PRAKTIČNA PRIMENA BLOKČEJNA

Blokčejn i tržšte kapitala

Tržište kapitala, kao sistem koji je danas najrasprostranjeniji, deluje posredstvom velikog
broja različitih subjekata. Ti subjekti svoje uloge realizuju u celokupnom procesu trgovine
kapitalom, od donošenja za određenom transakcijom, pa do realizacije iste. Da bi subjekt izvršio
trgovinu određenim sredstvima u okviru određenog tržišta kapitalom, potrebo je da određene
podatke razmeni sa većim brojem subjekata, odnosno sa većim brojem posrednika, kao što su
različite banke, brokeri, njihovi parteri koji deluju na teritoriji konkretnog tržišta kapitala, berza,
subjekti koji vode registre relevantnih podataka vezanih za konkretno tržište kapitala. Konačno
informacije o promeni vlasništva nad određenim kapitalom treba da stigne i do drugog subjekta
koji učestvuje u konkretnoj transakciji. Negativni aspekti ovakvog sistema ogledaju se u velikim
troškovima koji su povezani sa transakcijama, odnosno sa uslugama koje svaki od posrednika
pruža. Takođe, u ovakvom sistemu potrebno je da određeni podaci budu razmenjeni i usklađeni
između velikog broja subjekata, što se sve odražava na brzinu realizacije određene transakcije,
ali i na povećanje mogućnosti za grešku i mogućnosti za zabranjeno delovanje.
Uvođenje blokčejn sistema u poslovanje u okviru tržišta kapitala rezultiralo bi
prvenstveno smanjenjem posrednika koji su uključeni u realizaciju konkretne transakcije, a
samim tim i smanjenjem troškova održavanje i obrade podataka.
Upotreba blokčejn tehnologije promenila bi suštinu obavljanja transakcija unutar
određenog tržišta. Ukoliko bi se jedno tržište formiralo kao blokčejn sistem, u njemu bi se
transakcije odvijale direktno između kupaca i prodavaca (P2P), bez potrebe da u realizaciji same
transakcije učestvuje veći broj posrednika. Ukoliko bi učesnici na tržištu, odnosno sada u
blokčejnu, u sistem uneli podatke o svojim sredstvima kojima bi trgovali na određenom tržištu
svaka dalja transakcija bi se nadovezivala na početne podatke o kapitalu određenog kupca. S
druge strane, svaki prodavac bi unosio podatke o vrednostima kojima želi da trguje na
određenom tržištu, pa bi se svaka dalja prodaja nadovezivala na podatke o sredstvima koje može
da prodaje određeni trgovac. Na taj način, realizacija transakcije bi se maksimalno ubrzala, dok
bi se sa druge strane obezbedila apsolutna sigurnost među subjektima koja ne bi zahtevala
formiranje poverenja među trgovcima. Izostanak posednika, uz povećanje brzine realizacije
transakcija vodilo bi smanjenju troškova. Svi podaci i sve transakcije bili bi vidljivi te bi se
poslovanje u određenom okruženju učinilo maksimalno transparentnim. Naravno, pored
podataka o kapitalu učesnika i podataka o vrednostima kojima se trguje, sam sistem morao bi biti
snabdeven i drugim podacima koji se tiču učesnika, odnosno subjekata na određenom tržištu.
Verifikacija transakcija bi se odvijala po metodama konsenzusa i po ostalim pravilima koji
određeni sistem usvoji. Eventualno, poslovanje posredstvom blokčejn tehnologije na određenom
tržištu moglo bi biti podređeno regulatornom telu formiranom za određeno tržište. Takvo telo
regulisalo bi zakonitost svih preduzetih radnji u okviru određenog tržišta, te bi u prvoj fazi
razvoja blokčejn tehnologije, bilo zaduženo da preduzme akcije koje sama blokčejn tehnologija
ne bi mogla da sprovede i realizuje.
Učesnici na tržištu koje se zasniva na blokčejn tehnologiji, ne bi bili obavezni da
deponuju određena dodatna sredstva kojima bi se učinilo obezbeđenje njihovih transakcija,
odnosno tržišta uopšte. Sva raspoloživa sredstva određenog subjekta bila bi u svakom trenutku
vidljiva svim učesnicima i potencijalnim trgovcima. Uz aktivu određenog subjekta, vidljivi bi
bili i podaci o pasivi u odnosu na sredstva koja su deponovana radi trgovanja na tržištu.

1
 Upotrebom blokčejn tehnologije u oblasti tržišta kapitala bi konačno ubrzalo
objavljivanje svih podataka koji su relevantni za učesnika na konkretnom tržištu. Blokčejn
tehnologija bi omogućila, dakle, ne samo unošenje podataka vezanih za transakcije, već i svih
podataka vezanih za učesnike na tržištu, odnosno podataka vezanih za vrednosti koje su predmet
transakcija.
Kao osnovni problemi u oblasti tržišta kapitala, prepoznati su troškovi posrednika i
institucija tržišta, poverenje i brzina poslovanja. Za prevazilaženje svih ovih poteškoća može
poslužiti upravo blokčejn tehnologije.
Upotrebom blokčejn tehnologije moglo bi se pozitivno uticati na smanjivanje vremena
koje je potrebno za obradu i realizaciju određene transakcije. Takođe, upotrebom blokčejn
tehnologije učesnici u transakciji se mogu i zaštititi od niza zloupotreba. Ukoliko se uzme u obzir
da se učesnicima u transakciji ostavljaju dva radna dana da obezbede sredstva za realizaciju
transakcije, pored toga što bi se ovo vreme moglo skratiti upotrebom navedene tehnologije,
ukoliko se to oceni kao efikasno i isplativo, učesnici bi bili zaštićeni od mogućnosti da se
određena vrednost proda više puta, različitim subjektima., odnosno da se određene različite
vrednosti kupuju istim sredstvima. Zaštitu od dvostruke prodaje garantuje nemogućnost promene
već unetih podataka u blokčejn sistem.

Primena blokčejn tehnologije u bankarstvu i finansijama

Celokupni bankarski sistem zasniva se na poverenju. Banke su najveći i najstariji finansijski

posrednici u svetu. Svaka finansijska transakcija- depozit, trgovina, osiguranje, kliring,
poravnanje i druge, zavise od poverenja. Klijenti banke plaćaju poverenje i žele da se sa
njihovim transakcijama postupa sigurno. Kako bi osigurale sigurnost i poverenje banke koriste
veliki broj posrednika i plaćaju ogromne provizije za te usluge, što utiče i na cenu samih
bankarskih usluga. Zbog toga banke neprestano istražuju nove načine za brže obavljanje
transakcija radi poboljšanja korisničkih usluga, osiguravajući transparentnost klijentima i
regulatorima, a istovremeno smanjujući operativne troškove. Uvođenje digitalne tehnologije u
bankarski sistem rezultiralo je pojavljivanjem elektronskih bankomata (ATM), usluge
elektronskog kliringa, onlajn bankarstva i transfer sredstva, bruto obračuna u realnom vremenu,
mobilnog bankarstva idr. Pored toga, pojavom FinTeh kompanija banke se suočavaju sa
ozbiljnom konkurencijom. Ove kompanije primenjuju najnovije tehnologije za pružanje
finansijskih usluga, kao što su plaćanja, kliring, poravnanja, investicije i to rade na brz, jeftin,
pouzdan i transparentan način. Zato je potpuno jasno što su se pojavom blokčejn tehnologije
mnoge banke, 90 centralnih banaka i 80% banaka, okrenule istraživanju ove tehnologije i
mogućnošću njene primene u bankarskoj industriji. Blokčejn tehnologija može transformisati
bankarsku industriju i učiniti proces transparentnijim, sigurnijim i efikasnijim, uz istovremenno
smanjenje operativnih troškova i izbegavanje posrednika. Naime, blokčejn poboljšava efikasnost
transakcija uvođenjem automatizacije u proces upravljanja i vođenja evidencije, čime eliminiše
vreme potrebno za donošenje odluka od strane pojedinaca. Drugo, uklanjanjem posrednika, i
uspostavljanjem poverenja, plaćanja i poravnanja se mogu izvršiti bez uključivanja treće strane i
plaćanja velikih brokerskih provizija, čime se smanjuju operativni troškovi. Treće, blokčejn je
decentralizovana distribuirana baza podataka koja omogućava obema stranama informacije o
transakcijama u realnom vremenu u svakom trenutku, čime se znatno utiče na povećanje
transparentnosti i poverenja.68 Iako se blokčejn tehnologija može primeniti u gotovo svakoj

2
oblasti bankarske industrije, mi ćemo navesti samo neke od najznačajnijih upotreba blokčejna u
bankarskom sistemu.

Blokčejn i plaćanja
Transfer novca sa jednog računa na drugi zahteva komplikovanu proceduru, koja zahteva
učešće više različitih subjekata, od poslovne banke, preko korespodentne banke, i velikog broja
posrednika, kao što je Društvo za međunarodnu međubankarsku finansijsku komunikaciju –
SVIFT1. SVIFT protokol je centralizovan i on ne služi zapravo za slanje sredstva, već se njime
samo šalju nalozi za plaćanje. Stvarni novac se zatim obrađuje kroz sistem posrednika. Svaki
posrednik dodaje dodatne troškove transakciji. Sve to povećava vreme i troškove transfera. Ako
uzmemo u obzir, da je prosečnom bankovnom transferu potrebno 3 dana za izmirenje i da su
prosečne provizije banaka 10,73 %, smanjenje troškova za samo 5% dovelo bi do uštede od 16
milijardi godišnje. Umesto da koristimo SVIFT za usklađivanje knjiga svake finansijske
institucije, možemo koristiti blokčejn tehnologiju koja nudi siguran i jeftin način slanja novca,
uklanja potrebu za verifikacijom od strane trećih lica i skraćuje vreme obrade transfera u odnosu
na tradicionalne bankovne transfere. To znači da umesto da se oslanjaju na mrežu
korespondentnih banaka, transakcije se mogu izmirivati direktno na javnom blok-lancu, što bi
dovelo do znatnog ublažavanja visokih troškova održavanja globalne mreže korespondentnih
banaka. Naime, kriptovalute poput Bitkoina i Etera izgrađene su na javnim blokovima, koje
svako može koristiti za slanje i primanje novca. 2 Iako je Bitkoin transakcijama u proseku
potrebno 10 minuta za izmirenje, nekada se to može produžiti i na par sati, ipak je to napredak u
odnosu na prosečno trodnevno vreme obrade bankovnih transfera, zbog čega je poslednjih
nekoliko godina primećen rastući obim transakcija kriptovaluta. U stvari, mreža Eterijum postala
je prva koja je u jednoj kalendarskoj godini 2020. godine izmirila jedan trilion dolara transakcija.
Pored toga, tradicionalne banke i finansijske institucije, poput IMF-a, Svetske banke, sve više
sarađuju sa kompanijama Ripl i R3, kako bi unapredile i povećale efikasnost bankarskog sektora.
Dok R3 želi da postane „novi operativni sistem za finansijska tržišta“, Ripl direktnom
integracijom sa postojećim bazama podataka i knjigama banke, pruža bankama brži, dvosmerni
komunikacijski protokol koji dozvoljava slanje poruka i poravnanje u realnom vremenu i pomaže
u rešavanju prekograničnih transakcija u kraćem periodu, bez potrebe da obe strane imaju
račune račune u lokalnoj valuti u zemljama u kojima žele da prime svoj novac. Pored Bitkoina,
Eterijuma, Ripla i Stelara, i Kardano (e. Cardano) ima veoma značajnu ulogu u bankarskom i
1
SVIFT (e. Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunication)- Udruženje za međunarodnu
međubankarsku finansijsku komunikaciju, je međunarodna bankarska mreža i softver za razmenu poruka, koji danas
upotrebljava više od 10 500 finansijskih institucija iz 215 zemalja sveta. On omogućva razmenu standardizovanih
poruka koje se odnose na plaćanje, trgovinu, hartije od vrednosti i ostalo. Sedište SVIFT-a je u Belgiji. Izvor
https://sr.wikipedia.org/sr/Swift.
2
Mnoge kompanije koriste blokčejn tehnologiju za poboljšanje B2B plaćanja u ekonomijama u razvoju. Primer
za to je BitPesa (e. BitPesa), koji olakšava plaćanja zasnovana na blokčejnu u zemljama poput Kenije, Nigerije,
Ugande i širom podsaharske Afrike, koja spada u najskuplje regija za slanje novca na svetu. Upotrebom platforme
BitPesa naknade za prenos smanjene su za preko 90%. Za više informacija videti
https://help.bitpesa.co/en/articles/625166-what-is-bitpesa. Pored toga, blokčejn kompanije se fokusiraju na
omogućavanje preduzećima da prihvate kriptovalute kao plaćanje. Primer za to je BitPai (e. BitPay) , provajder
platnih usluga koji pomaže trgovcima da prihvate i skladište bntkoin plaćanja. Za više informacija o BitPai,
mogućnostima korišćenja i plaćanja, videti https://support.bitpay.com/hc/en-us. Prednost kod plaćanja Bitkoinom,
pored navedenih, su i te što kupac ne ostavlja nikakve poverljive lične podatke i nisu mu potrebne platne kartice,
mada su Master Kard (e. MasterCard) i Viza (e.Visa) omogućili izdavanje posebnih kripto platnih kartica. Videti
https://usa.visa.com/solutions/crypto.html , kao i
https://www.mastercard.com/news/perspectives/featured-topics/digital-currencies/.

