економског раста. Наиме, он је један од првих који
је створио чувену идеју о 'невидљивој руци' у свом делу Богатство народа из 1776:
„Наравно, појединац обично нема намеру да промовише јавни интерес, нити га зна колико
он то промовише. Када радије подржава сопствену безбедност и када управља том
индустријом тако да њен производ има највећу вредност, он жели само сопствену добит. У
овом, као иу многим другим случајевима, невидљива рука га води да промовише циљ који

1
Љ. Митровић, С. Цветановић, Основи економије, Приштина – Косовска Митровица, 2005, 1.

3
никада није намеравао да постигне. Није увек горе по друштво, што није била намера
појединца да промовише циљ друштва“.

Уобичајене одреднице меркантилизма могу се свести на следеће:

 Богатство једне земље, односно показатељ њене економске моћи је количина

племенитих метала којом располаже; 
 Повећање богатства друштвене заједнице остварује се на 2 начина:
производњом и прометом злата и сребра, првенствено спољном трговином. 
 Општи циљ сваке државне заједнице је повећање богатства. То је, по
трговачкој логици, пре свега значило повећање богатства на рачун других
државних заједница. 

Најзначајнији представници меркантилиста су били: Из Енглеске: Томас Ман,

Џон Стјуарт; Из Француске: Антоан де Монкретјен; Антонио Сера (Италија); Иван
Тихонович Пососков (Русија).2

1.2. ФИЗИОКРАТИЗАМ

Физиократизам је настао у Француској средином 18. века, као реакција против

меркантилизма. Назив физиократизам потиче од речи физиократија, што значи владавина
природе. Економска политика коју су водили меркантилисти довела је пољопривреду у
изузетно тежак положај јер је увоз пољопривредних производа био дозвољен, али је њихов
извоз забрањен. Због ове тешке ситуације, следбеници физиократизма стављају
пољопривреду у први план.3 Главни представник физиократизма је Франсоа Кене, који је у
свом делу „Економске табеле“ (1758) први пут представио друштвену производњу у
целини.

За разлику од меркантилиста, који су веровали да је извор сваког богатства у новцу

и племенитим металима, што их је навело да проучавају област транспорта, физиократе су

2
О. Благојевић, Економске доктрине, Савремена администрација, Београд, 1971, 42.
3
Економска и пословна енциклопедија, I Том, Савремена администрација, Београд, 1994, 396.

4
се бавиле производњом, односно пољопривредном, јер је по њима „земља извор сво
богатство“. Сматрали су да индустрија само преобликује већ постојеће друштвене
вредности, те да због тога не утиче на промену материјалног богатства заједнице и да је
треба ослободити сваког мешања државе јер би то негативно утицало на пословање
индустрије. Сматрали су да држава треба да интервенише само у области опорезивања
земље.

Основни теоријски принципи физиократске економске наставе били су: концепција

природног поретка заснованог на приватној својини; пољопривреда је најважнија и
основна привредна грана која једина обезбеђује и ствара чист производ, предност великих
поседа у пољопривреди; проповед хедонизма, као етичког правца, за који је основни
принцип и смисао човековог живота и његовог наслеђа уживање и задовољство; употреба
фразе лаисез фаире, као борбеног поклича за слободно тржиште, и против
меркантилистичке (интервенционистичке) политике; концепција друштвене структуре
друштва, која се дели на продуктивну, власничку класу и непродуктивну, стерилну класу. 4

1.3. KЛАСИЧНА ЕКОНОМИЈА

Адам Смит је својом књигом „БОГАТСТВО НАРОДА”, објављеном 1776. године,

означио прекретницу у развоју економске мисли. Подржавао је принцип лаиссер фаире –
лаиссер пассер („нека ствари иду својим током“). Истиче рад уопште, без обзира на грану
у којој се примењује. У оквиру теорије вредности, Смит развија своју теорију трошкова
производње према којој се цена добара формира као збир цена појединих фактора
производње тих добара, и то:

1. Закупнина (за плаћање радника);

2. Добит (на уложени капитал);

3. Закуп (накнада за коришћено земљиште).

4
В. Серјевић, Основи економије, Студентски културни центар, Ниш, 2010, 8.

5
 Његов највећи допринос је у области поделе рада (специјализације), за коју верује
да повећава продуктивност рада, а самим тим и друштвено богатство. На изради игле је
разрађен пример поделе рада. 

