Senzorni ulaz prožima naš svakodnevni život.

Tako imamo osećaj za svet i u interakciji smo sa

svetom oko nas. To je način na koji učimo nove veštine i učestvujemo u igri, školi, radu i brizi o
sebi. Imamo 7 različitih senzornih sistema koje naš mozak mora integrirati kako bi se na
odgovarajući način povezali sa našim okruženjem. Ovi senzorni sistemi uključuju: propriocepciju
(prepoznavanje sopstvenog tela u prostoru), vestibularan sistem (sistem ravnoteže), taktilni
(dodirni), slušni (zvuk), vizuelni (vid), za ukus i za miris. Naš mozak teško radi da integriše sve te
senzacije bez da postane previše nadmašan, ometan ili razdvojen.

Čak i stvari koje ne izgledaju "senzorne", zapravo jesu. Na primjer, uzmite rukopis. Da biste
nešto napisali, vaš mozak mora da integriše ogromnu količinu senzornih informacija: da
ostanete uspravni u stolici (proprioceptivni smisao), držite olovku odgovarajući koristeći
odgovarajuću silu (taktilna i proprioceptivna čula), kako bi se formirale slova adekvatno sa
odgovarajućim razmakom (vidno i vestibularno čulo), kako bi se održala izdržljivost tokom
čitave aktivnosti (vestibularna i proprioceptivna čula), kako bi se filtrirao ometajući ulaz (slušna
čula).
Svi ljudi različito procesuiraju senzacije i zahtevaju različite količine senzornog inputa kako bi
odgovorili na zahteve životne sredine, održavali odgovarajući nivo angažovanja i efikasno
obavljali aktivnosti. Mnogi od načina na koji radimo ovo su funkcionalni i integrirani u naš
svakodnevni život bez druge misli. Na primer, nekome ukoliko je dosadno na sastanku može
okretati stolicu napred i nazad kako bi joj pomogla da obrati pažnju bolje; neko ko je nervozan
može umiriti senzorski sistem žvakanjem žvaka.
Deca (i odrasli) sa senzornim poremećajima obrade (SPD) upravljaju senzornim unosom na
načine koji nisu funkcionalni, što znači da ometaju njihove dnevne aktivnosti. 
Na primer, dijete koje je osjetljivo na taktilnu stimulaciju može izbegavati nošenje određene
odjeće, ili dete koje traži taktilni stimulaciju može stalno dodirivati ljude ili predmete oko njega.
Zahvaljujući istraživačima Univerziteta Kalifornija San Francisko (UCSF), sada imamo opipljive
dokaze o razlikama u tome kako neurotipična djeca obrađuju senzorni ulaz u odnosu na djecu
sa SPD. Ovo nije ponašanje – ponašanja su jednostavno pokušaji da uradi sve što je potrebno da
se vrati u regulisano stanje.
Adaptivni odgovor se javlja kada dete može uspešno prevladati izazove ili zahteve u okruženju.
Ovo je moguće samo kada mozak efikasno organizuje dolazni senzorni ulaz. Mnoga deca sa SPD
nemaju alatke neophodne za postizanje odgovarajućeg nivoa uzbuđenja u njihovoj sadašnjoj
sredini ili sa svojim trenutnim strategijama samoregulacije - tako da su preplavljena ili
nedovoljno stimulisana. Mnoga deca sa SPD-om takođe ne organizuju senzorne stimuluse u
značajne informacije, tako da zahtevaju dodatno vreme za obavljanje zadataka, neefikasno ih
obavljaju ili ih lako frustriraju.
SPD se može manifestovati na različite načine. Sledeća tabela prikazuje neke od mogućih
različitih odgovora na senzornu stimulaciju. Sa poremećajem senzorne modulacije, mozak
obrađuje ili previše (previše reagira) ili premalo (neprilagođene) senzornih informacija. Deca sa
poremećajem senzorne diskriminacije imaju poteškoća u razlikovanju senzornih stimulansa.