3
finansijskom sistemu. Naime, kompanija Bora Financ ima cilj da pruži finansijske usluge
ljudima kojima je bankarski sistem nedostupan ili teško dostupan. Ova kompanija, osnovana u
Africi, razvija celokupni bankarski i finansijski sistem, zasnovan na Kardano blokčejnu, kojim će
omogućiti sigurno internet bankarstvo za ljude u Africi, Južnoj Americi i Jugoistočnoj Aziji,
budući da se ovi regije smatraju najnerazvijenijim i najskupljim, kada je bankarski sistem u
pitanju.
Međutim, zbog svoje decentralizovane i složene prirode, kao i zbog još nedovoljne
pravne regulisanosti i nemogućnosti centralnih banaka i vlada da utiču na sigurnost i korišćenje
ovih valuta, kriptovalute su daleko od zamene klasičnih valuta. Ipak, prednosti kao što su brži,
jeftiniji i sigurniji transfer novca, dovele su do povećanja interesovanja vlada i centralnih banaka
za stvaranjem digitalnih valuta centralnih banaka (e. Central bank digital currencies- CBDC)72
Digitalna valuta centralnih banaka koristi elektronski zapis ili digitalni žeton za predstavljanje
virtuelnog obilka valute određene nacije (ili regiona). CBDC je centralizova, izdaje ga i reguliše
nadležni monetarni organ zemlje, što je značajna razlika u odnosu na kriptovalute, koje su
decentralizovane i ne nalaze se pod suverenom vlašću ni jednog organa niti države.

Blokčejn i hartije od vrednosti

Blokčejn tehnologija znatno menja finansijsko tržište kakvo smo do sada poznavali.
Stvaranjem decentralizovane baze podataka o jedinstvenoj, digitalnoj imovini, blokčejn bi
mogao da zameni trenutne platforme za trgovanje akcijama. Naime, da bi ste kupili ili prodali
imovinu poput akcija, obveznica i robe, potreban vam je čitav lanac posrednika- berzi, klirinških
kuća, centralnih depozita i banaka. Zbog velikog broja posrednika, ovaj sistem postaje skup i
neefikasan. Pored toga što svaki od ovih posrednika naplaćuje svoju proviziju, koja može biti
znatna, svaka od ovih strana ima i svoju knjigu transakcija koju mora ažurirati i uskladiti, za šta
je potrebno dosta vremena. S druge strane, uvođenjem akcija, deonica, obveznica i drugih
finansijskih derivata na blokčejn sistem, svaka promena vlasništva bi se mogla odmah validirati i
potvrditi, čime bi se znatno smanjili troškovi transakcija i omogućio pristup investitorima
njihovim sredstvima u svakom trenutku, i izbeglo bi se višednevno čekanje kada žele da
reinvestiraju ili povuku svoja sredstva. Pored toga, zbog decentralizovanog sistema i konenzusa
koji je potrebno postići prilikom svakog novog unosa na blok-lanac, sve strane mogu biti sigurne
da nije došlo do greške u prenosu sredstva. Pomoću distribuirane knjige moguće je preneti i
prava na imovinu putem kriptografskih tokena, koji predstavljaju imovinu „van lanca“. Nove
kompanije koje rade na blokčejnu rade na načinima da tokeniziraju imovinu u stvarnom svetu,
od akcija i obveznica, preko nekretnina, pa sve do zlata. Zbog toga se sve više kao budućnost
berzi pominju digitalne berze zasnovane na blokčejnu.3
Svetska banka je avgusta 2018. godine, u saradnji sa australijskom CBA (Commonwealth
Bank ) bankom stvorila prvu obveznicu na svetu koja koristi blokčejn tehnologiju (e. bond-i –
„blockchain operated new debt instrument“). Emisija ove obveznice bila je izuzetno uspešna i
prikupila je oko 160 miliona dolara za dve emisije. To je navelo i druge finansijske institucije da
počnu da koriste moć blokčejn tehnologije za upravljanje, stvaranje i nadzor različitih dužničkih
instrumenata. Tako je Španska bankarska grupa BBVA u novembru 2018. godine potpisala

3
Za više informacija o digitalnim berzama videti Hamed Al-Shaibani, Noureddine Lasla, Mohamed Abdallah
„Consortium Blockchain-Based Decentralized Stock Exchange„ Doha, Qatar, 10.1109/ACCESS.2020.3005663, july
2020. https://ieeexplore.ieee.org/stamp/stamp.jsp?arnumber=9127940

4
kredit od 150 miliona evra na bazi blokčejna. Krediti na bazi blokčejna su sigurniji i imaju niži
rizik pozajmljivanja novca, što najčešće obezbeđuje i niže kamatne stope.

Blokčejn kao mehanizam transformacije bankarskog sistema

Internet bankarstvo predstavljalo je prvu značajniju transformaciju tradicionalnog

bankarskog sistema, posmatrajući sa aspekta digitalizacije bankarskih usluga. Međutim, struktura
bankarskog sektora ostala je nepromenjena. U njoj i dalje deluje veliki broj posrednika koji svoje
poslove obavljaju prema tradicionalnom ustrojstvu njihovih uloga u sferi bankarstva. Time je
efikasnost minimizirana uz istovremenu maksimizaciju troškova pružanja usluga. Tehnološki
napredak u ovoj oblasti prvenstveno mora biti praćen modernizacijom opreme, inovacija u sferi
komunikacije sa klijentima i pružanja usluga, kao i inovacija u oblasti zaštite sigurnosti i
predikcije troškova i koristi u cilju smanjenja rizika od eventualnih gubitaka. Uvođenje inovacija
putem blokčejn tehnologije u okviru bankarskog sektora bi obezbedilo modernizaciju i
personalizaciju usluga koje bi se pružale korisnicima bez posrednika. Pored navedenog,
uvođenje decentralizovane baze podataka, uz obezbeđenje visokog stepena automatizacije bi
pružilo povećanje efikasnosti uz istovremeno smanjenje troškova. Sigurnost u celokupni sistem
bi se povećala usled nemogućnosti narušavanja sklada koji postoji u blokčejn sistemu imajući u
vidu način na koji se podaci unose i skladište.
Blokčejn tehnologija bi se znatno unapredila sistem plaćanja, odnosno generalno sistem
izvršavanja različitih finansijskih obaveza subjekata prema drugima. Proces plaćanja bi se
automatizovao, te znatno ubrzao usled izostanka brojnih posrednika i razmene obimne
dokumentacije koja prati svaku transakciju. Vršenje transakcija bilo bi osigurano samim načinom
na koji se unose podaci u blokčejn sistem, ali i dodatnim enkripcijama već unetih podataka, uz
obezbeđenje stalnosti i nepromenljivosti istih. Osnovni podaci o sredstvima kojima se vrši
kupovina, odnosno o dobru koje se kupuje bi već bili uneti u blokčejn sistem i verifikovani od
strane ovlašćenih subjekata tog lanca. Ukoliko se formira blokčejn sistem u kojem bi se
evidentirali podaci o vlasništvu, prodaja evidentiranih stvari bi se drastično olakšala, te bi se na
kraju plaćanje vršilo gotovo automatizovano. Samo plaćanje vršilo bi se gotovo automatski
verifikacijom učesnika transakcije da se da je ista realizovana. Osnov za vršenje plaćanja jeste
pravni posao koji se zaključuje između subjekata. Takav pravni posao mogao bi biti zaključen u
formi pametnog ugovora koji bi sadržao sve potrebne informacije o načinu i roku plaćanja, roku
isporuke i dr. Digitalizovani podaci bi služili automatskoj realizaciji konkretnog pravnog posla.
Iako je blokčejn tehnologija u osnovi decentralizovana, zavisna isključivo od volje učesnika,
banka kao centralna ustanova ne bi izgubila svoju funkciju u sferi izvršenja transakcija, ali bi
izostala potreba za angažovanjem drugih posrednika. Banka bi evidentirala i unosila podatke o
sredstvima učesnika u blokčejn sistemu, kojima bi se potvrđivala likvidnost učesnika, i novčana i
druga sredstva bi se i dalje deponovala na bankovnim računima. Naravno, razvojem blokčejn
tehnologije, podaci o kapitalu bi se mogli unositi direktno u sistem, međutim i dalje bi morao da
postoji subjekt koji bi verifikovao podatke takve vrste i koji bi vodio računa o deponovanim
sredstvima, ukoliko bi takva sredstva postojala. On bi morao da bude nezavistan i nadređen
ostalim učesnicima.
Dalje, sva sredstva koja bi korisnik deponovao kod banke, odnosno na svom bankovnom
računu mogla bi se pokazati kao podatak u blokčejn sistemu. Svaki naknadni priliv sredstava na
konkretan račun, odnosno umanjenje iznosa sredstava na tom računu, bi bilo vidljivo. Takođe
izbegle bi se eventualne malverzacije i štelovanja usled nemogućnosti promene unosa, a takođe

5
bilo bi vidljivo na koji način su sredstva uvećala, odnosno umanjila na konkretnom računu.
Kauza za umanjenje, odnosno uvećanje bi bila vidljiva. Jedino, podaci o stanju na tuđem računu
morali bi se učiniti nepristupačnim drugim subjektima, već bi predstavljali tajnu poznatu banci i
klijentu o čijem računu je reč. Eventualno u slučaju realizacije kakve transakcije, subjektu u čiju
korist bi se po bilo kom osnovu trebala uplatiti određena sredstva sa računa drugog subjekta, tada
bi se trebalo omogućiti subjektu poveriocu da stekne uvid, ne u ukupna sredstva na određenom
računu, već samo o tome da li na računu dužnika postoji dovoljno sredstava za namirenje
obaveze. Ovakav uvid bi se vršio instantno, kojom prilikom bi se smanjili troškovi, a uvećala
efikasnost, uz maksimalno povećanje sigurnosti u pogledu naplativnosti određenih potraživanja.
Svi podaci koji bi bili od značaja za banke i njihove klijente bi se mogli unositi u
određeni blokčejn sistem. Na taj način bi se stvorio određeni fond podataka koji bi drastično
povećao efikasnost svih operacija i aktivnosti banaka koje zavise od prikupljanja određenih
informacija vezanih za trenutnog ili potencijalnog klijenta, bez posredovanja bilo kojih drugih
subjekata. Ovakvim pristupom drastično bi se, između ostalog, olakšala i kreditna analiza koju
banke sprovode. Iz blokčejn sistema bi se mogli videti svi relevantni podaci o navikama jednog
subjekta u smislu finansijskog i bankarskog sektora (podaci o mesečnim prilivima, platnim
navikama, kreditnim i drugim opterećenjima, sredstvima obezbeđenja, obustavama, eventualnim
docnjama…). Te bi se na ovaj način, kreirala jedinstvena baza podataka.
Shodno navedenom, jasno je da bi blokčejn morao da se prilagodi potrebama bankarskog
sektora, odnosno otvoreni blokčejn sistem ne bi bio prihvatljiv. Privatni blokčejn sistem bi
mogao da zadovolji potrebe bankarskog i finansijskog sektora. Takođe, odsustvo centralnog
organa, makar u ovoj fazi razvoja blokčejn tehnologije ne bi bio moguć.