Давид Рикардо је познат по Закону о земљишној ренти, чиме објашњава да је

рента резултат деловања закона вредности рада. Бавио се и поделом рада, али из
међународне перспективе. Његова теорија упоредних трошкова потврдила је принцип
слободне трговине.

 Томас Роберт Малтус је познат по својој теорији становништва објављеној у делу

„Есеј о популацији“. Према њеним речима, беда и сиромаштво у друштву нису последица
друштвене организације, већ зато што се људи размножавају у већем обиму од
расположиве количине хране за потрошњу. За решавање овог проблема он предлаже две
врсте мера:

1. Превентивне (одлагање рађања деце),

2. Репресивне (беда, глад, ратови, епидемије итд.).

Жан Батист Сеј је познат по свом тзв. Сејевом закону. тржишта из 1803. који
говори о односу понуде и тражње, по којој не може доћи до кризе хиперпродукције (када је
понуда већа од тражње) јер се продавац једне робе појављује као купац друге робе, па нема
вишкова.5 

Џ.М. Кејнс је оштро критиковао Сејов закон тржишта јер сматра да су кризе

хиперпродукције нормална појава у капитализму и да се могу регулисати само
интервенцијом државе, која је неопходна за стварање услова за пуну запосленост.

1.4. МАРКСИСТИЧКА ЕКОНОМИЈА

5
Љ. Митровић, С. Цветановић, наведено дело, 4.

6
 Марксизам је филозофско учење и политичко-економска идеологија настала
средином 19. века. Њени творци су немачки мислиоци Карл Маркс (по коме је ова
доктрина и добила име) и Фридрих Енгелс.

Марксизам је политичка доктрина и идеологија која се развила као програмска

упоришта социјалистичких политичких партија и покрета и идеолошка основа
комунистичких поредака марксизам-лењинизам.

Као филозофско и научно учење, оно се углавном поистовећује са историјским

материјализмом, критиком политичке економије и класном анализом друштва, и своди се
на становиште да духовни, културни и политички живот друштва има корене у
материјалним односима. производње, а као политичка наука и идеологија, садржи
схватање класне борбе као покретачке снаге историје, о бескласном друштву, комунизму
као његовом циљу, који се може остварити кроз револуцију капиталистичког друштва.6

Термин марксисти, у смислу следбеника Марксових погледа, појавио се 1860-их за

сукоб Марксових и Бакуњинових присталица у Првој интернационали и у почетку је имао
полемичко значење. Да би показао да је Марксова мисао доследна и систематична
теоријска разрада, Ф. Енгелс пише књигу Анти-Духринг (1878), која је подстакла К.
Каутског да дефинише марксизам као „науку о историји са становишта пролетаријата“.

1.5. МАРГИНАЛИЗАМ

Преласком са натуралне на робно-новчану привреду почело је формирање

цена. Даља студија је довела до закључка да је главни фактор који одређује цену заправо
вредност. Дакле, цена се може дефинисати као вредност добара изражена у новцу. У
економској теорији највећи утицај су имале две врсте теорија вредности:

Теорија вредности рада тврди да вредност робе представља укупну количину рада
која се користи за производњу те робе. Проблем ове теорије настаје када се квантификује
вредност робе. Може се решити упоређивањем прихода са приходима других учесника у

6
J. Jeднак, Основи економије, Београд, 2005, 9.

7
производњи истих добара. Међутим, доказано је да цена не зависи само од вредности
робе, већ и од понуде и потражње.7

Вилијам Пети се сматра зачетником ове теорије. Он је разликовао две врсте цена:

1. Политичку цену – која зависи од понуде и тражње и

2. Природну цену – која зависи од количине рада који се користи за производњу

добара.

Теорија граничне (маргиналне) корисности одређује вредност робе према њеној

корисности, јер свака роба има различиту корисност у различитим околностима (на
пример, хлеб за гладног или за ситог човека).

Вилијам Стенли Џевонс се сматра оснивач ове теорије. Присталице ове теорије не

полазе од производње, већ од потрошње. У оквиру ове теорије позната су два закона:

I Гозенов закон – са сваком додатном јединицом производа смањује се корисност

добра. Зато се вредност робе дефинише према оној која је последња коришћена, а не
према просеку. 