Senzorni profil

Vrsta stimulusa Hipersenzitivan Hiposenzitivan Žudi za Senzorna

stimulacijom diskriminacija
Taktilni -Izbegava -Ne primećuje -Voli da dodiruje -Stalno prelazi
dodirivanje kada su mu ruke stvari rukom kroz
neuredne neuredne -Pravi male određenu
teksture, kao što (isprljane) pokrete, koje teksturu
je krema za -Ne primećuje ponavlja, -Stavlja
brijanje kada je odeća uzrokovane predmete u usta
-Rigidan u uvrnuta napetošću,
odabiru tople nestrpljivošću ili
odeće usled
uznemirenosti
(može i da
manipuliše
predmetima)
Vizuelni -Izbegava da -Žali se da ga -Stoji ispred -Često meša
boravi u sobi sa bole oči kada ogledala ili slova b i d
jakim svetlima gleda u knjigu reflektujućih -Ima poteškoća
-Teško se -Teško se površina duži u pronalaženju
fokusira na fokusira na slike vremenski određenog
poremećene period objekta na
slike, kao što su -Okreće točkove, kompleksnoj
‘’Špijunske slike’’ ventilator (ili slici
sebe) i
intenzivno gleda
Auditivni -Pokriva uši u -Ne odaziva se -Traži muziku -Ima poteškoća
bučnoj sredini na svoje ime koja je brza i/ili u diferenciranju
 -Čini buku da glasna reči koje se
utopi druge -Pravi buku u slično
glasne zvuke tihoj sredini pišu/izgovaraju
-Loša kontrola
jačine glasa
Proprioceptivni -Nesposoban da -Nemarno drži -Stalno skače i -Pada ili udara u
sedi duži telo dok sedi na poskakuje objekte
vremenski stolici ili na podu -Pada na/u - Ne koristi
period usled -Sedi u istoj jastuke ili dušek adekvatnu
nelagodnosti poziciji duži kreveta kod količinu snage
-Izbegava vremenski kuće kada gura ili
aktivnosti sa period vuče predmete
skakanjem ili
poskakivanjem
Vestibularni -Odbija ljuljanje, -Nema -Uživa u -Ne prilagođava
klizanje, rotaciju vrtoglavicu penjanju ili držanje tela
-Anksiozan pri prilikom rotacije skakanju sa kada je u
penjanju ili kada -Nakon buđenja visina pokretu kako bi
stopala ne se intenzivno -Stalno se vrti, sprečio pad
dodiruju kreće penje, valja, trči -Sapliće se kad
podlogu ide uz stepenice
ili pada kada se
penje
Ukus/miris -Jede ograničen -Preferira -Prekomerno -Prekomerno
broj namirnica pikantnu, stavlja hranu u stavlja hranu u
-Jede blendiranu začinjenu, kiselu usta usta
hranu hranu -Voli da miriše -Preferira hranu
-Ne primećuje parfeme na koja sadrži jednu
kada je hrana drugim ljudima namirnicu (ne
neprijatnog voli mešovitu
ukusa/mirisa hranu)

SPD se takođe mogu manifestovati u posturalnoj nestabilnosti i dispraksiji - oba su motorni

poremećaja zasnovani na senzorici. Motorni poremećaji zasnovani na senzorici javljaju se kada
postoji dezintegracija taktilnog, proprioceptivnog i vestibularnog ulaza. Sa posturalnom
nestabilnošću, dete nema snagu i izdržljivost da sedi uspravno bez naginjanja nečim (ili nekim),
ležeći, lupajući ili menjajući poziciju. Ovo samo po sebi utiče na sposobnost da se fokusira u
školi ili ostane dovoljno stabilan da piše. Primeri dispraksije su navedeni u sledećoj tabeli.

Tip dispraksije Definicija Manifestacija

 Ideja Ideja o tome kako igračka
može biti iskorišćena ili šta
može biti cilj neke aktivnosti
Organizovanja (planiranja) Ima plan o tome kako da
motorike tela usmeri telo (pokrene), kako
bi ostvario ideju.
Izvršenje Izvršava pokrete sa
odgovarajućom snagom,
pozicioniranjem tela i
pokretima mišića.
Ima poteškoća u donošenju
odluka, nezainteresovan za
nove igračke, uvek želi da
igra iste igre, ima tendenciju
da pita „Šta da radim sa
ovim?“
Izbegava nove situacije,
izvršava zadatke neefikasno,
ima tendenciju da pita „Kako
treba da uradim ovo?“ „Šta
mogu da uradim da bi ovo
proradilo?“
Koristi premalo ili previše
snage, pokreti
nekoordinisani, zahteva dug
period vežbe kako bi usavršio
neku veštinu.

Istraživanje pokazuje da sledeći uslovi imaju predispoziciju za SPD: prematurnost, sindrom

fetalnog alkohola, autizam, ADHD, fragilini X hromozom, ponovljene ušne infekcije i problemi sa
spavanjem.
Da li se dete različito ponaša u školi nego kod kuće ili u zajednici? Veoma je preporučljiva
opservacija i beleženje toga kako dete funkcioniše u različitim sredinama.
Senzorna integracija radi na promeni neurološkog sistema u mozgu tako da dete detektivno
obrađuje stimuluse. Vremenom, senzornom stimulacijom koju mozak dobija na terapijski način,
postaje bolje opremljen da integriše sve stimuluse iz različitih okruženja. Iako senzorna
integracija pomaže u pronalaženju ravnoteže u mozgu, detetu će i dalje trebati razne senzorne
prostorije koje će pomoći da ostane regulisano - baš kao i svaka dobro organizovana odrasla
osoba. Na primer, dijete će možda morati nastaviti da učestvuje u plivanju tokom ciele godine,
baš kao što odrasla osoba možda treba nastaviti učestvovati u jogi na nedeljnom nivou. To što
je nervni sistem dece plastičniji, znači da se i dalje razvijaju i mogu se promeniti veze, što pre
SPD bude prepoznat i terapije se sprovode, to je bolji ishod. Nikad nije rano ali nikada nije
kasno!