Blokčejn i osiguranje

Osiguranje kao poseban sektor je i pored brojnih reformi ipak ostala oblast u kojoj se i
dalje aktivnosti svode na utvrđivanje potencijalnog rizika radi definisanja adekvatnih premija. U
osnovi definisanja premija jeste saznanje i razmena adekvatnih informacija. Ovako koncipirana
suština poslova osiguranja u prvi plan stavlja važnost dobijene informacije o bitnim činjenicama
koje mogu uticati na formiranje premije, odnosno na ostvarivanje dobiti. U prikupljanju
informacija, kao i u zaključivanju poslova osiguranja bitnu ulogu imaju različiti posrednici.
Blokčejn tehnologija može bitno promeniti dosadašnji način poslovanja u sektoru osiguranja,
tako što će se na osnovu ove tehnologije stvoriti platforme koje će generisati potrebne
informacije, te će se na osnovu njih davati adekvatne ocene svakog konkretnog slučaja. U
ovakvim okolnostima poslovanja, evidentne su uštede u vremenu, kao i povećanje efikasnosti u
realizaciji, uz smanjenje broja posrednika, pa samim tim i troškova celokupnog posla, uz
omogućavanje povećanja sigurnosti i poverenja u smislu dobijenih informacija.
Potencijal blokčejn tehnologije u sferi osiguranja prvenstveno se primećuje u oblasti
mikro-osiguranja, naknade štete, suzbijanja prevara, reosiguranja, preuzimanja standardnih, ali i
specifičnih rizika. Nadoknada štete realizovala bi se brže plaćanjem posredstvom blokčejn
tehnologije. Takođe, smanjuje se mogućnost vršenja prevara u okviru osiguranja,
onemogućavanjem da se naknada iste štete isplati više puta, a pored toga moguće je dobiti i
mnogo više podataka o samom osiguranom slučaju, kao i o identitetima potencijalnih
prevaranata. Generalno, informacije o različitim predmetima su u osiguranju vrlo bitna
kategorija, kako se ovom tehnologijom omogućava brži protok informacija, tako se i pozitivno
utiče na efikasnost samog procesa osiguranja. Shodno navedenom, upotrebom blokčejn

6
tehnologije u oblasti osiguranja, omogućio bi se sveobuhvatniji i transparentniji uvid u sve
informacije koje su od značaja za realizaciju poslova osiguranja. Same operacije osiguranja bi se
sprovodile brže i efikasnije uz postojanje većeg stepena poverenja u subjekte osiguranja i većeg
stepena transparentnosti samih operacija.
Konkretna primena blokčejn tehnologije u domenu osiguranja može se ogledati u svim
operacijama koje se preduzimaju u procesu organizovanja funkcionisanja sistema osiguranja, ali
i u fazi zaključenja i realizacije konkretnih poslova osiguranja. Ovde se misli na sve one
aktivnosti koje je neophodno preduzeti da bi se postigla svrha zaključenja pravnih poslova u
oblasti osiguranja. To su aktivnosti usmerene na razmenu relevantnih i verodostojnih informacija
među subjektima, kako o osiguravajućim društvima, tako i o osiguranicima. Ove informacije se
posredstvom blokčejn sistema mogu distribuirati do svih zainteresovanih institucija, naravno
koje raspolažu adekvatnim ovlašćenjem za pristup ovakvim podacima. Imajući u vidu ovakav
način razmene podataka, kao i sam koncept skladištenja podataka unutar blokčejn sistema
(potvrđivanje verodostojnosti konsenzusom i nepromenljivost unetih podataka), može se
zaključiti da se upotrebom blokčejn tehnologije u ovom segmentu osiguranja povećava
transparentnost, dok se sa druge strane smanjuje potreba za angažovanjem trećih lica, što
konačno vodi do povećanja efikasnosti procesa osiguranja uz smanjenje troškova.
Primena blokčejn sistema u sektoru osiguranja može pozitivno uticati i na sprovođenje
analize rizika, te i na konačno definisanje visine premija. Metodi konsenzusa upotrebljeni unutar
blokčejn sistema mogli bi biti značajni prilikom izdavanja polisa osiguranja različitim
subjektima. Funkcionisanje blokčejn sistema u oblasti osiguranja može se prikazati kao
platforma u kojoj učestvuju različiti subjekti osiguravači, procenitelji ali i osigurana lica.
Prilikom zaključivanja konkretnog pravnog posla, osiguravači bi mogli pristupiti kompletnom
nizu relevantnih podataka koje se odnose na potencionalnog saugovarača, i obrnuto, ista
mogućnost bila bi dostupna i osiguranom licu. Na taj način bi se obe strane mogle informisati o
onome što je njima važno kada je u pitanju zaključivanje određenom pravnog posla u oblasti
osiguranja. Kada bi se razmena informacija među subjektima usavršila, to bi značilo i efikasnije
vršenje predikcija vezanih za mogućnost nastupanja konkretnog rizika. U skladu sa tim,
automatski bi se moglo podesiti formiranje visine premije, i to na osnovu relevantnih informacija
koje bi se odnosile na svako konkretno lice (potencionalnog osiguranika) i predikcije
verovatnoće nastupanja konkretnog osiguranog rizika.
U celokupan proces osiguranja, mogao bi se implementirati i sistem automatski izvršivih
ugovora (tzv. pametnih ugovora). Time bi se značajno ubrzao proces isplate premije osiguranja u
slučaju nastupanja osiguranog slučaja. Celokupan proces realizacije zaključenog pravnog posla u
slučaju nastupanja osiguranog slučaja bi se mogao automatizovati. Različitim metodama sistem
bi mogao prepoznati momenat nastupanja određenog slučaja, te uz adekvatnu verifikaciju takve
informacije pokrenuti fazu ispunjenja zaključenog pravno posla, a u cilju isplate premije,
odnosno naknade štete. Ovakav proces mogao bi biti započet i informacijom prijave nastanka
određene štete čija je naknada obuhvaćena zaključenim pravni poslom. Takva informacija bi se
verifikovala, te bi se automatski pristupilo njenoj nadoknadi. Pametni ugovor mogao bi
obuhvatati čitav dijapazon uslova, čije nastupanje, odnosno ispunjenje povlači adekvatnu
posledicu. Tako bi se pravnim poslom mogla obuhvatiti najrazličitija prava i obaveze ugovornih
strana, ali i različite sankcije pa i druge posledice.

Blokčejn i turizam

7
 Industrija turizma, jeste jedna od najbrže rastućih industrija poslednjih godina. Poslovne
operacije u ovoj sferi industrije zasnivaju se na razmeni adekvatnih informacije koje su od
značaja za njihovu organizaciju i realizaciju. Način na koji se dolazi do pomenutih informacija
može biti presudan za ceo proces organizacije poslovanja. Oblast turizma karakteriše se
različitim poslovnim, privrednim delatnostima koje zajednički omogućavaju adekvatnu
realizaciju turističkih aranžmana, a u svrhu da bi krajnjim korisnicima bilo garantovano pružanje
kvalitetnih turističkih usluga, to pružaoci usluga moraju da preduzmu niz aktivnosti u smislu
organizovanja smeštajnih kapaciteta, prevoza, propratnih sadržaja. Dakle, pored organizatora
putovanja, odnosno turističkih agencija u samu industriju uključeni su i brojni drugi subjekti.
Takođe, manje važne nisu ni aktivnosti usmerene na prodaju turističkih aranžmana i drugih
usluga krajnjim korisnicima. U tom smislu, turističke organizacije takođe treba da preduzmu niz
radnji vezanih za oglašavanje i marketing koje su takođe povezane za nizom drugih subjekata.
Povezivanje velikog broja subjekata koji deluju u industriji turizma u postizanju istog
cilja, ostvarivanja dobiti, jeste vrlo značajno. Upravo u oblastima distribucije informacija,
automatizacije procesa organizacije i realizacije usluga i povezivanja svih subjekata unutar
jedinstvenog sistema, primena blokčejn tehnologije može dovesti do značajnog povećanja
efikasnosti i efektivnosti celokupne oblasti.
Blokčejn ima potencijal da doprinese integraciji turističkih usluga.
Uz integraciju sistema koji prate angažovanje turističkih kapaciteta od strane turističkih
organizacija, kao i sistema rezervacije turističkih aranžmana od strane krajnjih korisnika
turističkih usluga, posredstvom blokčejn tehnologije u poslovanju turističkih agencija može se
stvoriti automatizovan sistem koji će drastično povećati efikasnost poslovanja turističkih
agencija. Organizovanjem ovakvog sistema poslovanja povezaće se informacije više različitih
subjekata koji deluju u okviru oblasti turizma. Između ostalog misli se, sa jedne strane, na
subjekte kao što su, hoteli, ostali oblici smeštaja turista, auto, avio prevoznici i drugi ponuđači
propratnih sadržaja, restorani, lanci brze hrane, kao i ostali zainteresovani subjekti koji svoje
delovanja realizuju u oblasti turizma, dok sa druge strane ti subjekti jesu turističke agencije i
krajnji korisnici turističkih usluga. U blokčejn sistem uneli bi se prvenstveno podaci o vrsti
konkretnih usluga i njihovoj ceni, gde bi ih ostali subjekti blokčejn sistema mogli pronaći i
opredeliti se za njih. Korisnici usluga, mogli bi posredstvom blokčejn tehnologije da rezervišu
određene turističke aranžmane ili druge usluge koje su im ponuđene, da plaćanje izvrše
unošenjem podataka o transakciji učinjenoj radi plaćanja određene usluge, te bi se takvi podaci
unosili u blokčejn sistem u okviru kojeg bi se automatski izvršavala usluga koja je rezervisana.
Radi primene blokčejn sistema u sferi turizma formiran je niz tzv. startap (eng. start-up)
projekata kojima je određena poslovna ideja turističkih organizacija razvijena posredstvom
blokčejn tehnologije. Takvi poslovni modeli u sferi turizma predstavljeni su projektima eng.
„WebJet“, „Concierge.io“ i „WindingTree“. „WebJet“ je turistička agencija koja posluje on-
lajn i koja je u svoje poslovanje integrisala platformu zasnovanu na blokčejn tehnologiji
posredstvom koje plasira informacije o angažovanju određenih smeštajnih kapaciteta, kao i
informacije o rezervaciji i prodaji istih. Implementiranjem blokčejn tehnologije u svoje
poslovanje ova turistička agencija uspela je da obezbedi kreiranje i distribuciju nezavisnih i
verodostojnih informacije, na koji način je smanjila rizik od prezentacije i razmene netačnih
podataka, obezbeđujući svim korisnicima sigurnost u pogledu plaćanja tačne, i dogovorene cene,
uz nemogućnost gubitka rezervacije, odnosno uz anuliranje mogućnosti beleženja pogrešne
rezervacije određene usluge. Informacija o rezervaciji, koja je uneta u blokčejn sistem i
verifikovana odgovarajućim metodama nije podložna naknadnim promenama, te ne može doći

8
do korupcije i promene unete informacije. Takođe, sam proces plaćanja za pružanje ugostiteljske
usluge određene vrste je pojednostavljen. Računi se automatski i instantno evidentiraju uz
mogućnost utvrđivanja trenutka dospelosti određene obaveze, te se shodno utvrđenim principima
blagovremeno plaćaju, uz značajno smanjenje troškova. Kako se sam koncept zasniva na
decentralizovanoj bazi podataka kod kojih se informacije unete u sistem evidentiraju kod više
različitih učesnika, smanjuje se mogućnost za preduzimanje različitih prevara, te se uspostavlja
poverenje i odgovornost među učesnicima određenog blokčejn sistema. Primenom navedenog,
takođe se ceo proces angažovanja ugostiteljskih kapaciteta i rezervacije prenosi na blokčejn
sistem, usled čega turističke organizacije, odnosno ugostitelji se oslobađaju od odgovornosti i
pronalaženja rešenja za probleme povezane sa ovim delom poslovanja.4
Pored razmene informacija vezanih za pružanje turističkih usluga, posredstvom blokčejn
tehnologije u proces poslovanja turističkih agencija i ostalih subjekata u okviru industrije
turizma, može se implementirati i specijalni način plaćanja koji bi se razlikovao od tradicionalne
razmene sredstava. Tako je razvijena platforma „Concierge.io“ u okviru koje je konstituisan
token, kao vrsta virtuelne valute. Token nosi oznaku CGE i konvertibilan je u odnosu na
američki dolar.
Pored navedenog, u sferi turizma, značajnu ulogu ima i finansijsko poslovanje, odnosno
poslovanje koje se vezuje za prenos finansijskih sredstava po osnovu realizacije različitih usluga
povezanih sa industrijom turizma. Izvršavanje finansijskih obaveza u ovom sektoru ostvaruje se
gotovinskim i bezgotovinskim načinom plaćanja u različitim valutama, i to uplatom iznosa u
gotovini, neposredno, zatim prenosom sredstava sa bankovnog računa na druge račune,
posredstvom platnih kartica, ali i elektronskog bankarstva. Međutim, u industriji turizma,
poslednjih godina razvile su se on-lajn (eng. online) turističke agencije koje cene svojih usluga
izrazile u poznatoj kriptovaluti, bitkoinu. Plaćanje usluga ovih turističkih agencija realizuje se u
bitkoinu.5
S obzirom na to, može se zaključiti da primena blokčejn tehnologije u sferi turizma
doprinosi poboljšanju niza aspekata poslovanja učesnika u ovoj industriji. Prvenstveno
implementacija blokčejn tehnologije doprinosi značajno smanjenju troškova poslovanja
turističkih organizacija i drugih subjekata uz istovremeno povećanje efikasnosti i efektivnosti.
Navedeno se postiže promenom tradicionalnog načina plaćanja za pružane usluge, zatim
implementacijom eventualnih novih valuta, kriptovaluta, kao i drugih sredstava plaćanja.
Takođe, primenom blokčejn tehnologije postiže se veći stepen bezbednosti i zaštite podataka
subjekata uz postojanje mogućnosti za lakše utvrđivanje identiteta korisnika i niza drugih,
verodostojnih i pouzdanih informacija.
Ključna funkcija blokčejna je da se izjave ugovarača o preuzimanju obaveza zasvedoče
na pouzdan i jasan način. Blokčejn funkcioniše slično kao i svedok. Ova tvrdnja ilustruje se
sledećim primerom.
Ugovorna strana A i ugovorna strana B saglase se da ugovarač A izda apartman
ugovaraču B za za 100 € mesečno. Ovaj se ugovor može razložiti na dve izjave: izjavu A da će
dati B pristup apartmanu i izjavu ugovarača B da će platiti A određenu mesečnu sumu zakupa.
Preovlađujuča („analogna“) paradigma ugovornog prava je da pisani ugovor služi kao dokaz
trećoj strani da su strane dale izjave koje su zasvedočene. Alternativa pisanom dokumentu je
4
Webjet and Microsoft build first-of-a-kind travel industry blockchain solution, Microsoft News Center, 2018
(https://news.microsoft.com/en-au/2016/11/08/webjet-and-microsoft-build-first-of-a-kind-travel-industry-
blockchain-solution/).
5
Такве туристичке агенције су енг. „Destinia“ и енг. „PointsHound“, док он-лајн туристичка агенција
енг. „BtcTrip“ има цене искључиво изражене у биткоину.