II Госенов закон – код добара вишеструке употребе прво се задовољавају потребе

највећег интензитета, али не до краја, већ се иду даље док се не изједначи степен
корисности различитих добара.8

1.6. МАРШАЛИЈАНСКА ИЛИ КЕМБРИЏСКА ШКОЛА

Својим приступом економији, Алфред Маршал је постао оснивач неокласичне или

Кембриџске школе, коју је основао као школу која одбацује сваку релативну теорију и
залаже се за проучавање економског профита и људског благостања. Маршал је поделио
7
С. Бараћ, Б. Стакић, Основи економије, Универзитет Сингидунум, 2008, 6.
8
Ibid, 6 – 7.

8
економију тако што је успоставио три теорије; теорија вредности, теорија еластичности и
теорија квазиренте. У економији их описује као теорије о сопственој користи од
поседовања добра и равнотеже, приказује их као цене које за произвођача или потрошача
чине вишак у односу на стварне трошкове, и како се еластичност тражње мења у односу
на промену цене.

Маршалова школа је навела будуће економисте да обликују своје учење и почну од

њега, без обзира на њихова даља постигнућа. Маршалова школа је својом специфичношћу
указала да је енглеска школа националног карактера. Маршалово схватање економије даје
његова дефиниција науке о националној економији. „Наука о националној економији или
економија је проучавање људског рода у редовном привредном животу; ова наука испитује
онај део индивидуалне и друштвене делатности који је најтешње везан за добијање и
коришћење материјалних 13 средстава економског благостања. С једне стране, ради се о
проучавању благостања, а са друге, најважније стране, ради се о једном делу проучавања
човека“.

1.7. КЕЈНСИЈАНСТВО

Велика депресија погодила је светску економију 1930-их. Џон Мејнард Кејнс је у

својим радовима указао на проблеме незапослености и бескорисности, односно
неискоришћеног потенцијала. У случају кризе или рецесије, попут Велике депресије када
је незапосленост била висока, Кејнс је тврдио да држава мора да се умеша и учини нешто
да поврати економску стабилност.9

Дакле, Кејнс није био за потпуно слободно тржиште, али није био ни за
комунизам. Ако се присетимо класичне економске мисли која тврди да економија има
способност самокориговања, можемо уочити директну супротност кејнзијанској мисли
9
Г. Б. Милошевић, Основи економије, Криминалистичко – полицијска академија, 2014, 11.

9
која се залаже за владину интервенцију у економији. Према Кејнсу, привреда може бити
изнад или испод пуне запослености.

 Тридесетих година прошлог века, након што је свет погодила Велика депресија, у
Великој Британији је било преко три милиона незапослених. Кејнс је тражио главне узроке
незапослености, па је 1936. године настало његово најважније дело Општа теорија
запослености, камата и новца.

Што се тиче тржишта рада, на њега треба гледати као на свако друго тржиште. С
једне стране имамо послодавце као тражњу, а са друге раднике као понуду. Основна теза
тог рада је да је узрок незапослености заправо недостатак тражње за робом, што онда
доводи до недостатка тражње за радницима. Када је потражња за неким добрима мања од
количине производње, онда држава мора да регулише привреду тако да буде у равнотежи.10

1.8. САВРЕМЕНИ НЕОКЛАСИЧНИ ПРАВЦИ: МОНЕТАРИЗАМ,

ЕКОНОМИЈА ПОНУДЕ И ТЕОРИЈА РАЦИОНАЛНИХ
ОЧЕКИВАЊА

Ове концепције представљају варијације између либерализма и

интервенционизма. Код њих је наглашен примењени аспект, док је њихово теоријско
опредељење и даље актуелно. Заједнички именитељ је да представљају одговор на
рецесију у репродукцијским токовима крајем 70-их и почетком 80-их година у групи
најразвијенијих земаља, када је забележена значајна инфлација уз стагнацију привредног
развоја. 

Показало се да досадашња активност државе, усмерена на ефективну тражњу, не

може да постигне резултате које је имала тридесетих година прошлог века. Мере активне
фискалне и монетарне политике нису спречиле раст незапослености и инфлације, а као
10
J. Jeднак, наведено дело, 12.

10
допуна се користи политика плата и цена. Првим мерама постиже се раст друштвеног
производа и запослености, док се другим спречава раст цена и инфлација. Уместо пуне
запослености, стабилност цена се промовише као основни циљ економске политике, што
мерама монетарне политике даје предност у односу на фискалну политику.