9
svedočenje neutralne treće strane: ona kredibilno svedoči trećim licima da ugovarač A ima
apartman koji izdaje, a da ugovarač B pristaje da plati (što vodi pretpostavci i da raspolaže) 100
€. U slučaju spora, treći subjekt (sud ili arbitraža) rešava spor koristeći izjavu svedoka kao
dokaz. U kontekstu blokčejn tehnologije, analogna paradigma dobija svoj digitalni izraz:
algoritam, uzimajući izjave ugovarača A i B kao refence, definiše Heš koji na obe izjave upućuje
kao na prethodne blokove u lancu. Ovaj Heš je novi blok informacije koji “svedoči” da su izjave
A i B zaista date. Ulazna vrednost za algoritam koji izračunava Heš funkciju jesu izjave
(“transakcije”); izlazna vrednost je Heš koji validira ove izjave i dokaz je da su tačne. Novi Heš
dodaje se na prethodno zasvedočene transakcije i nastavlja blokčejn.

Obezbeđenje izvršenja blokčejnom zasvedočene transakcije

Pametni ugovor u formi blokčejna eliminiše rizik neizvršenja. Ova tvrdnja ilustrovaće se
korišćenjem metodološkog okvira datog u prethodnom izlaganju.
Ukoliko ugovarač B mora da plati zakup od 100 € mesečno kroz automatski transfer
sredstava sa računa B na račun A kao zakupodavca, postoji rizik da B u vreme dospelosti
obaveze plaćanja zakupa nema na računu dovoljno novca. Pametan ugovor može da rezerviše
sredstva na računu B. Uz to, pametan ugovor može da smanji rizik neizvršenja tako što će
algoritam da obradi činjenice od kojih to izvršenje zavisi: pouzdanost prihoda, dinamika priliva
na račun B i slično. U opisanom primeru, ugovarač B može da bude na odmoru ili otpušten u
kom slučaju nema sredstava koja bi mogla da se rezervišu. Pametni ugovor ovo pitanje može da
reši time što će da će u lancu informacija sadržanih u blokčejnu zasvedočiti nformaciju o
ugovoru o radu ugovarača B i njegovog poslodavca. Time unosi pouzdanje u prihod koji ima B
(a samim tim i pouzdanje u plaćanje zakupa koji B duguje A. Ekonomska posledica ove
činjenice je da bi ugovarač A mogao da se oslobodi plaćanja premije za osiguranje od
neispunjenja ugovora od strane B, čime bi uticao na smanjenje zakupa (bio bi manji od 100 € što
bi preostala sredstva oslobodilo za plasiranje u druge tokove; moguće je da to smanjenje ide na
korist poslodavcu tako što bi zasvedočavanje svoje transakcije “naplatio” smanjenjem prihoda B
za sumu za koju je smanjen iznos zakupa.
Ukoliko ugovor poslodavca i B prestane da važi i B ostane bez prihoda, pametni ugovor
bi mogao da algoritmom obezbedi da u tom slučaju prestaje ugovor o zakupu koji su zaključili B
kao zakupac i A kao zakupodavac. Ugovarač A može da se obezbedi da iznos zakupa za
određeni period bude obezbeđenje koje se u ovoj situaciji aktivira (što takođe može da bude
predmet uređivanja putem pametnog ugovora). Dodatna korist od pametnog ugovora u formi
blokčejna jeste što eliminiše štetne posledice različitih pregovaračkih strategija: kontrola protoka
novca i izvršenja obaveza bazirana je na vidljivim, merljivim i verifikabilnim parametrima što
pregovaranje čini suvišnim ili ga pojednostavljuje.

Pametni ugovori u formi blokčejna: generisanje ekonomske vrednosti

Pametni ugovori adekvatno uređeni primenom blokčejn koncepta imaju jasnu ekonomsku
vrednost. Vrednost zasvedočenih transakcija raste sa njihovim brojem: nova transakcija koja
postaje deo blokčejna uvećava vrednost prethodnih koje su zasvedočene u istom lancu. Vrednost
zasvedočavanja dve transakcije ima veću vrednost nego što je to zasvedočavanje jedne
transakcije. Generisanje ove vrednosti ilustruje se korišćenjem postavki iz prethodno
analiziranog primera.
Ugovarač A izdaje ugovaraču B apartman za 100 €. Dinamika odnosa može da bude da
subjekt C želi da zakupi apartman od B. Ukoliko subjekat C ima sigurnost u činjenicu da je

10
subjekat A izdao apartman subjektu B, subjekat C ima više pouzdanja da B ima pravo na
apartman koji C traži. Ova korist koju C ima od opserviranja i pouzdanja u transakciju A i B
znači da zasvedočavanje te transakcije ima ekonomsku vrednost: zasvedočavanjem se transakcija
A i B validira kao informacija i koristi se u daljem prometu. Moguće je zamisliti da subjekat D
želi da iznajmi apartman od subjekta C. U tom slučaju subjekat D ima korist od obe zasvedočene
transakcije: prve (između A i B) i druge (između B i C).
Blokčejn omogućava da C ima korist od zasvedočavanja transakcije A i B u smislu
pouzdanja, pri čemu nema nikakvih dodatnih troškova. Koncept blokčejna omogućava da se
zasvedočavanje (validiranje) prethodnih transakcija učini javnim, a niz prenosa prava korišćenja
učini transparentnim. Blokčejn kao distributivna knjiga sadrži podatke o svim povezanim
transakcijama i validira ih koristeći algoritam.

Blokčejn i upravljanje zemljišnjim knjigama

U oblasti registara nepokretnosti, odnosno vlasništva nad nepokretnostima, kod nas još
uvek dominira tradicionalni sistem. Pravo svojine nad nepokretnostima stiče se na osnovu
određenog pravnog posla ili po odluci suda. Svaka promena u vlasništvu registruje se u različitim
evidencijama koje vode nadležni državni organi, uz registrovanje i drugih prava različitih
subjekata povodom određenih nepokretnosti. U današnjem sistemu prenosa prava svojine nad
nepokretnostima za ovakav prenos potreban je najpre adekvatan, legitiman, na zakonu zasnovan
pravni osnov. U kreiranje adekvatnog pravnog posla, naročito kada se radi o složenijim
svojinsko-pravnim odnosima uključeni su pravni savetnici, odnosno advokati. Oni su ti koji u
dogovoru strankama, zastupajući njihove interese, vode pregovore shodno svojim ovlašćenjima,
a u cilju zaključenja pravnog posla kojim bi se izvršio prenos prava svojine sa jednog subjekta na
drugi. Međutim, saglasnost volja, odnosno zaključenje pravnog posla nije dovoljno samo po sebi
da bi se proizvelo adekvatno pravno dejstvo, odnosno da bi prenos prava svojine, pa i drugih
stvarnih prava, bio realizovan. Volja subjekata koji učestvuju u kreiranju pravnog posla podleže
dodatnoj autorizaciji, nezavisno od činjenice da li su pravni posao sačinjavali pravnici ili neuke
stranke. Takvu potvrdu u našem sistemu vrše javni beležnici (notari). Ovi subjekti potvrđuju
valjanost određenog pravnog posla, te svojom potvrdom omogućavaju da određeni pravni posao
proizvede željeno pravno dejstvo. U tom postupku autorizacije javni beležnici postupaju po
pravili utvrđenim zakonom i drugim podzakonskim aktima, te je cilj same autorizacije smanjenje
mogućnosti vršenja prevara, odnosno smanjenje drugih pravnih i faktičkih rizika, u sferi trgovine
nepokretnostima. Međutim, potvrđivanjem pravnog posla od strane javnog beležnika celokupan
transfer prava svojine nije realizovan, iako pravni posao jeste zaključen. Tada se pristupa fazi
realizacije pravnog posla. Da bi prenos bio potpun, ukoliko su ispunjene sve protivčinidbe druge
strane, potrebno je da se činjenica promene nosioca prava svojine registruje u adekvatnim
evidencijama. U našem sistemu, to je registar nepokretnosti, odnosno katastar nepokretnosti.
Sama procedura upisa prava svojine u katastar je složena i obuhvata podnošenje obimne
dokumentacije koju čine isprave o predmetu na kome se stiče pravo svojine, o samom pravnom
osnovu sticanja i drugo. Nakon podnošenja adekvatnog zahteva za upis prava svojine, organ
uprave koji je nadležan za poslove vođenja evidencije u sferi registra nepokretnosti, odlučuje o
zahtevu u upravnom postupku, te ukoliko su ispunjeni zakonom predviđeni uslovi, nadležni
organ donosi pozitivno rešenje.
Ovo je samo kratak prikaz proceduralnih postupaka koje je potrebno preduzeti da bi se
izvršio prenos prava svojine sa jednog subjekta na drugi. Primećuje se da procedura nije

11
jednostavna, te da obuhvata aktivnosti više različitih subjekata odnosno organa. Celokupna
procedura zahteva puno vremena, i povezana je sa znatnim podatnim izdacima koje stranke
snose prilikom realizacije pravnog posla, a kojima treba dodati i sve one izdatke kojima su
subjekti izloženi, vezano za proces pregovaranja i zaključenja istog. Pored navedenog, subjekti
su izloženi različitim pravnim i faktičkim rizicima. Automatizacija, transparentnost i sigurnost
jesu osnovni atributi koji blokčejn tehnologiju kvalifikuju pogodnom za kreiranje platforme za
unapređenje postojećeg, tradicionalnog registra nepokretnosti.
U osnovi registracije prava svojine jeste sistem razmene informacija. Ovaj sistem može
se adekvatno organizovati posredstvom blokčejn tehnologije. U blokčejn sistem najpre treba
uneti podatke koji će odgovarati postojećem stanju stvari. Treba uneti podatke o zemljištu i
objektima, nepokretnostima uopšte. Ovim podacima potom treba združiti podatke o vlasnicima,
odnosno o nosiocima prava svojine povodom konkretne nepokretnosti. Takođe, mogu se pripojiti
i podaci o eventualnim opterećenjima i drugim pravima koja su konstituisana povodom određene
nepokretnosti, odnosno povodom njene upotrebe. Kasnije, bi se na osnovu unetih podataka
mogla automatizovati svaka dalja izmena informacije o vlasništvima. Dakle, prilikom obavljanja
prenosa vlasništva, sticalac bi mogao a konsultuje podatke o vlasništvu nad konkretnom
nepokretnosti, kao i druge podatke koji su sadržani u lancu. Posredstvom pametnih ugovora koji
se automatski izvršavaju kada budu ispunjeni zadati uslovi, odnosno kada nastupe predviđene
okolnosti, mogla bi se automatski vršiti transakcija određenog prava sa prenosioca na sticaoca.
Naravno svaki naknadni unos podataka dodatno bi bio validiran od strane ovlašćenjnih subjekata
unutar blokčejn sistema. Međutim sama potvrda ispravnosti podataka bila bi drastično brža, u
odnosu na tradicionalne sisteme upravljanja zemljišno-knjižnim registrima.
Ovakvim načinom unosa i promenom podataka u sferi zemljišno-knjižnih registara
postiže se transparentnost informacija vezanih za vlasništvo nad nepokretnostima. Istovremeno
podaci se na adekvatan način štite kodiranjem i enkripcijom, kao i činjenicom da se uneti podaci
ne mogu menjati, već se stanje može promeniti eventualnim naknadnim upisom koji je povezan
sa prethodno unetim informacijama o stanju. Decentralizacijom sistema, obezbeđuje se dodatna
sigurnost koja se ogleda u zaštiti od kompromitovanja sistema napadom na jednu tačku koja je
centar cele baze podataka. Konačno izostanak apsolutno dominantnog subjekta smanjio bi stepen
korupcije i povećao bi kvalitet upravljanja sistemom registracije. Smanjenjem broja posrednika u
celokupnom procesu registracije svojine, smanjili bi se i troškovi povezani sa istim, posmatrano
na dugoročnom planu, iako bi troškovi koji bi se javili u momentu implementiranje same
tehnologije bili drastični.
Upravljanje zemljišno-knjižnim registrom koji je zasnovan na blokčejn sistemu u prvom
redu zavisi od izbora adekvatnog načina upravljanja, odnosno od vrste blokčejn sistema. Od
izbora vrste blokčejn sistema zavisi koji bi se subjekti biti zaduženi za vođenje evidencije,
odnosno za čuvanje podataka i donošenje odluka vezanih za potvrđivanje verodostojnost istih.
Dakle, s obzirom na to da izlaganje o vrstama blokčejn sistema, koji bi se mogli implementirati,
moglo bi se razmatrati o upotreba javnog, privatnog ili mešovitog blokčejn sistema. Javni
blokčejn iako ima svoje prednosti u smislu obezbeđivanja najvećeg stepena transparentnosti i
visoke decentralizovanosti što vodi do visokog stepena sigurnosti, možda ipak ne bi bio najbolji
izbor u vezi primene u oblasti upravljanja zemljišno-knjižnih registara. Naime, pored svih
prednosti, javni blokčejn sistem bi omogućio to da se neograničen broj subjekata pridružuje
lancu, čak i kad nema opravdani interes da pristupi navedenim podacima, što bi otvorilo
mogućnost za opterećivanje baze podataka bez objektivne potrebe. Takođe, to bi značilo da bi
verifikovanje podataka radi njihovog unošenja u sistem zavisilo od volje, odnosno potvrde svih

12
subjekata. Takav pristup stvorio bi velike poteškoće u realizaciji samo postupka registracije
prava svojine, što bi značilo da bi takvom upotrebom blokčejn sistema sve njegove koristi bile
minimizirane. Sa druge strane, ukoliko se uzme u razmatranje primena privatnog blokčejn
sistema, mora se razumeti da bi to značilo konstituisanje jednog organa koji bi kontrolisao i
upravljao blokčejn mrežom. Iako bi ona bila decentralizovana, sva ovlašćenja bi upravo bila
koncentrisana u jednom telu. Centralni organ bi odobravao pristup sistemu, nakon utvrđivanja
postojanja adekvatnog interesa, što bi značilo da podacima skladištenim u sistemu ne bi mogao
svako da pristupi, oni ne bi bili javno dostupni. Međutim, tu bi trebalo načiniti izmenu tako da se
učesnicima u blokčejn sistemu garantuje mogućnost unošenja podataka u sistem, shodno
utvrđenim metodama, a da se istovremeno omogući apsolutna transparentnost informacija
sadržanih u sistemu, a koje se tiču nosioca prava svojine i drugih prava povodom određenih
nepokretnosti. Postojanje centralnog organa, iako se kosi sa osnovnim principima blokčejn
tehnologije, bi obezbedilo stabilnost celokupnog sistema. Centralni organ bi mogao da utiče na
promenu unetih podataka u blokčejn sistem, ali samo onda kada se ispune svi predviđeni uslovi
za preduzimanje takve akcije. Naime, ukoliko se određeno stečeno pravo naknadno suspenduje,
odnosno ukine, te uspostavljeno faktičko stanje postane pravno neodrživo, a što se sve konstatuje
sudskom odlukom, promenljivost podataka u blokčejn sistemu bi omogućila da sadržina sudske
odluke bude integrisana u sistem i da rezultira određenu promenu. Dakle, ukoliko bi se uvela
izmena javnog blokčejn sistema, i to tako da se podaci unose samo od strane određenih učesnika
po pravilima sistema i da postoji centralni organ upravljanja odnosno nadređeni subjekt uz
implementaciju pametnih ugovora, kombinacijom elemenata javnog i privatnog blokčejn sistema
javio bi se mešoviti, odnosno hibridni blokčejn sistem.
Čini se da bi primena ovako konstruisanog blokčejn sistema bila najpogodnija. Na ovaj
način postigao bi se zadovoljavajući stepen transparentnosti podataka koji su uneti u sistem uz
istovremenu adekvatnu kontrolu unošenja podataka u sistem. U zavisnosti od ovlašćenja kojima
bi raspolagali učesnici u blokčejn sistemu, isti bi se mogli svrstati u tri grupe subjekata. Jednu
grupu subjekata činili bi posebno učesnici koji bi samo imali uvid u podatke koji su sadržani u
lancu, drugu grupu predstavljali bi učesnici koji bi imali pravo unosa podataka u blokčejn sistem
(javni beležnici), ti uneti podaci bi se verifikovali od strane trećeg subjekta, odnosno od strane
nadređenog centralnog organa (državni organ). Posredstvom pametnih ugovora čija bi sadržina
bila povezana sa informacijama koje čine sadržinu blokčejn registra nepokretnosti, uz
automatizovanu realizaciju ugovora, novi podaci u vezi sa konkretnom nepokretnošću i pravom
svojine bi se odmah mogli implementirati u blokčejn registar nepokretnosti. Posredstvom
pametnih ugovora, posledica koja bi nastupila po njihovom izvršenju bi se kao nova informacija
dostavlja blokčejn sistemu, te bi o potvrđivanju takvih podataka odlučivao direktno centralni
organ. U suštini, ne bi bilo potrebno da postoji subjekt koji služi samo unošenju podataka.
Pravnim okvirom uredilo bi se detaljnije pitanje subjekata, njihove vrste, uloge i statusa u
blokčejn sistemu.

Blokčejn i kriptovalute

13
 Kriptovalute jesu specijalan oblik digitalnih valuta koje su zasnovane na blokčejn
tehnologiji. Ove valute su zasnovane na decentralizovanom sistemu koji nije vezan za konkretnu
vlast, odnosno državu.
Pojam kriptovaluta, kao i pojam blokčejna nije lako definisati, tim pre što se većina autora i
regulatornih tela još uvek uzdržava od definisanja ovog pojma u potpunosti, kako neki deo ovog
ogromnog sistema ne bi ostao izostavljen. Zbog toga još uvek ne postoji jedna opšteprihvaćena
definicija pojma kriptovaluta dostupna u regulatornom prostoru, već svako regulatorno telo daje
svoju definiciju. Ova fluidnost termina kriptovaluta, doprinosi pravnoj nesigurnosti u korišćenju.
Naime, iako su različiti oblici onoga što je široko poznato kao „kriptovalute“ slični po tome što
se prvenstveno zasnivaju na istoj vrsti decentralizovane tehnologije, terminologija koja se koristi
za njihovo opisivanje uveliko se razlikuje od jedne do druge jurisdikcije. Neki od izraza koje
države koriste za referencu kriptovalute uključuju digitalnu valutu (Argentina, Tajland i
Australija), virtuelnu robu (Kanada, Kina, Tajvan), virtuelnu valutu (Srbija) kripto-žeton
(Nemačka), token plaćanja (Švajcarska), sajber valutu (Italija i Liban), elektronska valuta
(Kolumbija i Liban) i virtuelna imovina (Honduras i Meksiko).
Jasno je da ipak, većina regulatora, bez obzira na termin koji koristi za njihovo označavanje,
pristupa kriptovalutama, kao podskupu ili obliku digitalne ili virtualne valute. Tako je recimo
Evropska centralna banka (ECB) definisala kriptovalute kao „podskup virtualnih valuta“, dok ih
je Svetska banka definisala kao „podskup digitalnih valuta“. Sa definicijom Svetske banke slaže
se i naš Zakon o digitalnoj imovini, koji je počeo da važi od ove godine, prema kome je:
„virtuelna valuta vrsta digitalne imovine koju nije izdala i za čiju vrednost ne garantuje
centralna banka, niti drugi organ javne vlasti koja nije nužno vezana za zakonsko sredsstvo
plaćanja i nema pravni status novca ili valute, ali je fizička ili pravna lica prihvataju kao
sredstvo razmene i može se kupovati, prodavati, razmenjivati, prenositi i čuvati elektronski“.6
Trenutno postoji 11 072 kriptovaluta sa ukupnom kapitalizacijom od 1,5 triliona USD.
Najveća i najstarija decentralizovana kriptovaluta je Bitkoin (e.Bitcoin-BTC). Bitkoin je digitalni
novac i sistem plaćanja čiji se novčići mogu dobiti rudarstvom ili u zamenu za fiat 7 novac,
proizvode ili usluge. Bitkoin je P2P mrežna valuta, što znači da se sve transakcije dešavaju
direktno između jednakih, nezavisnih učesnika mreže, bez dezvole bilo kojeg posrednika.
Ukupan broj bitkoina koji se mogu naći u opticaju je 21 milion, a trenuno je u opticaju 18 769
miliona novčića. Ograničena količina ukupnog broja novčića znanto utiče i na cenu samog
Bitkoina koja u ovom momentu iznosi 40 166 USD, najveća postignuta cena do sada iznosila je
64 863 USD. Iako Bitkoin ima dominantnu ulogu na tržištu kriptovaluta i čini 48% ukupne
tržišne kapitalizacije, postoji mnogo drugih „altkoina“ (alternativnih kovanica“) 8 koje imaju
značajnu ulogu, mi ćemo navesti neke od najznačajnijih.
Eterijum (e. Ethereum-ETH ) je druga najveća kriptovaluta po tržišnoj kapitalizaciji nakon
Bitkoina. Eterijum ima dvostruku ulogu. On može pokretati različite vrste decentralizovanih
aplikacija (e. DApps). Za razliku od tradicionalnih aplikacija, ove aplikacije, zasnovane na
6
Zakon o digitalnoj imovini RS, Službeni glasnik br. 153/2020, član 2, stav 2
7
Fiat novac je valuta koju je država proglasila zakonskim sredstvom plaćanja i nema potporu fizičke robe,
poput srebra ili zlata, već je vrednost tog fiat novca izvedena iz odnosa ponude i potražnje na tržištu. Primer fiat
novca su: evro, američki dolar, kineski juan, australijski dolar i dr. Za više informacija videti
https://www.bankazlata.com/fiat-novac/ , pristupljeno 28.07.2021. godine
8
Altkoini su sve kovanice koje su alternativa Bitkoinu. Postoje dve vrste: 1. oni koju su napravljenin
korišćenjem originalnog Bitkoinovog protokola dodavanjem novih obeležja. Primer za to je Lajtkoin (e. Litecoin) i
2. Altkoini koji imaju svoje protokole i svoju distribuiranu knjigu i ne zasnivaju se na Bitkoinovom protokolu.
Primer za to su Eterijum (e. Ethereum) i Ripl (e. Ripple).