1.8.1. МОНЕТАРИЗАМ

Појављује се крајем 50-их година. Родоначелник је МИЛТОН

ФРИДМАН.11 Основни приступ представника ове теорије су реакције на кејнзијански
концепт економске политике, у смислу да привреда функционише ефикасније ако држава
има мањи утицај на ток репродукције. Дакле, пуна економска слобода и несметано
деловање тржишних закона треба да буду оквир у коме ће се обезбедити ефикасан
економски развој. Сходно томе, задатак државе је првенствено да обезбеди амбијент за
потврду пуних економских слобода и функционисање тржишних механизама.

1.8.2. ЕКОНОМИЈА ПОНУДЕ

Датира из средине 70-их година, а шире је прихваћена 80-их година 20. века. Овај
концепт полази од агрегата производње и снабдевања. Према његовим речима, раст
друштвеног производа и запосленост одређују микроекономски фактори, односно фактори
који формирају агрегат понуде. Зато привредна активност државе првенствено треба да
буде усмерена на подстицање агрегатне понуде. 

У овом случају важна претпоставка је смањење државне интервенције, како би се

обезбедио већи простор за приватну иницијативу.Економија понуде је првобитно заснована
на тзв. Лафареова крива која представља однос између пореског оптерећења и мотива

11
Љ. Митровић, С. Цветановић, наведено дело, 8.

11
штедње. У том смислу, са растом пореског оптерећења, опада мотивација за пословање и
обрнуто, што утиче на динамику развоја.

1.8.3. ТЕОРИЈА РАЦИОНАЛНИХ ОЧЕКИВАЊА

Теорија рационалних очекивања је макроекономски концепт и широко коришћена

техника моделирања и ова теорија каже да ће већина обичних људи своје одлуке заснивати
на 3 кључна фактора: своја прошла искуства, информације које су им доступне и њихова
људска рационалност, и даље од ове теорије. ће саветовати појединачна тренутна
економска очекивања која су сама по себи и да би могла утицати на то какво ће бити
будуће стање привреде. 

Ова теорија сугерише да иако се појединци понашају погрешно у одређеним

тренуцима. Теорија рационалних очекивања претпоставља да се људи понашају
рационално и да ће се заснивати на три фактора, а то су прошло искуство, тренутни начин
размишљања и информације које су им доступне, а то ће одлучити о будућности
економије. Ово су најбоље претпоставке за будућност.

12
 ЗАКЉУЧАК

Можемо приметити да је већина ових историјских теорија заправо резултат

тренутне економске ситуације у одређеној земљи или свету. Такође, велики број
економских теорија је настао као одговор на раније теорије, у смислу да их или критикују
или дорађују. Не постоји теорија или модел који се може проучавати изоловано, то јест,
без контекста и без позивања на раније теорије. Дакле, можемо закључити да је
проучавање економског раста посао који треба да се прилагоди. Емпиријски докази могу
нам отворити очи и указати на недостатке ранијих теорија и довести нас до нових
закључака.

Људско благостање, стабилна економија, тржишна равнотежа, праведна расподела

прихода, квалитет живота, стабилан привредни раст и развој, пуна запосленост,
образовање и здравство су кључне одреднице државе у постизању просперитета. Њихово
проучавање и утицај једног од ових фактора на други је изузетно важно. Економске
теорије се стално оспоравају и преформулишу. Проблем настаје када се спроводи
нестабилна економска политика која има веома лоше последице по економско стање
земље, односно људи који у њој живе. Да бисмо избегли сиромаштво, оскудицу,
незапосленост и друге непожељне последице, морамо детаљно проучавати економију.

13
 ЛИТЕРАТУРА

 В. Серјевић, Основи економије, Студентски културни центар, Ниш, 2010.

 Г. Б. Милошевић, Основи економије, Криминалистичко – полицијска академија,
2014.
 Економска и пословна енциклопедија, I Том, Савремена администрација, Београд,
1994.
 J. Jeднак, Основи економије, Београд, 2005.
 Љ. Митровић, С. Цветановић, Основи економије, Приштина – Косовска Митровица,
2005.
 Благојевић, Економске доктрине, Савремена администрација, Београд, 1971.
 С. Бараћ, Б. Стакић, Основи економије, Универзитет Сингидунум, 2008.

14
15