14
Eterijumu, samoizvršavaju se zahvaljujući upotrebi pametnih ugovora. Pametni ugovori su
programi zasnovani na kodu koji se skladišti na Eterijum blokčejnu i automatski se izvršavaju
kada se ispune unapred određeni uslovi. Nakon objavljivanja, pametni ugovor se više ne može
menjati i njegov kod ostaje nepromenljiv, garantujući sigurnost u njegovom izvršenju. Ova
nepromenljivost otvara mnoge upotrebe pametnih ugovora kako bi sporazumi između kompanija
i pojedinaca bili transparentniji i sigurniji, posebno u slučaju lanaca snabdevanja. Svaka
operacija upisa zahteva trošak kripto valute. Kriptovaluta eterijum blokčejna je Eter (e. Ether),
ona se koristi za plaćanje pri sačivanju pametnih ugovora i za nagrađivanje rudara za kreiranje
novih blokova. Pored etera, postoje i namenski tokeni-pod valute koje funkcionišu na
eterijumovom blok-lancu zahvaljujući njeegovom standardu kompatibilnosti ERC-20 9, koje se
koriste za pokretanje određenih aplikacija. Primer ovih namenskih tokena su USDT i BNB.
Ripl (e.Ripple- XRP)10 je digitalna mreža plaćanja i protokol zasnovan na blokčejnu sa
sopstvenom kriptovalutom. Ripl je naziv kompanije i mreže, dok token nosi oznaku HRP (xrp) i
njegova svrha je da služi kao posredni mehanizam razmene, kako bi se olakšala brza konverzija
između različitih valuta. Ripl radi na otvorenoj, P2P decentralizovanoj platformi koja
omogućava brz transfer novca u bilo kom obliku, bilo da se radi o dolarima, jenima, evrima ili
kriptovalutama, poput lajtkoina ili bitkoina. Iako predstavlja sistem za međunarodno plaćanje
poput SVIFT-a, ripl je napravljen da bude brza, jeftinija i skalabilnija alternativa ovog sistema.
Naime, ripl može da obavi više od 65 000 transakcija u sekundni, potvrda transakcije dobija se
za 3-5 sekunde i koštaju vrlo malo. Umesto da koristi dokaz o radu, kao kod bitkoina, Ripl
koristi mehanizam konenzusa putem grupe servera nezavisnih čvorova validatora, koji čine ripl
zajednicu. Ovu zajednicu čini kompanija Ripl, kao i mnogi univerziteti, banke, berze i druge
finansijske institucije, kao i pojedinci koji su držaoci hrp-a. Ovo omogućava brzu potvrdu
transakcija, za svega par sekundi. Upravo je i to jedan od razloga što su hrp prihvatile mnoge
velike banke i finansijske institucije i što se svrstava među 10 najvrednijih tokena po tržišnoj
kapitalizaciji.
Večejn (e. VeChain-VET)11 je platforma lanca snabdevanja zasnovana na blokčejnu. Iako
ne spada u 10 najznačajnijih tokena po tržišnoj kapitalizaciji, njegova vrednost je veoma velika,
što pokazuju i partneri ovog giganta, među koje spadaju neke od najvećih svetskih kompanija,
kao što su BMW, LMVH, H&M, Renault i drugi. Večejn koristi blokčejn tehnologiju i Internet
stvari (IoT) za stvaranje sistema koji omogućava veću siugrnost, efikasnosti i transparentnost u
praćenja proizvoda u lancima snabdevanja. Ono što je još značajno kod ovog blok-lanca jeste i
njegova karakteristika koja se sastoji u korišćenju dvostrukih tokena. Naime, platforma koristi
dva interna tokena, VET i VTO, za upravljanje i stvaranje vrednosti na osnovu svog VečejnTor
javnog blokčejna. Naknada za tokene kombinuju se sa naknadama za razne usluge kako bi se
generisao operativni prihod kompanije, dok se vlasnici tokena mogu baviti ulaganjem, pružajući
tako likvidnost u zamenu za nagrade.
Analizom navedenih kriptovaluta, možemo izdvojiti neke karakteristike koje su
zajedničke svim kriptovalutama. Pre svega, sve kriptovalute su decentralizovane, što znači da se
podaci o transakcijama ne čuvaju na jednom mestu, već se zapisi o transakcijama skladište na
kompjuterima svih korisnika tog sistema. Kriptovalute su dematerijalizovane, što znači da
9
ERC20 je tehnički standard; koristi se za sve pametne ugovore na Eterijumovom blokčejnu za implementaciju
tokena i pruža spisak pravila kojih se moraju pridržavati svi tokeni zasnovani na eterijumovoj mreži.
10
Za više informacija o Riplu videti https://ripple.com/ , pristupljeno 28.07.2021.godine
11
Za više informacija o Večejn blokčejn sistemu videti https://www.vechain.org/ i https://vechaininsider.com/ ,
pristupljeno 29.07.2021.god

15
nemaju oblik u realnom svetu, već postoje samo u sajber prostoru. Svaka kriptovaluta ima svoj
blokčejn sistem. Transfer kriptovaluta se odvija on-lajn, posredstvom P2P mreže. Kriptovalute
egzistiraju nezavisno od centralnih finansijskih institucija i nisu potčinjene ni jedno vlasti.
Blokejn je okosnica kriptovaluta i učinila je digitalne transakcije ne samo bržim, već i jeftinijim,
jer ne postoji potreba za obradom i naknadama za transakcije.

Blokčejn i međunarodna trgovina

Gotovo 90% svetske trgovine vrši se upotrebom finansijskih sredstava kao što su zajmovi,
krediti, dokumentarni akreditivi i drugi. Blokčejn tehnologija može stvoriti veću transparentnost
i poverenje među trgovinskim stranama širom sveta, uz istovremeno skraćivanje rokova isporuke
i smanjenje upotrebe teške i glomazne papirne dokumentacije koja prati robu. Naime, jedan od
glavnih problema međunarodne trgovine jeste nepoverenje i mogućnost da kupac i prodavac ne
dobiju ono što su platili. Zato se oni često okreću upotrebi akreditiva koji prati složena papirna
dokumentacija. Upravo upotreba zastarele i neekonomične papirne dokumentacije, nedostatak
nadzora nad protokom robe i dokumentima koja je prati, dovodi do grešaka, kao što je
mogućnost da ista pošiljka bude pod hipotekom više puta. Ovo se toliko često dešava da banke
koje se bave finansiranjem trgovine robom ove hipoteke otpisuju kao trošak poslovanja.
Usvajanje blokčejn tehnologije u finansiranju međunarodne trgovine omogućilo bi porast
globalne trgovine, veće poverenje između trgovinskih strana, pojednostavljivanje složenih
procesa i dokumentacije koja prati robu. Naime, blokčejn tehnologija omogućava kompanijama
da bezbedno i digitalno dokažu zemlju porekla, podatke o proizvodu i podatke o transakcijama
(kao i bilo koju drugu dokumentaciju), što omogućava izvoznicima i uvoznicima da obezbede
međusobni uvid u pošiljke i veću sigurnost isporuke, kao i ogromnu uštedu trškova, a takođe
kupcima daje bolji uvid u to odakle njihova roba potiče i kada je isporučena. U tradicionalnim
sistemima, ove informacije su često nepotpune, pogrešne i podložne promenama. Pored toga,
putem blockchain tehnologije, plaćanja između uvoznika i izvoznika mogla bi se odvijati u
tokeniziranom obliku, zavisno od isporuke ili prijema robe, a putem pametnih ugovora, uvoznici
i izvoznici mogli bi postaviti pravila koja bi osigurala automatska plaćanja i smanjila mogućnost
propuštenih, zastarelih ili više puta stavljenih hipoteka.
Koliki je značaj blokčejna u međunarodnoj trgovini, pokazuje i činjenica da su Nemačka
banka i Lojd banka, oktobra 2020. godine, zajedno sa još 10 drugih banaka, započele rad na
platformi zasnovanoj na blokčejnu- „Registar trgovinskih finansija“, koja bi trebala da, u
realnom vremenu, otkriva prevare i dupliranja u vezi međunarodnih transakcija. 74

Blokčejn i građevinarstvo

Građevinska industrija se često kritikuje zbog svoje neefikasnosti i niske produktivnosti.

Disperzivna struktura građevinske industriju, njena sekvencijalna priroda, način na koji se javni
i privatni projekti objavljuju na tenderu i sistem lanca snabdevanja koji koristi za isporuku
materijala i usluga pruža jedinstvene izazove i probleme. Pored toga, veliki broj zainteresovanih
strana sa različitim interesima uključenim u svaki projekat samo još više komplikuje situaciju. Za
koordiniranje svih potrebnih zadataka, administriranje ugovora, rešavanje potraživanja i
upravljanje lancem snabdevanja koristi se obimna dokumentacija koja je često preglomazna,
nepregledna i neefikasna. Blokčejn tehnologija može putem svog sigurnog i decentralizovanog

16
sistema za upravljanje informacijama, pružiti direktno rešenje za mnoge od ovih problema.
Takođe, ona može poboljšati sisteme upravljanja informacijama u izgradnji, obezbediti veću
automatizaciju i ublažiti i sprečiti mnoge pravne sukobe, te povećati transparentnost. 84
Uvođenjem pametnih ugovora u građevinsku industriju mogu se pojednostaviti automatska
plaćanja pojedinih faza projekta, izdavanje licenca i dozvola, čime bi se znatno smanjila
administracija i povećala sigurnost i transparentnost tenderske i projektne dokumentacije, te
poboljšao protok projekata. Takođe, blokčejn tehnologija bi mogla pomoći da se obezbedi da
građevinski materijali dolaze sa pravih mesta i da su odgovarajućeg kvaliteta, kao i da se
potvrde lincence, identitet i kvalitet rada podizvođača i vršioca usluga. Pored toga, blokčejn
tehnologija može znatno da olakša prikupljanje informacija potrebnih za projekat- kao što su
informacije o vlasništvu nad zemljištem, informacije o zgradama, informacije o urbanističkim
planovima, održivosti i upravljanju otpadom.

Blokčejn tehnologija u avio-industriji

U poslednjih 30 godina, avio industrija je doživela veliki broj promena, koje su nastale
kao posledica ubrzanog tehnološkog napretka, burnih geopolitičkih promena i promenjenih
interesovanja potrošača. Sve veća upotreba komercijalnih letova, dinamični razvoj avio-
transporta i pandemija koja je poslednjih godina zahvati čitav svet, naterala je avio-kompanije da
ulažu ogromna sredstva u unapređenje svojih usluga. Naime, u savremenim uslovima poslovanja,
avio-kompanije moraju konstantno da se prilagođavaju i unapređuju svoje ogranizacione
performanse kako bi ostale tržišno- konkurentne i pružile svojim korisnicima kvalitetnu uslugu.
Većina vodećih avioprevoznika počela je sa istraživanjem novih tehnologija, kojima bi mogle da
poboljšaju svoje ukupne performanse. Tu se pre svega misli na robotiku i veštačku inteligenciju,
ali i blokčejn tehnologiju. Prema istraživanju Međunarodnog udruženja za vazdušni transport
„Budućnost avio-industrije 2035“, upravo je blokčejn identifikovan kao tehnologija koja bi
mogla da promeni i obnovi čitavu avio-industriju. Svojom sposobnošću upravljanja i deljenja
podataka i olakšavanja digitalnih transakcija, blokčejn tehnologija može rešiti pitanje poverenja,
bezbednosti, transaprentnosti i sigurnosti podataka o održavanju, putnicima, letu, te povećati
nivo efikasnosti i tačnosti u složenom sistemu avioindustrije. Takođe može pomoći preduzećima
u proširenju baze kupaca i efikasnijem dopiranju do njih.
Upotreba blokčejn tehnologije u avio industriji je mnogobrojna i obuhvata gotovo sve
oblasti. Naime, zbog svoje decentralizovane i distribuirane prirode, blokčejn omogućava
putničkim agentima širom sveta da bolje sarađuju. Upotreba pametnih ugovora omogućila bi
automatizovanu primenu sistema pametnih karata, čime bi se sprečilo prebukiranje i povećao
nivo efikasnosti i tačnosti. Ručno izdavanje i potvrđivanje karata bi postalo suvišno, što bi
dovelo do uštede u troškovima radne snage. Pored toga, upotreba pametnih ugovora se može
koristiti i za naplatu karata, ali i za plaćanja između samih avio kompanija, između turističkih
agencija i avio-kompanija, plaćanje aerodromskih i administrativnih taksi, kao i za prodaju
putnog osiguranja, što bi dovelo do znatnog smanjenja operativnih troškova.
Upotreba blokčejna može povećati i efikasnost provere identiteta putnika. Detalji o
putnicima, kao što su biometrijski podaci, potrebna dokumenta, karte i bodovi lojalnosti, mogu
se čuvati na mreži blok-lanca. Jednostavnom upotrebom verifikacionog koda, putnici bi mogli da
uđu na aerodrom i pripreme se za let, bez dugotrajnog čekanja u redu za verifikaciju dokumenata
i čekanja da se njihovi bodovi ili milje usaglase na korisničkom računu. Pored toga, zahvaljujući
svojoj karakteristici da omogućava pouzdano i nepromenljivo praćenje, blokčejn tehnologija

17
omogućava praćenje lokacije i statusa putničkih torbi i tereta u realnom vremenu, čime se
osigurava vidljivost i transparentnost celokupnog sistema i lako lociranje imovine u svakom
trenutku.
Blokčejn tehnologija se može primeniti i u oblasti održavanja aviona. Tokom svog
životnog ciklusa, avioni mogu promeniti vlasništvo više puta, što čini praćenje informacija o
stanju aviona veoma komplikovanim. Većina informacija o održavanju aviona danas se još
uvek prikuplja ručno, što je skup i dugotrajan proces. Podaci koji pokazuju istoriju i stanje
aviona raspoređeni su urazličitim sistemima, često su nedostupni i nepotpuni, jer je održavanje
aviona reaktivno i vrši se u momentu kada se pojavi kvar i kada je potrebno servisirati ili
zameniti neki deo. Upotrebom blokčejn tehnologije, omogućava se da se celokupna
dokumentacija o pojedinim komponentama aviona može čuvati na P2P mreži, čime bi se njeno
održavanje moglo ispitati i proveriti od samog proizvođača do avio-kopmanije. Takođe, na
mreži se može zabeležiti svaki put kada se deo instalira ili ukloni iz aviona, čime bi automatski
bilo zabeleženo koliko je deo bio u upotrebi , kao i kada i gde je zamenjen ili servisiran.
Ažuriranjem knjige stanja svakog dela, blokčejn bi mogao da poboljša efikasnost i da smanji
troškove i gubitke vezane za neplanirano održavanje, kao i vreme potrebno za rutinsko
održavanje i inspekciju. Pored toga, stavljanjem podataka o konfiguraciji i odžavanju na
blokčejn, oni postaju dostupni svim stranama na mreži u svakom trenutku, što omogućava
proizvođačima da predvide stanje i upotrebu, te prilagode svoje proizvodne procese kako bi bili
sigurni da su rezervni delovi dostupni na vreme. Sve ovo omogućava praćenje stanja aviona od
trenutka kada izađe sa montažne trake do trenutka kada se povuče iz flote, čime se znatno utiče
na sigurnost avio-prevoza.
Primeri kompanija koji koriste blokčejn tehnologiju za planiranje avio-prevoza, karata i
organizaciju putovanja su: TravelBlock, Travel Grid, TravelChain, Aeron, Winding Tree ,
Sandblock, Accenture.

Blokčejn tehnologija u zdravstvu

Problemi u zdravstvenoj zaštiti, kao što su zaštita privatnosti, kvalitet nege, bezbednost
informacija, privlače pažnju stručnjaka širom sveta. Iako je digitalizacija zdravstvene industrije
donela mnogo koristi, neka pitanja i dalje su ostala nerešena. Zahvaljujući blokčejn tehnologiji i
upotrebi elektronskih medicinskih kartona, zdravstvena zaštita postala je kvalitetnija i
dostupnija. Do uvođenja digitalnih zdravstvenih kartona, medicinski kartoni pacijenata često su
bili razasuti po bolnicama, klinikama i laboratorijama, a informacije o njihovom zdravstvenom
stanju nalazile su se u mnogobrojnim sistemima koji često nisu bili međusobno povezani. To je
dovodilo do toga da smo stalno iznova i iznova morali da ponavljamo istoriju svoje bolesti i da
nosimo gomilu papirne medicinske dokumentacije sa sobom. Sa blokčejnom, sve administrativne
transakcije, od zakazivanja pregleda do dijagnoze, uputa, lekova i terapija, dostupne su svim
učesnicima na mreži, počevši od medicinskih sestara, lekara, pa sve do apoteka i odiguravajućih
društva.12 Ovo znatno povećava transparentnost i sigurnost i dovodi do povećane efikasnosti i
kvalitetnije zdravstvene zaštite, kao i do ekonomičnije nege. Pored toga, zdravstveni karton
postavljen na blokčejn omogućava pacijentima da imaju pristup svom kartonu sa bilo koje
lokacije i da odlučuju sa kime će deliti informacije koje se nalaze u njihovoj ličnoj zdravstvenoj

12
HealthVerity je jedna od kompanija koja je prepoznala značaj blokčejna i koja koristi ovu tehnologiju za razmenu
podataka o pacijentima između pružaoca zdravstevnih usluga, kao što su bolnice, apoteke, osiguravajuća društva, uz
istovremenu zaštitu privatnosti i transparentnost. https://healthverity.com/, pristupljeno 18.08.2021. godine

18
evidenciji (e. Personal helth record)13. Sa druge strane, ovo pruža mogućnost zdravstvenim
radnicima da pristupe ažuriranim podacima o svojim pacijentima, iako se promena dogodila na
nekom drugom mestu, pa čak i u drugoj državi, budući da se zahvaljujući P2P mreži svi podaci
konstantno ažuriraju i moguće im je pristupiti sa više različitih lokacija istovremeno. To
omogućava praćenje stanja pacijenata u realnom vremenu, a istovremeno osigurava sigurnost
evidencije i nemogućnost grešaka i gubitka zapisa, zahvaljujući nepromenljivosti i
decentralizovanosti blokčejna. Jedan od projekata koji se sprovodi na nivo EU jeste KONFIDO,
projekat H2020, koji ima za cilj da upotrebom blokčejn tehnologije stvori sistem za sigurnu
unutrašnju i prekograničnu razmenu, skladištenje i rukovanje zdravstvenim podacima na pravni i
etički način, kako na nacionalnom, tako i na evropskom nivou14.
Osim bolje razmene podataka, blokčejn tehnologija nudi priliku za poboljšanje
zdravstvene zaštite i pre faze lečenja: u kliničkim ispitivanjima i istraživanjima. U okviru
kliničkih ispitivanja, blokčejn se može koristiti za prevazilaženje problema lažnih rezultata.
Pored toga, efikasno istraživanje i klinička ispitivanja zahtevaju koordinaciju različitih
istraživačkih ustanova, kao i upravljanje ogromnom količinom osetljivih podataka unutra studije
koji dolaze iz različitih izvora. Upotrebom blokčejna svi podaci nalazili bi se na jednoj mreži i
mogle bi da im pristupe sve zainteresovane strane u svakom trenutku, a postojao bi i zapis koji
učesnik je šta uradio i kako je doprineo istraživanju, čime bi nestala potreba za usklađivanjem
različitih baza podataka. Takođe, nakon završetka studije, sama studija bi bila lako dostupna
rezizorima i drugim regulatornim telima, a svi pristanci ispitanika bili bi vidljivi.
U okviru farmaceutske industrije, blokčejn bi mogao pomoći u prevazilaženju sve većih
rizika od neodobrenih i krivotvorenih lekova, kao i u praćenju lekova na recept. Moguće je
definisati pametne ugovore za lekove, što može omogućiti, da se u slučaju greške ili neispravnog
leka, izvor može lako identifikovati, a lek opozvati i povući sa tržišta, jer bi se lako mogla
pratititi putanja lanca snabdevanja tim lekom, čime bi se smanjio uticaj nebezbednih lekova na
zdravlje pacijenata.15
U doba pandemije blokčejn je dobio još jednu značajnu primenu u zdravstvenom sistemu,
koja se ogleda u primeni ove tehnologije za izdavanje sertifikata o vakcinaciji tj digitalnih kovid
pasoša. Kako se svet polako vraća u normalu nakon pandemije, ljudi se vraćaju na posao, a broj
međunarodnih putovanja se povećava, mnoge zemlje su prihvatile digitalne zelene pasoše- kovid
13
OmniPHR je sistem lične medicinske dokumentacije zasnovan na blokčejnu koji omogućava pacijentima i
zdravstvenim radnicima da pristupe medicinskom kartonu pacijenta sa bile koje lokacije, kao i da odrede ko sve
moće imati pristup tim podacima. Za više informacija videti da Costa Roehrs, Alex & André, Cristiano & Righi,
Rodrigo. (2017), „OmniPHR: A Distributed Architecture Model to Integrate Personal Health Records“ Journal of
Biomedical Informatics. 71. 10.1016/j.jbi.2017.05.012.
https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S1532046417301089 , pristupljeno 18.08.2021. godine. Još jedan
sistem za elektronske zdravstvene kartone koji se zasniva na blokčejnu jeste i MedRec, koji su razvili istraživači sa
MIT-a. Za više informacija o MedRec-u videti: Ekblaw Ariel, Azaria Asaph , Halamka John D. , Lippman
Andrew,“Case Study for Blockchain in Healthcare: “MedRec” prototype for electronic health records and medical
research data“, *MIT Media Lab, Beth Israel Deaconess Medical Center August 2016
http://www.truevaluemetrics.org/DBpdfs/Technology/Blockchain/5onc_blockchainchallenge_mitwhitepaper_copyri
ghtupdated.pdf , preuzeto 18.08.2018. godine. Estonija je jedna od prvih zemanja koja je uvela sistem eZdravstva.
14
Za više informacija o projektu KONFIDO videti https://konfido-project.eu/ i
https://cordis.europa.eu/project/id/727528 , pristupljeno 18.08.2021.
15
MediLedger je mreža farmaceutskih kompanija, zasnovana na blokčejnu, koju čine neke od najvećih kompanija,
kao što su Pfizer, Bayer i CardinalHealth. U saradnji sa Delloittom pružaju pomoć i u borbi protiv falsifikovanih
lekova i vakcina za Covid-19. Videti: https://www.mediledger.com/ . Za dodatne informacije o mogućnostima
blokčejna u zdravstvu videti: Bell, L, Buchanan, W. J., Cameron, J.&Lo, O “Applications of Blockchain Within
Healthcare. Blockchain in Healthcare Today“, https://doi.org/10.30953/bhty.v1.8

19
pasoše , koje znatno olakšavaju putovanja. Umesto da nose sertifikat na papiru i čekaju u
redovima, putnicima je dovoljno samo da skeniraju QR kod na kapiji, kako bi se verifikovali.
Blokčejn tehnologija autentifikuje akreditive prema zahtevima svake zemlje, što je posebno
značajno s obzirom na to da zemlje često menjaju ograničenja u zavisnosti od stanja pandemije u
datoj zemlji. Svetski ekonomski forum, u saradnji sa Fondacijom Commons Project razvili su
CommonPass digitalne sertifikate, koji koriste neke od najvećih avio kompanija: JetBlue, Swiss
International Airlines, United Airlines, Virgin Atllantic. Druge avio kompanije, čak 474 njih,
odlučile su se za IBM-ov IBM Digital Health Pass. Čitav zdravstveni sektor dugoročno je
pogođen trendovima digitalizacije, eZdravlje i veštačka inteligencija, koji su već bili počeli da se
pojavljuju pre pandemije, ubrzali su svoj put kroz pandemiju. Korišćenje blok-lanaca može
stvoriti efikasniji sistem, otvarajući vrata bržim inovacijama, bolje regulisanoj proizvodnji i
pametnijoj bezbednosti medicinskih podataka. Prednosti blokčejna prvenstveno proističu iz
poverenja koje stvara, ugrađene privatnosti, bezbednosti i integriteta podataka i njegove
transparentnosti, što su sve karakteristike koje su vrlo značajne kada se radi o osetljivim
medicinskim podacima.

Primena blokčejn tehnologije u javnoj upravi

Blokčejn je sigurna i transparentna tehnologija za deljenje i skladištenje podataka između

korisnika putem P2P mreže, bez centralne tačke kontrole, koja omogućava sinhronizaciju i
obradu podataka raspoređenih na više različitih lokacija, unutar jednog preduzeća, organizacije,
grada, zemlje, pa i šire, obuhvatajući čitave regione i kontinente. Upravo zahvanjujući ovim
svojim karakteristikama i činjenici da se na blokčejnu može skladištiti gotovo sve – od diploma,
sertifikata, preko identiteta, izvoda iz matičnih knjiga i javnih registra, pa sve do glasova,
blokčejn postaje nezamenljivi deo svake administracije. Mnoge vlade, javne i državne službe
koriste blokčejn tehnologiju kako bi poboljšale efikasnost i kvalitet javnih usluga, njihovo
usklađivanje sa zakonskim propisima, te podigle nivo bezbednosti, privatnosti i poverenja u radu
sa građanima na veći nivo. „Javne usluge“ su širok pojam koji obuhvata različiti spektar usluga
koje javne vlasti pružaju svojim građanima- počevši od obrazovanja, zdravstva, socijalne
pomoći, komunalnih usluga, pa sve do zakonodavstva i pravosuđa. Uvođenjem blokčejna u
javnu uprvu može se izvršiti potpuna digitalizacija javnih servisa, smanjiti upotreba papirne
dokumentacije, čekanje u redovima, kao i mogućnost prevare i gubitak dokumenata. Kao i
čuveno Ft1P! (Fali ti jedan papir). Povezivanjem baza podataka svih javnih organa na blokčejn
mrežu, mnogi javni servisi bi postali mnogo jednostavniji za upotrebu i omogućavali bi svakom
pojedincu da jednostavnom identifikacijom pristupi mreži svih usluga, jer bi podaci koje
skladišti jedan organ bili dostupni i svakom drugom organu. To znači da bi građani mogli svu
neophodnu dokumentaciju da podnesu samo jednom, čime bi ona bila zabeležena u sistemu i ne
bi zahtevalo ponovno podnošenje dokumentacije svaki put kada želimo da završimo neki posao.
Recimo, ukoliko neko promeni prezime ili adresu stanovanja, ne bi morao da menja sva
dokumenta, jer bi ovi podaci bili dostupni na mreži, a svaka promena bi odmah bila zabeležena.
Možda najbolji primer eUprave zasnovane na blokčejnu jeste Estonija. 95 Uvođenjem potpuno
digitalizovane uprave Estonija je omogućila svojim građanima da gotovo sve informacije,
dokumenta i rešenja mogu dobiti u elektronskom obliku, istovremeno i to sa mesto koje njima
odgovara. Podnošenje prijave prebivališta, prijavljivanje poreza, provera vozačke dozvole i
registracija vozila, uvid u lične podatke, kao što su promena adrese, zdravstveno osiguranje,
socijalno i penziono osiguranje su samo neke od usluga koje građani Estonije mogu dobiti i

20
podneti elektronski. Za ovo koriste sistem digitalne identifikacije, koji spada u neka od najboljih
elektronskih rešenja koja teže da prihvate i druge zemlje. Ova ID kartica, koja koristi 2038-bitno
šifriranje javnog ključa, služi kao lična karta u elektronskom sistemu i pruža digitalni pristup
svim zaštićenim e- uslugama. Ona se koristi kao legalna putna karta za sve Estonce koji putuju
unutar granica EU, kao kartica zdravstvenog osiguranja, kao dokaz o identifikaciji prilikom
prijavljivanja na bankovne račune, za proveru medicinske dokumentacije, dobijanje digitalnih
lekarskih recepata, podnošenje poreske prijave, umesto digitalnog potpisa i za i-glasanje. 96
Dakle, cilj je omogućiti brzo pružanje javnih usluga bez troškova i bez dolazaka u kancelarije
nadležnih organa. Usvajanje ovog sistema je posebno značajno za izbeglice i lica bez
državljanstva. Naime, prema podacima Ujedinjenih nacija najmanje 82,4 miliona ljudi širom
sveta primorano je da napusti svoje domove. Među njima je skoro 26,4 miliona izbeglica, od
kojih je polovina dece. Pored toga, prema podacima UNICEF-a, svako treće dete na svetu nije
zavedeno u matične knjige i ne dobije identitet. Postoje i milioni ljudi bez državljanstva kojima
je uskraćeno državljanstvo i nemaju pristup osnovnim pravima kao što su obrazovanje,
zdravstvena zaštita, zaposlenje i sloboda kretanja. Korišćenjem blokčejn tehnologije omogućava
se stvaranje blokčejn digitalne dokumentacije koja će zabeležiti sve neophodne informacije o
jednom licu. Javne uprave i organizacije mogu koristiti blokčejn za izdavanje digitalno overenih
izvoda iz matične knjige rođenih, umrlih, venčanih, kao i kartice sa brojevima socijalnog
osiguranja, sa vremenskim žigom, koji će biti dostupni svima na svetu.Takođe, beleženjem
informacija o identitetu, putovanjima, radnoj sposobnosti, zdravstvenom stanju i imunizaciji na
blokčejn, položaj raseljenih lica bi bio znatno poboljšan i omogućio bi državama koje primaju
izbeglice da lakše dokumentuju kretanja ovih lica iz zemlje u zemlju.
Isto tako, i svi podaci o vlasništvu bi mogli biti povezani na mrežu i mogao bi lako da se prati
trag prenosa vlasništva sa jedne osobe na drugu. Ovo bi uštedelo dosta vremena, smanjilo bi
obimnu papirnu dokumentaciju i troškove prilikom kupoprodaje zemljišta, kuće/stana i
automobila, jer ne bi moralo da se izvlači potvrda o vlasništvu niti da se vrši posebna overa
ugovora kod notara. Upotrebom pametnih ugovora i njihovom verifikacijom na mreži, blokčejn
bi mogao da da transparentan pregled svakog prenosa vlasništva, bez mogućnosti ljudske greške
i bez mogućnosti prevare, jer bi se lako moglo utvrditi da li je prodavac legalni vlasnik dobra
koje želi da proda, što znatno povećava poverenje u sistem. Od 2017.godine ovakav sistem se
koristi u Gruzije. SAD, Engleska, Švedska, Honduras i Holandija su, takođe, u postupku
prelaska na digitalne zemljišne registre zasnovane na blokčejnu.
Evidentiranje podataka o vlasništu je veoma značajno i kod kontrole upotrebe oružja.
Evidentiranjem podataka o proizvodnji, prenosu i kupovini oružja na blokčejn mrežu, omogućilo
bi se praćenje porekla oružja u slučaju nezakonite upotrebe, a takođe bi pomoglo regulatorima da
kontrolišu ko poseduje oružje. Pre svake prodaje, kupci bi prošli proveru prošlosti, čime bi se
sprečila prodaja oružja visokorizičnim pojedincima.
Pored upotrebe za identifikovanje pojedinaca, vođenje javnih registra, socijalnih karti i
obrazovanje, sistem zasnovan na blokčejnu može se koristiti i za sprovođenje sigurnih i
transaprentnih izbora. Nedostatak transparentnosti, manipulacija rezultatima, loša izlaznost, su
samo neki od problema koji se javljaju prilikom sprovođenja izbora. U budućnosti, blokčejn bi
mogao da se koristi za sprečavanje izbornih prevara. Automatskim evidentiranjem glasova na
blokčejn mreži, uklanja se potreba za ponovnim prebrojavanjem glasova i sprovođenjem
ponovnih izbora na pojedinim mestima, zbog neregularnosti, jer svaki glas ostavlja nepromenljiv
trag na mreži, što onemogućava da se glasovi menjaju i uklanjaju ili da se dodaju nelegitimni
glasovi. Sijera Leone je prva zemlja u kojoj su 2018. godine sprovedeni izbori upotrebom

21
blokčejn tehnologije. Upotrebom blokčejna, čitav izborni proces mogao bi biti automatizovan,
omogućavajući građanima da glasaju na daljinu koristeći biometrijske podatke, istovremeno
onemogućavajući neovlašćeno menjanje podataka i osiguravajući veću transparentnost i
poverenja glasača16.
Dakle, digitalna javna uprava zasnovana na blokčejnu može zaštititi podatke, pojednostaviti
procese i smanjiti prevare i zloupotrebu, dok istovremeno povećava poverenje i odgovornost.
Zahvaljujući tome, ona može znatno uticati na smanjenje korupcije, povećanje poverenja
građana u javnu upravu i doprineti jačanju demokratije.
Iako je u Srbija eUprava ušla u treću fazu i omogućila izdavanje dokumenata putem
digitalnih potpisa, podaci Zavoda za statistiku Srbije, od 2018. godine pokazuju da samo 37,3 %
građana koristi javne usluge putem interneta. Zbog toga je Ministarstvo državne uprave i lokalne
samouprave izradilo „Studiju o izvodljivosti upotrebe blokčejn tehnologije u radu javne uprave
Republike Srbije“, kojom je ukazano na neophodnost uvođenja blokčejn tehnologije u rad javnih
uprava u Srbiji, pogotovu u oblasti carina, upravljanja poljoprivrednim proizvodima i zemljišnim
knjigama17.

Blokčejn tehnologija i obrazovanje

Kao što smo do sada videli, blokčejn tehnologija ima moć da promeni mnoge oblasati,
počevši od privrede, bankarskog i industrijskog sektora. Međutim, možda najvažnija oblast
primene blokčejn tehnologije jeste u obrazovanju, jer kao što je jednom neko rekao: „Ako želiš
da uništiš jedan narod, uništi mu obrazovanje!“. Svedoci smo vremena u kome se ocene
poklanjaju, diplome kupuju, znanje ne poštuje. Blokčejn tehnologija bi to mogla da promeni i da
ponudi potpuno novi sistem obrazovanja. Mnogi univerziteti su već uvideli potencijal blokčejn
tehnologije i počeli da ih primenjuju u svojim sistemima za upravljanje diplomama i za
vrednovanje ishoda učenja. Primer je Univerzitet u Nikoziji je prva škola koja koristi blokčejn
tehnologiju za upravljanje studentskim sertifikatima primnjenih sa MOOC ( masovni otvoreni
onlajn kursevi) platformi99.
Blokčejn može doneti blagodete ne samo za institucije, već i za pojedince- učenike i
studente. Naime, blokčejn je decentralizovani, digitalizovani zapis svih transakcija koji su
zaštićeni kriptografijom. Jedna od ključnih karakteristike blokčejna je upravo njegova
decentralizovanost i uklanjanje posrednika. Za razliku od evidencija koje vode škole, fakulteti,
univerziteti i druge institucije, kod blokčejna nije potreban posrednik za popunjavanje i unošenje
zapisa, već se sve informaicije o učenicima/studentima, kao što su ishodi učenja, akademske
potvrde, informacije o istraživačkim iskustvima, stečenim veštinama i znanjima, mogu naći na
mreži kojoj može pristupiti svaki član mreže u svakom trenutku. Ovo pruža veću transparentnost
i nemogućnost falsifikovanja i menjanja zapisa, budući da je blokčejn nepromenljiv i da je
potrebna ogromna snaga da bi se promenio zapis unutar blok-lanca. Pored toga, zahvaljujući
16
Aplikacija Voatz, koja se zasniva na blokčejnu, omogućila je, u Zapadnoj Virdžiniji, vojnicima koji su bili
na službi u inostranstvu da glasaju na saveznim izborima, koristeći samo mobilne telefone. Zapadna Virdžinija je
bila prva država u SAD koja je sprovela elektronsko glasanje koristeći blokčejn tehnologiju. Denver i Juta, takođe,
istražuju mogućnost uvođenja blokčejn tehnologiju u izborni proces u saradnji sa kompanijom Voatz.
https://voatz.com/ , pristupljeno 23.08.2021.
17
Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, „Studija o izvodljivosti upotrebe blokčejn tehnologije u
radu javne uprave Republike Srbije“, http://mduls.gov.rs/wp-content/uploads/Blockchain-studija-NIA_srb.pdf ,
preuzeto 10.03.2021.

22
činjenici da blokčejn čuva zapise o transakcijama na nepromenljiv i trajan način, pogodan je i za
izdavanje, čuvanje i validaciju diploma i sertifikata koji pružaju dokaz o završetku određenih
programa ili sticanju određenih znanja i veština. Izdavanjem digitalnih diploma kojima se može
lako i bezbedno pristupiti putem interneta, studenti će moći da upravljaju svojim diplomama i
sertifikatima i da ih bezbedno dele sa poslodavcima i drugim univerzitetima i školama. Takođe,
studenti neće morati da brinu da će izgubiti diplomu i dokumentaciju i da će morati svaki put da
plaćaju izdavanje nove dokumentacije, ako dođe do gubitka, jer će moći da pristupe svojoj
dokumentaciji u svakom trenutku preko pametnog telefona. Sa druge strane, sva dokumentacija
je zaštićena od neovlašćenog pristupa, što dodatno povećava sigurnost i nemogućnost
falsifikovanja i izdavanja lažnih diploma. Ovo bi znatno olakšalo i smanjilo i administraciju i
troškove ustanova i institucija i pojednostavilo proces verifikacije diploma, budući da bi
poslodavci i škole mogle odmah da provere legitimnost diploma putem blok-lanca. Educhain 18 i
EduCTX19 su primeri platforma koje koristeći blokčejn tehnologiju omogućavaju idavanje,
autentifikaciju i distribuciju svih digitalnih akademskih akreditiva- od pisama i transkripta do
diploma.

Ostali modaliteti blokčejn tehnologije

Pored toga što se koristi za kontrolu oružja i evidenciju vlasništva na nepokretnostima,

blokčejn se koristi i za praćenje podtaka o vlasništvu, prenosu i kupovini luksuzne robe. Iako se
u početku koritio samo za praćenje dijamanata, Everledger20 mreža je kasnije proširena i na
drugu luksuznu robu, kao što su slike poznatih slikara, umestnost, drago kamenje i brendirana
roba. Ova mreža sarađuje sa najpoznatijim kompanijama za sertifikate, procenjuje i sertifikuje
svaki dijaman i stvara digitalni „DNK“ zapis koji se sastoji od 4C – boja, rez, jasnoća, težina
karata (e. color, cut, clarity, carat weight) i jedinstvenog identifikacionog koda za svaki kamen.
Sa ovim podacima, koji se beleže na blokčejn mrežu, vrlo lako može da se zna gde se koji
dijamant nalazi, u čijem je vlasništvu, kao i da se prati njegovo kretanje na platformama za
prodaju. Ovo je vrlo važno za osiguravajuća društva, jer im pomaže da utvrde prevare sa
osiguranjem, kao i za Interpol i Europol koji zahvaljujući ovoj mreži mogu da prate kretanje
dijamanata van granica i na crnom tržištu.
Blokčejn tehnologija našla je svoju primenu u zaštiti, ne samo pokretnih i nepokretnih
dobara, već i intelektualne svojine. Pojava interneta i digitalizacija medija dovela je do
masovnog kršenja autorskih prava, kako u muzičkoj, tako i u filmskoj industriji, ali i u
izdavaštvu. Blokčejn tehnologija ima sposobnost da onemogući pirateriju i očuva vlasništvo,
istovremeno omogućavajući autorima da dobiju naknadu za korišćenje njihovih dela. Naime,
zahvaljujući heš funkciji, svaki pojedinačni primerak autorskog dela se identifikuje i eviderntira
na blok-lancu, onemogućavajući njegovo neovlašćeno umnožavanje i stavljanje u promet.

18
Više o platformi Educhain : https://educhain.io/ , pristupljeno 18.08.2021
19
Više o platformi EduCTX : https://eductx.org/ , pristupljeno 18.08.2021
20
Za više informacija o Everledger mreži, videti https://everledger.io/ , pristupljeno 23.08.2021.

23